#arbitraža

[zoranphoto]

Mislite da nam je Europa širom otvorena uđe li Hrvatska u Schengen? Kako sada stvari stoje, kontrole se neće maknuti ni s Bregane

Iako je Odbor za građanske slobode, pravosuđe i unutarnje poslove (LIBE) Europskog parlamenta u utorak podržao ulazak Hrvatske u šengenski prostor 1. siječnja, do punopravnog članstva najmlađe članice EU-a u slobodnoj zoni kretanja preostala su još dva koraka: nakon izjašnjavanja svih europarlamentaraca na plenarnoj sjednici 9. studenoga konačna odluka bit će donesena na sastanku Vijeća EU-a za pravosuđe i unutarnje poslove 8. i 9. prosinca. A što bi članstvo u Schengenu donijelo hrvatskim građanima i je li sloboda kretanja tamo zaista neograničena?     Najveća korist od članstva u šengenskom prostoru svakako je 'slobodno kretanje' teritorijima država članica, bez graničnih kontrola i pregleda putovnica. U punom smislu riječi, građani mogu živjeti, raditi, studirati i provoditi svoje umirovljeničke dane bilo gdje na tom području. Ipak, pojedine države članice samostalno su ograničile slobodno kretanje ljudi i roba još u vrijeme prve migracijske krize 2015., a potom i zbog pandemije covida. Na tom tragu je i današnja špekulacija slovenskog Dela da bi Ljubljana nakon ulaska Hrvatske u Schengen mogla uvesti granične kontrole kakve zbog migracija na slovenskoj granici koristi Austrija. Osim toga, iz Slovenije prijete da će Hrvatsku pustiti u Schengen samo uz vlastitu izjavu da Zagreb prihvaća spornu arbitražnu presudu o razgraničenju. Podsjetimo, na prvom bilateralnom susretu hrvatskog i slovenskog premijera Andreja Plenkovića i Roberta Goloba, uoči Bledskog strateškog foruma krajem kolovoza, Plenković je rekao da ta presuda za Hrvatsku 'ne postoji' te da je 'Hrvatski sabor neće nikad ratificirati'. Trenutno šest zemalja provodi granične kontrole unutar Schengena, navodeći kao razlog terorističke prijetnje i 'sekundarna kretanja' - unatoč presudi Suda Europske unije da je produljenje graničnih kontrola dulje od šest mjeseci iz istog razloga u suprotnosti sa šengenskim graničnim kodeksom. Sekundarno kretanje odnosi se na kretanje migranata, uključujući izbjeglice i podnositelje zahtjeva za međunarodnu zaštitu, iz države u koju su prvotno stigli kako bi zaštitu ili trajni boravak zatražili drugdje. Francuska je produžila svoje kontrole na svim unutarnjim granicama do 31. listopada, navodeći kao razlog 'kontinuirane terorističke prijetnje' i sekundarne migracije. Istovremeno, Francuska je jedina šengenska zemlja čije se granične kontrole temelje i na covidu - taj razlog trebao je vrijediti do 30. travnja, ali je produljen za još šest mjeseci. Austrija, Danska, Njemačka, Norveška i Švedska produžile su kontrole na granicama s pojedinim susjedima, koje su trebale isteći 11. svibnja, do studenog, uglavnom s jednakim razlozima. Austrija je uvela kontrolu na granicama s Mađarskom i Slovenijom zbog sekundarnih kretanja, rizika od terorizma i organiziranog kriminala te stanja na vanjskim granicama Schengena. Danska ima kontrole na kopnenoj granici i u lukama s trajektnim vezama za Njemačku i Švedsku zbog terorističkih prijetnji, ali i prijetnji organiziranog kriminala. Njemačka kontrolira granicu s Austrijom zbog sekundarnih kretanja, kao i stanja na vanjskim granicama. Norveška ima kontrole u trajektnim lukama s prometom prema Danskoj, Njemačkoj i Švedskoj zbog terorističkih prijetnji i sekundarnih kretanja, a Švedska ima široko definiranu mogućnost kontrole na svim unutarnjim granicama zbog terorističkih prijetnji i nedostataka na vanjskim granicama. Slovenci uporno pozivaju Austrijance da ukinu kontrole na granici, uvedene još 2015., no bezuspješno. Austrijski ministar vanjskih poslova Alexander Schallenberg u lipnju je poručio da su se ilegalni ulasci iz Slovenije povećali za 120 posto. Prije nekoliko dana, ministar unutarnjih poslova Davor Božinović izjavio je da Hrvatska ove godine bilježi 87 posto više ulazaka ilegalnih migranata u odnosu na lani. 'Mi po prvi put imamo vrlo velike brojeve migranata iz Burundija, Indije, Kube, što je nešto s čime se susrećemo prvi put, ali ne samo Hrvatska nego i druge članice EU-a. Ti ljudi dolaze zrakoplovima najčešće u Beograd i onda kreću dalje, bilo preko BiH i Hrvatske, bilo preko Mađarske', rekao je Božinović. Građani navedenih zemalja stižu u Srbiju jer ta zemlja ima bezvizni režim s državama koje ne priznaju Kosovo.   Bugarska i Rumunjska u čekaonici Iako je EU parlament dao pozitivno mišljenje Bugarskoj i Rumunjskoj za priključenje Schengenu, te dvije zemlje zasad ostaju u čekaonici jer je njihov ulazak blokiran u Vijeću EU-a. Sredinom listopada ministar unutarnjih poslova Davor Božinović potvrdio je da Hrvatska podržava ulazak Bugarske i Rumunjske, ali ne misli da će doći do zajedničkog ulaska s Hrvatskom: 'Ne bih rekao da se radi o pristupu da to bude paket. Svaka se zemlja ocjenjuje po onome što je ispunila, a mi smo sigurni te je više puta potvrđeno da smo ispunili sve uvjete za ulazak u Schengen.' Rezultati evaluacije spremnosti Bugarske i Rumunjske za Schengen bit će objavljeni danas.  Vanjska granica šengenskog područja, inače, premašuje 50.000 kilometara, uz 80 posto morskih i 20 posto kopnenih granica, a obuhvaća stotine graničnih prijelaza u zračnim i morskim lukama te na kopnu. Vijeće Europske unije još u lipnju predložilo je da se od 1. siječnja 2023. ukinu granične kontrole na kopnenim i pomorskim hrvatskim granicama sa zemljama šengenskog prostora, a od 26. ožujka u zračnim lukama. Naime na aerodromima treba promijeniti tehničke uvjete kako bi se putnici iz zrakoplova razdvojili, odnosno uputili na izlaze bez graničnih kontrola. Šengenski prostor ima 26 članica, od kojih četiri - Island, Norveška, Švicarska i Lihtenštajn - nisu članice Europske unije, a odluke donose samo članice EU-a, i to jednoglasno. Tportal.hr Read the full article

[peterjancic]

Joras: "Imamo izredne politike, ki sposobni telovaditi na vse mogoče načine"

“Imamo izredne politike, ki sposobni telovaditi na vse mogoče načine,” je Joško Joras ocenil sporočilo Roberta Goloba po srečanju s hrvaškim premierom Andrejem Plenkovićem, da uveljavitev arbitražne presoje umikata iz dnevnega reda, da ne bi ovirala poglabljanja odnosov med državama, a da Slovenija vztraja, da arbitraža velja. Pogovor z Jorasom je potekal na območju, za katerega Joras vztraja, da…

[prijedor24]

Slovenija uskoro podnosi tužbu protiv Hrvatske

Slovenija će za sedmicu-dvije pokrenuti pred sudom Evropske unije (EU) u Luksemburgu tužbu protiv Hrvatske, izjavio je danas predsjednik tehničke vlade Miro Cerar.

