#дијалог о косову
Text
Јер тако је и у Европској унији
Јер тако је и у Европској унији http://www.vaseljenska.com/misljenja/jer-tako-je-i-u-evropskoj-uniji/
0 notes
Link
Глобално 28.11.2018 - Тема: Косовско кљуцање (БН Телевизија 2018) ХД
У емисији “Глобално” РТВ БН разговарало се о кризи на Косову и Метохији. Да ли је дипломатска победа Србије по питању уласка Косова у Интерпол разлог подизања таксе на робу која долази на Космет? Како ЕУ и Америка реагују на такав потез Приштине, да ли је дијалог и даље жив и ко је за компромис у Приштини а ко за заоштравање односа? Да ли Тачи и Харадинај воде различиту политику или је то нека врста тактике? Да ли су последњи потези заправо за унутрашње потребе и неке наредне изборе или заправо озбиљна намера Приштине да натера Београд да призна једнострано проглашену независност? Колико може бити опасна војска Косова и како би се реаговало уколико би кренула на север? Да ли заправо и ови потези иду у корист разграничења или је та идеја мртва? Да ли ће се питање Космета решавати на некој наредној мировној конференцији како је у једном моменту поменуо вицеканцелар Аустрије господин Штрахе. На ова али и многа друга питања разговарало се у емисији “Глобално”.
Гости: Александар Радић, војни аналитичар; Мисел Зубеница, Центар за медјународну јавну политику и Ђорђе Вукадиновић, политички аналитичар
Водитељ: Марко Јеремић
, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
0 notes
Photo
Наслов: Re: НАПАД НА РОДОЉУБИВЕ МЕДИЈЕ: Главном уреднику Србин инфо прете смрћу, Линк: http://ift.tt/2Ca0QoR, Садржај:
Ако је то тачно (повод за претње), а вероватно јесте, онда ствари постају јасније.
Унутрашњи дијалог је катастрофално прошао и иницијатор има разлога за нервозу. Не помажу ни медији подржани саветодавном подршком батаљона за информатичке субверзивне операције у Бондстилу а не помаже ни дивизија ботова из Бондстила која вредно саботира и трује медијски простор у Србији.
Неће бити објективног извештаја од стране покретача о унутрашњем дијалогу сагласно професионалним стандардима извештавања. То је очекивано.
Велики реп и етно-поп концерт посвећен Косову и Метохији млитаву медијску сцену Србије може да оживи и да тему лансира у јавност у незгодном тренутку пред потписивање правно обавезујућег споразума и БГ изборе плус промене Устава.
То за престрашене режимске послушнике није безазлена ситуација јер им од опстанка СНС све зависи. А растанак са влашћу, а за многе и са слободом, се примакао јер када се пробуди гнев грађана после овако благе зиме која погодује развоју бунтовног расположења има све да пршти по Србији. Радиће разноразна аргументација као што је "она ствар", мотке, ....
Мало сам се занео. Много лепо ;)))
А извештај о току унутрашњег дијалога би требао да садржи пуно тога на првом месту да се поброје сви јавни наступи (ТВ, радио, штампа, јавни разговори, округли столови, интервјуи, ...) где је иоле поменут појам "унутрашњи дијалог" а богме и "Косово и Метохија".
А тога има поприлично и то сигурно пар хиљада догађаја.
Затим када се анализира свака од тих активности и изнети ставови долази се до тога да је матица српске интелектуалне елите сахранила "унутрашњи дијалог" аргументима да је намера предлагача нечасна и да он планира велеиздају под смоквиним листом преваре назване "унутрашњи дијалог".
Довољно да неки од извршиоца изгуби живце и да почне да прети.
Ако хоће полиција ће наћи онога ко прети тим пре што се Златановићев телефон (не будимо наивни) сигурно прислушкује.
0 notes
Photo
ВУЧИЋЕВО ДИСЦИПЛИНОВАЊЕ СРБИЈЕ И КОЗМЕТИЧКИ ДИЈАЛОГ ДО „КОНАЧНОГ РЕШЕЊА“!!??? Куд` то жури Председник Србије и ко га то тера на „потпуну нормализацију односа“ са „РКС-Косова без звездице“???????? Зашто он као Председник Отаџбине не инсистира на испуњење и оних одредби из Резолуције 1244 а које иду у прилог нашој држави!!???? А зашто Албанци са КиМ не воде унутрашњи дијалог о нормализацији односа са својом државом Републиком Србијом???? Како то да привремене институције албанских власти са територије Косову и Метохији могу да постављају услове властима Републике Србије, ако је по важећој Резолуцији 1244 територија КиМ у саставу Србије!!! ???????? Председник Србије не треба тако страствено да намеће своје планове кроз формулацију „дијалог са грађанима“ и да не манипулише свешћу народа и спроводи демонтажу Срба и Србије, већ да обавља задатке из своје надлежности (док овамо заступа легитимне интересе Албанског народа и ван Албаније), и да распише референдум са питањем: „да ли признајете Републику Косово??“, као карту за вожњу путем без алтернативе!!!? Вучић је зато и доведен на власт и заскочио на функцију Председника, не испуштајући ни једну полугу апсолутног господара у којег је инаугурисан као „Лидер Србије и Западног Балкана“, светског калибра!!! А Срби су склони слушању Лидера – Вође који ће их као стадо оваца повести у сигуран останак без Отаџбине!!! А („иницијатива Председника Србије у ауторском тексту објављеном у дневном листу „Блиц“) све ово може да значи да ће се, „унутрашњим дијалогом“, питање Космета утопити у свеобухватну промену Устава за наш бржи пут у ЕУ, управо зато да би се избегло појединачно питање о Косову и Метохији на Референдуму, и тако ствар заврши у „једноУмној“ Скупштини, па ће се на Референдуму наћи Устав Србије у целини, који ће обухватити СВЕ промене, па и ту да Србија више нема власт над Косметом, па је то реалност!!??? Без обзира што се до те „реалности“ стигло оружаном побуном и жалосне чињенице да је на Србиjу извршена (цинички названа) „хуманитарна агресија“, уз свесрдну подршку ЕУ и САД на челу НАТО алијансе, и иста није чињена кроз међународне институције. Тада су Америка и ЕУ, са још 18 других НАТО злотвора, 78 дана, по Србији сејали смрт својим крстрећим ракетама, касетним, уранијумским и другим бомбама, … остављајући жртве и међу цивилним становништвом!!! Нема државе на планети која би пристала да се лако одрекне дела своје територије као и своје имовине на тој територији. Без обзира што су косовски Албанци добили политичку власт (аутономију, изборе, управљање,) они никако не могу да добију власништво над целокупном имовином Србије!! А кад` Србија призна „РКС-Ќосово без звездице“ као самосталну државу, онда може да га врати само агресијом на тада „суседну државу“ и НАТО!!????? И тако замишљен „унутрашњи дијалог“ треба да траје са циљем да убеди српски народ и остале грађане Србије, да се сви сложе са мишљењем Председника Србије!! Јер Србија се креће незаустављиво путем без алтернативе и на том путу не сме да буде препрека, без обзира на цену, па чак и све до нестанка Србије као националне државе српског народа!!! Србија се својевремено вратила са Крфа, али је питање хоће ли се вратити из Брисела!!!???? П.С. У истом циљу је и сутрашње ( уторак увече) емитовање епизоде „Карађорђева смрт“ на РТС1, како би се показало “да смо Народ који је вођама само скидао главе”, и да нисмо препознали „светлу будућност“ у коју нас они воде!!! Такво емитовање има одвраћајући значај због онога што смо вечерас чули (на „Пинк“ ТВ), са опоменом да некоме не падне нешто на ум против изабраног вође........ ©Гето Србија
#dijalog#disciplinovanje#do brisela#do konacnog#dobijanje#javnosti#karadjordjeva#kozmeti;ki#odavde#odusevljenje#omamljivanje#podrske#radost#resenja#smrt#unutrasnji#vucicevo
0 notes
Text
„Дијалог о Косову“ – припреме издаје, по налогу запада
„Дијалог о Косову“ – припреме издаје, по налогу запада http://www.vaseljenska.com/misljenja/dijalog-o-kosovu-pripreme-izdaje-po-nalogu-zapada/
0 notes
Photo
Глобално 28.11.2018 - Тема: Косовско кљуцање (БН Телевизија 2018) ХД https://ift.tt/2r933Ke, Глобално 28.11.2018 - Тема: Косовско кљуцање (БН Телевизија 2018) ХД
У емисији “Глобално” РТВ БН разговарало се о кризи на Косову и Метохији. Да ли је дипломатска победа Србије по питању уласка Косова у Интерпол разлог подизања таксе на робу која долази на Космет? Како ЕУ и Америка реагују на такав потез Приштине, да ли је дијалог и даље жив и ко је за компромис у Приштини а ко за заоштравање односа? Да ли Тачи и Харадинај воде различиту политику или је то нека врста тактике? Да ли су последњи потези заправо за унутрашње потребе и неке наредне изборе или заправо озбиљна намера Приштине да натера Београд да призна једнострано проглашену независност? Колико може бити опасна војска Косова и како би се реаговало уколико би кренула на север? Да ли заправо и ови потези иду у корист разграничења или је та идеја мртва? Да ли ће се питање Космета решавати на некој наредној мировној конференцији како је у једном моменту поменуо вицеканцелар Аустрије господин Штрахе. На ова али и многа друга питања разговарало се у емисији “Глобално”.
Гости: Александар Радић, војни аналитичар; Мисел Зубеница, Центар за медјународну јавну политику и Ђорђе Вукадиновић, политички аналитичар
Водитељ: Марко Јеремић
, https://ift.tt/1rMQyM6
0 notes
Link
Немци скинули рукавице: Признање Косова од почетка је било услов
"Чланства у Европској унији неће бити без признања Косова"
Пуноправног чланства Србије у Европској унији неће бити без признања Косова, то је заправо био услов да се уопште започне с преговорима, понавља у интервјуу за DW посланик CDU у Бундестагу Петер Бајер.
Ваш интервју који сте дали приликом боравка у Београду и у којем сте изјавили како Србија неће постати чланица Европске уније све док не призна независност Косова, поприлично је узбуркао духове.
— Оно што сам рекао није ништа ново: чланства у Европској унији неће бити без признања Косова. Постоје различити модели за то. Знам да то није једноставно, али то је заправо био услов да се уопште започне с преговорима. Значи, пре или касније, и то пре пуноправног чланства. И то није заиста ништа ново. Сваком је од самог почетка то било јасно и зато ме искрено чуди да се сада око тога дигла толика прашина.
Као познавалац прилика у региону, верујете ли уопште да ће Србија икада признати Косово?
— То није питање вере, него пре свега питање како постићи одлучујуће напретке у процесу дијалога између Београда и Приштине, и како постићи напретке у преговорима с Европском унијом. То је дакле нешто што има везе са садржајем и чињеницама. Ми морамо и да се запитамо колико озбиљно се приступа свему. Обе стране морају једна другој да изађу у сусрет. Знам да није увек лако. Али ту је циљ, и за тај циљ је потребно прећи преко неких својих тврдокорних ставова.
Премијерка Републике Србије Ана Брнабић је била ових дана у Берлину и у једном излагању још једном јасно поновила да Србија никада неће признати независно Косово и да ће Косово, цитирам, „увек бити део Србије“. Али истовремено је рекла да се мора трагати за компромисима. Да ли је при таквом стајалишту некакав компромис уопште могућ?
— То је заиста тешко. Могу и да разумем зашто премијерка Брнабић то тако каже. Још је прерано конкретно разговарати о моделу признавања и знам да је све то заједно повезано с Уставом Србије. И знам да је то све заједно нешто што ће се одвијати тек за неколико година. И зато сам и у интервјуу који сам пре пар дана дао у Београду јасно хтео да ставим до знања да би се увек изнова требало присетити услова и запитати се шта је циљ свега тога. Али мислим да је то процес у којем сви, па и ЕУ, морају много тога да науче. Нормализација односа, дијалог с Приштином и на крају признање Косова, супстанцијални је део преговора с ЕУ.
У Београду се у последње време, након застоја, могло чути да је дијалог с Приштином заправо мртав. Да ли се и Ви тако песимистични?
— Наравно да нисам. Брине ме што нама значајних напредака, али не бих дијалог проглашавао мртвим. Мислим да би сви који учествују у том процесу, и то не само представници Србије и Косова, већ и висока представница за спољну политику Федерика Могерини и комесар за проширење Јоханес Хан, требало да се тргну и да дају нове импулсе. То исто важи и за немачку страну.
У потрази за компромисом, колико је конструктивно истицање пројекта формирања Војске Косова?
— Могу да разумем страхове Србије да сада на другој страни настаје велика војска. Али нико у Београду не би требало да страхује или да се осећа угроженим због косовске војске.
Стекао се утисак да је Берлин једини стриктно против промене граница између Србије и Косова, што се спомињало као једно од могућих решења. Зашто Берлин заузима такав тврдокорни став по том питању?
— Наша највећа брига је да би, након размене територија, како год би она на крају изгледала, могло да дође до нестабилности у другим деловима региона, споменућу само Републику Српску и Босну и Херцеговину. И ту нисмо усамљени у скепси, већ то делимо и са својим америчким пријатељима. Мислим да смо у 21. веку већ прешли преко тога да повлачимо границе по етничком принципу. И ја се питам, ако до такве размене територија и дође, шта ће се догодити са Србима на југу Косова, са њих око 35.000, а који не би били укључени у ту акцију? Шта је са много више Срба у другим деловима Косова? Значи, тај предлог не би био сигурно решење.
Ако се обе стране око тога договоре и Немачка остане сама у својој критици, хоће ли Берлин да промени своје мишљење?
— Али Немачка у тој критици није усамљена, како воли да се понавља. Заправо је мало оних који подржавају ту идеју. На самом Косову је то у суштини само Хашим Тачи. И требало би се запитати да ли је заиста тако да САД активно подржавају размену територија. Мислим да то није случај. Ја ћу ускоро у Вашингтону да разговарам о тој теми, а већ сада знам да се тамо та идеја не прихвата с одушевљењем.
