#Sofija Jovanović

[uniquekindoftrash]

Софија Јовановић (1895 - 1979.) - добровољац и наредник српске војске, српска Јованка Орлеанка

Sofija Jovanović - volunteer and sergeant of the Serbian army, Serbian Joan of Arc

When she went to sign up for recruitment, they told her it would be the greatest sin to die so young and beautiful, but that didn't deter her, she showed up again the next day.

When asked why she was here again she said: "I want a rifle and a war schedule! I won't leave without one. If I falter or get scared of a task, kill me... All my people are at war, I don't want to sit at home either."

She received 13 decorations for her heroism after the First World War.

Her grand granddaughter said in an interview about her: < My grandma was a real lady. After the war she wore dresses and high heels, and I never knew how she managed it because she lost half of her foot. She didn't talk much about the war, apart from it being awful, but she said that we all had to give up everything for our country, that was our debt to our fatherland. >

[ukopcavanje]

NAsTAvA ~ [22-23] III8 ~ AsA

Ovo je spisak elektronskih projekata urađenih tokom školske 2022-23. godine, od strane učenika, iz predmeta Analiza sa algebrom za treći razred Matematičke gimnazije. Priložene su odgovarajuće skripte, zadaci, uputnice i drugi oblici elektronskog materijala.  

Škola: Matematička gimnazija Kraljevo. Odeljenje: III-8.

Koordinator Ukop(č)avanja: Jovan Pavlović.

~ Indeks zadataka ( 2021-22. + 2022-23. školska god.) ~ [ (docx): Uputnice ]

~ Trigonometrijski zapis kompleksnih brojeva : korenovanje ~ ( sreda, 21. sep 2022. godine ) [ Svi n-ti koreni jedinice stepenovanjem (pdf): Darko Nikolić ]

~ Pismena vežba (trig oblik kompl br) : ispravka ~ ( ponedeljak, 26. sep 2022. godine ) [ 1. zadatak { A - 6. z, 2. s } (pdf): Nikolina Jakšić ] [ 2. zadatak { A - 17. z, 6. s } (pdf): Lola Pavlović ] [ 3. zadatak { K - 29. v) z, 20. s } (pdf): Natalija Nićiforović ] [ 4. zadatak { M3 - 1289. z, 121. s } (pdf): Milica Milošević ]

~ Deljivost polinoma (ostatak pri deljenju) : domaći ~ ( petak, 30. sep 2022. godine ) [ 1. zadatak { K - 32. z, 43. s } (pdf): Aleksandar Angeleski ] [ 2. zadatak { A - 30. z, 25. s } (pdf): Jakov Pavlović ] [ 2. zadatak { A - 30. z, 25. s } (pdf): Matija Jordović ] [ 3. zadatak { A - 22. z, 21. s } (pdf): Dušan Vilimonović ] [ 3. zadatak { A - 22. z, 21. s } (pdf): Vuk Čađenović ]

~ Popravna pismena vežba (trig oblik kompl br) : ispravka ~ ( ponedeljak, 03. okt 2022. godine ) [ 1. zadatak { A - 7. z, 2. s } (pdf): Milica Milošević ] [ 2. zadatak { A - 16. z, 6. s } (pdf): Dušan Đurović ] [ 3. zadatak { K - 29. a) z, 20. s } (pdf): Matija Jordović ]

~ Polinomi sa realnim koeficijentima : vežbanje ~ ( petak, 07. okt 2022. godine ) [ { A - 32. z, 25. s } (pdf): Jakov Pavlović ] [ { A - 33. z, 26. s } (pdf): Nikolina Jakšić ] [ { A - 45. z, 29. s } (pdf): Natalija Nićiforović ] [ { K - 22. z, 34. s } (pdf): Vuk Čađenović ] [ { K - 23. z, 34. s } (pdf): Pavle Jovanović ]

~ Vijetove formule : vežbanje ~ ( ponedeljak, 10. okt 2022. godine ) [ { A - 35. z, 26. s } (pdf): Pavle Jovanović ] [ { A - 46. z, 29. s } (pdf): Nikolina Jakšić ] [ { A - 52. z, 30. s } (pdf): Dušan Vilimonović ] [ { K - 50. z, 43. s } (pdf): Aleksandar Angeleski ]

~ Sistemi jednačina višeg stepena : vežbanje ~ ( petak, 14. okt 2022. godine ) [ { K - 24. v) z, 35. s } (pdf): Lola Pavlović ] [ { K - 24. g) z, 35. s } (pdf): Dušan Đurović ] [ { K - 66. a) z, 44. s } (pdf): Aleksandar Angeleski ]

~ Jednačine trećeg stepena : vežbanje ~ ( ponedeljak, 17. okt 2022. godine ) [ 1. zadatak (pdf): Darko Nikolić ] [ { A - 64. z, 35. s } (pdf): Lola Pavlović ] [ { A - 63. z, 35. s } (pdf): Jakov Pavlović ] [ { A - 62. z, 34. s } (pdf): Dušan Vilimonović ]

~ Supremum i infimum : vežbanje ~ ( sreda, 02. nov 2022. godine ) [ { K - 22. a) z, 67. s } (pdf): Natalija Nićiforović ] [ { K - 22. b) z, 67. s } (pdf): Vuk Čađenović ] [ { K - 22. v) z, 67. s } (pdf): Milica Milošević ] [ { K - 22. g) z, 67. s } (pdf): Matija Jordović ]

~ Monotonost nizova : vežbanje ~ ( sreda, 16. nov 2022. godine ) [ { K - 11. a) z, 74. s } (pdf): Dušan Đurović ] [ { K - 11. v) z, 74. s } (pdf): Pavle Jovanović ]

~ Diferencne jednačine (linearne I reda) : vežbanje ~ ( sreda, 7. dec 2022. godine ) [ { K - 40. a) z, 90. s } (pdf): Vuk Čađenović ] [ { K - 40. b) z, 90. s } (pdf): Dušan Vilimonović ]

~ Diferencne jednačine (linearne I reda sumiranjem) ~ ( sreda, 14. dec 2022. godine ) [ { K - 40. v) z, 90. s } (pdf): Lola Pavlović ] [ { K - 40. g) z, 90. s } (pdf): Natalija Nićiforović ]

Drugo Poluvreme:

~ Diferencne jednačine (homogene II reda) ~ ( sreda, 25. jan 2023. godine ) [ { K - 44. a) z, 90. s } (pdf): Nikolina Jakšić ] [ { K - 44. b) z, 90. s } (pdf): Tara Garović ] [ { K - 44. g) z, 90. s } (pdf): Sofija Radulović ]

~ Diferencne jednačine (sistemi) ~ ( sreda, 01. feb 2023. godine ) [ { K - 46. a) z, 90. s } (pdf): Milica Milošević ] [ { K - 46. b) z, 90. s } (pdf): Dušan Vilimonović ]

~ Limesi (osobine konvergentnih nizova) ~ ( sreda, 08. feb 2023. godine ) [ { K - 59. v) z, 102. s } (pdf): Pavle Jovanović ] [ { K - 59. g) z, 102. s } (pdf): Vuk Čađenović ] [ { K - 61. b) z, 102. s } (pdf): Lola Pavlović ] [ { K - 63. b) z, 102. s } (pdf): Dušan Vilimonović ]

~ Limesi (diferencne jednačine, sistemi) ~ ( sreda, 15. feb 2023. godine ) [ { A - 83 z, 63. s } (pdf): Milica Milošević ]

~ Limesi (Štolcova i Košijeva teorema) ~ ( sreda, 15. mar 2023. godine ) [ { K - 158 a) z, 117. s } (pdf): Nikolina Jakšić ] [ { K - 158 b) z, 117. s } (pdf): Tara Garović ] [ { K - 158 v) z, 117. s } (pdf): Milica Milošević ] [ { K - 158 d) z, 117. s } (pdf): Lola Pavlović ] [ { K - 158 đ) z, 117. s } (pdf): Dušan Vilimonović ]

~ Funkcije (asimptote) ~ ( sreda, 17. maj 2023. godine ) [ { M4 - 88 a) z, 25. s } (pdf): Dušan Vilimonović ] [ { M4 - 88 b) z, 25. s } (pdf): Vuk Čađenović ] [ { M4 - 88 v) z, 25. s } (pdf): Jakov Pavlović ] [ { M4 - 88 z) z, 25. s } (pdf): Lola Pavlović ] [ { M4 - 88 i) z, 25. s } (pdf): Tara Garović ] [ { M4 - 89 a) z, 26. s } (pdf): Sofija Radulović ]

[city-of-ladies]

Milunka Savić - World War I’s most decorated woman 

Milunka Savić (c.1890-1973) was born in Serbia. She took her brother’s place and enlisted in the army under the name Milun Savić during the Second Balkan War. During the Battle of Bregalnica, Milunka was leading her tenth charge at the head of a squad of men when she was wounded when an enemy grenade blew up at her feet. 

Her real identity was discovered and Milunka was brought to her commanding officer who offered her to join the nursing corps. Milunka refused. She told him that she wouldn’t accept a position that didn’t allow her to bear arms to defend her country. Her superior thus promoted her to junior sergeant and allowed her to stay in the infantry.

Milunka was thus openly fighting as a woman when the First World War began. She was part of a prestigious unit nicknamed “The Iron Regiment”. During the Battle of the Kolubara river (3-9 December 1914), she single-handedly assaulted an Austrian trench, hurling grenades, and subsequently captured 20 Austrian soldiers. Milunka excelled at throwing grenades at used them to destroy the enemy machine guns. Her performance was so impressive that she was later nicknamed “The Bomber of Kolubara”. Milunka later told the press that during her childhood in the countryside, she spent a lot of time herding sheep. She and her young comrades played at hitting different targets by throwing stones. This was how she acquired her skills. 