On je u Briselu ponovio stav vlade u Ljubljani da Hrvatska neprihvatanjem presude arbitraže o graničnom sporu krši “međunarodno i evropsko pravo”, ističući da očekuje da će se to dokazati u procesu koji će Slovenija pokrenuti pred…

[zasvepare]

Pošto smo sujeverni, počnimo znacima. 

Već u subotu ujutru, na strateški važnom ćošku Mutapove i anonimnog sokačeta, omiljenom svratištu agresivnih golubova, vidim na kontejner naslonjene — prozore. Pored kontejnera iz kojih kao da se prelivalo (drugi predznak) zateknem dekaru kako razmotava musavi pekarski papir. 

Da bi mi objasnio zašto je iz kontejnera uzeo burek (kako primetih, sa sirom), Ciga pokaže na golubove i kaže:  — Gladne su ptice! Što mi se pravda kad ga nisam ništa pitao? Jesam li mu izgledao kao inspekcija Javnog komunalnog? Zastanem ispred Čedine pekare da to pribeležim, kad čujem jednu stariju ženu: 

— Šta je ovo? — poče da pokazuje neodređeno uvis — neka tama?  Treći znak. Videla me je prvi put u životu, a gledala me je sa takvim, neprepričljivim komšijskim poverenjem, kao da od mene, tako naherenog, sa sveskom, očekuje procenu, kao da sam opet stručno lice koje svakog jutra u desetak sati meri stupanj zamračenosti nad Kalenić-pijacom. 

Smeteno joj rekoh “da”, zapisah i njenu intervenciju i nastavih ka pijaci pomalo začuđen. Ali ne zbog tame koja se zaista nadvila nad Vračarom, niti zbog toga što je pre neki dan — ako je verovati Ćoki — Beograd bio najzagađeniji grad na svetu, a Niš odmah posle njega na lestvici. Ne, hodao sam kroz pijacu sebično se pitajući: “Šta to svet pokušava da mi saopšti?” Prvo prozori, zatim burek za golubove, i na kraju “neka tama”... Prava enigma! Osećao sam da je preda mnom ozbiljna misija. Utom se neko sa pijace, u uskom tesnacu kraj Viške, prodra:  — Bez para nema roba!  Tek kad sam zapisao uzvik, uspeo sam da čujem reč “rob”; i ta mi se verzija učini još tačnijom. Bez obzira što je bila parolastija. 

Nastavih, nešto naoštreniji, vibrirajući kroz “Čuburu simbola”; i svet opet nije dugo čekao da se oglasi. U Koče Kapetana, nadomak četiri-pet zelenih kontejnera, iz kojih je ponovo sve bujalo (kao, Bože me prosti, u Kamijevoj Kugi), postanem svedokom žive slike. 

Dok prilazi prvom kontejneru zdesna, sa spremnom dužom motkom za zahvatanje (reklo bi se i novonabavljenom) Ciganka prekorno odmerava dekaru koji iz kese pored kontejnera skroz levo vadi i u torbu pakuje brojeve “Bazara”. 

I tad mi, najzad, sinu: prva subota u mesecu! 

Dan kada se, barem po propisima, u kontejnerima mogu naći najkabastije stvari: nameštaj, šut i knjige. Iako se u praksi, barem na Vračaru, na kabaštinu moglo naleteti u svakom bogovetnom trenutku, biće da je većina (verovatno, starijih) Čuburaca poštovala tradiciju iznošenja glomaznih nepotrepština. 

Bilo je nečeg dirljivog u toj pravilnosti: čak sam mogao, naročito u položaju tog matorog naguženog nad Bazarima, da nanjušim prisustvo nekadašnje države. 

Još sam, gledajući te kontejnere sa siluetama Ciganke i dekare, pomislio, nekako obradovan tom idejom: “Ima za sve...”

Ne, vaš se bibliožder neće gurati po kontejnerima, ako ste to pomislili: taman posla, staviće ruke u džepove, kao “gospodin”, napraviti još krug do Gradića Pejton, i sutradan ustati na vreme za Zemunski buvljak. Gde će drugo da odu ove prve sirovine! 

Ali ako ste pomislili da je zažmurio na jedno uvo kad je rešio zagonetku, tu ste se prevarili. Znakovi, i njihovo beleženje, i posle rešenja su nastavili da ga preokupiraju. Sledeći je pretendovao upravo na uvo. (A da biste ga i vi čuli, moraćete da ga skinete sa linka) 

                                                  PATKICE

Kad sam, već u večernjim časovima, čuo ovih dvadeset osam sekundi, odmah sam zamislio prateći crtać: u prvih sedam sekundi, patkice doleću i zauzimaju položaje, kao hor ili kao uigrana koreografska ekipa; a od osme sekunde nadalje, počinju da se gegaju u ovom swaggering ritmu, gačući unisono sa basom. 

Bio sam, elem, zaboravio na semiotičko prepodne (tako to biva kad se dođe kući, kad noge i mešina traže da se odmaraju od hodanja). Kasnije sam ipak našao snage da ih isteram u šetnju i s kumom — koga ćemo ovde zvati srednjoškolskim nadimkom DELAROSA  — popijem vince-dva u takozvanom Jugovinilu. 

Tu smo, kao dva Mapetovca sa galerije, pljuvali cene ploča koje su se, sve u 16, pružale pred nama. Ne, po tim pultovima nije vredelo zagledati, ni da se informišeš: sve je bilo četvorocifreno, i svaka prva brojka bila je četvorka. Dobro, hajde, lažem: sve sem klasike, Nade Obrić i Bore Drljače, koje su koštale po dvestotinak dinara. Ali su zato, da biste se ponizili birajući, bile izložene po kutijama i posakrivane. Izgleda da je i s diskovima kao i s knjigama: što bolje, to jeftinije!

Sutradan ujutru, koma: sat je zvonio u pola sedam, pa u sedam, pa u sedam i petnaest. Vince popijeno u bivšoj pivari nije me požurivalo na javu. 

Ili je za nebuđenje možda ipak odgovoran san? Sanjao sam kako Dua Lipa (kosovska kantautorka) snima film u Srbiji. Reditelj je smrtno zatreskan u nju. Ja mu je otmem da prošetamo: kažem joj kako sam video njenu ploču (i ne lažem, u Jugovinilu, na javi!); ona se na to odmah opusti i počne da mi priča kako je tumarala po Staroj Pazovi, tražeći “pojeziju”.