Како коментаришете неке инсинуације у медијима да се Немачка противи размени територија, што би довело до сређивања односа Београда и Приштине, и на крају довело Србију пред врата Европске уније, а да то Немачка, због унутрашњег притиска, заправо не жели?
— У медијима – дозволите да то кажем, посебно на Балкану – појављују се свакаква нагађања која немају везе с истином. Последњи случај јесте и наводна вест о либерализацији визног система између Косова и Европске уније, и то још ове године, што су обећали неки политичари. Ја не знам одакле уопште долазе такве информације.
Како заправо стоје ствари с визном либерализацијом?
— Европски парламент и Комисија дали су зелено светло, а сада је ствар на свим чланицама ЕУ да се по том питању изјасне. У Немачкој траје усаглашавање између министарства спољних и унутрашњих послова. Када ће тај процес бити окончан, тешко је рећи.
Немачка канцеларка Ангела Меркел најавила је своје повлачење с места председнице Хришћанско-демократске уније (CDU), а касније и са канцеларске позиције. Да ли ће то утицати на политику према Западном Балкану?
— Мислим да ће, након децембра, када CDU изабере нову председницу или председника, канцеларка имати још више времена да се позабави питањима Западног Балкана. Унутар CDU делује једна група састављена од чланова различитих ресорних гремијума и одбора која помно прати збивања на Западном Балкану и којој је стало до напретка у том делу Европе. И по томе смо јединствени у поређењу с другим странкама у Бундестагу. Ми Западни Балкан пратимо критички, али благонаклоно, јер нам је стало до будућности и стабилности тог региона.
Петер Бајер (47) је посланик Хришћанско-демократске уније (CDU) у Бундестагу и известилац демохришћана (CDU/CSU) за Западни Балкан и трансатлантске односе.
Извор Дојче веле, 16. новембар 2018.
Немци скинули рукавице: Признање Косова од почетка је било услов - Нови Стандард
"Чланства у Европској унији неће бити без признања Косова"
, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
0 notes
Photo
Немци скинули рукавице: Признање Косова од почетка је било услов https://ift.tt/2KaCcpV, Немци скинули рукавице: Признање Косова од почетка је било услов
"Чланства у Европској унији неће бити без признања Косова"
Пуноправног чланства Србије у Европској унији неће бити без признања Косова, то је заправо био услов да се уопште започне с преговорима, понавља у интервјуу за DW посланик CDU у Бундестагу Петер Бајер.
Ваш интервју који сте дали приликом боравка у Београду и у којем сте изјавили како Србија неће постати чланица Европске уније све док не призна независност Косова, поприлично је узбуркао духове.
— Оно што сам рекао није ништа ново: чланства у Европској унији неће бити без признања Косова. Постоје различити модели за то. Знам да то није једноставно, али то је заправо био услов да се уопште започне с преговорима. Значи, пре или касније, и то пре пуноправног чланства. И то није заиста ништа ново. Сваком је од самог почетка то било јасно и зато ме искрено чуди да се сада око тога дигла толика прашина.
Као познавалац прилика у региону, верујете ли уопште да ће Србија икада признати Косово?
— То није питање вере, него пре свега питање како постићи одлучујуће напретке у процесу дијалога између Београда и Приштине, и како постићи напретке у преговорима с Европском унијом. То је дакле нешто што има везе са садржајем и чињеницама. Ми морамо и да се запитамо колико озбиљно се приступа свему. Обе стране морају једна другој да изађу у сусрет. Знам да није увек лако. Али ту је циљ, и за тај циљ је потребно прећи преко неких својих тврдокорних ставова.
Премијерка Републике Србије Ана Брнабић је била ових дана у Берлину и у једном излагању још једном јасно поновила да Србија никада неће признати независно Косово и да ће Косово, цитирам, „увек бити део Србије“. Али истовремено је рекла да се мора трагати за компромисима. Да ли је при таквом стајалишту некакав компромис уопште могућ?
— То је заиста тешко. Могу и да разумем зашто премијерка Брнабић то тако каже. Још је прерано конкретно разговарати о моделу признавања и знам да је све то заједно повезано с Уставом Србије. И знам да је то све заједно нешто што ће се одвијати тек за неколико година. И зато сам и у интервјуу који сам пре пар дана дао у Београду јасно хтео да ставим до знања да би се увек изнова требало присетити услова и запитати се шта је циљ свега тога. Али мислим да је то процес у којем сви, па и ЕУ, морају много тога да науче. Нормализација односа, дијалог с Приштином и на крају признање Косова, супстанцијални је део преговора с ЕУ.
У Београду се у последње време, након застоја, могло чути да је дијалог с Приштином заправо мртав. Да ли се и Ви тако песимистични?
— Наравно да нисам. Брине ме што нама значајних напредака, али не бих дијалог проглашавао мртвим. Мислим да би сви који учествују у том процесу, и то не само представници Србије и Косова, већ и висока представница за спољну политику Федерика Могерини и комесар за проширење Јоханес Хан, требало да се тргну и да дају нове импулсе. То исто важи и за немачку страну.
У потрази за компромисом, колико је конструктивно истицање пројекта формирања Војске Косова?
— Могу да разумем страхове Србије да сада на другој страни настаје велика војска. Али нико у Београду не би требало да страхује или да се осећа угроженим због косовске војске.
Стекао се утисак да је Берлин једини стриктно против промене граница између Србије и Косова, што се спомињало као једно од могућих решења. Зашто Берлин заузима такав тврдокорни став по том питању?
— Наша највећа брига је да би, након размене територија, како год би она на крају изгледала, могло да дође до нестабилности у другим деловима региона, споменућу само Републику Српску и Босну и Херцеговину. И ту нисмо усамљени у скепси, већ то делимо и са својим америчким пријатељима. Мислим да смо у 21. веку већ прешли преко тога да повлачимо границе по етничком принципу. И ја се питам, ако до такве размене територија и дође, шта ће се догодити са Србима на југу Косова, са њих око 35.000, а који не би били укључени у ту акцију? Шта је са много више Срба у другим деловима Косова? Значи, тај предлог не би био сигурно решење.
Ако се обе стране око тога договоре и Немачка остане сама у својој критици, хоће ли Берлин да промени своје мишљење?
— Али Немачка у тој критици није усамљена, како воли да се понавља. Заправо је мало оних који подржавају ту идеју. На самом Косову је то у суштини само Хашим Тачи. И требало би се запитати да ли је заиста тако да САД активно подржавају размену територија. Мислим да то није случај. Ја ћу ускоро у Вашингтону да разговарам о тој теми, а већ сада знам да се тамо та идеја не прихвата с одушевљењем.
Како коментаришете неке инсинуације у медијима да се Немачка противи размени територија, што би довело до сређивања односа Београда и Приштине, и на крају довело Србију пред врата Европске уније, а да то Немачка, због унутрашњег притиска, заправо не жели?
— У медијима – дозволите да то кажем, посебно на Балкану – појављују се свакаква нагађања која немају везе с истином. Последњи случај јесте и наводна вест о либерализацији визног система између Косова и Европске уније, и то још ове године, што су обећали неки политичари. Ја не знам одакле уопште долазе такве информације.
Како заправо стоје ствари с визном либерализацијом?
— Европски парламент и Комисија дали су зелено светло, а сада је ствар на свим чланицама ЕУ да се по том питању изјасне. У Немачкој траје усаглашавање између министарства спољних и унутрашњих послова. Када ће тај процес бити окончан, тешко је рећи.
Немачка канцеларка Ангела Меркел најавила је своје повлачење с места председнице Хришћанско-демократске уније (CDU), а касније и са канцеларске позиције. Да ли ће то утицати на политику према Западном Балкану?
— Мислим да ће, након децембра, када CDU изабере нову председницу или председника, канцеларка имати још више времена да се позабави питањима Западног Балкана. Унутар CDU делује једна група састављена од чланова различитих ресорних гремијума и одбора која помно прати збивања на Западном Балкану и којој је стало до напретка у том делу Европе. И по томе смо јединствени у поређењу с другим странкама у Бундестагу. Ми Западни Балкан пратимо критички, али благонаклоно, јер нам је стало до будућности и стабилности тог региона.
Петер Бајер (47) је посланик Хришћанско-демократске уније (CDU) у Бундестагу и известилац демохришћана (CDU/CSU) за Западни Балкан и трансатлантске односе.
Извор Дојче веле, 16. новембар 2018.
Немци скинули рукавице: Признање Косова од почетка је било услов - Нови Стандард
"Чланства у Европској унији неће бити без признања Косова"
, https://ift.tt/1rMQyM6
0 notes
Link
Дачић: Како то БиХ треба међународно присуство, а Косову не? (ВИДЕО)
"Је л' више не треба да спомињемо протеривање 200.000 Срба?"
Говор првог потпредседника Владе Србије и министра спољних послова Ивице Дачића на седници Савета безбедности Уједињених нација на којој је разматран извештај генералног секретара о раду УНМИК-а:
„Поштовани господине председниче,
Цењени чланови Савета безбедности,
Дозволите ми да се на почетку захвалим генералном секретару Гутерешу и специјалном представнику генералног секретара Танину на поднетим извештајима, као и посвећеном раду на реализацији мандата УНМИК-а, у складу са резолуцијом Савета безбедности 1244 (1999). Желим такође да се захвалим Кини која је према устаљеној динамици уврстила овај састанак на дневни ред и чланицама Савета безбедности које подржавају континуирано разматрање овог питања.
У августу нисмо имали редовну седницу посвећену УНМИК-у и не могу да не изразим незадовољство због одлуке Велике Британије да као председавајућа не уврсти у програм рада Савета безбедности ову тачку уз објашњење да је сиутација мирна и да се на терену ништа не дешава. Желим да искористим ову прилику да укажем зашто сматрамо да је то погрешан приступ и зашто сматрамо да је управо у овом тренутку неопходно да ова тема остане високо на агенди Савета безбедности. На расправу о томе да ли је потребно одржати седницу или не потрошили смо много више од три сата, колико седница СБ уобичајено траје. Створена је непотребно лоша атмосфера између Београда и Приштине, али и подела међу чланицама СБ. Дошло се у ситуацију да усвајање програма рада СБ буде доведено у питање, што свакако није добро ни за решење овог питања, а ни генерално за ово тело.
Желим да подсетим да је чланство у СБ велика привилегија, али исто тако и велика одговорност и да чланице морају да учине све како би се очували међународни мир и безбедност. УН и државе чланице не жале време ни труд годинама уназад у раду на превенцији конфликата и на свима нама је велика одговорност да учинимо све чим уочимо прве сигнале како бисмо спречили да нестабилност прерасте у конфликт. У овом случају се, пак, сусрећемо са ситуацијом да се запоставља напола решен проблем. Конфликт је далеко иза нас, али исто тако смо далеко од стабилне и безбедне ситуације која више не захтева пажњу овог тела. Прогласити ову тему „мање важном“ у време када интензивно покушавамо да пронађемо трајно и одрживо решење уз велику подршку важних актера међународне заједнице, у најмању руку је контрапродуктивно.
Ми и даље верујемо да je око питања фреквенције разматрања ове теме у СБ потребно да се постигне договор свих чланица и да се овде не ради о техничкој ствари. Подсећам да је Србија покушала на конструктиван начин да допринесе споразумном решењу и да смо спремни да у том духу наставимо да разговарамо са свим заинтересованим странама.
Поштовани председниче,
Са жаљењем могу да констатујем да се ништа суштински позитивно није догодило у периоду од последње седнице СБ – Заједница српских општина, која представља стуб Бриселског споразума, није формирана сада већ више од 2000 дана, нису створени услови за повратак 200.000 интерно расељених лица, није почео са радом Специјални суд, док скоро годину дана од убиства Оливера Ивановића није пронађен починилац овог гнусног злочина. Ништа од тога се није десило. А тешко је рећи било шта позитивно и o ономе што се догодило, а то су груба кршења резолуције овог уваженог тела, нове провокације и нови инциденти. Издвојићу само неке:
— Тзв. Скупштина Косова усвојила је законе којима ће практично бити омогућена трансформација „КБС“у оружане снаге. Упркос упозорењима и сталном позивању међународне заједнице на опрез, а уз потпуно игнорисање интереса и ставова српске заједнице на Косову и Метохији, власти у Приштини не одустају од стварања оружаних снага. Република Србија се изричито противи оваквим унилатералним актима, јер је јасно да је реч о снагама које би имале све атрибуте и надлежности војске, без обзира на њихов назив. Подсећам да је, према резолуцији 1244 СБ УН и Војно-техничком споразуму, КФОР једина легална војна формација на КиМ, која је уједно важан гарант спровођења Бриселског споразума и практично једини гарант безбедности и опстанка Срба, њихове имовине, верске и културне баштине. Желео бих да истакнем да је неприхватљиво да се у тренуцима док се води дијалог о проналажењу решења, истовремено доносе тако радикалне и далекосежне једностране одлуке и очекујем од чланица Савета безбедности да ову самовољну одлуку Приштине осуде.
— Председнику Републике Србије Александру Вучићу током посете Косову и Метохији, 8. и 9. септембра о.г, није омогућено да посети место Бање у српској енклави, јер су приштинске власти у последњем тренутку промениле првобитну одлуку и поред његових јасних порука мира и позива за проналажењем одрживог решења за Косово и Метохију.
— Упад специјалних полицијских снага на језеро Газиводе најдрастичнији је пример провокације. Шездесет маскираних припадника специјалне јединице РОСУ, с дугим ��евима, заузели су језеро и хидроцентралу Газиводе на северу КиМ како би омогућили посету Хашима Тачија. Бојим се да је једини циљ ове неразумне акције био покушај провокације и застрашивање српског народа на Косову и Метохији, и то не по први пут.