She went on to participate in several battles and fought alongside the French soldiers on the Macedonian front. In 1916, she single-handedly captured 23 Bulgarian soldiers. She was hospitalized at least 3 times and earned many awards for her performance in combat. Among the decorations Milunka received were the French Légion d’honneur, the Croix de guerre, the Cross of St. George, the Most Distinguished order of Saint Michael and Saint George and the Serbian Medal for Bravery.

(Milunka in uniform in 1917)

Milunka’s case wasn’t unique. A young woman from Belgrade named Sofija Jovanović served like her in the Second Balkan War and the First World War. Remarkably cultivated, Sofija attracted the attention of the foreign press and earned the nickname of “Serbian Joan of Arc”. She too received a number of Serbian medals for her merits.

(Sofija Jovanović)

Two school teachers named Jelena Šaulić and Ljubica Cakarevic also fought among the Serbian troops. A Slovenian woman, Antonija Javornik, was also part of the Serbian army, as was the British woman Flora Sandes .

(Jelena Šaulić)

(Antonija Javornik)

Milunka married after the war and gave birth to a daughter, but the union didn’t last long. She afterward adopted three other girls. Since she had never been to school, Milunka had to work as a cleaning lady, but faced the situation with courage and dignity. She managed to send all her daughters to school and helped thirty children, many of them from her natal village, to get a proper education as well. 

During the Second World War, Milunka still found a way to help her country. She notably hid antifascists in her home and nursed them, creating a kind of secret hospital. She died in Belgrade in 1973 and was buried with military honors. A street in Belgrade is named after her.

(Milunka in 1966)

References:

Breverton Terry, Breverton's First World War Curiosities

“La Serbie s'invite : entretien avec Slađana Zarić : Milunka Savić et les femmes de l'armée serbe pendant la Grande Guerre”

Larson Carmichael Jacqueline, Heard Amid the Guns, True Stories from the Western Front, 1914-1918

Toler Pamela D., Women warriors: an unexpected history 

[katrinaftw44]

This is a colourization I did of a Serbian woman named Sofija Nenadović. The original b+w photo was taken in 1902 in Belgrade, Serbia by Milan Jovanović. I got the original b+w photo from: https://gams.uni-graz.at/o:vase.1259 

[zanimljivaekonomija]

Odeća ne čini čoveka, ali ga odaje – Perwoll Fashion Week Digital

Društveno odgovorne teme konstantno dobijaju prostor u programu Perwoll Fashion Week-a.

Još jedno važno pitanje je obrađeno na panelu koji je danas održan putem zoom platforme, sa naslovom Da li naša odeća uništava planetu?  Na panelu su učestvovali Prof. Dr Miodrag Stojković, genetičar,  Ivana Jovčić iz Centra za unapređenje životne sredine, Prof. Vladimir Đurđević – klimatolog, a moderatorke su bile Dunja Jovanović i Marija Radaković, autorke F.fm podcasta o održivoj modi anchor.fm/fashionfm.

UNIVERZITET METROPOLITAN predstavio je digitalnu revija„Vidimo se na proleće“, diplomaca: Jelena Nedeljković, Marina Živković, Strahinja Tabaković i studenata četvrte godine Modnog dizajna: Marijana Stepanović, Sofija Stanković, Tamara Vojnovski, Dino Puljić, Bogdan Mrša – Studenti su imali slobodu da u okviru svojih kreacija predstave viđenje – mode, umetnosti, načina života, ali i trenutnih dešavanja u svetu. Mentori su im docenti MA Katarina Samardžič i MA Tijana Pavlov, kao i Vanredni prof. MA Aleksandar Protić. Za video produkciju je zadužen vanredni prof. MA Nikola Majdak  

ANA VASILJEVIĆ, naša dizajnerka koja živi u Barseloni predstavila je kolekciju ‘’Re-worn heritage’’ Past creating future koja je nastala kao deo naučnog rada ‘’Uloga kulturnog nasleđa u sistemu samodržive mode’’ objavljenog u okviru doktorskih studija kao i u okviru zbornika i konferencije ‘’Tekstilna industrija" Savez inženjera i tehničara tekstilaca Srbije. Cilj projekta Re-worn heritage je otkriti način za stvaranje novog životnog veka tekstilnom otpadu tako da preradom i upotrebom postane pogodan za izradu novog tekstilnog komada koji će imati jednako važnu ulogu u dizajnerskom procesu izrade kao originalni materijali.

MARKO GLAVINIĆ je predstavio kolekciju Je suis comme je suis za jesen-zima 2020-21. Inspiracije su mu Preverov junak, Dalijeva senka, Miroova igra boje i oblika. Kolekcija predstavlja umetnikovu interpretaciju željenog.

ĐORĐE BAŠČAREVIĆ je prezentovao ready-to-wear mini kolekcija muške mode za sezonu jesen/zima.

Akcenat je na volumenu, figura se gubi u slojevima odeće, osnovne karakteristike udobnost, svedenost u kroju i pomerenost u načinu stilizacije. Za muškarce koji se ne ustručavaju da istaknu osobenost upadljivim komadima, kako u kroju, tako i u dezenu/boji.

Autori fotografija: Metropliten Univerzitet za modele Marijane Stepanović, Jelene Nedeljković i Marine Živković (Metropliten Univerzitet) 1,2 i 3; Aleksandar Čelar za modele Ane Vasiljević (4,5), i Đorđe Tomić za modele Marka Glavinića i Đorđa Baščarevića

[duskomijatovic]

Život i smrt vojvode Koste Pećanca -4-

Prelazeći na dnevni red, Narodna Skupština ostavlja da se zabavi ponovo ovim predmetom po oslobođenju zemlje, kada za naš živalj postane bezopasno izneti svu istinu i predati večnome prokletstvu humana sveta varvarstva počinjena nad ženama i decom bez odbrane".

Po oslobođenju zemlje i povratku srpskog kralja, vlade i vojske, postavilo se pitanje odgovornosti za podizanje Topličkog ustanka. U Narodnoj skupštini je stoga 22. decembra 1918. godine obrazovan Anketni odbor (ponegde se u aktima beleži i kao Anketna komisija) za utvrđivanje uzroka pobune u Topličkom i Vranjskom okrugu i ostalim krajevima. Odbor se sastojao od 20 narodnih poslanika. Predsednik Odbora bio je Todor Stanković, potpredsednik Gajo Nikolić i sekretari Mihajlo Srećković i Nikola Mitić. Pošto se konstituisao, Odbor je utvrdio proceduru rada i postavio ciljeve aktivnosti koje će preduzeti.

Istraga

Cilj je ovako bio definisan: "Da ispita početak i razvoj pobune u okruzima Topličkom, Vranjskom, Niškom i drugim; njene štetne posledice i odgovornost lica koja su pobunu izazvala; da izdvoji sporadične slučajeve i lokalna nezadovoljstva iz ukupnih činjenica i važnih događaja i donese svoj sud o stvarnim uslovima za pojavu narodnog pokreta; da konstatuje zločinstva i štete i da predloži narodnom predstavništvu i vladi nužne mere za popravku zlog stanja u opustošenim krajevima". Sažeto rečeno, zadatak Odbora bio je da utvrdi uzroke koji su doveli do izbijanja ustanka na jugu Srbije i stradanja stanovništva toga kraja, kao i "krivce" za podizanje ustanka.

Članovi Odbora su potom otišli na teren, gde su radili oko pola godine. Oni su sproveli opsežnu akciju na teritoriji zahvaćenoj ustankom. Mnogi narodni prvaci, predsednici opština, ugledni domaćini, kao i šef Operativnog odeljenja srpske Vrhovne komande,7 bili su ispitivani radi utvrđivanja istine. Izjavu je dao i Kosta Pećanac.

Anketni odbor je uglavnom usmerio svoj rad u dva pravca, pokušavajući da dođe do odgovora na dve grupe pitanja: prvo, da li je ustanak bio posledica dolaska i rada Koste Pećanca i drugo, da li je Vrhovna komanda srpske vojske smela da razvija bilo kakve operacije duboko na teritoriji pod neprijateljskom okupacijom. Sumirajući svoja istraživanja, Anketni odbor je zaključio da Pećanac, "čovek malih sposobnosti i uskoga horizonta" "nije uopšte kriv za ustanak" jer je, uostalom, i sa "drugim zadatkom bio došao" i da se on uglavnom u granicama tog zadatka i kretao i radio.

Njegov dolazak je, međutim, uslovio izbijanje ustanka jer je stanovništvo od svega shvatilo samo da je došao izaslanik sa Solunskog fronta, i to avionom. To je, u uslovima ropstva i tiranije, bio dovoljan znak da ustane na oružje, a na one malobrojne koji su slušali Pećančeve govore i direktive niko nije ni obraćao pažnju.

Anketni odbor

Na sednici Anketnog odbora Narodne skupštine održanoj 27. novembra 1919. godine, u prisustvu članova Gaje Nikolića, Ilije Ilića, Agatonovića, Vučinića, Nastasa Blagojevića, Nikole Popovića, Nikole Mitića, Mihajla Jovanovića, Lazara Simonovića, Mihajla Srećkovića, Nikole Markovića, Dragoljuba Simića, Sretena Milosavljevića i Nikole Živanovića, podnet je izveštaj o pobuni u Topličkom, Vranjskom i ostalim krajevima. U zapisniku sa ove sednice formulisani su sledeći zaključci:

1. Da je istraga po ovoj stvari dovoljno vođena i da se na osnovu pribranih dokaza može podneti Parlamentu izveštaj o nađenom stanju stvari.