Tek u pola devet uspeo sam da se probudim iz te, verovatno prijatne šetnje (detalje sam, nažalost, zaboravio). Bio sam toliko smeten da u osamnaestici nisam mogao da se setim kako se zove most nad kojim prolazimo. Ubedio sam sebe da mu je ime “Antilopa”. Ali nekako mi se nije zvučno uklapalo. Tek kad sam na nekom parkingu u izgradnji (opet ih ne razlikujem od ruševina) pročitao natpis BW GALERIJA, popizdeo sam i setio se da sam na Gazeli. 

— Čista pomodarija! — govorio mi je, apsolutno imajući pravo, krivozubi starac dok mi je, u najužem becirku Zemunskog buvljaka, prodavao Bouvijevu ploču Let’s Dance za šesto dinara. — Jedan mi tako došao i navalio: neće pa neće za petsto, nego za četristo, i ode misleći da ću da ga molim: hoću đavola! 

Nezgodno je raditi s prodavcima koji znaju šta prodaju, ali šta se mora, mora se. Ploče su ipak ekskluzivnije od knjiga. Niko ti se više ne podsmeva kad ih se dohvatiš. Svi te shvataju ozbiljno. Ruke su ti vezane. Jedan dekara pre ovog, na periferiji (maltene u blatu), i pre nego što sam ga pitao za cenu, nalaktivši se nad jednu Joan Baez, odreza:  — Tries evra! — i za slučaj da bih mogao da posumnjam, dodade: — Prodao sam ih dvaes od jutros! 

Morao sam, kod krivozubog, dakle, da ostavim Scary Monsters, Super Creeps, jer realno ni Fashion ni Ashes to Ashes ni Up the Hill Backwards (bez obzira što je volimo i Deidre i ja) nisu bile dovoljne da nadoknade nekvalitet stvari Scream Like a Baby. U ceger takođe nisu mogle da stanu ni Rubber Soul ni Live at the Hollywood Bowl ni Singles 1962-1968, a ni ploča: Best of Bob Dylan: Who sings Dylan better than Dylan? Žestoka i nemilosrdna arbitraža, šta ćemo, za koju su zaslužne same patkice.  

I dobro sam učinio što sam pre prvog becirka obišao periferijske budžake. Kod jednog malog Cige (koji mi je, preljubazno, persirao dok se njegov tatica psovao s koleginicama u blatu) naiđem na novi dokaz da je buvljak univerzitet. Ovaj putokaz mi je sada saopštavao: “Evo šta da radiš kad istrošiš Annie Ernaux!” i poturao mi knjigu Svinjizmi (Truismes) Marie Darrieussecq. 

Skrnavo “Plato”-izdanje iz devedesetosme. Nisam se uopšte libio da ga kupim za pedeset dinara. Nekako mi je došlo žao kad sam na poleđini pročitao “Knjižarski fenomen i književno otkriće...”, otprilike tako i glasi recenzija na “Jednostavnoj strasti” Annie Ernaux (malo ljigavije). Obe su apsolutno nespojive s činjenicom da su i Annie i Marie u prevodu na srpski štampane tako jadnjikavo i to po u petsto primeraka. Uvoz francuskih bestselera! Ma kako da ne! Čisto pranje para.

Pored Marie (koju sam već zavoleo, ne tako silno kao Ernaux) nabasam i na Handkeovu Pitajući u suzama, koju sam (videćete u romanu Nema oaze) svojevremeno pozajmio iz Goethe Instituta, i vratio nedočitanu, pre svega zbog katastrofalnog preloma. Težak sam, ko mi je to skoro rekao (Svetlana, ti?), ali šta ću: nastavim ka još perifernijim becirkovima, skoro do pumpe Knez. Kad sam napravio krug, ipak rešim da obiđem i jedan slepi putić koji mi nije bio usput u povratku u centar. Tu se našla hrpica Rečî i mislî na čijem je vrhu bila Miljkovićeva Dok budeš pevao. 

U poslednjih godinu-dve-tri, naročito na Sajmu, nagonski sam se saginjao nad nanizanim Radovim crvendaćima, čisto da ih u padu ošacujem, barem prvih desetak, tragajući za preretkim, prvim izdanjem Golmanovog straha od penala Petera Handkea, u prevodčini Drinke Gojković. 

Čak sam, nedavno, kad je Ćoki bio rođendan, bio u iskušenju da ga naručim preko Kupinda (tamo je koštao trista dinara) i napišem joj posvetu: “Evo šta je P. H. napisao sa dvadeset devet godina!” Sva sreća te nisam! Budala traži, pametan nalazi!

 I dobro sam se čuvao da ovu, već triput pročitanu HENDTKEovu pripovest, ne otvorim odmah, znajući koliko je sposobna da me uvuče, nego sam nastavio svojim srećnim ćorsokakom, već razgaljeniji, već sposobniji da se guram i ne izvinjavam se. 

Nisam pogrešio. Centar je odavno prevaziđena kategorija. Tamo se skuplja spektakl. Tamo se izlažu same fasade, ukrasi, rozetne i (kako reče drug Marjan) pirotehnike. Iz godine u godinu sve nesuvislije pretencioznosti. Pravo blago (kapital) krije se, i to bukvalno krije, po periferijama. Tu samo i uskače u ruke, ne mora ni da se traži, ni da se uzme. 

Tako mi je, kod jednog malog Cige na toj kozjoj stazici koja kroz blato vodi do sedišta Pošta Srbije, u ruke upalo luksuzno izdanje Šćepanovićevih Usta punih zemlje. Roman od štedrih sedamdeset strana, sa crtežima Bogdana Kršića, u savršenom prelomu, koji bih, to je najtačnija reč, morao nazvati POŠTENIM, i to ne samo zbog impresuma što upravo sledi: 

Garamond Beli, Vebedo, Mladinska knjiga, Pergament: ključne reči štedrosti. Ali nije to bio najbolji ulov. 

Uz Usta primetim smećkasti notes u kožnom povezu sa firmom Stambene zadruge HIDROTEHNIKA. Gvirnem tek reda radi; vidim: dobrano je ispunjen, utvrdim da nije ni udžbenik, ni rečnik, ni tefter recepata i smandrljam ga uz Branimira, sve skupa za sto pedeset dinara. 

Natovaren i još žedan i gladan (jedva čekajući da otvorim Marie), odšetam potom do najbližeg kafića. Dočeka me osmeh nepoznatog gazde, dama za prozorom, konobara. Pomislim: šta ovim glupim osmesima svet hoće da mi kaže? I zasednem u sredinu i rastvorim sveščicu. 

Sveska je bila zbirka citata. Gazda, ili gazdarica (nisam uspeo da utvrdim pol, ali po izboru tema mi prevagnjuje muško) uredno ih je beležio, svetloplavim penkalom, od januara do juna. Za svaki dan je bilo predviđeno dva-tri reda: to je bila glavna formalna stega ovog prepisivanja. 