Дозволите да истакнем да се и овде ради о јасном кршењу Резолуције СБ УН 1244 и Бриселског споразума. Ја сам лично, као премијер, заједно са Кетрин Ештон, Хашимом Тачијем и Александром Вучићем, приликом потписивања Бриселског споразума 2013. године, присуствовао састанку у НАТО-у када је договорено да никакве безбедносне снаге Косова не могу да дођу на север док се не испуне два услова – први је да буде обавештен КФОР, а други да се о томе обавесте и сагласе председници српских општина на северу КиМ, што није испуњено. Сматрамо да је реаговање КФОР и ЕУ било неадекватно и у најмању руку непримерено њиховој улози и мандату. Ескалација је избегнута захваљујући смирености наше стране, порукама председника Републике Србије, као и уздржаности Срба са севера Косова и Метохије који су били узнемирени, али и показали зрелост не насевши на провокације. Оно што је додатно забрињавајуће у случају Газиводе је порука која се шаље. Језеро и хидроцентрала Газиводе су стратешки важно питање и за нас и за приштинску страну, међутим, Приштина није спремна да разговара о суштинским решењима. У том смислу је индикативан и недавни покушај угрожавања рада „Електромреже Србије“ и намера Приштине да преузме енергетску инфраструктуру на северу Косова и Метохије. Подсетићу вас да је енергетика тема бриселског дијалога, и да смо ми више пута изражавали забринутост због тога што Приштина, иако није испунила обавезе које се тичу регистровања две енергетске компаније на северу КиМ, предузима радње којима угрожава енергетску стабилност читавог региона.
— У претходна два извештајна периода догодило се и то да су представници Приштине решили да направе пут који ће проћи кроз специјалну заштићену зону манастира Дечани. Манастира који потиче из 14. века и који представља део светске културне баштине УНЕСКО, а у чије је „двориште“ Приштина послала булдожере. Искористио бих прилику да се захвалим представницима међународне заједнице који су правовременом реакцијом осујетили овај необјашњиви потез Приштине.
— Поново се догодио низ напада на Србе и њихову имовину, укључујући и на оне који су кренули да посете гробове својих најближих и децу која су се играла у парку. За разлику од Извештаја генералног секретара УН, Мисија ОЕБС-а на Косову је у свом недавном извештају регистровала 173 инцидента усмерена на припаднике неалбанских заједница, само у периоду од јануара до јуна ове године, уз оцену да укупан број инцидената представља повећање од скоро 20% у односу на претходни шестомесечни период.
Ово су само неки примери инцидената који нарушавају безбедност на Косову и Метохији и додатно компликују ионако сложену ситуацију. Морам признати да је нејасно како неко овакву ситуацију може да окарактерише као стабилну. Или можда „стабилна ситуација“ подразумева да су напади на Србе допуштени и сасвим нормална ствар, да их је било, да ће их бити, те да је то нешто што не захтева пажњу и реаговање.
Велики број ових напада усмерени су управо на интерно расељена лица и повратнике. Како да се очекује и најмањи напредак у процесу повратка расељених, ако у 21. веку, у Европи, још увек говоримо о томе да највећи изазов за повратак представља безбедносна ситуација, јер су повратници директна мета етнички мотивисаних напада. Арбитрарна хапшења, односно хапшења повратника по лажним пријавама, физички напади и рањавање, каменовање верника и напади на свештенике, уништавање имовине, исписивање узнемирујућих графита, скрнављење спомен плоча, национална и верска мржња, провокације, институционална дискриминација, недостатак владавине права, укључујући по питању независности судства, дужине трајања поступака, неадекватне заштите доказа и сведока, неизвршења судских одлука – то је оно са чиме се данас на КиМ сусрећу они који покушају да се врате у своје домове. Последњи Извештај генералног секретара пропустио је да спомене око 200 хиљада интерно расељених лица која ни након 19 година због оваквих неприхватљивих појава нису остварили своја права.
Оцени о стабилној ситуацији свакако не доприноси ни број бораца са Косова у редовима терориста у вези са чим забринутост у свом извештају износи и Генерални секретар. Оно што посебно представља аларм за узбуну је да је једна од ових група планирала терористички напад у већински српским заједницама, па и против КФОР-а.
Господине председниче,
Још једна важна и осетљива тема је питање сексуалног насиља у конфликтима. Србија најоштрије осуђује овај ужасан вид насиља и сматра да сви починиоци морају бити кажњени, а жртвама пружена адекватна заштита и помоћ. Број жртава сексуалног насиља у конфликтима не умањује стравичан ефекат оваквог вида насиља на сваку жртву појединачно, али исто тако, спекулисање бројевима не доприноси остваривању правде и води политизацији и успоравању процеса помирења у постконфликтним друштвима. Подаци из Извештаја који се позивају на Комисију за верификацију и признавање статуса жртава сексуалног насиља на КиМ, где је од 782 пријаве 137 прихваћено, указују на то да представници Приштине годинама уназад пред овим цењеним телом износе неистине, позивајући се при томе на Светску здравствену организацију која ове податке уопште не поседује. Више пута смо на овим састанцима чули наводе о 20.000 жртава сексуалног насиља, уз тенденцију успостављања „хијерархије жртава“ по етничкој, верској и другој припадности. Као да су српске жртве „мање важне“, као да је сексуално насиље над припадницима српске националности оправдамо и некажњиво. У таквој атмосфери оправдавања злочина против Срба могуће је и да тзв. влада Косова донесе одлуку да шеф преговарачког тима у дијалогу са Београдом буде Фатмир Љимај, један од команданата ОВК, који је на основу изјава Албанаца, браће Мазреку, сведока и саучесника у злочину, лично силовао и убио више Српкиња у селу Клечка. Понављам, Србија сматра да се решавању овог питања мора приступити без политизације, уз уважавање сваке жртве.
Поштовани председниче,
Не могу да се овом приликом не осврнем и на писмо које је одлазећа амбасадорка САД упутила генералном секретару УН захтевајући да иницира стратешки преглед УНМИК којим би се започела излазна стратегија мисије. Више пута се на овим седницама чуло да је УНМИК испунио свој мандат и да више није потребан уз аргументе да је тзв. „Косово“ изградило демократске институције, као и да се поштују владавина права и људска права.
Опет морам да поставим питања свима који ове аргументе износе:
— Да ли је по вама прихватљиво да демократске институције не примењују постигнуте договоре и преузете обавезе?
— Да ли за вас демократију представља бацање сузаваца у парламенту, што већ годинама гледамо у Приштини?
— Да ли је по вама владавина права то што Приштина свако мало помилује осуђене злочинце за најозбиљнија кривична дела попут припадника Дреничке групе?
— Да ли се може прихватити као нормално застрашивање повратника, напади на представнике мањинских заједница и њихова свакодневна дискриминација?
— Да ли је повратком 1,9 процената ИРЛ достигнут жељени стандард поштовања људских права? Да ли је то довољан број да се од даљег повратка одустане? Да ли то значи да је протеривање 200,000 Срба готова ствар? Да ли то више не треба да спомињемо?
— Шта је са судбином преко 1 500 несталих Срба?
Све ово је, даме и господо, за неке неугодна, али и непобитна истина. Готово сви за овим столом подржавају међународно присуство у БиХ, где је општа ситуација неупоредива и где безбедност грађана, сложићете се, није угрожена. Како је онда тамо потребно међународно присуство, а на Косову и Метохији није? Ја могу да се сложим да је ситуација на Косову значајно другачија него 1999. или 2009, али и Мисија је другачија него тада. Тврдити, ипак, да је она непотребна и да је испунила своју сврху, далеко је од реалности. С обзиром на то да је мандат УНМИК-а у надлежности управо овог уваженог тела, желим овом приликом да поставим питање да ли је и шта генерални секретар одговорио амбасадорки Хејли.
Цењене чланице Савета безбедности,
Неки од вас сматрају да је статус Косова завршена прича, али исто тако многи сматрају да није. Многе државе своју одлуку о признању ЈПНК преиспитују и 10 држава је до сада променило одлуку јер су схватиле да нису биле довољно упознате са ситуацијом и да је неоходно дати шансу дијалогу. Ускоро би овај број могао значајно да порасте, а да се број држава које су признале ЈПНК спусти испод половине чланица УН-а. Одлуке о повлачењу признања се од стране Приштине и појединих држава осуђују, а лобирање Србије квалификује као провокација. Са друге стране, за њих је лобирање Приштине за нова признања легално и не представља провокацију. За њих провокација нису ни позиви на непоштовање суверенитета и територијалног интегритета пуноправне чланице УН које можемо чути од појединих држава за овим столом. Значи, ви можете да лобирате да земље признају Косово, а Србија не сме да позива земље да повуку признање? Рекло би се да нешто у овом резоновању није у реду. Приштина је у маниру очајника прошле недеље увела додатни порез од 10% на производе из Србије као казну за наше спољнополитичке активности, кршећи при томе најгрубље правила ЦЕФТА којом тренутно председава, што су врло оштро осудили сви међународни актери, укључујући и ЕУ. С овом одлуком приштинских власти се не слаже чак ни Хашим Тачи.
Уместо да се усредсреди на дијалог, Приштина је фокусирана на покушаје да оствари чланство у међународним организацијама, мислећи да ће тако доказати државност, а не схватајући да то није пут који води ка било каквом решењу. Напротив, неутемељеност њених захтева, њихова директна супротстављеност основним принципима међународног права, само доводе до политизације ових организација, подела и беспотребног расипања енергије. С тим у вези дозволите ми да наведем само један очигледан пример – захтев тзв. Косова за чланство у Интерполу. Аргумент који Приштина често користи је да не може да сарађује са Интерполом због тога што није његов члан. Колико је ова тврдња потпуно неоснована говори управо податак из Извештаја Генералног секретара где се као редовна активност наводи да је УНМИК наставио да обезбеђује комуникацију између ПИС у Приштини и Интерпола. Ова сарадња се, у складу са Меморандумом о разумевању између Интерпола и УНМИК-а, одвија већ више од 15 година. Кампања Приштине, потпомогнута од стране појединих држава, којом питање чланства тзв. Косова у Интерпол покушава да прикаже као питање безбедности и борбе против криминала је неоснована и не може се подржати. Јасно је да се ради о исључиво политичким аспирацијама, те стога позивам чланице да не подрже захтев Приштине.
Господине председниче,
Околности су учиниле да се моје излагање можда чини суморним и негативним, али ја желим да ово обраћање завршим позитивним порукама. ЕУ је на недавно одржаној дебати СБ о јачању мултилатерализма између осталог нагласила да смо „из искуства научили да је за одрживи мир увек потребно договорено политичко решење“. Србија се са овим у потпуности слаже и најискреније је заинтересована за постизање компромиса за питање Косова и Метохије. Ми смо опредељени за проналажење обострано прихватљивог решења. Таквог решења не може бити без договора Београда и Приштине, али ни без ваше подршке. У том смислу, ја поново апелујем на све вас да помогнете овај процес, да искористимо моментум и покушамо да направимо искорак. Даље поделе у СБ око овог питања и расправе на тему треба ли нам УНМИК или не свакако не доприносе томе. Одговор на питање да ли су нам потребни састанци СБ и да ли је потребан УНМИК биће дато оног тренутка кад пронађемо обострано прихватљиво решење. А до тада нам остаје резолуција 1244 коју је ово цењено тело донело и коју смо сви дужни да поштујемо. Србија ће, са своје стране, уложити максимални напор да се настави дијалог и да се дође до трајног решења које уважава интересе и српског и албанског народа. Окренимо се тражењу компромиса за будућност, за трајни мир између Срба и Албанаца, за просперитет и Срба и Албанаца, за мир и стабилност читавог региона. Након тога неће нам бити потребан ни УНМИК ни седнице СБ.
И на крају, ових дана обележавамо 100 година од краја Првог светског рата, у којем се Србија борила на страни савезника. Велику победу Србија је платила огромним жртвама. Србија је, према подацима Конференције мира у Паризу 1919. године, изгубила 1.247.435 људи, односно 28 процената целокупног броја становника и 62 процента мушког становништва између 18 и 55 година. Од броја погинулих, 845.000 је цивилно становништво. Скоро сваки десети погинули у Првом светском рату био је Србин.
У знак признања за огромне жртве, тадашњи амерички председник Вудро Вилсон донео је одлуку да се српска застава постави на Белу кућу и све јавне установе САД-а. То се у историји САД-а десило још само једном, са француском заставом, неколико година касније.
Зато је Србији приоритетно стало до мира и стабилности у региону. Да се жртве не забораве, али да се рат више никад не деси.
Захваљујем на пажњи.“
Извор mfa.gov.rs, 15. новембар 2018.
Тагови: kosovo, Дачић, УН, БиХ, Унмик, Свет безбедности
, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
0 notes
Link
Ко је био „за“, а ко „против“ Србије на седници СБ УН
"Приштина већ каже да ће један гарнизон ићи на север, а то је пут у конфликт", рекао је руски представник
Чланице СБ изнеле различите оцене ситуације на Косову. Западне силе за укидање Унмика. Русија и још неке земље се томе противе, а Кина наглашава Резолуцију 1244.
Представник Русије у среду, током расправе о Косову, истакао је да се потпуно слаже са оценама шефа српске дипломатије Ивице Дачића, указавши да на Косову постоје озбиљни и дубоки проблеми који захтевају хитно решавање.
„Приче неких о идеалној ситуацији на Косову на нас не остављају никакав утисак“, рекао је руски представник, додавши да шест година од потписивања Бриселског споразума није форимирана Заједница српских општина, да Приштина блокира процес, а да је Београд испунио све обавезе.
Како је указао, чим су недавно из Београда стигли предлози за решење косовског питања, албанска страна је то искористила за провокације и претензије на југ централне Србије, а у ред провокација спада и одлука о додатном порезу на робу из Србије и БиХ, која представља кршење договора Цефта.
Према речима руског представника, ситуација на Косову је забрињавајућа, а евентуално поновно избијање сукоба имало би катастрофалне последице по цео регион. Оценио је да понашање Приштине током посете председника Србије Косову и одлазак косовског председника Хашима Тачија на Газиводе нису ништа друго до провокације, а упад наоружаниох снага на север Косова кршење свих постојећих споразума.
Осврнуо се и на планове Приштине за трансформацију КПС у оружане снаге, наводећи да тако нешто представља кршење Резолуције 1244. „Приштина већ каже да ће један гарнизон ићи на север, а то је пут у конфликт“, рекао је руски представник, указујући и да Специјани суд за злочине некадашње ОВК није још почео да ради.