2. Odbor je mišljenja da organizovanog četničkog ustanka u tim krajevima ne bi bilo, da tamo u sredinu naroda nije došao rezervni pešadijski poručnik Kosta Pećanac sa datim mu instrukcijama iz vrhovne komande.

3. Ustanak je brzo buknuo i zato što mu je po datim instrukcijama Kosta Pećanac davao nade na skori dolazak naših trupa sa juga: a to je uveravanje ubrzalo i potenciralo uzburkanu želju naroda za otporom protiv bugarskog nasilja, koje je dostiglo svoju kulminaciju u pokušaju bugarske vlasti za regrutovanje vojnika tih krajeva.

4. Prema ovome, za nesreću koja je postigla narod u pobunjenim krajevima, odgovorna je na prvom mestu Vrhovna komanda, što je poslala u narod svog izaslanika za organizaciju četničke akcije pre no što je o tome izvestila kraljevsku vladu kao nosioca opšte državne politike.

Posledice

5. Tako isto za ovu nesreću naroda pobunjenih krajeva odgovorna je i ondašnja kraljevska vlada što kao nosilac opšte državne i nacionalne politike nije znala za plan i namere Vrhovne komande o organizaciji akcije ovoga naroda u dubokoj pozadini neprijateljskog fronta, te da ona, budući bolje orijentisana o opštoj političkoj i vojnoj situaciji kod saveznika i neprijatelja na svim frontovima, spreči preranu akciju naroda pod neprijateljskom vlašću; ako je i ona bila uverena u uspeh ili neuspeh saveznika u očekivanoj ofanzivi opštoj, jer je neminovno: da su izvršioci ove namere Vrhovne komande morali misliti i o posledicama kako uspeha tako i neuspeha od odašiljanja organa vrhovne komande u pozadinu neprijateljskog fronta radi organizacije četničke akcije, koja, kad se jednom zatalasa, teško je suzbiti je."

Sa ovom odlukom u celini u tački 1, 2, 3 i 4 složili su se svi prisutni članovi Odbora. Kod pete tačke odvojena mišljenja su dali Ilija Ilić, Nikola Mitić, Mihajlo Jovanović, Miloš Vučinić i Nikola Popović. Oni su smatrali da kraljevska vlada ne snosi odgovornost za ustanak zato što je sama Vrhovna komanda priznala da je bez pristanka i savetovanja sa vladom ovo učinila. Međutim, njihov stav je bio inspirisan pripadnošću ili koalicijom sa Radikalnom strankom.

Odgovornost

Član Odbora Nastas Blagojević smatrao je da je vlada odgovorna zato što nije znala za ovu akciju Vrhovne komande (upućivanje Koste Pećanca u Srbiju) jer se iz akta ne vidi da bi se vlada mogla optužiti da je kriva.

Nasuprot Blagojeviću, Mihajlo Srećković bio je mišljenja da je vlada kriva za upućivanje Koste Pećanca u Srbiju i to zato što se iz iskaza pukovnika Kalafatovića vidi da je on mislio da je Vrhovna komanda srpske vojske sigurno o tome izvestila vladu, što je Kosta Pećanac u svome saslušanju potvrdio da mu je vlada dala 10 napoleona za put u Toplicu, što je stanovništvu juga Srbije govorio da o svome radu mora izveštavati vladu i Vrhovnu komandu, što je vlada odredila kredit koji je trebalo slati Pećancu i Vojinoviću, "i što je saznao za ovo i prost vojnik pa je morala znati i kraljevska vlada."

Članovi Odbora: Mihajlo Srećković, Nikola Marković, Živanović, Drag. Simić, Agatonović, Sreten Milosavljević, Lazar Simonović i Gaja Nikolić, (mahom demokrate) bili su mišljenja da vlada i po parlamentarnom principu snosi odgovornost za ovaj događaj pred zemljom i narodom.

Izdvojeno mišljenje dao je takođe i predsednik Anketnog odbora Todor Stanković. On je, između ostalog, naglasio: "Ustanak... nije dignut sa znanjem i odobrenjem Koste Pećanca, jer je ovaj sve činio da do njega pre vremena ne dođe. Ustanak... buknuo bi i bez dolaska Koste Pećanca jer se ... pokušavalo i u drugim mestima gde Pećanac uopšte nije dolazio."

Posle velike narodne tragedije, tuga i mir u porodičnoj kući u Kuršumliji

Tuga

Po završetku Prvog svetskog rata u porodičnoj kući u Kuršumliji velikog ratnika dočekala je tuga. U ratnom vihoru porodica Koste Pećanca bila je brojčano prepolovljena, odnevši u grob tri deteta: Milovana, Ivana i Milicu. Sofija Pećanac je kasnije pričala da su u logoru u Bugarskoj ona i sin Milan jedva preživeli.

Morala je da se snalazi, vodi brigu o detetu, nekako se prehrani i preživi. Kako je sama isticala, brinula je da detetu obezbedi dovoljno hrane da bar ono preživi. Sebe je već na neki način bila prežalila. Onda se jedna Bugarka sažalila na Milana i počela mu donositi po malo hrane. On je bio bolestan, mršav, nije mogao da hoda od iznemoglosti. U logoru su i majka i sin dobili vaši.

Po povratku u Kuršumliju, Sofija i Milan bili su ozbiljno bolesni. Posledice logora osećali su niz godina kasnije i majka i sin. Sofija je trajno upropastila svoje zdravlje, dobila je tuberkulozu i krvoliptanje. Nekadašnja lepotica morala je zbog silnih vašiju da se ošiša do glave.

Skromnost

Porodica Pećanac bila je naviknuta na skroman život. Sofija je nastavila svoj stari posao. Čuvala je Milana, koji je bio bolešljiv i osetljiv dečak, miran i povučen u sebe. To su u velikoj meri bile posledice ratnih trauma. Kao i većina ondašnjih srpskih žena, Sofija je bila domaćica i najveći deo vremena provodila u kući.

Osim kućnih poslova, bila je poznata kao izuzetno dobra krojačica. Ponovo je počela da šije, a radi dopune kućnog budžeta izdavala je sobe, uglavnom neudatim profesorkama. O skromnom načinu života u kući vojvode Pećanca govori i podatak da Sofija nije imala nakita. Za svečane prilike i bankete ona je bila prinuđena da minđuše i broševe pozajmljuje od izvesne Milice iz Prokuplja, koja je poticala iz bogate trgovačke porodice.

Kao ptica feniks, koja se rađala iz sopstvenog pepela, Sofija Pećanac se lagano vraćala u život. Ratne rane i porodična tragedija ostale su samo izbledela ružna prošlost. Ponovo je životna saputnica četničkog vojvode bila prijatna žena, sa obaveznim cvetom na grudima, koju su mnogi sugrađani poštovali i voleli.

Kosta Pećanac se po okončanju rata trudio da sa svojim preživelim borcima neguje tradiciju četništva. U pisanom obraćanju regentu Aleksandru, četnički vojvoda je naglasio: "Vaše Kraljevsko Visočanstvo, narod okruga Topličkog i Vranjskog pun je častoljublja, pun je požrtvovanja za svoju domovinu i kralja, i taj bi narod dobio moralnu satisfakciju i zaboravio pola svojih muka patnji i žrtava za vreme i posle ustanka, da mu se na ma koji način priznalo njegovo požrtvovanje i patriotizam.

Na žalost, taj željeni akt nikada nije došao". Radeći na očuvanju tradicija četničke borbe i ustanka, vojvoda Pećanac je, između ostalog, napisao preporuku da se objave pesme o Topličkom ustanku. Knjiga pesama Save Vukomanovića, koji se u ustanku borio u Pirotskom odredu vojvode Jovana Radovića, štampana je uz finansijsku pomoć Četničkog udruženja 1932. godine. Knjiga je štampana u štampariji Prekomorac iz Prokuplja.

U svojoj kući u Kuršumliji Kosta Pećanac primao je učesnike Topličkog ustanka i nastojao da im pomogne da ostvare barem neku socijalnu pomoć. Tu je, međutim, i za sebe mogao malo da uradi.

Briga

Ako ne više a ono koliko o svojoj porodici Pećanac je vodio računa i o porodicama nastradalih četnika. Ako nije imao novca da im materijalno pomogne, on im je upućivao tople i blage reči podrške, toliko potrebne deci koja su ostala bez roditelja. Regentu Aleksandru je o tome pisao: "Siročad palih danas po stotinu dolazi i ljubi mi ruku, i ako ja kao siromah ne mogu olakšati njihovu bedu, sve što mogu to je da im pružim ruku i da ih pomilujem, i dečica tim roditeljskim milovanjem su zadovoljna".

Međutim, to je bila mala uteha. Dobar deo te sirotinje, posebno mladih, nosiće gorčinu sopstvene nemaštine i bede optužujući za to kako Pećanca tako i režim. Oni će biti u 1941. lak plen za borbu protiv starog režima.

Kao što je već napisano, porodična kuća Koste Pećanca u Kuršumliji bila je prava narodna kuća. Kroz nju je, u periodu od 1919. do 1933. godine, koliko je porodica Pećanac živela u gradu pod Samokovom, prošlo mnogo ljudi. Bili su to saborci vojvode Pećanca, kako oni iz najbližeg okruženja, (na primer ađutant Miljan Drljević), tako i borci iz Centralnog odreda. Bilo je i puno gostiju sa Kosova, rođaka iz Peći i okoline, koji su dolazili u posetu.

