#православље

[quince-of-mine]

Monastery of Bucovina

[zovemsejovana888]

Love gives soul to everything it touches

[rasen-rs]

Оброчни крстови као места религијских окупљања

Оброчни крстови као места религијских окупљања

Оброци или оброчни крстови су камени крстови на светим местима (оброчиштима) посвећени неком од хришћанских светаца од којег породица или мештани траже заштиту. Оброк Свети Никола 1799, село Темска, Општина Пирот; фото: Википедија Оброци су масовно грађени у време турске окупације Србије на местима порушених цркава, које потом нису обнављане. “Своје порекло оброци воде још из паганских времена,…

[katanjon]

Твоје мисли једно језеро скрива

а твоја сенка ћути и плива

косу ти мрси источни ветар

милиметар по милиметар

Поруке стижу са свих страна

тише од тихог океана

нема лека од љутих рана

биће још дана за мегдана

Православље, долази са југа

Православље, испуњава жеље

твоја суза залеђена чека

Православље, народно весеље

Поруке стижу са свих страна

тише од тихог океана

само голе истине боле

само грешни верници за тебе моле

[ahmatsila95]

Ко је Рамзан Кадиров?

Утицај Кадирова данас сеже много даље од Русије – „све до Северне Африке и Блиског истока, где је, у својству представника председника Путина и Руске Федерације, одржао на десетине састанака са лидерима и високим званичницима у Саудијској Арабији, Уједињеним Арапским Емиратима, Јордану, Бахреину, Катару, Либији и другим државама.“

Тако се утицај Кадирова „ојачао унутар заједница на Блиском истоку, што је учврстило и његову позицију на самој руској политичкој сцени.“

За Запад, Кадиров је постао трн у оку.

Заиста, ко је Рамзан Кадиров?

Рамзан Ахматович Кадиров (чеч. Къадири Ахьмадан кIант Рамзан, рус. Рамзан Ахматович Кадыров) је руски државник и политичар, лидер Чеченске Републике, члан Бироа Врховног савета политичке странке Јединствена Русија, Херој Руске Федерације (од 2004. године). Син је „првог председника Чеченије“ Ахмата Кадирова.

Чин генерал-пуковника стекао је 5. октобра 2022, за време рата у Украјини, током битке за Маријупољ, где је лично командовао чеченским трупама. Овај чин сигурно није добио из протоколарних разлога. Доделио му га је председник Руске Федерације Владимир Путин.

Рамзан Кадиров рођен је 5. октобра 1976. године, у селу Центарој, у Курчалојевском рејону Чечено-Ингушетске Аутономне Републике, у Совјетском Савезу, као најмлађи син Ахмата Кадирова. Кадирови, иначе, припадају једном од највећих и најугледнијих чеченских кланова – клану Беној.

Почеци његове политичке „каријере“ сежу у доба Првог чеченског рата. Тада се Рамзан, заједно са оцем, борио на страни сепаратиста у Чеченији против руских снага.

Од 1996. године, радио је као „асистент и лични телохранитељ“ свог оца Ахмата Хаџи Кадирова, који је био муфтија Ичкерије. Ахмат Хаџи Кадиров био је један од вођа сепаратистичког и антируског покрета у Чеченији, који је против Русије прогласио џихад.

Други чеченски рат

Али проблем Чеченије није био ислам, већ вехабистички покрет, који се брзо развијао у „отцепљеној“ Чеченији.

Вехабизам је настао у 18. веку, и он, наводно, инсистира на „чистоти вере“. У ствари, то је нека врста протестантизма унутар традиционалног ислама. Вехабизам је тада финансиран претежно из Саудијске Арабије. У то време, чеченски терориста Шамил Басајев формирао је савез са вехабијским борцима, којима је командовао Ибн ел Хатаб, пореклом из – погађате – Саудијске Арабије.

Иначе, овај концепт вере непознат је умеренијој и мистичнијој грани ислама – суфизму, која је већ дуго доминантна у Чеченији. Вехабисти су се тада заклели да ће „истерати све Русе из целог подручја Северног Кавказа“ и образовати „исламску републику.“ Тада су започели напади на војна и полицијска утврђења у суседном Дагестану. Русија није могла да жмури на хаотично стање у побуњеној и „отцепљеној“ кавкаској реублици. Још један разлог за рат постали су терористички напади из Чеченије на градове у Русији.

Други чеченски рат започео је 26. августа 1999. Тај рат није био (само) „унутрашњи сукоб унутар Русије.“ Рат је убрзо привукао велики број муџахедина из низа земаља, које су се налазиле под контролом Запада. У Чеченији (слично ће се касније поновити и у Сирији), јавља се растући отпор према злокобном утицају такозваног радикалног ислама.

Савез ислама и православља

Русија је у том рату извојевала победу. За ову победу заслужан је и лични геније Путина. Прекретницу у рату означио је састанак Путина са Ахматом Кадировим, после чега „кадировци“ прелазе на страну федералне владе из Москве. Дојучерашњи сепаратисти, после састанка Путина са Кадировим, почињу да шире другачију поруку: заједнички живот са Русима није само могућ него и пожељан. Православље и ислам (Руси и Чечени) нису непријатељи. Они су савезници у јединственом фронту отпора према „декадентном Западу“ (речи „декадентни Запад“ изговорио је и руски патријарх Кирил). Са стриктно муслиманског становишта: док је Русија „хрлила на Запад“, она је оличавала непријатеља, изазивајући дубоку одбојност код муслимана.