Коначно решење мора бити обострано прихватљиво и имати међународно правну форму и подршку међународне заједнице, рекао је руски дипломата и истакао да седнице Савета безбедности посвећене Косову не треба да се проређују и да пажња УН према Косову не сме да се смањује.
Кина поштује територијални интегритет и суверенитет Србије, поручио је амбасадор те земље која овог месеца председава СБ УН. Он је рекао да Пекинг поздравља посвећеност Београда и Приштине за нормализацију дијалога и позива на примену постигнутих споразума.
Амбасадорка Велике Британије у УН рекла је да та земља препознаје важност Унмика у стабилизацији и помирењу у постконфликтном периоду, али сматра да се ситуација на КиМ значајно променила у односу на пре 20 година због чега се поново заложила за смањење учесталости седница о раду Унмика, наводећи да би дискусије у СБ УН требало да одражавају реалност на терену.
Она је додала да је Велика Британија „јасно ставила до знања да ће одржати састанак о Косову у СБ УН, ако се постигне напредак у процесу нормализације“. „Нажалост, није било напретка. Уместо тога српска влада је организовала протест испред наше амбасаде у Београду, што није одговарајући начин обављања дипломатске мисије“, рекла је амбасадорка.
Такође, заложила се за пријем Косова у Интерпол на генералној скупштини тог тела народне недеље. Она је нагласила да Велика Британија подстиче Београд и Приштину да постигну напредак у долажењу до одрживог решења у дијалогу у којем посредује ЕУ.
Представник САД у УН рекао је да је „сада време за обе стране да буду флексибилне да би се постигао компромис“. Он је додао да ће САД подржати разговоре на сваки могући начин, као и да ће „озбиљно размотрити“ сваки договор који је трајан и применљив „у обе земље“ и подстиче стабилност.
„Узајамно признање и нормализација односа Косова и Србије су будућност. Све стране ће имати корист од признавања те реалности и њеног прихватања“, рекао је представник САД. Говорећи о будућности рада Унмика, он је рекао да сматра да је мисија УН испунила своју сврху и да би је требало смањити.
Додао је и да САД подржавају постепену и транспаретну трансформацију косовских безбедносних снага у мултиетничку војску, која ће бити део НАТО-а. „Снажно подрж��вамо чланство Косова у свим релевантним међународним организацијама, укључујући УН и Интерпол“, рекао је амерички представник.
Представник Холандије је подржао дијалог који се води у Бриселу, али је истакао да је време да се призна напредак које је Косово начинило. Сматра да је тренутна ситуација на Косову таква да омогућава да се прореде седнице на два пута годишње, а такође и извештаји генералног секретара, као и да се смањи Мисија УН на Косову.
Представница Пољске је рекла да њена земља прати ситуацију на Косову и оценила да је ситуација мирна, тако да нема разлога за овакву учесталост седница СБ УН. Представник Обале Слоноваче сматра да је неопходно формирање ЗСО и наставак дијалога под окриљем ЕУ, како би се начинио суштински напредак с циљем постизања решења косовског питања и помирења националних заједница.
Представница Француске поздравља напоре које је уложио Унмик, али је указала да се његова функција мора редефинисати имајући у виду ситуацију на терену. Нормализација односа зависи од дијалога два лидера под окриљем ЕУ, поздрављамо напоре високе представнице Федерике Могерини, која позива обе стране да покажу спремнсот за компромис и политичку вољу за постизање споразума, што ће и Приштини и Београду омогухити напредак ка ЕУ и стабилност региона.
Екваторијална Гвинеја апелује на две стране да наставе дијалог и истиче да евентуални споразум мора бити у складу с међународним правом, а решење прихватљиво за обе стране. Додатни порез на робу из Србије који је увела Приштина поткопава регионалну сарадњу и поверење, сматра представница те земље.
Дипломатски представник Шведске оценио је да су предузети важни кораци у нормализацији односа Београда и Приштине, нагласивши да је за стабилност целог региона, важно што пре постићи обавезујући споразум. Шведска, истакао је, подржава чланство Косова у међународним организацијана. Шведски амбасадор позвао је на стратешко преиспитивање мисије УН, проређивање седница СБ УН и два извештаја генералног секретара УН годишње.
Амбасадорка Етиопије истакла је да та земља подржава суверенитет и територијални интегритет Србије. Поздравила је дијалог Београда и Приштине уз посредовање ЕУ, истичући да Етиопија охрабрује обе стране да пронађе узајамно прихватљиво решење. Изразила је забринутост због „слабог напретка“ када је реч о успостављању ЗСО и примени других договора и позвала обе стране да се уздрже од потеза који изазивају тензије.
Амбасадори Боливије и Перуа при Уједињеним нацијма позвали су на поштовање Резолуције 1244 СБ УН о Косову. Представник Боливије позвао је у свом излагању на поштовање Резолуције 1244 и затражио поштовање независности Републике Србије.
Он је такође затражио од приштинских власти да испоштују оно што је договорено и допусте оснивање Заједнице српских општина у складу с Бриселским споразумом. Истакао је и да је формирање војске Косова супротно Резолуцији1244 и међународном праву.
Представник Перуа позвао је на поштовање Бриселског споразума и поручио да се недавни правни споразуми по питању војске Косова морају темељно испитати и са становшта шта би њено формирање значило за мир на Балкану. Оба јужноамеричка представника похвалила су рад Унмика.
Извор Танјуг/Б92, 15. новембар 2018.
Тагови: kosovo, УН, Унмик, Савет безбедности, Гутереш
Ко је био "за", а ко "против" Србије на седници СБ УН - Нови Стандард
"Приштина већ каже да ће један гарнизон ићи на север, а то је пут у конфликт", рекао је руски представник
, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
0 notes
Photo
Дачић: Како то БиХ треба међународно присуство, а Косову не? (ВИДЕО) https://ift.tt/2Dnsuz3, Дачић: Како то БиХ треба међународно присуство, а Косову не? (ВИДЕО)
"Је л' више не треба да спомињемо протеривање 200.000 Срба?"
Говор првог потпредседника Владе Србије и министра спољних послова Ивице Дачића на седници Савета безбедности Уједињених нација на којој је разматран извештај генералног секретара о раду УНМИК-а:
„Поштовани господине председниче,
Цењени чланови Савета безбедности,
Дозволите ми да се на почетку захвалим генералном секретару Гутерешу и специјалном представнику генералног секретара Танину на поднетим извештајима, као и посвећеном раду на реализацији мандата УНМИК-а, у складу са резолуцијом Савета безбедности 1244 (1999). Желим такође да се захвалим Кини која је према устаљеној динамици уврстила овај састанак на дневни ред и чланицама Савета безбедности које подржавају континуирано разматрање овог питања.
У августу нисмо имали редовну седницу посвећену УНМИК-у и не могу да не изразим незадовољство због одлуке Велике Британије да као председавајућа не уврсти у програм рада Савета безбедности ову тачку уз објашњење да је сиутација мирна и да се на терену ништа не дешава. Желим да искористим ову прилику да укажем зашто сматрамо да је то погрешан приступ и зашто сматрамо да је управо у овом тренутку неопходно да ова тема остане високо на агенди Савета безбедности. На расправу о томе да ли је потребно одржати седницу или не потрошили смо много више од три сата, колико седница СБ уобичајено траје. Створена је непотребно лоша атмосфера између Београда и Приштине, али и подела међу чланицама СБ. Дошло се у ситуацију да усвајање програма рада СБ буде доведено у питање, што свакако није добро ни за решење овог питања, а ни генерално за ово тело.
Желим да подсетим да је чланство у СБ велика привилегија, али исто тако и велика одговорност и да чланице морају да учине све како би се очували међународни мир и безбедност. УН и државе чланице не жале време ни труд годинама уназад у раду на превенцији конфликата и на свима нама је велика одговорност да учинимо све чим уочимо прве сигнале како бисмо спречили да нестабилност прерасте у конфликт. У овом случају се, пак, сусрећемо са ситуацијом да се запоставља напола решен проблем. Конфликт је далеко иза нас, али исто тако смо далеко од стабилне и безбедне ситуације која више не захтева пажњу овог тела. Прогласити ову тему „мање важном“ у време када интензивно покушавамо да пронађемо трајно и одрживо решење уз велику подршку важних актера међународне заједнице, у најмању руку је контрапродуктивно.
Ми и даље верујемо да je око питања фреквенције разматрања ове теме у СБ потребно да се постигне договор свих чланица и да се овде не ради о техничкој ствари. Подсећам да је Србија покуш��ла на конструктиван начин да допринесе споразумном решењу и да смо спремни да у том духу наставимо да разговарамо са свим заинтересованим странама.
Поштовани председниче,
Са жаљењем могу да констатујем да се ништа суштински позитивно није догодило у периоду од последње седнице СБ – Заједница српских општина, која представља стуб Бриселског споразума, није формирана сада већ више од 2000 дана, нису створени услови за повратак 200.000 интерно расељених лица, није почео са радом Специјални суд, док скоро годину дана од убиства Оливера Ивановића није пронађен починилац овог гнусног злочина. Ништа од тога се није десило. А тешко је рећи било шта позитивно и o ономе што се догодило, а то су груба кршења резолуције овог уваженог тела, нове провокације и нови инциденти. Издвојићу само неке:
— Тзв. Скупштина Косова усвојила је законе којима ће практично бити омогућена трансформација „КБС“у оружане снаге. Упркос упозорењима и сталном позивању међународне заједнице на опрез, а уз потпуно игнорисање интереса и ставова српске заједнице на Косову и Метохији, власти у Приштини не одустају од стварања оружаних снага. Република Србија се изричито противи оваквим унилатералним актима, јер је јасно да је реч о снагама које би имале све атрибуте и надлежности војске, без обзира на њихов назив. Подсећам да је, према резолуцији 1244 СБ УН и Војно-техничком споразуму, КФОР једина легална војна формација на КиМ, која је уједно важан гарант спровођења Бриселског споразума и практично једини гарант безбедности и опстанка Срба, њихове имовине, верске и културне баштине. Желео бих да истакнем да је неприхватљиво да се у тренуцима док се води дијалог о проналажењу решења, истовремено доносе тако радикалне и далекосежне једностране одлуке и очекујем од чланица Савета безбедности да ову самовољну одлуку Приштине осуде.
— Председнику Републике Србије Александру Вучићу током посете Косову и Метохији, 8. и 9. септембра о.г, није омогућено да посети место Бање у српској енклави, јер су приштинске власти у последњем тренутку промениле првобитну одлуку и поред његових јасних порука мира и позива за проналажењем одрживог решења за Косово и Метохију.
— Упад специјалних полицијских снага на језеро Газиводе најдрастичнији је пример провокације. Шездесет маскираних припадника специјалне јединице РОСУ, с дугим цевима, заузели су језеро и хидроцентралу Газиводе на северу КиМ како би омогућили посету Хашима Тачија. Бојим се да је једини циљ ове неразумне акције био покушај провокације и застрашивање српског народа на Косову и Метохији, и то не по први пут.
Дозволите да истакнем да се и овде ради о ��асном кршењу Резолуције СБ УН 1244 и Бриселског споразума. Ја сам лично, као премијер, заједно са Кетрин Ештон, Хашимом Тачијем и Александром Вучићем, приликом потписивања Бриселског споразума 2013. године, присуствовао састанку у НАТО-у када је договорено да никакве безбедносне снаге Косова не могу да дођу на север док се не испуне два услова – први је да буде обавештен КФОР, а други да се о томе обавесте и сагласе председници српских општина на северу КиМ, што није испуњено. Сматрамо да је реаговање КФОР и ЕУ било неадекватно и у најмању руку непримерено њиховој улози и мандату. Ескалација је избегнута захваљујући смирености наше стране, порукама председника Републике Србије, као и уздржаности Срба са севера Косова и Метохије који су били узнемирени, али и показали зрелост не насевши на провокације. Оно што је додатно забрињавајуће у случају Газиводе је порука која се шаље. Језеро и хидроцентрала Газиводе су стратешки важно питање и за нас и за приштинску страну, међутим, Приштина није спремна да разговара о суштинским решењима. У том смислу је индикативан и недавни покушај угрожавања рада „Електромреже Србије“ и намера Приштине да преузме енергетску инфраструктуру на северу Косова и Метохије. Подсетићу вас да је енергетика тема бриселског дијалога, и да смо ми више пута изражавали забринутост због тога што Приштина, иако није испунила обавезе које се тичу регистровања две енергетске компаније на северу КиМ, предузима радње којима угрожава енергетску стабилност читавог региона.
— У претходна два извештајна периода догодило се и то да су представници Приштине решили да направе пут који ће проћи кроз специјалну заштићену зону манастира Дечани. Манастира који потиче из 14. века и који представља део светске културне баштине УНЕСКО, а у чије је „двориште“ Приштина послала булдожере. Искористио бих прилику да се захвалим представницима међународне заједнице који су правовременом реакцијом осујетили овај необјашњиви потез Приштине.
— Поново се догодио низ напада на Србе и њихову имовину, укључујући и на оне који су кренули да посете гробове својих најближих и децу која су се играла у парку. За разлику од Извештаја генералног секретара УН, Мисија ОЕБС-а на Косову је у свом недавном извештају регистровала 173 инцидента усмерена на припаднике неалбанских заједница, само у периоду од јануара до јуна ове године, уз оцену да укупан број инцидената представља повећање од скоро 20% у односу на претходни шестомесечни период.
Ово су само неки примери инцидената који нарушавају безбедност на Косову и Метохији и додатно компликују ионако сложену ситуацију. Морам признати да је нејасно како неко овакву ситуацију може да окарактерише као стабилну. Или можда „стабилна ситуација“ подразумева да су напади на Србе допуштени и сасвим нормална ствар, да их је било, да ће их бити, те да је то нешто што не захтева пажњу и реаговање.