Veliki promet ljudi izazivao je velike troškove a već legendarnog ratnika pratila je besparica. Možda je stoga nekada ručak bio skromniji, ali su gosti uvek bili ljubazno dočekani i prema mogućnostima usluženi. Porodična slava Sveta Petka bila je dan kada su se okupljali četnici i rođaci da svom vojvodi i prijatelju čestitaju krsnu slavu.

Čovek skromnog imetka

Iako poznata ličnost za Pećanca se pre može reći da je bio siromašan, nego bogat čovek. Nekoliko godina posle Prvog svetskog rata se bavio preduzimačkim poslovima. Leskovačka centralna banka je Pećancu i jednom trgovcu izdala punomoćje kojim ih je ovlastila da mogu umesto banke da prime u izradu put Prepolac-Podujevo-Priština, koji je banka uzela u izradu putem licitacije održane od strane Građevinske direkcije u Skoplju.

Nije poznato da li je ovaj preduzimački posao i zaživeo a posebno da je Pećanac preko tog posla popravio svoje ekonomsko stanje. Verovatno nije jer već naredne godine na osnovu molbe Pećancu je po pismenom pristanku Skupštinskog odbora Ministarstvo spoljnih poslova izdalo uverenje temeljeno na Zakonu o priznanju i uračunavanju vremena službe službenika koji su radili na nacionalnim poslovima u Staroj Srbiji i Makedoniji i drugim krajevima Kraljevine pre poslednjih ratova za oslobođenje i ujedinjenje od 22. maja 1922, kojim je Pećancu priznato da je kao nacionalni radnik proveo vreme od 1. januara 1904. do 1. oktobra 1918, odnosno 14 godina i 9 meseci. Interesantno je da je predsednik ovog skupštinskog odbora bio Ljuba Davidović, šef Demokratske stranke, kojoj je, kao što je već rečeno, pripadao i Pećanac.

Na osnovu ovog uverenja Ministarstvo finansija je 16. marta 1923. preko Okružne finansijske uprave iz Niša odobrilo Kosti Pećancu, četničkom vojvodi iz Kuršumlije, da mu se isplati na kasi sreske finansijske uprave u Kuršumliji 1220 dinara na ime potpore za vreme od 29. novembra 1922. do 31. marta 1923. računajući po 300 dinara mesečno, što je godišnje iznosilo 3600 dinara.

Ovaj ponižavajući iznos toliko je razbesneo Pećanca da je on 2. jula 1923. "pristupio" Okružnoj finansijskoj upravi u Nišu i, između ostalog, izjavio kako je ta "suma toliko neznatna da se njome u današnjem dobu, ne bih mogao izdržati više od pet dana u mesecu. S toga se odričem ove pomoći u korist onih koji su to rešili, a zadržavam pravo da učinim apel na patriote i ceo srpski narod, kao i na naše ratne saveznike da mi osiguraju pristojno izdržavanje".

Molba

Molba K. Pećanca Narodnoj skupštini za dodelu penzije, januara 1928. U to vreme Pećanac je imao suprugu Sofiju staru 35 godina, 13-godišnjeg sina Milana i bio je "slabog imovnog stanja". Imovno stanje mu se nije popravilo ni posle povećanja prinadležnosti na 1300 dinara mesečno koje je od države primao u vidu penzije. Budući da nije živeo od zemljoradnje niti je imao drugog zaposlenja a "stalno je negde putovao" baveći se političkim, humanitarnim i drugim poslovima, ne obaveštavajući suprugu Sofiju o tome niti je ona smela, prema kazivanjima snahe Roksande Vasiljević, da ga pita gde ide i kad se vraća, Pećanac je imao sve više materijalnih problema.

To je on i učinio 20. januara 1928. uputivši molbu Odboru za narodno priznanje Narodne skupštine, u kojoj je ponovio da sa penzijom od 1300 dinara ne može živeti i da nije pravo da sa porodicom trpi najnužnije potrebe. Stoga je molio Odbor da predloži Narodnoj skupštini da "mi se dodeli penzija sa kojom mogu sa porodicom skromno živeti". U potpisu "ponizni Kosta Pećanac iz Kuršumlije.24 Nije poznat ni odgovor ovog skupštinskog odbora, ali je Pećancu penzija verovatno povećana.

Svoje materijalne neprilike Pećanac je poboljšao političkim radom. Na oblasnim izborima za poslanike Kosovske oblasti osmehnula mu se sreća i izabran je za poslanika iz Topličkog okruga 1927. Posle diktature i ukidanja oblasti (uvedene su banovine), Pećanac se još neko vreme nalazio u Kuršumliji, a zatim se preselio u Beograd i započeo pojačanu aktivnost u četničkom udruženju. Razlog za preseljenje u prestonicu nije bila samo funkcija Koste Pećanca u Udruženju četnika.

Te godine je Milan Pećanac, posle završene gimnazije u Vranju (iz Prokupačke gimnazije je izbačen jer je ošamario profesora latinskog), upisao Pravni fakultet u Beogradu. Kostina supruga Sofija nije htela da napusti Kuršumliju. Tu je bio njen dom, prijatelji, grobovi njene dece. Onda joj je muž rekao: "Izgubićemo i to jedno dete što nam je preostalo". Plašio se da se njihov sin neće snaći sam u velikom gradu.

Podstanarski život

U Beogradu su živeli kao podstanari najpre na uglu Đušine i današnje ulice 27. marta (u blizini je bilo sedište Udruženja četnika) a kasnije u Molerovoj 42. Kuću u Kuršumliji, koju je u međuvremenu proširio porodični prijatelj, Švajcarac Roš, izdavali su stanarima, da bi od toga mogli da plate kiriju u Beogradu. Sofija je uglavnom provodila vreme u svoja četiri zida, radeći poslove domaćice.

Milan je studirao, a Kosta putovao i u Udruženju četnika provodio najviše vremena. Porodica Pećanac je teško živela u Beogradu i sin Milan, iako nesvršeni pravnik, pošto nije dobio traženu stipendiju, morao je da se zaposli, da bi popravio kućni budžet. Radio je kao činovnik u Brodarskom društvu. Usled finansijskih problema, mlađi Pećanac nikada nije završio fakultet. Stigao je do diplomskog ispita koji nije položio. Sa ocem je odlazio na svečanosti koje je organizovalo Udruženje četnika i na slavu ove organizacije.

Ulazak u politiku

U svojoj Kuršumliji i Kosaničkom srezu ratnik se okušao u političkom životu. Kao nacionalni radnik Kosta Pećanac je bio i politički aktivan. Bio je pripadnik Demokratske stranke Ljube Davidovića. Nije poznato kad joj je pristupio, ali njegova aktivnost u ovoj stranci tesno je povezana sa aktivnošću u četničkom udruženju između dva rata, koje je do 1929. bilo pod jakim uticajem Demokratske stranke.

On je pripadao plejadi tzv. nacionalnih radnika, koji su bilo kao radikali (Vasilije Trbić, Andra Kujundžić, Puniša Račić) ili demokrate bili politički aktivni. Od demokrata treba posebno istaći Živojina Rafajlovića, starog četnika, poslanika i senatora, Jovana Dovezenskog, organizatora prvih četničkih odreda i učitelja prvih četničkih vođa i četovođa među kojima i Pećancu, i druge. U tom društvu nalazio se i Kosta Pećanac.

Treba istaći da je Demokratska stranka Ljube Davidovića visoko cenila četničku akciju u Makedoniji, (svaka srpska glava koja padne u Makedoniji predstavlja novu krvavu tapiju kojom se dokazuje pravo Srbije na Jug, pisao je Ljuba Davidović). Kako piše jedan savremenik ime "hrabrog vojvode stoji uklesano i u najmanjoj kolebi ponosite Šare i Skopske Crne Gore". Poznatom i poštovanom širom Srbije a posebno u svom kraju, Toplici, Pećancu nije bilo teško da u oštrim političkim borbama sakupi dovoljno pristalica i još veći broj glasova.

Uticaj

Pećanac je kao član Demokratske stranke i poznata ličnost imao uticaja ne samo na organizaciju ove stranke u Kosanici i Toplici, nego je, bio na listama uglavnom kao nosilac ili zamenik nosioca liste za Kosanički i Prokupački srez na skoro svim parlamentarnim izborima do 1927. kada su održani poslednji izbori pred uvođenje diktature kralja Aleksandra 1929. Međutim, njegov najveći domet u parlamentarnom životu zemlje bio je izbor za oblasnog poslanika Kosovske oblasti sa sedištem u Prištini 1927. godine. Osim toga, on je jedno vreme bio i predsednik kuršumlijske opštine.

Posle Prvog svetskog rata i pozitivnog nalaza Anketne komisije o pobuni u Toplici, Pustoj Reci i Jablanici, Kosta Pećanac se kao pripadnik novoosnovane Demokratske stranke uključio u politički život zemlje preko Toplice, koja je slovila kao demokratska oblast u kojoj su demokrati držali veliki broj sela i osvajali više poslaničkih mandata od radikala. U Toplici, odnosno topličkom izbornom okrugu Pećanac se pojavljuje kao kandidat za nosioca demokratske liste ili za bolje mesto na istoj listi (drugi ili treći).

Na izborima za Ustavotvornu skupštinu novembra 1920. u Toplici za nosioca liste Demokratske stranke nadmetali su se Kosta Spasojević, okružni delovođa iz Prokuplja, Vidosav Stevanović, učitelj u Kondželju koji je 1919. dobio premeštaj u Prokuplje, Miloje Jovanović, kao kvalifikovani kandidat (sa fakultetskom diplomom) penzionisani bankar iz Beograda, Kosta Pećanac, nacionalni radnik itd.