Ali nije bilo samo prepisivanje u igri. Poneki od aforizama ostali su nepotpisani. Ovaj pedantni čitalac Tomasa Mana, Sartra, Milorada Pavića, Vajlda, La Mira, izgleda da je briljirao najviše u tim nepotpisanim pokusima. Bio sam uveren, najpre, da ih je jednostavno prepisivao iz neke novinske rubrike “misli”; pa da ga je mrzelo da daje reference, ali sam me je stil ubedio u to da su oni bez potpisa izvorno bili njegovi. 

Nije to samo zbog moje načuljenosti na Diletante. Imate svako pravo da tako nešto pomislite, ali ne padne mi kriterijum zbog same činjenice da se nalazim pred rukopisom, eto samo zato što je trag nečijeg tela (barem mi ne padne toliko koliko članovima NIN-ovog žirija posle žiriranja!). Da je u igri autorstvo, shvatio sam kad sam naišao na ovaj februarski aforizam: 

Voleti ne znači gledati jedan drugog već zajedno gledati u istom pravcu. 

Nisu aforističari ništa bolji od pesnika. I oni moraju da napišu gomilu baljezgarija da bi im se omakao solidan stih. 

Takav je slučaj i sa mojim aforističarem. Prvo se naprepisuje Getea, onda baci dva-tri svoja pokusa, kao da više hoće da uhvati Geteovu melodiju nego da se zamisli nad ljudskom sudbinom. I zaista, ubode posle pet-šest užasnih pokušaja, ali možda (uvek, šta ću, polazim od svog srca!) ubode samo mene. Na primer, šta biste vi rekli na: 

Živeti, to znači: lizati med sa trnja. 

ili: 

Kad pametan čovek hoće da probije zid glavom, on se posluži tuđom. 

I? Kao i onaj pesnik o kojem sam prošli put izveštavao, moj aforističar voli da bude apstraktan. Ali ipak ga zanima jedna konkretna tema, i kad o njoj progudi, ume naročito da ubode. Na primer: 

Ljudi ne ljube uvek ono što cene, žene cene samo ono što ljube 

Kad sam ovo pročitao, rekao sam: “Evo dokaza da nisam čovek! Ja sam žena!” 

Poneko oštrije zapažanje (neka zlonamerna feministkinja bi rekla “mizogino”), podseća me na pesnika iz prošlog izveštaja. On je recimo govorio o ženinim “htenjima”, a aforističar piše: “Žena: kraljica sveta i ropkinja želja!” Ali to mi je pre zazvučalo kao nerazumevanje muškaraca, da ne kažem mizoandrija. Ah ti tipično BEZŽELJNI ljudi koji ne umeju da ljube!

No, staću u februaru, da previše ne ogovaram čoveka s lepim penkalom i čitkim rukopisom, u čiju se džepnu agendu, pri kraju, gde je mesto imeniku, upisala jedna kraljica sveta+ropkinja želja. 

Nije htela da ostavi nikakav naročit trag, kao što vidite na prvoj fotografiji: samo je želeći da raspiše crnu tanku hemijsku, zabeležila: “I want (wish) to make love with you”. To ju je naročito mučilo u četvrtak. Raspisivala ju je sve do subote, gde je četiri puta ispisala svoje ime. 

Da li ju je neko za ta četiri dana zadovoljio?

Bio bih poželeo ovom aforističaru da je, jureći za upečatljivim romanima u tri reda, u junu, kad je prestao da beleži, sreo Tanju; i još bih se nadao da nije njoj posvećen jedan aprilski aforizam koji ću, evo odmah, skenirati. A vi mi recite da li je i vas žacnuo! 

  P. S. Copyright notice. Rečenica “Budala traži, pametan nalazi” zapravo je moja intervencija na poslednjem aforizmu iz džepne agende “Stambena zadruga Hidrotehnika”, a koji glasi: “Um traži, ali srce nalazi”.

[bukimevieningi]

Ar buvusi Lietuvos finansų ministrė I.Šimonytė bus patraukta atsakomybėn dėl "Snoro" bankroto

Ar buvusi Lietuvos finansų ministrė I.Šimonytė bus patraukta atsakomybėn dėl “Snoro” bankroto

Lietuvos lauke — eilinė tarptautinio teismo byla. Rusijos investuotojų apsaugos fondas užsienyje pateikė ieškinį Paryžiaus tarptautinių prekybos rūmų arbitražo teismui.

Ieškinyje reikalaujama kompensuoti 1,1 mlrd. eurų nuostolius, kuriuos patyrė buvęs Lietuvos banko “Snoras” akcininkas Vladimiras Antonovas, dėl to, kad 2011 metais Lietuvos vyriausybė nacionalizavo banką. Tuo metu Lietuvos finansų…

[mndptv]

YUTA: Dobro proverite agenciju!

Nacionalna asocijacija turističkih agencija Srbije-YUTA saopštila je da se na web prezentaciji agencije MAGDALENA travel www.magdalenatravel.rs nalaze objavljeni programi putovanja kao ponude turističkih agencija koje su organizatori putovanja, a da ne postoje ugovori inače obavezni Zakonom o turizmu sa organizatorima putovanja čime se mogući putnici, obaveštava YUTA, dovode u zabludu. Kako se navodi u dopisu YUTA je o ovoj pojavi obaveštena od većeg broja organizatora putovanja a uvidom u Opšte uslove putovanje objavljene na zvaničnoj prezentaciji ove agencije " utvrdili smo obmanjujuće informacije za putnike - dovođenje u zabludu i to u članu 17. gde se spominje ugovorena Arbitraža YUTA-e, kao i članu 12. gde se pominje da agencija ima YUTA Garanciju putovanja". "U cilju zaštite putnika ali i svih kolega koji odgovorno rade svoj posao pa i autoriteta Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije - YUTA, obaveštavamo javnost da agencija MAGDALENA TRAVEL nije članica naše asocijacije, da nema YUTA Garanciju putovanja, kao i da nije sa nama ugovorila YUTA Arbitražu", saopšteno je iz YUTA. Ova asocijacija moli sve putnike da isključivo posredstvom web sajta www.yuta.rs provere koje agencije se nalaze u sistemu zaštite putnika YUTA Garancija putovanja. O primećenim nepravilnostima kod Magdalena travel-a YUTA je obavestila nadležne u Sektoru turističke inspekcije Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, navodi se u saopštenju koje je potpisao Aleksandar Seničić, direktor YUTA-e. Let's block ads! (Why?)