Велики број ових напада усмерени су управо на интерно расељена лица и повратнике. Како да се очекује и најмањи напредак у процесу повратка расељених, ако у 21. веку, у Европи, још увек говоримо о томе да највећи изазов за повратак представља безбедносна ситуација, јер су повратници директна мета етнички мотивисаних напада. Арбитрарна хапшења, односно хапшења повратника по лажним пријавама, физички напади и рањавање, каменовање верника и напади на свештенике, уништавање имовине, исписивање узнемирујућих графита, скрнављење спомен плоча, национална и верска мржња, провокације, институционална дискриминација, недостатак владавине права, укључујући по питању независности судства, дужине трајања поступака, неадекватне заштите доказа и сведока, неизвршења судских одлука – то је оно са чиме се данас на КиМ сусрећу они који покушају да се врате у своје домове. Последњи Извештај генералног секретара пропустио је да спомене око 200 хиљада интерно расељених лица која ни након 19 година због оваквих неприхватљивих појава нису остварили своја права.
Оцени о стабилној ситуацији свакако не доприноси ни број бораца са Косова у редовима терориста у вези са чим забринутост у свом извештају износи и Генерални секретар. Оно што посебно представља аларм за узбуну је да је једна од ових група планирала терористички напад у већински српским заједницама, па и против КФОР-а.
Господине председниче,
Још једна важна и осетљива тема је питање сексуалног насиља у конфликтима. Србија најоштрије осуђује овај ужасан вид насиља и сматра да сви починиоци морају бити кажњени, а жртвама пружена адекватна заштита и помоћ. Број жртава сексуалног насиља у конфликтима не умањује стравичан ефекат оваквог вида насиља на сваку жртву појединачно, али исто тако, спекулисање бројевима не доприноси остваривању правде и води политизацији и успоравању процеса помирења у постконфликтним друштвима. Подаци из Извештаја који се позивају на Комисију за верификацију и признавање статуса жртава сексуалног насиља на КиМ, где је од 782 пријаве 137 прихваћено, указују на то да представници Приштине годинама уназад пред овим цењеним телом износе неистине, позивајући се при томе на Светску здравствену организацију која ове податке уопште не поседује. Више пута смо на овим састанцима чули наводе о 20.000 жртава сексуалног насиља, уз тенденцију успостављања „хијерархије жртава“ по етничкој, верској и другој припадности. Као да су српске жртве „мање важне“, као да је сексуално насиље над припадницима српске националности оправдамо и некажњиво. У таквој атмосфери оправдавања злочина против Срба могуће је и да тзв. влада Косова донесе одлуку да шеф преговарачког тима у дијалогу са Београдом буде Фатмир Љимај, један од команданата ОВК, који је на основу изјава Албанаца, браће Мазреку, сведока и саучесника у злочину, лично силовао и убио више Српкиња у селу Клечка. Понављам, Србија сматра да се решавању овог питања мора приступити без политизације, уз уважавање сваке жртве.
Поштовани председниче,
Не могу да се овом приликом не осврнем и на писмо које је одлазећа амбасадорка САД упутила генералном секретару УН захтевајући да иницира стратешки преглед УНМИК којим би се започела излазна стратегија мисије. Више пута се на овим седницама чуло да је УНМИК испунио свој мандат и да више није потребан уз аргументе да је тзв. „Косово“ изградило демократске институције, као и да се поштују владавина права и људска права.
Опет морам да поставим питања свима који ове аргументе износе:
— Да ли је п�� вама прихватљиво да демократске институције не примењују постигнуте договоре и преузете обавезе?
— Да ли за вас демократију представља бацање сузаваца у парламенту, што већ годинама гледамо у Приштини?
— Да ли је по вама владавина права то што Приштина свако мало помилује осуђене злочинце за најозбиљнија кривична дела попут припадника Дреничке групе?
— Да ли се може прихватити као нормално застрашивање повратника, напади на представнике мањинских заједница и њихова свакодневна дискриминација?
— Да ли је повратком 1,9 процената ИРЛ достигнут жељени стандард поштовања људских права? Да ли је то довољан број да се од даљег повратка одустане? Да ли то значи да је протеривање 200,000 Срба готова ствар? Да ли то више не треба да спомињемо?
— Шта је са судбином преко 1 500 несталих Срба?
Све ово је, даме и господо, за неке неугодна, али и непобитна истина. Готово сви за овим столом подржавају међународно присуство у БиХ, где је општа ситуација неупоредива и где безбедност грађана, сложићете се, није угрожена. Како је онда тамо потребно међународно присуство, а на Косову и Метохији није? Ја могу да се сложим да је ситуација на Косову значајно другачија него 1999. или 2009, али и Мисија је другачија него тада. Тврдити, ипак, да је она непотребна и да је испунила своју сврху, далеко је од реалности. С обзиром на то да је мандат УНМИК-а у надлежности управо овог уваженог тела, желим овом приликом да поставим питање да ли је и шта генерални секретар одговорио амбасадорки Хејли.
Цењене чланице Савета безбедности,
Неки од вас сматрају да је статус Косова завршена прича, али исто тако многи сматрају да није. Многе државе своју одлуку о признању ЈПНК преиспитују и 10 држава је до сада променило одлуку јер су схватиле да нису биле довољно упознате са ситуацијом и да је неоходно дати шансу дијалогу. Ускоро би овај број могао значајно да порасте, а да се број држава које су признале ЈПНК спусти испод половине чланица УН-а. Одлуке о повлачењу признања се од стране Приштине и појединих држава осуђују, а лобирање Србије квалификује као провокација. Са друге стране, за њих је лобирање Приштине за нова признања легално и не представља провокацију. За њих провокација нису ни позиви на непоштовање суверенитета и територијалног интегритета пуноправне чланице УН које можемо чути од појединих држава за овим столом. Значи, ви можете да лобирате да земље признају Косово, а Србија не сме да позива земље да повуку признање? Рекло би се да нешто у овом резоновању није у реду. Приштина је у маниру очајника прошле недеље увела додатни порез од 10% на производе из Србије као казну за наше спољнополитичке активности, кршећи при томе најгрубље правила ЦЕФТА којом тренутно председава, што су врло оштро осудили сви међународни актери, укључујући и ЕУ. С овом одлуком приштинских власти се не слаже чак ни Хашим Тачи.
Уместо да се усредсреди на дијалог, Приштина је фокусирана на покушаје да оствари чланство у међународним организацијама, мислећи да ће тако доказати државност, а не схватајући да то није пут који води ка било каквом решењу. Напротив, неутемељеност њених захтева, њихова директна супротстављеност основним принципима међународног права, само доводе до политизације ових организација, подела и беспотребног расипања енергије. С тим у вези дозволите ми да наведем само један очигледан пример – захтев тзв. Косова за чланство у Интерполу. Аргумент који Приштина често користи је да не може да сарађује са Интерполом због тога што није његов члан. Колико је ова тврдња потпуно неоснована говори управо податак из Извештаја Генералног секретара где се као редовна активност наводи да је УНМИК наставио да обезбеђује комуникацију између ПИС у Приштини и Интерпола. Ова сарадња се, у складу са Меморандумом о разумевању између Интерпола и УНМИК-а, одвија већ више од 15 година. Кампања Приштине, потпомогнута од стране појединих држава, којом питање чланства тзв. Косова у Интерпол покушава да прикаже као питање безбедности и борбе против криминала је неоснована и не може се подржати. Јасно је да се ради о исључиво политичким аспирацијама, те стога позивам чланице да не подрже захтев Приштине.
Господине председниче,
Околности су учиниле да се моје излагање можда чини суморним и негативним, али ја желим да ово обраћање завршим позитивним порукама. ЕУ је на недавно одржаној дебати СБ о јачању мултилатерализма између осталог нагласила да смо „из искуства научили да је за одрживи мир увек потребно договорено политичко решење“. Србија се са овим у потпуности слаже и најискреније је заинтересована за постизање компромиса за питање Косова и Метохије. Ми смо опредељени за проналажење обострано прихватљивог решења. Таквог решења не може бити без договора Београда и Приштине, али ни без ваше подршке. У том смислу, ја поново апелујем на све вас да помогнете овај процес, да искористимо моментум и покушамо да направимо искорак. Даље поделе у СБ око овог питања и расправе на тему треба ли нам УНМИК или не свакако не доприносе томе. Одговор на питање да ли су нам потребни састанци СБ и да ли је потребан УНМИК биће дато оног тренутка кад пронађемо обострано прихватљиво решење. А до тада нам остаје резолуција 1244 коју је ово цењено тело донело и коју смо сви дужни да поштујемо. Србија ће, са своје стране, уложити максимални напор да се настави дијалог и да се дође до трајног решења које уважава интересе и српског и албанског народа. Окренимо се тражењу компромиса за будућност, за трајни мир између Срба и Албанаца, за просперитет и Срба и Албанаца, за мир и стабилност читавог региона. Након тога неће нам бити потребан ни УНМИК ни седнице СБ.
И на крају, ових дана обележавамо 100 година од краја Првог светског рата, у којем се Србија борила на страни савезника. Велику победу Србија је платила огромним жртвама. Србија је, према подацима Конференције мира у Паризу 1919. године, изгубила 1.247.435 људи, односно 28 процената целокупног броја становника и 62 процента мушког становништва између 18 и 55 година. Од броја погинулих, 845.000 је цивилно становништво. Скоро сваки десети погинули у Првом светском рату био је Србин.
У знак признања за огромне жртве, тадашњи амерички председник Вудро Вилсон донео је одлуку да се српска застава постави на Белу кућу и све јавне установе САД-а. То се у историји САД-а десило још само једном, са француском заставом, неколико година касније.
Зато је Србији приоритетно стало до мира и стабилности у региону. Да се жртве не забораве, али да се рат више никад не деси.
Захваљујем на пажњи.“
Извор mfa.gov.rs, 15. новембар 2018.
Тагови: kosovo, Дачић, УН, БиХ, Унмик, Свет безбедности
, https://ift.tt/1rMQyM6
0 notes
Photo
Ко је био „за“, а ко „против“ Србије на седници СБ УН https://ift.tt/2DjEPV3, Ко је био „за“, а ко „против“ Србије на седници СБ УН
"Приштина већ каже да ће један гарнизон ићи на север, а то је пут у конфликт", рекао је руски представник
Чланице СБ изнеле различите оцене ситуације на Косову. Западне силе за укидање Унмика. Русија и још неке земље се томе противе, а Кина наглашава Резолуцију 1244.
Представник Русије у среду, током расправе о Косову, истакао је да се потпуно слаже са оценама шефа српске дипломатије Ивице Дачића, указавши да на Косову постоје озбиљни и дубоки проблеми који захтевају хитно решавање.
„Приче неких о идеалној ситуацији на Косову на нас не остављају никакав утисак“, рекао је руски представник, додавши да шест година од потписивања Бриселског споразума није форимирана Заједница српских општина, да Приштина блокира процес, а да је Београд испунио све обавезе.
Како је указао, чим су недавно из Београда стигли предлози за решење косовског питања, албанска страна је то искористила за провокације и претензије на југ централне Србије, а у ред провокација спада и одлука о додатном порезу на робу из Србије и БиХ, која представља кршење договора Цефта.
Према речима руског представника, ситуација на Косову је забрињавајућа, а евентуално поновно избијање сукоба имало би катастрофалне последице по цео регион. Оценио је да понашање Приштине током посете председника Србије Косову и одлазак косовског председника Хашима Тачија на Газиводе нису ништа друго до провокације, а упад наоружаниох снага на север Косова кршење свих постојећих споразума.
Осврнуо се и на планове Приштине за трансформацију КПС у оружане снаге, наводећи да тако нешто представља кршење Резолуције 1244. „Приштина већ каже да ће један гарнизон ићи на север, а то је пут у конфликт“, рекао је руски представник, указујући и да Специјани суд за злочине некадашње ОВК није још почео да ради.
Коначно решење мора бити обострано прихватљиво и имати међународно правну форму и подршку међународне заједнице, рекао је руски дипломата и истакао да седнице Савета безбедности посвећене Косову не треба да се проређују и да пажња УН према Косову не сме да се смањује.
Кина поштује територијални интегритет и суверенитет Србије, поручио је амбасадор те земље која овог месеца председава СБ УН. Он је рекао да Пекинг поздравља посвећеност Београда и Приштине за нормализацију дијалога и позива на примену постигнутих споразума.
Амбасадорка Велике Британије у УН рекла је да та земља препознаје важност Унмика у стабилизацији и помирењу у постконфликтном периоду, али сматра да се ситуација на КиМ значајно променила у односу на пре 20 година због чега се поново заложила за смањење учесталости седница о раду Унмика, наводећи да би дискусије у СБ УН требало да одражавају реалност на терену.
Она је додала да је Велика Британија „јасно ставила до знања да ће одржати састанак о Косову у СБ УН, ако се постигне напредак у процесу нормализације“. „Нажалост, није било напретка. Уместо тога српска влада је организовала протест испред наше амбасаде у Београду, што није одговарајући начин обављања дипломатске мисије“, рекла је амбасадорка.
Такође, заложила се за пријем Косова у Интерпол на генералној скупштини тог тела народне недеље. Она је нагласила да Велика Британија под��тиче Београд и Приштину да постигну напредак у долажењу до одрживог решења у дијалогу у којем посредује ЕУ.
Представник САД у УН рекао је да је „сада време за обе стране да буду флексибилне да би се постигао компромис“. Он је додао да ће САД подржати разговоре на сваки могући начин, као и да ће „озбиљно размотрити“ сваки договор који је трајан и применљив „у обе земље“ и подстиче стабилност.
„Узајамно признање и нормализација односа Косова и Србије су будућност. Све стране ће имати корист од признавања те реалности и њеног прихватања“, рекао је представник САД. Говорећи о будућности рада Унмика, он је рекао да сматра да је мисија УН испунила своју сврху и да би је требало смањити.
Додао је и да САД подржавају постепену и транспаретну трансформацију косовских безбедносних снага у мултиетничку војску, која ће бити део НАТО-а. „Снажно подржавамо чланство Косова у свим релевантним међународним организацијама, укључујући УН и Интерпол“, рекао је амерички представник.
Представник Холандије је подржао дијалог који се води у Бриселу, али је истакао да је време да се призна напредак које је Косово начинило. Сматра да је тренутна ситуација на Косову таква да омогућава да се прореде седнице на два пута годишње, а такође и извештаји генералног секретара, као и да се смањи Мисија УН на Косову.