[lookerweekly]

zvodimo opersku predstavu – operu Volfganga Amadeusa Mocarta Don Đovani, koja je nastala u koprodukciji Madlenianuma i Narodnog pozorišta u Beogradu, a premijerno je izvedena u našoj kući 28.11.2017. godine. Predstavu diriguje Ana Zorana Brajović, režiju potpisuje gost iz Italije Alberto Triola, igraju: Vladimir Andrić (Don Đovani), Dragoljub Bajić (Leporelo), Aleksandra Stamenković (Dona Elvira), Sofija Pižurica (Cerlina), Gavrilo Rabrenović (Mazeto), Stevan Karanac (Don Otavio), Mihailo Šljivić (Komendatore) i prvi put na našoj sceni debituje Biljana Jovanović kao Dona Ana.

| LookerWeekly

https://lookerweekly.com/najavljujem0/opera-don-dovani-ponovo-na-sceni-madlenianuma/

[dusafilmprevodom4k]

[MojTV] Duša (2020) Online film sa prevodom – Filmovi

Duša Film Sa Prevodom

Duša ceo film na srbija, Duša sinhronizovano na srbija, Duša film online sa prevodom.

SD – HD – 4K ULTRA HD Gledati

Duša ► https://movieonlinehd.org/movie/508442/soul.html

Duša ► https://is.gd/Ul2b4l

IZVORNO IME: Soul REDITELJ: Pete Docter ŽANR: animirani ULOGE: Hadži Nenad Maričić, Jelena Trkulja, Dubravko Jovanović, Milena Predić, Sofija Maričić TRAJANJE FILMA: 100 minuta GODINA: 2020 DRŽAVA: SAD POČETAK PRIKAZIVANJA: 25.12.2020

SADRŽAJ FILMA Da li ste se ikada zapitali gde nastaju vaše emocije, snovi, vaša interesovanja? Šta je to što vas čini onim što jeste? U 2020. godini Pixar Animation Studios vodi nas na putovanje od ulica Njujorka do kosmičkih kraljevstava, kako bismo otkrili odgovore na najvažnija pitanja u životu.

Duša film, Duša online, Duša ceo film, Duša download, Duša cineplexx, Duša o filmu, Duša online sa prevodom, Duša ceo film, Duša ceo film u film srbija, Duša ceo film 2019 besplatno, Duša ceo film na srbija, Duša sinhronizovano na srbija.

[aiiaiiiyo]

Sofija Jovanović, named "Joan of Arc of Serbia" and a fellow fighter, 1912 - Kingdom of Serbia (710x600) Check this blog!

[histolinestimeline]

Sofija Jovanović, named "Joan of Arc of Serbia" and a fellow fighter, 1912 - Kingdom of Serbia (710x600) via /r/HistoryPorn https://ift.tt/33AB5cv

[jollycherryblossomwombat]

Uskoro nova serija Radoša Bajića

Nova serija Radoša Bajića, tvorca kultne TV serije "Selo gori, a baba se češlja", biće emitovana na Pinku od februara sledeće godine. U pitanju je serija "Šifra Despot", koja će imati 60 epizoda i koja će biti emitovana na televiziji Pink. Željko Mitrović najavio je da će ovim projektom "oboriti rekorde gledanosti". Bajić: Ne bojim se "Senki" i "Nemanjića" "Ovaj Pinkov projekat je jedan od najznačajnijih, pre svega zato što je prvi veliki posle duže pauze. Odlučili smo se na saradnju sa najboljom i najuspešnijom ekipom, na čelu sa Radošem koji je i producent, i scenarista i režiser. Zaista verujem da je ovo epohalan projekat i verujem da će biti veoma uspešan," rekao je Mitrović "Informeru". Mitrović: Samo je rejting važan! Radnja serije je smeštena u ambijent metropole, ali podjednako i u autentična srpska predgrađa, varošice, gradove, sela... Junak je talični, i veoma talentovani kompjuterski programer Despot Despotović, kojeg igra Đorđe Marković, od oca Živote (Radoslav Milenković), penizonisanog potpukovnika i majke Rumenke (Branka Šelić), kondukterke u invalidskoj penziji. Nastojanje glavnog lika da preživi i da obezbedi sopstvenu egzistenciju kao jedini zaposleni u svojoj softverskoj kući "Despot & Co", u svakoj od 60 epizoda vodiće njega i gledaoce serije na najrazličitije lokacije i socijalne sredine - na farmu ćuraka, u fitnis centar, bolnice, fabrike, advokatske kancelarije, u nevladine organizacije, političke partije, staračke domove, sportske klubove, kladionice, banke, škole plesa, modne salone i mnoga druga mesta. Radoš piše, kćerka režira U seriji će igrati više od 150 značajnih i afirmisanih srpskih glumaca, ali i mladih talenata i debitanata: Đorđe Marković, Radoslav Milenković, Branka Šelić, Ljiljana Stjepanović, Tamara Krcunović, Olga Odanović, Radoš Bajić, Mihajlo Janketić, Lidija Vukićević, Branislav Lečić, Katarina Gojković, Dubravko Jovanović, Marijana Mićić, Sofija Rajović, Iva Štrljić, Ivan Bosiljčić, Nenad Heraković, Mikica Petronijević, Nedeljko Bajić, Ivan Vučković, Nikola Džamić, Suzana Mančić, Miroljub Trošić Đoda, Dejan Tončić, Saša Pilipović, Aleksandar Filimonović, Marko Gvero, Vlada Aleksić, Radoje Čupić, Vladan Živković, Olja Lević, Danica Maksimović, Zinaida Dedakin, Nela Mihailović, Danica Todorović, Milija Vuković, Milan Kalinić, Anastasia Mandić, Isidora Minić, Mirko Babić, Helena Petrović, Nada Macanković i mnogi drugi. Let's block ads! (Why?)

[mndstz]

Od salvete zeka? Ovako... (VIDEO)

* Uskršnja trpeza je prilika da cela porodica bude na okupu. Obradujte svoje ukućane i goste, originalnom dekoracijom... * Kendal strahuje da će joj zbog saradnje sa sestrom propasti karijera modela. * Mislili ste da ne može gore od iscrtanih obrva? Grešite! * Evo čime se trenutno bavi lepa brazilska glumica, koju u Srbiji pamtimo po ulozi Žade u seriji "Zabranjena ljubav". * Čuvarkuća je prvo ofarbano jaje za Uskrs, čuva se tokom cele godine, dok ne stigne novo. A onda? * Neko lukovinom, neko kupovnom farbom, a Branka Bogdanović uksršnja jaja ukrašava biserima, kristalima, čipkom,... * Malo ćemo vam pomoći: kompanija je "Armani", a naziv reklame je "Okviri života". * Rita Ora otkrila šta voli u vezi sa svojim fizičkim izgledom i koje koleginice su joj inspiracija kada joj fali... * Slučaj koji se dogodio na Zrenjaninskom putu aktuelizovao problem nesavsenih (blago rečeno) vozača. Predlog da se za... * Vojvotkinja od Kembridža uvek ima savršenu frizuru. Evo kako da je kopirate. * Za promenu, trenerka koja se odlično kombinuje uz štikle! * Sunđer za pranje sudova ima široku primenu, VEOMA široku! * Da li je ovo najbolji način da se snobovi puni para malo edukuju? Pogledajte... * Beogradska nedelja mode je završena, najboljim učesnicima su dodeljene nagrade, a među njima je i glumica Danica... * Sofija Vergara pokazala kako izgleda bez šminke i oduševila obožavatelje! * Plastične flaše jedan su od glavnih izvora zagađenja planete. Zato su naučnici smislili rešenje – napravili su... * Da li biste nosili ovako nešto? * U Beogradu održan skup uspešnih žena - #ProFemina - sa kojeg je poručeno: Hrabro je roditi se i živeti kao žena! * Pevačica Keti Peri dizajnirala je kolekciju obuće, a jedan model napravila je specijalno za Hilari Klinton.... * Sa blogerkom Zoranom Jovanović smo razgovarali o prolećnim trendovima, a evo zašto je bolje da nam ne kaže šta je... Let's block ads! (Why?)

[zanimljivaekonomija]

Vikend Vračarskog filma

Božidarac vas poziva na prvi ''Vikend Vračarskog filma'' 26. i 27. jula u parku vojvode Petra Bojovića (preko puta kafane Kalenić). U okviru bioskopa na otvorenom želimo ovog leta da se podsetimo na poznate Vračarce i Vračarke koje su obeležile srpski i jugoslovensku kinematografiju kao što su Velimir Bata Živojinović, Zoran Radmilović, Dragan Nikolić, Milena Dravić, Petar Kralj, Slobodan Cica Perović, Sofija Soja Jovanović i mnogi drugi.

Program kreće u petak sa početkom u 20:30h sa Velimirom Batom Živojinovićem u glavnoj ulozi u filmu Halo Taksi. Radnju filma je režiseri Vlastimir Radovanović postavio na jednoj taksi stanici na periferiji grada gde život teče normalno do trenutka kad se pojavi novi taksista - lepa devojka. Taksista, bivši bokser, sumnja da ga žena vara. Triler sa komičnim elementima je obeležio početak osme dekade dvadesetog veka.

Drugog dana odnosno u subotu sa početkom u isto vreme prikazaćemo ostvarenje Zorana Radmilovića u filmu Šesta brzina. Komedija koja će vas nasmejati na momente do suza je snimljena paralelno dok se prikazivala i televizijska serija Priče iz radionice. Majstor Života Govedarević učestvujući otvorena srca u odnosu sa mušterijama doživljava razne nezgode. Neke su smešne, neke su tužne, neke otkrivaju lepotu, a neke ljudsku bedu.