[zoranphoto]

Grad Split pobijedio austrijske banke: Vrhovni sud srušio presudu vrijednu 85 milijuna eura zbog sumnjivih poslova oko Spaladium Arene

Grad Split odnio je na Vrhovnom sudu još jednu veliku pobjedu protiv dviju austrijskih banaka u slučaju Spaladium Arene: Najviši sud u državi odbio je kao nedopušten njihov zahtjev za reviziju prijašnjih presuda Trgovačkog suda i Visokog trgovačkog suda u Zagrebu. Odnosno banke su definitivno izgubile spor oko arbitražne presude iz 2016. godine, kojom su kredite za gradnju Spaladiuma u iznosu od 46 milijuna eura - što bi s kamatama danas iznosilo čak 85 milijuna eura - željele prebaciti s propalih građevinskih tvrtki na gradski proračun     Radi se o jednom od nekoliko sporova vezanih uz nikad dovršeni kompleks Spaladium centar, koji je uz dvoranu trebao imati stometarski toranj, hotel i trgovački centar te veliku javnu garažu. Erste i Bank Austria (dio Unicredit grupe) iz Beča financirale su njegovu gradnju, no tvrtke Konstruktor, IGH i Dalekovod otišle su u stečaj pa se raznim manevrima - od potpisivanja tajnih aneksa ugovora s bivšim HDZ-ovim gradonačelnikom Ivanom Kuretom do pokretanja arbitražnog spora pred Hrvatskom gospodarskom komorom - taj trošak namjeravao prebaciti na Grad Split, koji s bankama nikada nije imao ugovorni odnos. Spomenuti arbitražni spor prije sedam godina vodila su dva profesora Pravnog fakulteta u Splitu i Zagrebu te sudac Vrhovnog suda - Dragan Bolanča, Davor Babić i Igor Periša - koji su u korist banaka donijeli odluku sa snagom pravomoćne sudske presude o tome da je originalni ugovor oko Spaladiuma raskinut i da obveze prelaze na Grad Split. Ubrzo potom započinje mukotrpan višegodišnji proces sudskog osporavanja koji vodi i dovršava cijenjeni splitski odvjetnik Kruno Peronja pravomoćnom presudom u ljeto 2021. godine. Radi se o povijesnom uspjehu jer praksa pokazuje da se sudskim putem uspijeva poništiti tek oko sedam posto arbitražnih odluka, a ako se izuzmu arbitraže u sportu, postotak uspješnosti pada na manje od jedan posto. Najnovijim rješenjem Vrhovnog suda, gdje je Peronja također zastupao Grad Split, banke su iscrpile sve redovne i izvanredne pravne lijekove, odnosno arbitraža u njihovu korist definitivno je pala u vodu.     Tek treba vidjeti hoće li trojica arbitara snositi kakve pravne posljedice svoje danas poništene odluke: prije tri godine, naime, protiv njih je podignuta kaznena prijava oko koje se Državno odvjetništvo još uvijek nije izjasnilo. U njoj se tvrdi da u arbitražnom postupku oni nisu ni pregledali više od 80 posto dokumentacije oko Spaladium Arene, pa samim time nisu mogli ni donijeti kvalificiranu odluku. 'Ugovor o javno-privatnom partnerstvu uz osnovni tekst ima još 16 priloga izrađenih na više od 230 stranica, koji čine njegov sastavni dio, a bez uvida u njih ne može se meritorno odlučivati. Bilo koja odluka bez uzimanja u obzir ugovorenog u prilozima predstavlja čisti voluntarizam, neozbiljno i nedopustivo ponašanje službenih osoba, grub nasrtaj na pravni poredak te zloupotrebu položaja i službenih ovlasti', stoji između ostalog u kaznenoj prijavi koju je tportal dobio na uvid. U doba gradonačelnika Splita Ive Baldasara, kada je arbitražna odluka još uvijek bila na snazi, zabilježen je neobičan potez: sam Baldasar predložio je Gradskom vijeću odluku da Split preuzme sporne kredite od nekoliko desetaka milijuna eura, no pukom srećom već tada je izgubio i podršku svoje stranke i vladajuću većinu, pa to nije prošlo. Najnovijom odlukom Vrhovnog suda otklonjena je opasnost za Split koji je jednim potezom mogao izgubiti gotovo polovicu svog godišnjeg proračuna: teret od 85 milijuna eura teško bi izdržale i znatno bogatije europske metropole i nedvojbeno je da bi bilo ugroženo njegovo normalno funkcioniranje, odnosno čak i isplata plaća u gradskoj upravi, vrtićima, kazalištima, vatrogasnim postrojbama, sportskim klubovima i gradskoj administraciji. Velik dio troškova arbitraže pao bi i na Republiku Hrvatsku kao jednog od partnera u tom projektu. Još dva spora vode se oko Spaladiuma na Trgovačkom sudu u Splitu: u jednome austrijske banke ponovno traže ono što su već izgubile u arbitražnom postupku, a u drugome 'otac' cijelog projekta Spaladium i ovlašteni pregovarač u ime Grada Splita u doba sklapanja osnovnog ugovora, Dejan Kružić, traži da se ništetnim proglase dodaci ugovoru koje je 2008. i 2009. godine bez znanja javnosti i Gradskog vijeća potpisao tadašnji HDZ-ov gradonačelnik Ivan Kuret. Tim aneksima zapravo se pokušalo ići znatno u korist bankama. USKOK je prije više od dvije godine također pokazao interes za ovaj slučaj i preuzeo obimnu dokumentaciju iz raznih sudskih sporova, no nakon toga se više nije oglasio. Konferenciju za novinare nakon najnovije odluke Vrhovnog suda danas će, najavljeno je, zajednički održati gradonačelnik Ivica Puljak, spomenuti Dejan Kružić i odvjetnik Kruno Peronja Tportal.hr   Read the full article

[peterjancic]

Tonin Šarcu očita zlorabo oblasti, Židan vse poziva k previdnosti

Tonin Šarcu očita zlorabo oblasti, Židan vse poziva k previdnosti

“Šarčev kabinet je hrvaške lažne novice uporabil za obračun s KNOVS,” se je Matej Tonin (NSi) odzval na medijska poročanja, da bi ga naj Sova, ki je podrejena šefu vlade Marjanu Šarcu, ovadila zaradi javnega dela poročila komisije za nadzor obveščevalnih služb o arbitražni sramoti. Na posnetku sta Marjan Šarec in Matej Tonin:

Marjan Šarec (SD) in Matej Tonin (NSi) Foto: DZ/Borut Persolja

Da…

[prijedor24]

Slovenci tužili BiH: Da li će građani morati platiti čak 1,3 milijarde KM

Advokat i projekt menadžer Udruženja ARBITRI Armela Ramić izjavila je da se ukupna vrijednost arbitražnih postupaka koji se vode protiv BiH procjenjuje na više od 1,5 milijardi KM.

Ramić je u razgovoru za Fenu govorila o arbitraži kao načinu rješavanja sporova, aktuelnim arbitražinim postupcima koji se vode protiv BiH, te u kojoj mjeri Bosni i Hercegovini doprinosi razvijen sistem arbitraže.