Представница Пољске је рекла да њена земља прати ситуацију на Косову и оценила да је ситуација мирна, тако да нема разлога за овакву учесталост седница СБ УН. Представник Обале Слоноваче сматра да је неопходно формирање ЗСО и наставак дијалога под окриљем ЕУ, како би се начинио суштински напредак с циљем постизања решења косовског питања и помирења националних заједница.
Представница Француске поздравља напоре које је уложио Унмик, али је указала да се његова функција мора редефинисати имајући у виду ситуацију на терену. Нормализација односа зависи од дијалога два лидера под окриљем ЕУ, поздрављамо напоре високе представнице Федерике Могерини, која позива обе стране да покажу спремнсот за компромис и политичку вољу за постизање споразума, што ће и Приштини и Београду омогухити напредак ка ЕУ и стабилност региона.
Екваторијална Гвинеја апелује на две стране да наставе дијалог и истиче да евентуални споразум мора бити у складу с међународним правом, а решење прихватљиво за обе стране. Додатни порез на робу из Србије који је увела Приштина поткопава регионалну сарадњу и поверење, сматра представница те земље.
Дипломатски представник Шведске оценио је да су предузети важни кораци у нормализацији односа Београда и Приштине, нагласивши да је за стабилност целог региона, важно што пре постићи обавезујући споразум. Шведска, истакао је, подржава чланство Косова у међународним организацијана. Шведски амбасадор позвао је на стратешко преиспитивање мисије УН, проређивање седница СБ УН и два извештаја генералног секретара УН годишње.
Амбасадорка Етиопије истакла је да та земља подржава суверенитет и територијални интегритет Србије. Поздравила је дијалог Београда и Приштине уз посредовање ЕУ, истичући да Етиопија охрабрује обе стране да пронађе узајамно прихватљиво решење. Изразила је забринутост због „слабог напретка“ када је реч о успостављању ЗСО и примени других договора и позвала обе стране да се уздрже од потеза који изазивају тензије.
Амбасадори Боливије и Перуа при Уједињеним нацијма позвали су на поштовање Резолуције 1244 СБ УН о Косову. Представник Боливије позвао је у свом излагању на поштовање Резолуције 1244 и затражио поштовање независности Републике Србије.
Он је такође затражио од приштинских власти да испоштују оно што је договорено и допусте оснивање Заједнице српских општина у складу с Бриселским споразумом. Истакао је и да је формирање војске Косова супротно Резолуцији1244 и међународном праву.
Представник Перуа позвао је на поштовање Бриселског споразума и поручио да се недавни правни споразуми по питању војске Косова морају темељно испитати и са становшта шта би њено формирање значило за мир на Балкану. Оба јужноамеричка представника похвалила су рад Унмика.
Извор Танјуг/Б92, 15. новембар 2018.
Тагови: kosovo, УН, Унмик, Савет безбедности, Гутереш
Ко је био "за", а ко "против" Србије на седници СБ УН - Нови Стандард
"Приштина већ каже да ће један гарнизон ићи на север, а то је пут у конфликт", рекао је руски представник
, https://ift.tt/1rMQyM6
0 notes
Link
Никола Врзић: Бејеров аспирин
Ана Брнабић, премијерка Србије, покушала је да умањи значај онога што смо чули од Петера Бејера, посланика Бундестага с којим се састала прошле среде 24. октобра. Реч је, казала је премијерка, „о једном посланику“, а оно што је Бејер изјавио „не представља званичну политику Немачке. Он може да има своје мишљење и слободан је да га искаже“.
ТРАНСАТЛАНТСКИ КООРДИНАТОР
Али није Петер Бејер из ЦДУ-а немачке канцеларке Ангеле Меркел, представник изборне јединице „Метман 2“ коју чине градови Хајлингенхаус, Ратиген, Велбер и Вулфрат, тек један од укупно 709 посланика у актуелном, 19. сазиву немачког Бундестага, како га је премијерка Брнабић описала у очигледној намери – њен предумишљај је несумњив, будући да је Брнабићева морала да зна да Бејер није само један од оних 709, уосталом, баш зато се с њим и састала – у намери дакле да од шире јавности сакрије епохалну важност његове поруке.
Петер Бејер је, наиме, истовремено и члан Комитета за спољне односе Бундестага, члан Комитета за питања Европске уније, члан Парламентарне скупштине Савета Европе, и специјални известилац о трансатлантским односима и Западном Балкану.
И поред свега тога – а ово је заправо и најважније, јер најбоље сведочи о Бејеровој специфичној политичкој тежини – овај посланик Бундестага од 11. априла ове године врши функцију координатора за трансатлантску сарадњу у немачком Министарству спољних послова, при чему заиста нема потребе посебно наглашавати колики значај за Немачку има снажно трансатлантско савезништво са Сједињеним Америчким Државама (и Канадом), из чега и проистиче закључак о важности ове функције и самог Бејера који се на њој налази.
Уз то, Петер Бејер – који себе описује као „дугогодишњег посвећеног атлантисту“ – налази се међу 500 чланова „Атлантског моста“, организације у коју се улази само на основу позива и која окупља, објаснио је својевремено немачки „Ханделсблат“, „најважније политичаре и најутицајније бизнисмене“ у Немачкој.
ИЗЈАВА „ТАЊУГУ“
Најзад, не само да није реч о тек једном од посланика Бундестага – све побројано то уверљиво доказује – него је нетачна и премијеркина тврдња да је током посете Београду Бејер само изнео „своје мишљење“ које је, ето, „слободан да искаже“, али иначе и није толико битно јер „не представља званичну политику Немачке“.
Управо супротно. Бејер није у Београд допутовао како би изнео сопствено мишљење, уосталом, с обзиром на његова задужења може се претпоставити да има и паметнија посла од тога, већ је у Београд допутовао баш са задатком да пренесе став Немачке. Зашто смо у то тако сигурни? Зато што је Бејер, у разговору за „Тањуг“, рекао да је због тога дошао: „То је оно кључно што желим да пренесем као поруку Берлина.“
Овај Бејеров разговор за „Тањуг“, напоменимо и то пре него што се фокусирамо на садржину споменуте поруке, додатно је интересантан и зато што смо тек захваљујући њему добили прилику да сазнамо шта нам Немачка поручује. У супротном, све би остало на званичном, уобичајено протоколарном и очекивано штуром саопштењу Владе Србије по коме је премијерка „изразила задовољство сталним јачањем билатералних односа и сарадње двеју земаља, пре свега у области економије“, „оценила да је питање статуса Косова и Метохије једина тачка разилажења у нашим билатералним односима, а да је Србија у потпуности посвећена нормализацији односа са Приштином и постизању компромисног и одрживог решења“, а Бејер јој на то узвратио да „Немачка снажно подржава евроинтеграције Србије и поручио да Србија у Немачкој има поузданог партнера и подршку на путу ка Европској унији“.
Бејер је, међутим, а слутимо да није само Бејер него Берлин, одлучио да не дозволи да се ова посета Београду оконча оваквим саопштењем. Што нам говори да је Берлин дошао до закључка да је време да се отворе карте, и да кључна порука Берлина мора да буде подељена и с јавношћу. Зашто је Берлин дошао до оваквог закључка? О томе може само да се нагађа – можда је узрок томе упорно инсистирање Београда на решењу које Немци одбацују – тек прилично је извесно да оваква, јавна дакле, немачка порука представља још једно сведочанство да се процес убрзава.
ПОРУКЕ ИЗ БЕРЛИНА
Какву је то, дакле, поруку Берлина Петер Бејер дошао да нам пренесе у Београду?
Пренео их је неколико. Неке су већ познате, неке указују на знатан степен трансатлантске координације за коју је Бејер функцијом и задужен, док је она најважнија, иако не представља изненађење, први пут изговорена јавно па се управо зато и мора сматрати, није претерано рећи, револуционарном.
„Он понавља“, преноси „Тањуг“ премда не прецизира да је Бејер поновио оно што је већ рекла Ангела Меркел, „да је Немачка против размене територија или корекције границе. Бејер наводи и да је циљ његове посете Београду, осим упознавања са напретком Србије у процесу европских интеграција, да пренесе став Немачке да су идеје о размени територија лоше и опасне: ’Уопште не размишљамо о пружању подршке таквим идејама и та позиција немачке канцеларке Ангеле Меркел се неће променити.’“
Следећа важна Бејерова порука односила се на формирање војске Косова, и идентична је америчкој: „Србија не треба да буде уплашена због процеса трансформације Косовских безбедносних снага у косовску војску, сматра Бејер. Став Немачке је, каже, да транзиција треба да буде урађена глатко, не превише брзо. То је важан процес, каже он, јер Косово треба да преузме одговорност за своју безбедност у будућности.“
И идентично је америчком и изражено немачко залагање да косметски конфликт не буде замрзнут: „Он истовремено истиче да процес дијалога Београда и Приштине није мртав, нити верује у опцију замрзнутог конфликта. ’Знамо да се наставља дијалог на техничком нивоу, и то јесте напредак који јасно показује да процес није мртав. Ово није замрзнути конфликт, нити ће бити.’“
Најважнија је, међутим, баш зато што је први пут изречена јавно, била Бејерова прогноза европске будућности Србије: „Посланик немачког Бундестага Петер Бејер сматра да је Косово фактички независно и да Србија треба да призна де јуре ’суверену државу Републику Косово’. У супротном, како је рекао, Србија неће ући у Европску унију и то је, између осталог, порука с којом је дошао у Београд. ’Важно је да свако разуме да је од самог почетка процеса дијалога било јасно да неће доћи до нормализације односа, или дијалога уопште, без дефакто признања територијалног интегритета Републике Косово. То треба да буде јасно’, изричит је Бејер у тумачењу немачког става о коначном решењу за косовски проблем.“
И то је то. Овако звучи коначни крај српске државне стратегије у 21. веку. Ово је смртна пресуда политици „и Косово и ЕУ“. Не може и једно и друго, јавно је поручио немачки изасланик у Београду. Свако даље инсистирање на наставку српских ЕУ интеграција, после овако израженог става Немачке, заправо представља инсистирање на српском признању самопроглашене независности Косова, тачка. Морамо да признамо Косово да бисмо једног дана можда – можда! – постали чланица Европске уније. При чему нико не може чак ни да нам гарантује да ћемо једном у будућности, било када, постати чланица ЕУ ако сада признамо Косово.
И нимало ту сад не помаже покушај Едуарда Кукана, европосланика из Словачке, да умањи штету објашњењем да је „то само немачки став“, док „Европска унија засада нема заједнички став о питању коначног решења косовског питања“. Јесте све то тачно, не би Кукан слагао тако директно, али није проблем у нетачности већ у ирелевантности ових речи. Ствар је, наиме, у томе што ЕУ и не може да заузме јединствен став о Косову и Метохији зато што пет њених чланица његову независност не признаје, али то је истовремено и небитно утолико што одлука о пријему нових чланица мора да буде једногласна, што значи да је довољно да једна ЕУ чланица од Србије непопустљиво захтева да призна Косово. А још ако је та чланица најмоћнија ЕУ држава, што Немачка јесте…
ПОРУКА ИЗ ПРИШТИНЕ
„Ипак, има много земаља које не деле мишљење Немачке“, покушала је да важност Бејерових речи и немачког става умањи и председница српске Скупштине Маја Гојковић, указујући да је „позитивно и то што САД, први пут у новијој историји, имају један избалансиранији став. ’Њихови званичници када дођу у Србију кажу да мора да се разговара и да се нађе компромис између Београда и Приштине, значи, није више ситуација црно-бела’, рекла је Маја Гојковић.“
А сличну је тврдњу изнела и премијерка Брнабић: „Да председник Вучић није радио добро, не би се став САД променио. Они су раније разговарали само о томе да треба да признамо Косово, а сада је став САД да не постављају црвене линије и да ће поштовати договор Београда и Приштине.“
Или нас обмањују, или не знају шта причају, а да мора да буде једно од та два, потврдио је ових дана, из Приштине, функционер Стејт департмента Метју Палмер. Он је за „Коха диторе“ рекао: „Ако би споразум о потпуној нормализацији између Београда и Приштине такође садржао споразум о разграничењу или корекцији границе између Србије и Косова, онда би то био споразум око којег су се заједно сагласиле две независне и суверене државе.“
И још је, како истовремено и подударно јављају телевизија „Клан Косова“ и београдске „Вечерње новости“, приштинске лидере на састанку упитао „чега желе да се одрекну да би осигурали признање (Косова) од Србије“, све то уз поруку да „САД немају времена за губљење када је реч о бављењу српско-косовским проблемом“.
ЕВРОПСКА ПЕРСПЕКТИВА
Какве закључке из овога можемо да извучемо? То је, барем, очигледно. И Немци и Американци имају истоветан циљ када је о Косову и Метохији реч – од подршке оснивању њихове војске до изнуђивања српског признања косовске независности, и то под хитно – а једина разлика међу њима састоји се у томе што би, у оквиру тежње да од Косова направе праву државу каква не може да буде без српског признања, Американци желели да нам заузврат понуде понеку мрвицу у функцији бржег и ефикаснијег постизања споменутог циља, док су Немци утолико ригиднији што не нуде чак ни те мрвице. А све то уз претњу да, у супротном, нећемо постати чланица Европске уније…
Или је то празна претња због које не треба да бринемо, а камоли да размишљамо о да јој се повинујемо? Јер, како је то лепо приметио Филип Канлиф, професор међународних односа са Универзитета у Кенту, преноси „Глас Америке“, „Европска унија бледи и нестаје и у сваком случају је чека озбиљна трансформација. У тој ситуацији, земље Западног Балкана, па и Србија међу њима, треба да размишљају како изгледа живот – ван Европске уније… Јер – не мислим да је чланство у изгледу, барем не скоро, а и кад буде – биће то чланство у сасвим различитој врсти организације, вероватно са много мање бенефита и користи него што је то био случај раније.“
Вреди ли на олтару овакве перспективе жртвовати Косово и Метохију? За свакога добронамерног, одговор би морао да буде очигледан. Уосталом, таман колико је благотворно, такорећи лековито, дејство оне Бејерове поруке јер, коначно, знамо на чему смо и више нико не би смео да се прави невешт као досад…
Печат
Никола Врзић: Бејеров аспирин - Видовдан Магазин
, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
1 note
·
View note
Photo
Никола Врзић: Бејеров аспирин https://ift.tt/2RNSojg, Никола Врзић: Бејеров аспирин
Ана Брнабић, премијерка Србије, покушала је да умањи значај онога што смо чули од Петера Бејера, посланика Бундестага с којим се састала прошле среде 24. октобра. Реч је, казала је премијерка, „о једном посланику“, а оно што је Бејер изјавио „не представља званичну политику Немачке. Он може да има своје мишљење и слободан је да га искаже“.