U svet filma i retrospektivu na tu epohu uvešće nas Vračarac Marko Novaković, filmski i pozorišni reditelj (RTS) koji će sa nama podeliti anegdote o glumcima i njihovom umetničkom stvaralaštvu i kako su oni obeležili ne samo Vračar već i Srbiju.

Cilj kulturološkog projekta ''Vikend Vračarskog filma'' koji je pripremio Centar za kulturu ‘’Božidarac’’ je pozitivna afirmacija na kulturno i umetničko nasleđe kao i otvaranje mogućnosti za rađanje novih ideja i inspiracija iz ovog perioda. Drugi ''Vikend Vračarskog filma'' je planiran za drugu polovinu avgusta u okviru kog će se fokus staviti i na žensko kinematografsko stvaralaštvo.

Projekat je podržan od strane osnivača ustanove gradske opštine Vračar. Ulaz je besplatan na sve programske celine.

Očekujemo vas u petak i subotu uveče, u Letnjem bioskopu Božidarac!

(saopštenje Centra za obrazovanje i kulturu Božidarac 1947)

[duskomijatovic]

Život i smrt vojvode Koste Pećanca

Kosta Milovanović rođen je 1879. godine od majke Perside i oca Milovana, u selu Dečani, u blizini manastira Visoki Dečani. U našoj istoriografiji bilo je prihvaćeno da je godina rođenja Koste Milovanovića 1871. Pregledajući izvore, pronašli smo suštinski saglasne podatke da je zapravo rođen osam godina kasnije, odnosno 1879, što nam daje za pravo da posumnjamo u tačnost dosadašnjih podataka. U dnevniku vođenom za vreme Prvog svetskog rata (od septembra 1916), Pećanac je u martu 1917. zabeležio da ima 38 godina.

Po okončanju rata, četnički vojvoda je, dva puta u dvema različitim prilikama, pomenuo broj svojih godina. U izjavi datoj avgusta 1919. Anketnom odboru Narodne skupštine rekao je da ima 40 godina. U pismu regentu Aleksandru Karađorđeviću iz juna 1920, nije konkretno naveo godinu rođenja, ali se posredno može doći do nje. Pećanac je napisao da je izgubio roditelje 1883. kada mu je bilo četiri godine.

Tragedija porodice

Oca Milovana, izuzetno hrabrog čoveka koji je štitio manastir, zadužbinu srpskog kralja Stefana Dečanskog, i majku, pobila je grupa obesnih Arbanasa pri napadu na Visoke Dečane. Zna se da je Milovan Milovanović, zajedno sa bratom Milosavom, učestvovao kao dobrovoljac u ratovima koje je Srbija vodila protiv Turskog carstva 1877-1878. godine. Na osnovu podataka koje pružaju neki narativni izvori, vidi se da je Kostu prihvatio i o njemu se brinuo ujak, koji je živeo u Đurakovcu kod Peći.

O svom detinjstvu u Dečanima Kosta Milovanović piše: "Rođen sam u mraku i odrastao sam u mraku, jer se nije smelo srpski ni misliti, a kamoli govoriti i učiti..."1 Slično je bilo i u Đurakovcu. Ujak nije hteo da njegova deca i sestrić pohađaju tursku školu, pa je, kako je zabeležio Pećanac, "kao mališan, a sin pravog Srbina ostao nepismen."2

Kosta Pećanac je odrastao u specifičnim uslovima, lišen roditeljske ljubavi, topline i zaštite. To se višestruko odrazilo na njega. Bio je prinuđen da ranije sazri, da vrlo mlad postane samostalan i vodi brigu o sebi.

Hrabar i surov

Izrastao je u mladića čeličnih osećanja, željan osvete zbog ubistva majke i oca. Istovremeno, hteo je da bude akter u velikim događajima, jer, kako drugačije osvetiti svoje najmilije? U detinjstvu su mu uskraćeni obrazovanje i kućno vaspitanje koje se stiče, razvija i neguje u porodičnom krugu. Zbog svega što mu je nedostajalo, Pećanac je postao nepoverljiv, oprezan, povučen i podozriv. Kao dečak, više je voleo da se druži sa starijima, nego sa vršnjacima. Od starijih je najviše voleo da sluša priče iz "slavne prošlosti". Još onda je mladi Kosta počeo da mašta o tome da učini nešto veliko za čast svoje države i slobodu naroda kojem pripada. U vojničkom pozivu je konačno pronašao sebe.

Na fotografiji je visok, lepo građen momak, sa tajanstvenim i oštrim pogledom. U očima mu se primećuje nepoverljivost, a i lukavost. U četničkoj akciji se pokazao kao dobar borac. Uživao je u ugledu i poštovanju koje je stekao kod Srba pod osmanlijskom vlašću. Voleo je svoje saborce, druženja sa njima i okupljanja radi očuvanja tradicija.

Na fotografijama je u svečanoj varijanti četničkog odela, okićen oružjem, sa puškom preko kolena, u dubokim, kožnim čizmama. Čak se i sa svojom verenicom, Sofijom Milosavljević, slikao u tim čizmama. Umeo je stići i uteći, a i valjano vojevati, kada su prilike zahtevale. Poštovao je neprijatelje, a i oni njega. Bio je strog i prema sebi i prema drugima, često i nemilosrdan. Nije čudno, skoro ceo život proživeo je po četničkim pravilima.

U duši je bio hajduk, junak, tipa Starine Novaka. Sam je sebe poredio sa hajduk Stankom. Sa suprugom Sofijom imao je četvoro dece, od kojih je samo sin Milan preživeo Prvi svetski rat. Vojvoda nikada nije imao vremena za svoju decu, a pogotovu za troje rano umrle dece. Četovanje i ratovanje imali su prioritet.

I suprugu je voleo na čudan način. Interesi srpstva imali su prednost, Sofija je mogla da sačeka. Izuzetan je bio jedino period udvaranja, kada se Kosta Pećanac vrlo trudio da osvoji buduću suprugu. Takav čovek ostavljao je različit utisak na savremenike. Neki su smatrali da je prost i divalj, a neki, da su, zahvaljujući njemu, preživeli rat.

Bio je surovi realista, uglavnom pravedan. U starijim godinama, usled životnog iskustva, postao je još lukaviji, pomalo i zlurad i zloban. U ustaničkim danima, februara i marta 1917, Kosta Pećanac je, kao profesionalni vojnik, izvršavao naredbe koje je dobio od nadređenih. Kao čoveka u biti vojnika, njega je zanimalo ratovanje, dok se u politiku mešao samo po naređenju. Borio se sjajno, ali nije bio vizionar. Zbog toga mu istoričari pripisuju rezervisanost, uskogrudost gledišta i osobinu da uži interes uzima kao odlučujući.

Izvori se ne podudaraju, pa se ne može tačno utvrditi koliko je godina Milovanović živeo u ujakovoj kući u Đurakovcu. U pismu regentu Aleksandru, Pećanac je napisao da je uhapšen kada je imao deset godina i odveden u zatvor. Neki Turci, čiji su rođaci poginuli pri napadu na manastir, želeli su da naplate krv.

Pošto je Kosta bio jedini preživeli iz porodice "smrt bi mi bila neminovna, da me neki prijatelji moga oca iz zatvora ne spasoše i ne prebaciše u Srbiju." Po podacima iz dnevnika koji je pisao za vreme Prvog svetskog rata, doselio se u Srbiju 1892, kada mu je bilo četrnaest godina. Živeo je kod seljaka u Kosaničkom srezu i radio kao najamnik. Najpre je boravio u selu Krtok kod Kuršumlijske banje, a potom u Mehanama, iz kojih je otišao 1894.

Kosta Milovanović je u Srbiju došao sa grupom ljudi koji su napustili sela oko Peći zbog arbanaškog zuluma. U toj grupi bilo je nekoliko dečaka, sa kojima će kasnije Kosta drugovati, i njegov brat od strica Ilija, koji je već bio porodičan čovek. Ilija se sa ženom Savkom i decom naselio u selu Mehane kod Kuršumlije. Njegov brat od strica morao je da kao najamnik radi kod imućnijih seljaka. Čuvajući stada u selima Kosaničkog sreza za dukat godišnje, Kosta Milovanović je sazrevao i formirao se kao ličnost.

Četovanje 1903-1912

Svoju želju za obrazovanjem, bez kojeg je ostao u ranom detinjstvu, ispunio je tako što je uzgred "izučio bukvar, čitati i pisati i upoznao se sa istorijom našega naroda i delima naših dičnih predaka." Njegovi "učitelji" bili su stariji pismeni ljudi, koji su ponešto znali iz ranije i bliske prošlosti srpskog naroda.

Mladić je pažljivo slušao i učesnike ranijih ratova i upijao njihove reči. Pošto je stekao elementarnu pismenost i donekle se upoznao sa prošlošću srpskog naroda kod njega se javila želja da stupi u vojsku "da bih se mogao i ja bar koliko odužiti našoj otadžbini". Moguće je u toj želji vraćanja duga otadžbini prepoznati i želju za osvetom zbog ubistva roditelja. Dečak, koji je vrlo mlad ostao bez majčine i očeve ljubavi, rastao je i izrastao u mladića čeličnih osećanja, koji je hteo da postane ratnik. Možda bi njegov životni put bio sasvim drugačiji da mu se u detinjstvu nije desila porodična tragedija.

Želje osamnaestogodišnjeg Koste Milovanovića ostvarene su na početku 20. veka. U 21. godini otišao je na odsluženje redovnog kadrovskog vojnog roka. Regrutovan je za vojsku istovremeno sa svojim drugom iz detinjstva Jovanom Đorđevićem iz sela Goraždevca kod Peći, sa kojim je došao u Srbiju. Kosta Milovanović je služio u inžinjeriji i po odsluženju roka izašao iz kadra kao rezervni podoficir. Potom je službovao u graničnoj žandarmeriji u karauli Kitka kod Vranja kao starešina straže u činu kaplara.