Prot…

[jedimolivolicom]

MEĐUNARODNA arbitraža mogući je ishod spora između Bosne i Hercegovine i Hrvatske prouzročenog najavom gradnje Pelješkog mosta http://ift.tt/eA8V8J

http://www.index.hr/vijesti/clanak/bosnjaci-traze-arbitrazu-ako-hrvatska-izgradi-peljeski-most-bih-vise-nece-biti-pomorska-drzava/993386.aspx

[piratskastranka]

Hrvaški premier Andrej Plenković je na sestanku s savudrijskimi ribiči dejal, da naj svojo dejavnost opravljajo "kot doslej", saj da za Hrvaško arbitraža ne obstaja. V istem stavku pa še dodal, da se je treba "obnašati zrelo" in da dogovor pravi, da "ne bo enostranskih potez in incidentov". http://bit.ly/2wqwjQY

[wkirtley]

New Post has been published on ACERIS LAW

New Post has been published on https://www.acerislaw.com/mednarodna-arbitraza/

Mednarodna arbitraža: Slovenija dobila dostop do odprtega morja?

Mednarodna arbitraža. Senat Stalnega arbitražna sodišča (SAS) v Haagu je pod predsedstvom Gilberta Guillauma v Haagu je 29. junija 2017 razglasil težko pričakovano končno razsodbo v mejnem sporu med Slovenijo in Hrvaško.

Arbitražni postopek je potekal na podlagi arbitražnega sporazuma, ki sta ga Slovenija in Hrvaška podpisali 4. novembra 2009. Arbitri so soglasno določili kopensko in morsko mejo med državama in določili posebno območje “Junction Area”, ki Sloveniji omogoča dostop do odprtega morja. Za to območje so arbitri določili poseben režim upravljanja ter uporabe, ki se razlikuje od drugih režimov, ki jih definira Konvencija Združenih narodov o pomorskem mednarodnem pravu (UNCLOS).

Kratka zgodovina spora

Po razpadu Jugoslavije sta v letu 1991 neodvisnost razglasili tako Slovenija kot Hrvaška, meja med njima pa je ostala sporna. Glede kopenske meje sta se obe državi strinjali, da se določi meja, kot je ta potekala v času njune razglasitve neodvisnosti, vendar sta se pri določitvi določenih spornih točk meje sklicevali na različne in nasprotujoče si upravne vire. Pri določitvi poteka meje na morju pa državi nista imeli referenčnih točk, saj v času  Jugoslavije morske vode med nekdanjimi Republikami niso bile razmejene. Vse teritorialne morske vode Jugoslavije so spadale v enotni režim notranjih voda.[1]

Državi sta več let neuspešno poskušali rešiti mejni spor. Leta 2009 pa je spor pričel resno ovirati Hrvaška pristopna pogajanja z EU. Na pobudo in s posredovanjem Evropske komisije sta državi leta 2009 sklenil arbitražni sporazum, ki sta ga 4. novembra 2009 podpisala premier Slovenije, Pahor in premierka Hrvaške, Kosor.

Arbitražni sporazum je v 3. členu arbitražni senat pooblastil, da določi:

(a) potek meje med Republiko Slovenijo in Republiko Hrvaško na kopnem in morju;

(b) stik Slovenije z odprtim morjem;

(c) režim za uporabo ustreznih morskih območij (…)[2]

Pri odločitvi o poteku meje se je arbitražni senat v skladu s 4. členom arbitražnega sporazuma lahko oprl na pravila in načela mednarodnega prava, pri določitvi stika Slovenije z odprtim morjem, ter režima za uporabo ustreznih morskih območij pa je imel senat pooblastilo, da odloči v skladu s pravili mednarodnega prava, pravičnosti in načeli dobrih sosedskih odnosov, upoštevajoč vse relevantne okoliščine, pomembne za dosego poštene in pravične odločitve.

Procesni zapleti

Arbitražni proces je zašel v nepričakovano smer, ko so poleti 2015 hrvaški ter srbski častniki razkrili, da je arbiter, ki ga je kot člana senata imenovala Slovenija, dr. Sekolec, komuniciral s slovensko agentko za predmetni spor. Po tem razkritju je dr. Sekolec odstopil kot arbiter, kmalu za njim pa je odstopil tudi arbiter, ki ga je imenovala Hrvaška. Hrvaška je senat obvestila, da je po njenem mnenju Slovenija kršila arbitražni sporazum ter, da enostransko odstopa od arbitražnega sporazuma.[3]

Senat je, po presoji vseh okoliščin potrdil, da ima v zvezi z vprašanjem nadaljevanja postopka, ne le avtoriteto temveč tudi dolžnost, da razreši mejni spor, ki mu je bil predložen. Nadomestni člani senata so bili zaradi zagotavljanja integritete postopka imenovani s strani predsednika senata, sodnika Gilberta Guillauma. Hrvaška v postopku pred senatom v novi sestavi ni sodelovala, njeni predstavniki pa se prav tako niso udeležili razglasitve končne razsodbe v Haagu dne 29. junija 2015.

Relevantni poudarki odločitve

Pri odločitvi o poteku kopenske meje med Slovenijo in Hrvaško je senat uporabil načelo uti possidetis,[4] pri čemer je upošteval jugoslovansko upravno delitev meja med obema republikama v času ob razglasitvi nuje neodvisnosti.

Meja na Piranskem zalivu v času razpada Jugoslavije ni bila formalno urejena tako, da državi nista imeli opornih točk v obliki upravne razmejitve meje med republikama. Pri odločanju o delitvi Piranskega zaliva je senat, enako kot na drugih kopenskih mejah upošteval načelo uti possidetis, pri čemer se je v okviru tega načela zanašal na načelo upoštevanja aktivnega izvajanja oblastnih dejanj (»effectivites«) na območju zaliva. Arbitri so upoštevali dejavnike kot so razvoj turizma, skrb za vodni ekosistem, raziskovalne ukrepe, izvajanje policijske dejavnosti ter odzivnost držav v primeru onesnaženja zaliva.[5]

Najbolj sporna tema v mejnem sporu med Slovenijo ter Hrvaško pa je znotraj razdelitve Piranskega zaliva ostala določitev meje na morju in določitev dostopa Slovenije do mednarodnih voda. Obe strani sta argumentirali njune poglede na delitev morskih voda v Piranskem zalivu na osnovi 15. člena UNCLOS. [6] Hrvaška je zastopala stališče, po katerem naj se glede na generalno pravilo 15. člena UNCLOS zaliv razmeji po sredinski črti. Slovenija je na drugi strani predstavila argumente zgodovinskega naslova ter posebnih geografskih in ekonomskih okoliščin, ki naj se pri delitvi Piranskega zaliva upoštevajo in prevladajo nad generalnim pravilom delitve zaliva po principu sredinske črte.[7]

Pri delitvi teritorialnih voda je senat upošteval posebne okoliščine, ki so prevladale nad principom delitve zaliva po sredinski črti. Po mnenju senata bi delitev zaliva po sredinski črti povzročila pretiran učinek zoženja (“boxed-in” učinek) Slovenske pomorske cone, kar je pri razdelitvi Piranske zaliva upoštevalo kot posebno okoliščino.[8]