ТРАНСАТЛАНТСКИ КООРДИНАТОР
Али није Петер Бејер из ЦДУ-а немачке канцеларке Ангеле Меркел, представник изборне јединице „Метман 2“ коју чине градови Хајлингенхаус, Ратиген, Велбер и Вулфрат, тек један од укупно 709 посланика у актуелном, 19. сазиву немачког Бундестага, како га је премијерка Брнабић описала у очигледној намери – њен предумишљај је несумњив, будући да је Брнабићева морала да зна да Бејер није само један од оних 709, уосталом, баш зато се с њим и састала – у намери дакле да од шире јавности сакрије епохалну важност његове поруке.
Петер Бејер је, наиме, истовремено и члан Комитета за спољне односе Бундестага, члан Комитета за питања Европске уније, члан Парламентарне скупштине Савета Европе, и специјални известилац о трансатлантским односима и Западном Балкану.
И поред свега тога – а ово је заправо и најважније, јер најбоље сведочи о Бејеровој специфичној политичкој тежини – овај посланик Бундестага од 11. априла ове године врши функцију координатора за трансатлантску сарадњу у немачком Министарству спољних послова, при чему заиста нема потребе посебно наглашавати колики значај за Немачку има снажно трансатлантско савезништво са Сједињеним Америчким Државама (и Канадом), из чега и проистиче закључак о важности ове функције и самог Бејера који се на њој налази.
Уз то, Петер Бејер – који себе описује као „дугогодишњег посвећеног атлантисту“ – налази се међу 500 чланова „Атлантског моста“, организације у коју се улази само на основу позива и која окупља, објаснио је својевремено немачки „Ханделсблат“, „најважније политичаре и најутицајније бизнисмене“ у Немачкој.
ИЗЈАВА „ТАЊУГУ“
Најзад, не само да није реч о тек једном од посланика Бундестага – све побројано то уверљиво доказује – него је нетачна и премијеркина тврдња да је током посете Београду Бејер само изнео „своје мишљење“ које је, ето, „слободан да искаже“, али иначе и није толико битно јер „не представља званичну политику Немачке“.
Управо супротно. Бејер није у Београд допутовао како би изнео сопствено мишљење, уосталом, с обзиром на његова задужења може се претпоставити да има и паметнија посла од тога, већ је у Београд допутовао баш са задатком да пренесе став Немачке. Зашто смо у то тако сигурни? Зато што је Бејер, у разговору за „Тањуг“, рекао да је због тога дошао: „То је оно кључно што желим да пренесем као поруку Берлина.“
Овај Бејеров разговор за „Тањуг“, напоменимо и то пре него што се фокусирамо на садржину споменуте поруке, додатно је интересантан и зато што смо тек захваљујући њему добили прилику да сазнамо шта нам Немачка поручује. У супротном, све би остало на званичном, уобичајено протоколарном и очекивано штуром саопштењу Владе Србије по коме је премијерка „изразила задовољство сталним јачањем билатералних односа и сарадње двеју земаља, пре свега у области економије“, „оценила да је питање статуса Косова и Метохије једина тачка разилажења у нашим билатералним односима, а да је Србија у потпуности посвећена нормализацији односа са Приштином и постизању компромисног и одрживог решења“, а Бејер јој на то узвратио да „Немачка снажно подржава евроинтеграције Србије и поручио да Србија у Немачкој има поузданог партнера и подршку на путу ка Европској унији“.
Бејер је, међутим, а слутимо да није само Бејер него Берлин, одлучио да не дозволи да се ова посета Београду оконча оваквим саопштењем. Што нам говори да је Берлин дошао до закључка да је време да се отворе карте, и да кључна порука Берлина мора да буде подељена и с јавношћу. Зашто је Берлин дошао до оваквог закључка? О томе може само да се нагађа – можда је узрок томе упорно инсистирање Београда на решењу које Немци одбацују – тек прилично је извесно да оваква, јавна дакле, немачка порука представља још једно сведочанство да се процес убрзава.
ПОРУКЕ ИЗ БЕРЛИНА
Какву је то, дакле, поруку Берлина Петер Бејер дошао да нам пренесе у Београду?
Пренео их је неколико. Неке су већ познате, неке указују на знатан степен трансатлантске координације за коју је Бејер функцијом и задужен, док је она најважнија, иако не представља изненађење, први пут изговорена јавно па се управо зато и мора сматрати, није претерано рећи, револуционарном.
„Он понавља“, преноси „Тањуг“ премда не прецизира да је Бејер поновио оно што је већ рекла Ангела Меркел, „да је Немачка против размене територија или корекције границе. Бејер наводи и да је циљ његове посете Београду, осим упознавања са напретком Србије у процесу европских интеграција, да пренесе став Немачке да су идеје о размени територија лоше и опасне: ’Уопште не размишљамо о пружању подршке таквим идејама и та позиција немачке канцеларке Ангеле Меркел се неће променити.’“
Следећа важна Бејерова порука односила се на формирање војске Косова, и идентична је америчкој: „Србија не треба да буде уплашена због процеса трансформације Косовских безбедносних снага у косовску војску, сматра Бејер. Став Немачке је, каже, да транзиција треба да буде урађена глатко, не превише брзо. То је важан процес, каже он, јер Косово треба да преузме одговорност за своју безбедност у будућности.“
И идентично је америчком и изражено немачко залагање да косметски конфликт не буде замрзнут: „Он истовремено истиче да процес дијалога Београда и Приштине није мртав, нити верује у опцију замрзнутог конфликта. ’Знамо да се наставља дијалог на техничком нивоу, и то јесте напредак који јасно показује да процес није мртав. Ово није замрзнути конфликт, нити ће бити.’“
Најважнија је, међутим, баш зато што је први пут изречена јавно, била Бејерова прогноза европске будућности Србије: „Посланик немачког Бундестага Петер Бејер сматра да је Косово фактички независно и да Србија треба да призна де јуре ’суверену државу Републику Косово’. У супротном, како је рекао, Србија неће ући у Европску унију и то је, између осталог, порука с којом је дошао у Београд. ’Важно је да свако разуме да је од самог почетка процеса дијалога било јасно да неће доћи до нормализације односа, или дијалога уопште, без дефакто признања територијалног интегритета Републике Косово. То треба да буде јасно’, изричит је Бејер у тумачењу немачког става о коначном решењу за косовски проблем.“
И то је то. Овако звучи коначни крај српске државне стратегије у 21. веку. Ово је смртна пресуда политици „и Косово и ЕУ“. Не може и једно и друго, јавно је поручио немачки изасланик у Београду. Свако даље инсистирање на наставку српских ЕУ интеграција, после овако израженог става Немачке, заправо представља инсистирање на српском признању самопроглашене независности Косова, тачка. Морамо да признамо Косово да бисмо једног дана можда – можда! – постали чланица Европске уније. При чему нико не може чак ни да нам гарантује да ћемо једном у будућности, било када, постати чланица ЕУ ако сада признамо Косово.
И нимало ту сад не помаже покушај Едуарда Кукана, европосланика из Словачке, да умањи штету објашњењем да је „то само немачки став“, док „Европска унија засада нема заједнички став о питању коначног решења косовског питања“. Јесте све то тачно, не би Кукан слагао тако директно, али није проблем у нетачности већ у ирелевантности ових речи. Ствар је, наиме, у томе што ЕУ и не може да заузме јединствен став о Косову и Метохији зато што пет њених чланица његову независност не признаје, али то је истовремено и небитно утолико што одлука о пријему нових чланица мора да буде једногласна, што значи да је довољно да једна ЕУ чланица од Србије непопустљиво захтева да призна Косово. А још ако је та чланица најмоћнија ЕУ држава, што Немачка јесте…
ПОРУКА ИЗ ПРИШТИНЕ
„Ипак, има много земаља које не деле мишљење Немачке“, покушала је да важност Бејерових речи и немачког става умањи и председница српске Скупштине Маја Гојковић, указујући да је „позитивно и то што САД, први пут у новијој историји, имају један избалансиранији став. ’Њихови званичници када дођу у Србију кажу да мора да се разговара и да се нађе компромис између Београда и Приштине, значи, није више ситуација црно-бела’, рекла је Маја Гојковић.“
А сличну је тврдњу изнела и премијерка Брнабић: „Да председник Вучић није радио добро, не би се став САД променио. Они су раније разговарали само о томе да треба да признамо Косово, а сада је став САД да не постављају црвене линије и да ће поштовати договор Београда и Приштине.“
Или нас обмањују, или не знају шта причају, а да мора да буде једно од та два, потврдио је ових дана, из Приштине, функционер Стејт департмента Метју Палмер. Он је за „Коха диторе“ рекао: „Ако би споразум о потпуној нормализацији између Београда и Приштине такође садржао споразум о разграничењу или корекцији границе између Србије и Косова, онда би то био споразум око којег су се заједно сагласиле две независне и суверене државе.“
И још је, како истовремено и подударно јављају телевизија „Клан Косова“ и београдске „Вечерње новости“, приштинске лидере на састанку упитао „чега желе да се одрекну да би осигурали признање (Косова) од Србије“, све то уз поруку да „САД немају времена за губљење када је реч о бављењу српско-косовским проблемом“.
ЕВРОПСКА ПЕРСПЕКТИВА
Какве закључке из овога можемо да извучемо? То је, барем, очигледно. И Немци и Американци имају истоветан циљ када је о Косову и Метохији реч – од подршке оснивању њихове војске до изнуђивања српског признања косовске независности, и то под хитно – а једина разлика међу њима састоји се у томе што би, у оквиру тежње да од Косова направе праву државу каква не може да буде без српског признања, Американци желели да нам заузврат понуде понеку мрвицу у функцији бржег и ефикаснијег постизања споменутог циља, док су Немци утолико ригиднији што не нуде чак ни те мрвице. А све то уз претњу да, у супротном, нећемо постати чланица Европске уније…
Или је то празна претња због које не треба да бринемо, а камоли да размишљамо о да јој се повинујемо? Јер, како је то лепо приметио Филип Канлиф, професор међународних односа са Универзитета у Кенту, преноси „Глас Америке“, „Европска унија бледи и нестаје и у сваком случају је чека озбиљна трансформација. У тој ситуацији, земље Западног Балкана, па и Србија међу њима, треба да размишљају како изгледа живот – ван Европске уније… Јер – не мислим да је чланство у изгледу, барем не скоро, а и кад буде – биће то чланство у сасвим различитој врсти организације, вероватно са много мање бенефита и користи него што је то био случај раније.“
Вреди ли на олтару овакве перспективе жртвовати Косово и Метохију? За свакога добронамерног, одговор би морао да буде очигледан. Уосталом, таман колико је благотворно, такорећи лековито, дејство оне Бејерове поруке јер, коначно, знамо на чему смо и више нико не би смео да се прави невешт као досад…
Печат
Никола Врзић: Бејеров аспирин - Видовдан Магазин
, https://ift.tt/1rMQyM6
0 notes
Link
НЕПОЖЕЉНИ МЕМОАРИ О АГРЕСИЈИ НАТО: Харадинај може да пише, српским генералима бране
Зашто и коме смета објављивање мемоара ратних команданата из времена сукоба са ОВК и НАТО? Вулин: Само је у фашизму било забрањено писати и издавати дела. Кустурица: Оваква дела важна су за будуће историјске процене.
објављивање мемоара
Генерали Лазаревић и Павковић
Прве књиге нове едиције „Ратник“ Медија центра „Одбрана“ – ратни мемоари генерала Небојше Павковића нису још стигле у књижаре, а већ су проглашене – јеретичком литературом.
Сећања на борбу са терористичком Ослободилачком војском Косова и НАТО 1999. године команданта Треће армије Војске Југославије део домаће јавности прогласио је за јерес, јер је аутор овог дела осуђен у Хашком трибуналу за ратни злочин. Министарству одбране, под чијим окриљем ради издавачка кућа „Одбрана“, замерено је да објављивањем овог штива рехабилитује ратне злочинце, али и „спречава европску будућност Србије“.
У осуди публиковања дела српских генерала најбучније су наступили Фонд за хуманитарно право и Иницијатива младих за људска права, који су у њима видели „почетак кампање чији је циљ да се хашки осуђеници прогласе херојима и особама чије војно знање може бити од користи будућим генерацијама“. На мети њихових критика је и цела едиција „Ратник“, која ће први пут на једном месту објединити сведочења актера сукоба из 1998. и 1999. године.
У тежњи да октроише истину, део домаће јавности осуо је паљбу на записе генерала, иако је, према рецензијама, реч пре свега о делу из домена војне струке, стратегије, тактике и практичне примене теорије ратовања. То је наука која се изучава на свим војним академијама света, укључујући и земље западне демократије.
Министар одбране Александар Вулин подсећа да је само у фашизму било забрањено писати и објављивати, али и напомиње да се ти исти критичари нису чули када је Рамуш Харадинај објавио књигу са описима убистава српских полицајаца.
– Србија је слободна земља која нема разлога да се стиди своје борбе. Ратове нисмо ни тражили, ни изазивали. Не знам зашто нам је требало 19 година да после НАТО агресије сакупимо сећања најистакнутијих команданата и не разумем зашто они немају права да кажу своју истину – каже Вулин за „Новости“. – Поносан сам на начин на који су бранили своју земљу. Струка им честита на војничкој вештини и не сумњам да ће светски стратези пажљиво прочитати како је командовано у условима апсолутне ваздушне и сваке друге војничке премоћи једне стране.