Njegovu vojničku karijeru prekinuo je neprijatan događaj, koji Milovanović u svojim naknadnim spisima nikada nije objasnio. Pisao je samo da je posle izvesnog vremena provedenog u karauli bio otpušten iz službe, kako je sam obrazložio, "po nekoj grešci". Da nije došlo do te "greške" , Kosta Milovanović bi verovatno kao profesionalni vojnik gradio karijeru u srpskoj vojsci. Posle otpuštanja iz vojske, on se "priključio četnicima" i postao poznat kao četnički vojvoda Pećanac.

Krajem 19. i prvih godina 20. veka, na području Makedonije je započelo četovanje, koje su organizovale balkanske države: Bugarska od 1897. godine, a za njom i Grčka. U Srbiji je od 1902. na organizovanju četovanja počela da radi prvo grupa vodećih privrednika (Milorad Gođevac, Luka Ćelović, Golub Janjić i Živojin Rafajlović).

Šifra za vojvode

Posle ubistva kralja Aleksandra I Obrenovića 29. maja 1903. godine i promene režima, u tu aktivnost su se sve više uključivala vojna lica (general Jovan Atanacković, generalštabni major Petar Pešić i kapetan Dragutin Dimitrijević-Apis). Od 1904. u organizovanje četovanja uključili su se i državni organi - ministarstva unutrašnjih i spoljnih poslova i Ministarstvo vojno, koji su vrlo brzo postali najvažniji faktori u ovom radu.

Četnička organizacija bila je centralizovana, a pripadnici su prihvatali stroga pravila ponašanja. Najviši organ bio je Centralni ili Glavni odbor. Proces formiranja organizacije bio je u potpunosti završen 1905. godine. U Ministarstvu inostranih dela Kraljevine Srbije obrazovana je Vrhovna uprava odnosno Vrhovni odbor, kao najvažniji politički organ koji je nadgledao celokupnu aktivnost srpske gerile. Ovaj odbor imao je ograničenu samostalnost.

Njegovi članovi bile su mnoge ličnosti iz vojnog (general Nikodije Stefanović, major Dušan Tufegdžić, poručnik Panta Radosavljević-Dunavski i penzionisani potpukovnik Jovan Popović) i političkog života (Ljubomir Jovanović, tadašnji potpredsednik Narodne skupštine, Ljubomir Davidović). Osim novih članova, i dalje su istaknutu ulogu imali prvi organizatori četovanja u Makedoniji: Golub Janjić, Milorad Gođevac i Živojin Rafajlović. Na terenu četovanja postojali su odbori i pododbori, od kojih je najvažniji bio Izvršni odbor sa sedištem u Vranju. Čete su bile male, najviše do tridesetak boraca, lako pokretljive, naoružane puškama, bombama i noževima. Većina starešina četa imali su zvanje vojvoda. Vojvode su zbog tajnosti obično dobijale drugo (četničko) ime.

Nekada su ime dobijale po rodnom kraju, na primer: Jovan Stojković-Babunski, Jovan Stanojković-Dovezenski, Krsta Kovačević-Trgoviški, Kosta Milovanović-Pećanac. Kao četničko ime mogao je da posluži i raniji nadimak: Jovan Grković-Gapon, Vasilije Trbić-Vasa Hilandarac, Aksentije Rujanac-Baceta, Lazar Kujundžić-Klempa, ili da bude izvedeno iz ličnog imena: Branivoj Jovanović-Vojvoda Brana, Dušan Dimitrijević-Vojvoda Dule, Pavle Mladenović-Čiča Pavle.

Na terenu dejstva je prvo trebalo pripremiti stanovništvo. Savremenik Stevan Simić je zapisao zašto se to radilo: "Da bi se obezbedio opstanak i kretanje srpskih četničkih četa po bilo kome terenu, narod prethodno mora biti za to pripremljen, a to je revolucionarna ili četnička organizacija. Mi smo je izveli po uzoru na bugarsku organizaciju".

Područje dejstva srpskih četa bila je prevashodno teritorija Makedonije. Na današnjem Kosovu i Metohiji, odnosno tadašnjim severnim krajevima vilajeta sa sedištem u Skoplju, koji su po administrativno-upravnoj podeli Turskog carstva bili organizovani u prištinski i pećki sandžak, čete su uglavnom samo povremeno prolazile na putu ka Makedoniji.

Češći put srpskih četa bio je preko planinskih venaca koji su se prostirali južnije od Vranja (Rujan-Peren-Straža-Dukat) ili preko Skopske Crne Gore. Vranje, pogranična varoš u Srbiji sa blizu 12.000 stanovnika, bilo je polazno mesto srpskih četa, a i mesto povratka posle dužih ili kraćih četovanja. Iz ove varoši ubacivani su u susednu Carevinu oružje, poverljivi ljudi i nalozi. Vojni organi na granici sarađivali su sa Izvršnim odborom u gradu Vranju i sa osobljem srpskih konzulata u Prištini i Skoplju.

Srpske čete

Četnička akcija u Makedoniji imala je dva perioda. Prvi period trajao je od 1903. do mladoturske revolucije (leto 1908). Kosta Pećanac zabeležio je značajnije bitke između srpskih četa i turske vojske, potpomognute arnautskim bašibozukom: kod Šuplje stene u blizini Pčinje, na Tabanovcima, kod sela Beljakovca, dve bitke na Čelopeku, na Vuksanu kod manastira Matejče, na položaju Kitka, na Gugljinu, kod Drenovca, Maleša, Kurtovog kamena, na Velikoj Hoči, Petraljici i Bailovačkoj kosi.

Stevan Simić zapisao je da su se između srpskih četa i turskih potera odigrale sledeće bitke: u 1905. godini 5. marta u Tabanovcima kod Kumanova, 6. aprila na Čelopeku, 17. aprila na Vuksanu, 31. maja na Petralici, Kitki i Kozjaku, 3. juna na Beljakovcu, 29. avgusta na Guglinu, 30. avgusta na Stracinu i kod Murgaša. Sledeće, 1906. godine vođene su bitke: 19. januara na Paklištu, 25. januara na Čelopeku, 19. aprila kod Berova, 3. maja kod Štalkovca i 16. jula na Bailovcu.

Tokom 1907. sukobi su počeli da jenjavaju, pa je Simić zabeležio samo dva sukoba: 23. februara kod Jačinca i 24. februara kod Strnovca.7 U Makedoniji su srpske čete vojevale protiv bugarskih. Okršaji između srpskih i bugarskih četnika tokom 1905. godine odigrali su se: 17. aprila kod Nebregova, 27. aprila na Oreškim livadama, 5. juna na Maviatanu, a zatim su u toku te i sledeće godine usledile bitke na Orešju, Taovskom polju, Zlom dolu, Smiljevcu, Vladimircu, Nežilovu, Krunovom kamenu, Drenovu... Drugi period četovanja trajao je od 1910. do 1912. godine.

Prva srpska četa koja je otišla u Makedoniju bila je četa vojvode Anđelka Aleksića, od 24 borca. Vojvoda i njegovi četnici okupili su se 29. aprila 1904. u kući Luke Ćelovića u Beogradu. Prisutni su bili general Jovan Atanacković, Milorad Gođevac, Vasilije Jovanović, Živojin Rafajlović i prota Nikola Stefanović.

Zakletva

Četnike je pozdravio general Atanacković koji im je, između ostalog, rekao: "... Kao dobri Srbi vi ćete visoko uzdići srpsku zastavu slobode, časti, poštenja i visokog morala. Neka vam to bude najsvetija dužnost u vašem rodoljubivom radu...". Potom su vojvoda Anđelko Aleksić i njegovi četnici položili zakletvu: "Na sredini sobe stajao je veliki sto zastrt belim čaršafom. Na sredini stola stajalo je Jevanđelje sa čije je desne strane bio položen srebrni krst. Kada je general završio svoj govor, dr Milorad Gođevac sa desne strane stavio je kamu preko koje je ukrstio pištolj.

U tom trenutku Luka Ćelović je doneo hlebac i postavio ga iznad Jevanđelja. Tada prota Nikola Stefanović prebaci preko vrata epitrahilj, prekrsti se, očita kratku molitvu, a onda poče da poziva one koji su stajali bliže stolu da na krstu i Jevanđelju postave po tri sklopljena prsta desne ruke. A oni koji su stajali iza njih položiše svoje prste na njihova ramena. U sobi zavlada pobožna tišina. Tada prota poče da izgovara zakletvu koju su svi ponavljali glasno i razgovetno:

"Vo imja Oca i Sina i Svjatago Duha, amin! Ja, ___________ zaklinjem se u Gospoda Boga i Gospoda Sina Isusa Hrista i Gospoda Duha Svetoga, zaklinjem se u hleb ovaj i revolver da ću tačno i savesno i bezuslovno ispunjavati sve naredbe Centralnog odbora koje mi se budu dale, a koje idu u korist našeg oslobođenja i ujedinjenja sa majkom Srbijom, a pod upravom odbora. Ako bi se namerno ogrešio o datu zakletvu da me Bog, krst, ime, slava i hleb kazne, a nož i revolver kaznu izvrše. Amin! Potom su se svi prekrstili i celivali Jevanđelje, krst i revolver ukršten kamom".