Ова ситуација се сада може пресликати и на Украјину. Речима Рамзана Кадирова: „Поштујем украјински народ. Жао ми је што неки Украјинци не схватају суштину оног што са дешава и што допуштају да их Запад искоришћава. Ако се то настави, довешће до неповратних последица за Украјинце.“

А то су оне „неповратне последице“ од којих је Чечене спасао Рамзанов отац Ахмат.

Нови пут ислама

Ахмат Кадиров убијен је у терористичком нападу на стадион у Грозном, главном граду Чеченије, 9. маја 2004. Али успомена на њега је и данас веома жива у Чеченији.

Председник Рамзан Кадиров недавно је објаснио шта значи слоган „Ахмат сила“.

То је израз којим се изражава „приврженост принципима и идеологији пута који је назначио први председник Републике Чеченије Ахмат-Хаџи Кадиров“. Штавише, „Ахмат“ је прерастао у симбол и борбени поклич „новог пута ислама“:

„Када кажемо `Ахмат сила`, неки на то додају: `Аллах сила`. Свемогући Аллах је свемогућ! Али сила може бити и у људима. У овом случају, мислимо на пут Ахмат Хаџија и оних који следе његов пут. Када кажемо `Ахмат сила`, увек додајемо `Аллаху акбар`, величајући Свемогућег створитеља и тражећи помоћ од њега.“

Идеологија Запада нуди заваде, мржњу и ратове свим народима Евроазије. Идеологија Ахмата и Рамзана Кадирова заговара слогу и јединство у отпору заједничком непријатељу.

Чују ли поруке Чечена и муслимани на Балкану?

[balkanskapravila1371]

Руско Православље за посрнулу Европу – Борис Алексић (Фонд Ст. Култ.)… Вести са Православне страже Житија светих за сутрашњи дан…

Вести са Православне страже:  Уторак, 07. 03. 2023.г…   Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије… И у доба глобалистичке репресије пројектом Корона вирусом… Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 2435. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 356… (у току…

[milera2109]

Како је папа уклонио Христа из темеља Цркве ... (Св. Нектарије Егински) „Јер нико не може поставити другог темеља осим онога који је постављен, а то је Исус Христос“ (1. Кор. 3:11). „Утемељени на основу апостола и пророка“ (Еф. 2:20). „На основу“, каже се, „апостола“, а не Петра, како папска црква, сумануто, мисли. Ако је свештеномученик Климент Римски наследник Петра, пошто га је хиротонисао апостол Петар, онда су и сви остали епископи које је он хиротонисао, а не само Климент, Петрови наследници. Апостол Петар је поставио папу Климента за епископа само Рима, а не целе васељене.Ако је Петрова смрт дала папи такву привилегију да буде поглавар Цркве и монарх над свим епископима и саборима, онда би епископ јерусалимски требао имати много више таквих привилегија јер је овај град постао место смрти Христове.

[gorskivijenac]

Byzantine chanting at the Temple of St. Sava in Belgrade, Serbia.

[profesors]

◾Nuns of the Serbian Orthodox Church 🇷🇸

◾Source

[timoe]

Church of the Dormition of Most Holy Theotokos (detail)

[quince-of-mine]

Манастир Манасија, црква Свете Тројице.

Свети ратници Арета, Нестор и Никита, северна певница (око 1410-1418).

[balkanorthodoxy]

Albanian Orthodox woman in traditional clothes, Shkodër, Mikel Marubi (1922)

[bast38]

Glorification (1990) of Righteous John of Kronstadt (1908) Commemorated on June 1 and December 20 "Saint John of Kronstadt was a married priest, who lived with his wife in virginity. Through his untiring labours in his priestly duties and love for the poor and sinners, he was granted by our Lord great gifts of clairvoyance and miracle-working, to such a degree that in the last years of his life miracles of healings — both of body and of soul — were performed countless times each day through his prayers, often for people who had only written to him asking his help. During his lifetime he was known throughout Russia, as well as in the Western world. He has left us his diary My Life in Christ as a spiritual treasure for Christians of every age; simple in language, it expounds the deepest mysteries of our Faith with that wisdom which is given only to a heart purified by the grace of the Holy Spirit. Foreseeing as a true prophet the Revolution of 1917, he unsparingly rebuked the growing apostasy among the people; he foretold that the very name of Russia would be changed. As the darkness of unbelief grew thicker, he shone forth as a beacon of unquenchable piety, comforting the faithful through the many miracles that he worked and the fatherly love and simplicity with which he received all. Saint John reposed in peace in 1908." (Great Horologion)

[shorin74]

На почетку беше Слово?

На почетку беше Слово?

Имам лист Мирослављевог јеванђеља на зиду поред радног стола и често гледам у њега. Запита се човек шта ту пише па крене у тумачење.Continue reading

[zanimljivaekonomija]

Mir Božji, Hristos se rodi! Srećan Božić!