Министар одбране подсећа да су генерали Павковић и Лазаревић осуђени по командној одговорности, а да су они за које је доказано да су убијали својим рукама не само на слободи него често и на власти.
– Видим да у Србији има оних који нашим генералима не могу да опросте што су преживели и што се не предају. Није им сметало, међутим, подметање Рачка, али имају замерке када се јави свако ко може да га раскринка. Не представља им проблем што је наша војска нападнута на Кошарама и Паштрику, али га и те како виде када преживели говоре. Ако нешто написано није истина, нека кажу, али забрана истине је недопустива – децидиран је Вулин.
објављивање мемоара
Емир Кустрица
Кометаришући представљање Павковићевог ратног дневника на овогодишњем Сајму књига, редитељ Емир Кустурица подсећа да је важно да ова врста искуства буде доступна.
– Више је него важно да се ови записи објаве и да са документима из прве руке процењујемо прошлост и идеју о томе шта нам је историја – каже Кустурица. – У сваком погледу постоји потреба за делима на основу којих ћемо убудуће правити историјске процене. Тај документ не може бити бољи.
Аргумент који пробуђени критичари најчешће потежу у нападима на јавни ангажман носилаца одбране од НАТО јесте да су осуђени за ратни злочин. У домену публицистике, за историчара Бојана Димитријевића ова чињеница је – без значаја. Он поздравља потез војног издавача Медија центра „Одбрана“ да објави хронику ратовања из 1999. године.
објављивање мемоара
– Павковић и Лазаревић су војници који су извршавали наређења и бранили своју земљу. Објављивање оваквих дела је нужно – наводи Димитријевић. – Већ је успостављена и историјска дистанца од 20 година од догађаја који су у њиховом средишту. То су аутентична сведочења наших војних команданата. Не смемо заборавити да је друга страна своје књиге већ написала и објавила своје виђење сукоба. Отуд не постоји ниједан разлог да и ми не урадимо исто.
Искуства генерала Војске Југославије нису први пут на мети критика у делу домаће јавности. Гостовања генерала Лазаревића, Делића и других на Војној академији, где су кадетима и официрима држали предавања базирана на искуствима из НАТО агресије 1999. године дочекана су на нож. Преношење њиховог знања и јединственог искуства млађима део прозападне јавности оценио је као ревизију историје и рехабилитацију ратних злочина.
Битке међу корицама
Новопокренута едиција „Ратник“ Медија центра „Одбрана“ обухвата седам књига, на чијих више хиљада страна су сабрана сећања учесника ратних дејстава на КиМ током НАТО агресије 1999. године. Прве четири књиге су ратни дневник генерала Небојше Павковића, под називом „Трећа армија 78 дана у загрљају Милосрдног анђела“. Место у овој едицији нашло је и дело „Приштински корпус 1998-1999“, које обухвата сећања команданта Приштинског корпуса Владимира Лазаревића и његових официра. „Ратник“ обухвата и дела „Битка на Кошарама“ и „Битка за Паштрик“, која доносе сећања учесника ових битака. У њима су потресне приче о паклу Кошара и данима када је камен Паштрика горео, али су хероји одбране остајали на својим положајима.
објављивање мемоара
Промоција на штанду Медија центра „Одбрана“
Дуг херојима Кошара
Књига „Битка на Кошарама“ враћа дуг херојима који су током НАТО агресије 1999. бранили и одбранили државну границу СР Југославије према Албанији, речено је јуче на промоцији на штанду Медија центра „Одбрана“. О књизи, која говори како су се ОВК, НАТО снагама и војсци Албаније супротставили припадници јединица Војске Југославије, добровољци из Србије, Русије и других земаља, говорили су непосредни учесници догађаја пуковник Душко Шљиванчанин, генерал мајор Драган Живановић, пуковник Љубинко Ђурковић и пуковник Вукоје Ковачевић.
– У књизи су сведочанства учесника битке, који су говорили у славу и част својих 108 погинулих сабораца – рекао је Раденко Мутавџић, приређивач књиге. – Напад је био силовит, изненадио је наше војнике, али је линија фронта стабилизована и није било већих померања све до потписивања Кумановског споразума.
Писмо премијерки: Обуставите промоцију књиге Небојше Павковића
објављивање мемоара
Хероји Кошара
Иницијатива младих за људска права затражила је да се обустави промоција и штампање књиге Небојше Павковића.
Иницијатива је упутила писмо председници Владе Ани Брнабић у којем негодује због промоције књиге Небојше Павковића, осуђеног за злочине против човечности пред Међународним кривичним трибуналом у Хагу, коју је штампао Медија центар „Одбрана“ у оквиру Министарства одбране и тражи да се обустави промоција и штампање. Та организација оценила је промоцију те књиге на Сајму књига у Београду као „најотворенији вид подршке државних органа осуђеним ратним злочинцима“ за време мандата Ане Брнабић.
„Иницијатива младих за људска права исказује дубоку забринутост у вези са поруком која се оваквим чином шаље од стране Владе Србије и вас као премијерке, уколико останете неми на овакав потез Министарства. Министарство ��дбране промовише учешће у рату генерала и војних команданата чија су деловања веома јасно окарактерисана њиховим пресудама“, наводи се у писму.
Напомиње се да ти потези Министарства одбране представљају сушту супротност реформским циљевима Владе Ане Брнабић и подсећа да је приликом излагања експозеа она нагласила да је један од циљева Владе „постизање историјског помирења са албанским народом на Косову“.
„Понављамо да помирења нема без преузимања одговорности. Ако очекујете да се све жртве уваже, ране превладају и заиста желите помирење као трајни процес, не смете да оправдавате присуство ратних злочинаца у јавном простору. То је политичко питање и оно је на вама – да ли је ово Влада која подржава злочинце или не“, навели су у писму и додали да се тако доводи у питање „како европски пут Владе и целе земље, тако и било какав дијалог о косовском питању“.
Затражили су да се обуставе даље активности Министарства одбране на штампању и промоцији едиције „Ратник“, којима се, како наводе, „унижавају све жртве рата на Косову“ и напоменули да ће данас у 16 сати на Сајму бити представљена књига „Приштински корпус 1998-1999 – сведочења ратних команданата“ Владимира Лазаревића, такође осуђеног за ратне злочине.
„Овај чин представља враћање Србије у клуб земаља којима развој друштва и европска оријентација не стоје високо на листи приоритета, док регионалну сарадњу на било ком плану чине готово немогућом. Србија мора имати активну улогу у креирању простора за нова сећања и изградњу нових односа на Балкану уместо да системски подржава ревизионистичке подухвате у корист осуђених ратних злочинаца“, закључује се у писму.
Д. М, Новости / Бета
НЕПОЖЕЉНИ МЕМОАРИ О АГРЕСИЈИ НАТО: Харадинај може да пише, српским генералима бране · Hronograf.net
, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
0 notes
Link
Спутњик: Тренутак за констатацију да је Бриселски дијалог био шарена лажа?
Власти у Бриселу би волеле да док су још на тој позицији, заврше нека отворена питања, између осталог и питање КиМ, јер је велико питање шта ће са свима њима бити после избора
Ангела Меркел (Фото: Спутњик, AFP 2018 / Tobias Schwarz)
Да ли је заиста тренутак за констатацију да је Бриселски дијалог био шарена лажа — монолог, који према виђењу Немачке, мора да се заврши тако што ће Београд и де јуре признати такозвану државу Косово, или је то последица нервозе Меркелове којој гори под ногама у Берлину, као и у целој ЕУ пред изборе за нови Европски парламент.
После све учесталијих изјава међународних званичника са разних страна, па и САД, да би за њих било прихватљиво оно решење за Косово и Метохије око којег се сагласе Београд и Приштина, долазак посланика Бундестага у Београд који је на најтврђи начин обзнанио већ познато противљење Немачке тој идеји, ипак је ненадан потез.
Од када се помиње решавање питања Косова први пут је јасно и гласно речено — Србија може у ЕУ само ако и де јуре призна суверену државу „републику Косово“. То нам је преко свог изасланика Петера Бајера, посланика у Бундестагу њене ЦДУ, предочила Ангела Меркел, канцеларка најмоћније државе ЕУ.
Дакле, нема више сакривалица, еуфемизама типа: „Морамо да потпишемо правно обавезујући споразум“, због каквих су, не само овдашњи, политичари уверавали јавност да нико од Београда не тражи да призна Косово.
Да ли је заиста тренутак за констатацију да је Бриселски дијалог био шарена лажа — монолог, који према виђењу Немачке, мора да се заврши тако што ће Београд и де јуре признати такозвану државу Косово, или је то последица нервозе Меркелове којој гори под ногама у Берлину, као и у целој ЕУ пред изборе за нови Европски парламент.
Према оцени аналитичара Драгомира Анђелковића, дошао је тренутак да констатујемо да је Бриселски процес преговора био превара и да се вратимо на све оне моделе заштите српских интереса на Косову и Метохији који су постојали пре њега.
На питање како читати поруку немачке канцеларке, с обзиром на њену пољуљану позицију у Берлину, али и на све учесталије оцене о прихватљивом решењу за КиМ око кога се сагласе Београд и Приштина, Анђелковић нема дилему да она значи како су све приче о промени става Запада према нама у великој мери позерске.
„Запад против Србије и даље води политику мирнодопске агресије са циљем да заокружи оно што је започео 1998. и 1999. године, а то је отмица Косова и Метохије. Ми као да смо насели на њихову превару да проговоримо о корекцији граница и сличном, што је и био циљ. Пре свега да уруше нашу позицију, да покажемо слабост и на тај начин додатно охрабримо Албанце. Јасно је да су нас западњаци навлачили на танак лед, да би сада одједном поновили све оно са почетка читаве приче“, каже овај аналитичар за Спутњик.
Произилази, сматра он, да је за њих Бриселски процес и све оно што је после уследило било варање Србије с циљем да нам се извуку уступци. Анђелковић је мишљења да Београд у оваквим околностима мора да подвуче црту и да се врати на стање пре Бриселског споразума. Он и прецизира шта то значи.
„Да обновимо све институције које гарантују опстанак Срба макар на Северу, а пре свега цивилну заштиту која се показала као ефикасно средство одбране Срба“, истиче Анђелковић. Он подсећа да су Албанци 2011. године уз помоћ Запада пробали агресију на Север, која је пропала.
Срби имају капацитете да се одбране и Београд не сме да анулира те капацитете и сада је дужан под хитно да их обнови, сматра овај аналитичар, који пре свега мисли на механизам цивилне заштите и објашњава зашто је он неопходан.
„Ако би Србија директно војно интервенисала у случају албанског похода на Север то би био сукоб са НАТО-ом. Зато је и створен механизам посредне одбране који је оличен у цивилној заштити. Она је имала велики број професионалаца, људи са севера Косова, могла је да мобилише тамошње становништво и да буде матрица у коју би се укључили и други добровољци из остатка Србије“, указује Анђелковић.
Немачка је, како констатује, само поновила оно што нам је поручила на почетку преговарачког процеса још 2007. године, пре него што су се западне силе одлучиле да прогласе такозвану косовску независност. Не треба имати илузије да је независност прогласила Приштина, то је учињено у Берлину и Вашингтону, напомиње саговорник Спутњика.
Политиколог Јелена Вукоичић није изненађена поруком коју нам је донео Бајер, јер је то познати став актуелних власти у Немачкој који се никада није мењао. Она, међутим, указује на нове околности, јачање суверенистичких снага у ЕУ, која пролази кроз најдубљу кризу до сада и која постаје све тежа, али и врло неизвесну политичку будућност саме Меркелове.
„Објективно, тако нешто иде Србији на руку, јер либералнодемократска, врло тврда политика Брисела по питању независности Косова је у све већем проблему“, сматра Вукоичићева. Суверенистичке снаге које заступају свој национални интерес ће, објашњава она за Спутњик, правити парал��лу између њега и српског националног интереса.
А на констатацију да је први пут од Београда затражено да и де јуре призна Косово, Вукоичићева каже да и Србија има одговор који се никада није мењао и да ће уз помоћ оних који нас подржавају штитити свој национални интерес колико може.
„Што се тиче те дрскости која је сада вербално експлицитнија, мада ту нема неких битних промена у вези са политиком, ја бих то довела у везу са кризом кроз коју пролази читава ЕУ. Просто, власти у Бриселу би волеле да док су још на тој позицији, заврше нека отворена питања, између осталог и питање КиМ, јер је велико питање шта ће са свима њима бити после избора. И могуће да та агресивност у изјавама има везе не толико са Србијом и Косовом, него са чињеницом да су свесни да им истиче време, да је њихова политичка позиција пољуљана“, сматра Вукоичићева.
Она каже да Бајер није био само изасланик Меркелове, јер је она део много шире међународне политичке приче коју повезујемо са америчком „дубоком државом“. Ту до недавно доминантну политику је пољуљао Доналд Трамп доласком на власт у САД, а сада се, како додаје, љуља и у читавој ЕУ управо растом суверенистичких снага.
„Што се тиче Београда и Приштине, они људи који су спонзорисали независност Косова, који су га признали, они не желе никакав договор. Они желе да Србију сатерају уза зид, да капитулира“, оценила је Вукоичићева.
И ту је сада борба не само за Косово, него генерално између глобалиста и суверениста, и ми се ту, нажалост, налазимо на линији ватре, као што је то било и много пута до сада, закључила је саговорница Спутњика.
rs.sputniknews.com, Мира Канкараш Тркља
Наслов и опрема: Стање ствари
(Искра, 26. 10. 2018)
Спутњик: Тренутак за констатацију да је Бриселски дијалог био шарена лажа?
Власти у Бриселу би волеле да док су још на тој позицији, заврше нека отворена питања, између осталог и питање КиМ, јер је велико питање шта ће са свима њима бити после избора…
, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
0 notes
Last Seen Blogs
jess-a-creates
Jess Adams
isthatrightkiki
Isthatright_Kiki?
lime-is-superior
Lime
shavakno
ADRIÁN
adamsmith379
Smith