Z povezavi z dostopom Slovenije na odprto morje je arbitražni senat vzpostavil posebno območje stika teritorialnih voda Slovenije, preko katerega Slovenija dostopa do odprtega morja (“Junction Area”). Ta stik vzpostavlja fizično povezavo Slovenskih teritorialnih voda z območjem preko teritorialnih voda Hrvaške in Italije, kot je razvidno iz zgornjega zemljevida.[9]

Režim na območju stika ohranja formalni status hrvaškega teritorialnega morja, vendar zagotavlja Sloveniji svobodo komuniciranja med njenim teritorialnimi morjem ter odprtim morjem. Slovenija ima pravico do nemotenega dostopa do in iz njenega ozemlja, ki vključuje teritorialno morje ter zračni prostor. [10] Svoboda velja za ladje in zračna plovila enako, brez diskriminacije. Znotraj območja stika Hrvaška lahko sprejema in izvaja določene zakone in predpise v skladu z določbami UNCLOS. Prav tako ima Hrvaška pravico, da se na območju stika odzove na zahtevo za pomoč naslovljeno na hrvaške oblasti ter pravico, da zagotavlja pomoč in izvaja ukrepe za preprečitev škode v skladu z 221. členom UNCLOS.[11]

Alain Pellet, priznani francoski mednarodni pravnik, vodja slovenske odvetniške ekipe v postopku, je ocenil, da je senat dovolj jasno interpretiral “stik” Slovenije z odprtim morjem. Sam je bil pristojen za zastopanje interesov Slovenije glede meje na morju in določanje stika z odprtim morjem. Odločitev glede razmejitve Piranskega zaliva je ocenil kot “prijetno presenečenje”. [12] Slovenska javnost je sicer razdeljena glede vprašanja, ali določitev stika in posebnega režima, ki velja zanj, dejansko pomeni, da je Slovenija dobila neposredni stik z odprtim morjem. [13] Profesorici dr. Škrk (ki je Slovenijo zastopala tudi v vlogi agentke pred SAS) ter dr. Sancin sta izrazili mnenje, da to območje vzpostavlja teritorialni ter fizični stik Slovenije z odprtim morjem. [14]

Hrvaški premier Plenković je po prejemu novice o končni razsodni izjavil, da za Hrvaško ta razsodba ne prinaša pravnih posledic ter, da Hrvaška pričakuje, da Slovenija razsodbe ne bo enostransko izvrševala. Glede izvršitve razsodbe sta si državi izmenjali diplomatski noti, večina mednarodne javnosti pa je izrazila, da naj odločbo spoštujeta ter naj storita vse, da se izvrši. ZDA je preko njenih ambasad v Sloveniji ter na Hrvaškem sporočila, da ne bo zavzela stališča v zvezi z izvršitvijo končne razsodbe. Nemčija pa je zavzela sporočila, da je potrebno odločitve mednarodnih sodišč spoštovati, sama pa se bo zavzela za izvršitev končne odločbe.[15]

[1] Končna razsodba, para. 37., 880.

[2] Priloga k Končni razsodbi.

[3] Hrvaška je vztrajala na stališču, da od sporazuma odstopa na podlagi 60. člena Dunajske konvencije o pravu mednarodnih pogodb. Senat je svojo pristojnost v sporu utemeljil na podlagi določb arbitražnega sporazuma, na podlagi prvega odstavka 21.člena Pomožnih pravil SAS na podlagi 65.člena Dunajske konvencije o pravu mednarodnih pogodb (Končna razsodba, paras. 198, 199.).

[4] Načelo uti possidetis izhaja is pravila, da se v postopku razdelitve ali razpada države upravne meje (med regijami, republikami ali federalnimi enotami) spremenijo mednarodne meje (Končna razsodba, para. 256.),

[5] Končna razsodba, paras. 886-914.

[6] UNCLOS v 15. členu določa, da v primeru, ko ležita obali dveh držav druga nasproti drugi ali se mejita druga z drugo, v odsotnosti drugega sporazuma med njima nobena od držav ni upravičena razširiti svojega teritorialnega morja preko sredinske črte, katere vsaka točka je enako oddaljena od najbližjih točk temeljnih črt, od katerih se meri širina teritorialnega morja vsake od obeh držav. Ta pravilo pa se ne uporablja, če je razlogi zgodovinskega naslova ali drugih posebnih okoliščin upravičujejo drugačno razmejitev teritorjalnega morja.

[7] Končna razsodba, paras. 951-953.

Končna razsodba, paras. 1008 -1011

[9] Ibid, para. 1067.

[10] Ibid, para. 1123-1128.

[11] Ibid, Paras. 1023-1028.

[12] Povezava: http://www.rtvslo.si/slovenija/v-spornih-zaselkih-mesani-obcutki-odvetnik-in-agentka-z-odlocitvijo-zadovoljna/426298

[13] Ibid.

[14] http://www.rtvslo.si/slovenija/kako-je-potekal-arbitrazni-dan-vecji-del-piranskega-zaliva-gre-sloveniji-ki-ima-tudi-dostop-do-odprtega-morja/426305, http://www.delo.si/nedelo/vasilka-sancin-ko-bodo-prebrali-bodo-najbrz-spremenili-mnenje.html.

[15] Povezava: http://www.rtvslo.si/evropska-unija/juncker-ne-zeli-zavzeti-stalisca-do-rezultata-arbitraze-dokler-ne-prebere-sodbe/426411.

[znamobaportal]

http://www.znamo.ba/pogledajte-dokaz-kako-se-namjestaju-utakmice-u-bih/

Pogledajte dokaz kako se namještaju utakmice u BiH

Rukovodstvo FK Olimpica oglasilo se saopćenjem za javnost povodom subotnjeg meča sa Metallegheom (1:1) u Banja Luci.

Sa Otoke su odlučili dostaviti audio prilog razgovor menadžera Sanela Klopića i Dejana Bandovića, čuvara mreže tog tima.

Saopštenje prenosimo u cijelosti.

UO FK Olimpic na sjednici održanoj 7. maja 2017. godine analizirao je dešavanja na utakmici 7. kola Lige za opstanak između NK Metalleghe BSI i FK Olimpic odigranoj prethodnog vikenda u Banja Luci te u skladu sa donesenim odlukama tokom sjednice donosi sljedeće:

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

Tokom i po završetku utakmice u Banja Luci koja je završena neriješenim rezultatom (1:1), fudbaleri i rukovodstvo našeg tima bili su izloženi velikim pritiscima, koji su eskalirali fizičkim napadom na naše igrače po završetku utakmice.

Tokom cijele utakmice naši igrači su doživljavali gnusne uvrede od strane Mate Neretljaka, trenera ekipe iz Jajca te ostalih ljudi koji su se nalazili u tehničkom protosru kod klupe NK Metalleghe.

Sve je eskaliralo nakon što naši fudbaleri nisu iskoristili jedanaesterac, kada su uvredama bili izvrgnuti Dino Bevab, kojem je dobacivano i povezivano ga sa navodnom prodajom bodova ekipi zeničkog Čelika.