Kosta Milovanović se vrlo brzo uključio u bitke koje su vođene na teritoriji današnje Makedonije, pa se može smatrati da je bio među prvim borcima četničke organizacije. Službujući kao starešina straže na Kitki on je bio svedok početka četovanja i odlaska srpskih četa u Makedoniju. Vranje, granično mesto u blizini karaule, postalo je centar iz kojeg se delovalo.

Nije, međutim, samo blizina granice uticala na odluku kaplara Milovanovića da napusti dotadašnju službu. On je u svojim naknadnim beleškama objasnio razloge zbog kojih se uključio u četničke redove: "Avgusta meseca 1903. god/ine/ na vapaj našega življa u Staroj Srbiji i Maćedoniji, jer su Turci, Arnauti i Bugari, radili svim silama, da sve, što misli srpski i oseća, unište - obrazovale su se prve komitske čete koje će otići svojoj braći u pomoć, te sam i ja sa najvećim oduševljenjem pošao sa njima i posle tromesečnog četovanja, budem po želji srpskoga naroda iz Stare Srbije i Maćedonije i želji svojih drugova četnika, proglašen za četničkog vojvodu u svojoj dvadeset četvrtoj godini."

Kosta Pećanac nije u svojim beleškama opisao pristupanje četnicima, polaganje zakletve i odlazak sa četom u Makedoniju. Podatke o tome nalazimo u beleškama veleškog vojvode Vasilija Trbića. Po pisanju vojvode Vase Hilandarca, Kosta Milovanović se u novembru 1904. godine priključio četi vojvode Jovana Stanojkovića-Dovezenskog, koji je boravio u Vranju i tu prikupljao borce. Dovezenski je sa četom uskoro prešao granicu i otišao u kumanovski kraj. Među njegovim četnicima bila su i dvojica rodom iz Peći, jedan kaplar graničar (potonji vojvoda Pećanac) a drugi podnarednik iz podoficirske škole (docniji vojvoda Skopljanče).

Sukobi

Tokom 1904. godine na području Skopske Crne Gore došlo je do nekoliko sukoba srpskih četnika sa turskom vojskom i tada je ubijen vojvoda Spasa Prizrenac, koji je predvodio četu. Drugi vojvoda Vlada Kovačević morao je iz nekog razloga da se vrati u Srbiju. Nepovoljne prilike nametnule su potrebu da se na planini Kozjaku održi četničko veće, kojem su prisustvovali vojvode, četnici, kuriri i jataci. Članovi odbora u Skoplju Bogdan Radenković i Lazar Božović došli su sa naređenjem da se odredi novi skopski vojvoda.

Nekadašnji đakon vladike žičkog, vojvoda Jovan Grković-Gapon predložio je za vojvodu Kostu Milovanovića, koga su zbog mladosti i rodne pećke nahije u četi zvali Pećanče. Obrazlažući svoj predlog, Gapon je naglasio da su "Pećančetovu porodicu poklali Arnauti, sve i oca i majku i brata i sestru, i samo je on, tada dete od dvanaest godina pobegao u Srbiju, željan osvete". Gapon je takođe rekao da je Pećanče izuzetno mlad ("još dečko") postao graničar, a potom otišao da četuje. I drugi četnici prihvatili su sa oduševljenjem Gaponov predlog, a posebno su Đorđe Popović i Todor Božidarac hvalili njegovu smelost i lukavstvo.

Takođe prisutni vojvoda Jovan Stanojković-Dovezenski imao je poverenja u sposobnosti svog nekadašnjeg četnika Pećančeta. Pošto su ga izabrali za vojvodu, ostale vojvode i oficiri su sišli sa njim u manastir Prohor Pčinjski. U igumanovoj sobi, na svetlosti voštanice pokazivali su novoizabranom vojvodi geografske karte, upoznali ga sa jatacima, vezama, čitali pisma članova skopskog odbora, pisma Lazara Božovića iz Kumanova i objasnili mu gde se nalaze skloništa.

Titula

Pećanac je titulu vojvode dobio na sastanku o Božiću 1904. godine. Tada je imao 25 godina. Njegova četa brojala je 15 boraca. Na Tucindan 1904. krenuo je sa svojim borcima iz manastira svetog Prohora. Zima 1905. godine bila je izuzetno teška. Četa se skrivala po Skopskoj Crnoj Gori, odolevajući snežnim olujama. Meštani sela Bulačane, Pobužje, Brodac, Banjane, Čučer i Gornjane primali su četu i pomagali joj u hrani. Dešavalo se da je četa ostajala po nekoliko dana bez hrane.

U takvim uslovima, Pećanac je savetovao svojim borcima da uvek u džepovima nose po parče voska, koje su mrvili i žvakali i na taj način zavaravali glad. Kada je postojala opasnost da svojim odlaskom u selo ugroze bezbednost meštana, vojvoda bi sa četnicima spavao u šumi, tako što bi se ogrnuli šatorskim krilom. Na ovom području protivnik vojvode Koste Pećanca bio je bugarski vojvoda Jordan Sofijanče, sa kojim se nekoliko puta sukobio. Sudeći po beleškama savremenika, Pećanac je u većini slučajeva izašao kao pobednik i prinudio Sofijančeta da napusti teren Skopske Crne Gore i prepusti mu ga.

U periodu od 1905. do 1907. godine, dok je predvodio četu u skopskoj oblasti vojvoda, Pećanac je vodio nekoliko velikih borbi protiv turske vojske. Od njih je sigurno najznačajnija bitka na Vuksanu, kod manastira Matejče, na Vaskrs 1905. godine. Književnik Stanislav Krakov opisao je ovu bitku u svom delu Plamen četništva: "U zoru na prvi dan velikog praznika sa Vuksana više Mateiča, /.../, ugledao je Pećanac pod sobom kroz proletnja stabla još tanka i nepokrivena, vojsku koja ih je opkolila. Borba je morala početi.

Nije se moglo spasti. Sa svih strana pojas vatreni ih je opasao. Oko podne Turci su dovukli i brdske topove. Pod eksplozijama stene su se cepale i prskale. Sedam četnika u očajnom prkosu pošlo je napred, napolje iz ognjenog zatvora. Poveo ih je vojvodin drug iz detinjstva Jovan Đorđević iz Peći." Od sedmorice hrabrih, četvorica su poginula, a trojica teško ranjena. Na položaju Crna stena kod manastira Matejče, poginuli su Jovan Đorđević, Aleksa Šagović, Trajko Zanfirović i Petar Sirnićanin.

[histolinestimeline]

Sofija Jovanović, named "Joan of Arc of Serbia" and a fellow fighter, 1912 - Kingdom of Serbia (710x600) #HistoryPorn https://ift.tt/33AB5cv

[mndstz]

Sunđer za pranje sudova je čudo! Pogledajte...

* 13.04.2017. | 08:30 00 Sunđer za pranje sudova ima široku primenu, VEOMA široku! * 12.04.2017. | 22:00 photo00 Da li je ovo najbolji način da se snobovi puni para malo edukuju? Pogledajte... * 12.04.2017. | 20:00 photo00 Beogradska nedelja mode je završena, najboljim učesnicima su dodeljene nagrade, a među njima je i glumica Danica... * 12.04.2017. | 15:45 414 Sofija Vergara pokazala kako izgleda bez šminke i oduševila obožavatelje! * 12.04.2017. | 14:07 video11 Plastične flaše jedan su od glavnih izvora zagađenja planete. Zato su naučnici smislili rešenje – napravili su... * 12.04.2017. | 12:30 70 Da li biste nosili ovako nešto? * 12.04.2017. | 10:44  >  10:51 videophoto40 U Beogradu održan skup uspešnih žena - #ProFemina - sa kojeg je poručeno: Hrabro je roditi se i živeti kao žena! * 12.04.2017. | 10:39 photo00 Pevačica Keti Peri dizajnirala je kolekciju obuće, a jedan model napravila je specijalno za Hilari Klinton.... * 12.04.2017. | 08:30 photo80 Sa blogerkom Zoranom Jovanović smo razgovarali o prolećnim trendovima, a evo zašto je bolje da nam ne kaže šta je... * 11.04.2017. | 20:00 40 Kejtlin Džener sada je žena, u svakom smislu te reči. * 11.04.2017. | 19:05 photo23 Fanove čuvenog BMW modela "mini kuper" iz šezdesetih godina prošlog veka obradovaće ova vest! * 11.04.2017. | 18:10 photo42 Pogledajte novu kolekciju odeće Olje Crnogorac! * 11.04.2017. | 15:20 00 Svakome od nas može da se desi: mrlje pudera vam ostanu na kragni košulje, dok ste lakirali nokte prosuli ste lak po... * 11.04.2017. | 13:46 video257 Madonina ćerka u mnogo čemu liči na svoju poznatu mamu… * 11.04.2017. | 10:42 00 Pročitajte šta znači ljubičasta markica, a šta oznaka K.G.P.K, koja vina u Srbiji spadaju u najbolja. * 11.04.2017. | 06:00 photo110113 Svi kukamo na zagađene reke, vazduh, đubre na ulicama. Ali, ko to sve baca i ko zagađuje našu okolinu? Možda baš vi? * 10.04.2017. | 19:30 00 Prvi put u našoj prestonici, biće organizovana manifestacija "Uskrs u Beogradu". Pogledajte šta to podrazumeva... * 10.04.2017. | 18:30 videophoto00 Sve je počelo na aerodomu, a završilo se... pa, blizu aerodroma. * 10.04.2017. | 17:30 00 Sada je modreno zavrnuti nogavice, naročito ako su u pitanju farmerke. Pogledajte kako sve to možete da uradite... * 10.04.2017. | 16:31 photo351 U Srbiji je u martu ove godine registrovano je 2.611 novih putničkih i lakih komercijalnih vozila, a među njima i... Let's block ads! (Why?)