Gore navedeno se dešavalo tokom sudijske nadoknade, a po završetku utakmice trener domaćih je krenuo u fizički obračun sa igračima našeg tima, a posebno se okomio na kapitena FK Olimpic Dejana Bandovića, mada uvreda nisu bili pošteđeni ni ostali igrači, koji su se našli na udaru ljudi iz Metalleghea, ali i zaštitara koji su ‘obezbijeđivali’ sve vinovnike ovog susreta.

Divljačko ponašanje, vulgarne psovke i prijetnje ne priliče čovjeku koji je igrao profesionalni fudbal na visokom nivou, a upravo takvo ponašanje Mate Neretljaka, je bilo okidač da i ostali predstavnici domaće ekipe potpuno podivljaju.

Što se tiče same utakmice dužni smo napomenuti da smo u potpunosti nezadovoljni suđenjem glavnog sudije Ognjena Valjića, koji je svojim odlukama dodatno unosio nervozu među naše igrače, a kazneni udarac koji je dosudio kontra naše ekipe, prema našem skromnom mišljenju nije postojao te ćemo se nakon utvrđivanja svih činjenica žaliti Komitetu za sudijska pitanja.

Suđenje Valjića je zadnje u nizu na koje imamo prigovor, s obzirom na to da nam se dešavalo da primamo golove iz nedozvoljenih pozicija, nakon nepostojećih slobodnih udaraca, a da nakon toga za to niko nije odgovarao.

Valjićeva arbitraža je u najmanju ruku bila tendenciozna, iako nam je banjalučki arbitar dosudio kazneni udarac, koji nismo iskoristili, mi nismo i ne želimo biti zadovoljni načinom na koji je dijelio (ne)pravdu na ovom duelu.

Posljednja odluka koju je UO FK Olimpic donio na svojoj sjednici tiče se spornog pozivanja naših igrača i nuđenje novca za puštanje utakmice.

Aktuelni UO FK Olimpic je krajem jeseni ušao u pregovore i razgovore oko preuzimanja kluba, a utakmica 18. kola Premijer lige BiH, bila je jedna od utakmica na kojoj smo primijetili čudna dešavanja pojedinaca koji su tada nastupali za naš klub. Interesantno je da se i ta utakmica igrala protiv ekipe iz Jajca u kojoj smo poraženi rezultatom 2:0.

Tokom sedmice kapiten FK Olimpic Dejan Bandović je dobio poziv od osobe koja se predstavila kao dobar prijatelj Mate Neretljaka, koja mu pomaže jer je trener Jajčana prema njegovim navodima sam. Bandović se na Ciglanama našao sa pozivaocem te odlučio da snimi cijeli razgovor iz predostrožnosti.

Tokom razgovora pomenuti gospodin koji se predstavio kao Sanel Klopić, fudbalski menadžer koji je brinuo o karijeri aktuelnog trenera Metalleghea, je ponudio golmanu Olimpica novac, kako bi on ‘povukao ručnu’ te na taj način pomogao ekipi Metalleghea da lakše dođe do pobjede.

Riječi koje je uputio kapitenu našeg kluba “Ne izlaziš na centaršuteve, samo lagano i cener je tvoj. Pametan si momak za ideale ginu budale!”, jasno sugerišu šta je u pitanju i šta je ‘obaveza’ Dejana Bandovića.

Bandović je rekao da on ne želi da učestvuje u takvim radnjama i da nema namjeru da radi takve stvari na zalasku karijere te da to nema veze sa sportom. Tokom razgovora Klopić je pominjao i druge utakmice i osobe, koje su ‘završavale’ utakmice, pa smo jednoglasno donijeli odluku da kompletan snimak razgovora dostavimo istražnim organima i relevantnim komisijama N/FS BiH te ih ovim putem pozivamo da poduzmu sve potrebne mjere kako bi se ispitao pomenuti slučaj.

Sigurno je da Klopić i slični njemu nemaju šta da traže u sportu uopšte, a na nama svima je da djelujemo i spriječavamo ovakve pojave. Tražimo reakciju N/FS BiH i njenih komisija kako bi se cijeli slučaj ispitao do kraja te provjerili rezultati postignuti tokom proljetnog dijela sezone kao i da se pojača praćenje i ponašanje klubova i službenih lica do kraja prvenstva.

FK Olimpic poziva i ostale klubove i pojedince, da sve anomalije ili sumnje prijave kako bi bh. fudbal stao na zdrave grane te tražimo maksimalne kazne za sve učesnike ovakvih radnji. U audioprilogu možete čuti dio razgovora pomenutog menadžera i Dejana Bandovića, dok smo kompletan razgovor dostavili organima N/FS BiH”, stoji u saopćenju.

[zoranphoto]

Hrvatska izgubila arbitražu protiv MOL-a, odšteta bi s kamatama mogla doseći i više od dvije milijarde kuna

  Hrvatska je izgubila arbitražu protiv mađarskog MOL-a u Međunarodnom centru za rješavanje investicijskih sporova u Washingtonu (ICSID), ekskluzivno doznaje Večernji list koji je tu informaciju verificirao pomoću više izvora     Postupak je pokrenuo MOL krajem 2013., tužeći hrvatsku Vladu da nije poštovala obveze iz glavnog ugovora o plinskom poslovanju i dodataka. Prema neslužbenim informacijama, Hrvatska će morati platiti između 250 i 300 milijuna dolara (između 1,83 i 2,2 milijarde kuna) s kamatama. Novac je manji nego što je MOL inicijalno tražio – odštetu od milijardu dolara, odnosno 6,5 milijardi kuna, javlja Večernji list. Navodno su u vodu pali i argumenti o korupciji i mitu za koje su osuđeni bivši premijer Ivo Sanader, koji za to dobio šest godina zatvora, ali i šef MOL-a Zsolt Hernadi, koji je i dalje nedostupan hrvatskom pravosuđu i osuđen na dvije godine zatvora. Tportal.hr Read the full article

[peterjancic]

Za Pahorja odstop Šarčeve vlade manjša nestabilnost

Za Pahorja odstop Šarčeve vlade manjša nestabilnost

“Odstop vlade in krajše obdobje manjše politične stabilnosti do imenovanja nove vlade ne bi smelo imeti večjih posledic za nadaljnji ugodni gospodarski in socialni napredek naše države.”

To je na sprejemu za diplomatski zbor ob pričetku leta na Brdu pri Kranju danes povedal predsednik republike Borut Pahor, ki je ocenil tudi odločitev evropskega sodišča, da ni pristojno za presojo…

[prijedor24]

Slovenci najavili kazne za hrvatske ribare: Imamo plan, reagovacemo

Prvi dan slovenačke jednostrane implementacije arbitražne odluke o granici na moru, te daljnja očekivanja i mjere slovenskih vlasti u Piranskom zalivu, odnosno Savudrijskoj vali, komentarisao je danas popodne na konferenciji za novinare Boštjan Šefic, državni sekretaru ministarstvu unutrašnjih poslova. Rekao je da je tokom jutra zabilježen jedan incident, ali da ih tokom dana više ne očekuje.

Pre…