#jabuke

[narkonianews]

Složene palačinke sa jabukama VIDEO RECEPT kako napraviti

Složene palačinke sa jabukama VIDEO RECEPT kako napraviti Ne postoji osoba koja ne voli palačinke, na koji god način one bile pripremljene. Slatke ili slane, uvek predstavljaju jedno divno jelo. A da li ste ih probali sa jabukama zapečene u rerni? Predstavljamo vam jedan potpuno zanimljiv i drugačiji recept za palačinke. U pitanju su palačinke sa jabukama, cimetom i krem sirom koje nema šanse da…

[gagagrne]

Pita sa jabukama i tikvicama Potreban materijal: 500g rendanih jabuka 500g rendanih tikvica 1/2kg tankih kora za pitu (16 komada) 200g mlevenih oraha 1 kašičica začina za pitu od jabuka (mešavina cimeta, karanfilića i kore limuna) 20g vanilin šećera 200g kristal šećera 200g suvog grožđa malo ulja sirup 200g kristal šećera 400ml vode šećer u prahu za posipanje Priprema: Rendane jabuke i tikvice posute šećerom dinstati na vatri da ispari tečnost. Posle toga sud skloniti sa vatre, pa dodati vanilin šećer i začin za pitu od jabuka. Staviti dve kore za pitu jednu preko druge, posuti ih mlevenim orasima. Staviti druge dve kore preko i p očitavoj površini rasporediti pripremljeni fil i posuti suvim grožđem. Uviti u rolat i staviti u podmazani pleh za pečenje. Ponoviti i sa ostalim korama. Peći u rerni zagrejanoj na 200C nekih 40 minuta. Pred kraj pečenja napraviti sirup od šećera i vode, kada provri, kuvati ga 5 minuta i preliti preko pečene pite. Vruća pita i vruć sirup. Pustiti da upije, pa poslužiti posuto šećerom u prahu. . . . #mojegrne #recepti #recipes #foodblogfeed #receptizadusu #comfortfood #instasrbija #posnajela #posno #slatkapita #jabuke #apples #tikvice #zuccini #arhivabloga (у месту Bor, Serbia) https://www.instagram.com/p/CligZ3rM_tE/?igshid=NGJjMDIxMWI=

[markooo-kg]

[mocacheezy]

JABUK ZMAJ!!!!!!!

[mishkakagehishka]

Pomidore🫶

[radiogornjigrad]

Edit Glavurtić: JABUKE U ŠLAFROKU, EVERGRIN ZA SVA VREMENA

Germanizam šlafrok, prema arhaičnom njemačkom izvorniku der Schlafrock, u prilagođenom prijevodu označava kućnu haljinu ili kućni ogrtač. Samo ime govori da je kućna haljina namijenjena tome da bi se nosila u kući, u njoj se moglo izaći na dvorište, ali nije se moglo dogoditi da na ulici vidite nekoga u šlafroku. Tu nije bilo zabune, u vrijeme mog djetinjstva, znalo se koja je odjeća za nedjelju…

[elvedinhasanagic]

Ona živi među notama, između stihova tamo negdje daleko, možda čak na margini sjećanja, u pjesmama Crvene jabuke…

[adnaae]

"Otkad ti živiš u pjesmama Crvene jabuke?" - pitao je jednom, kada im je ljubav izmicala iz ruku.

"Valjda otkad tebi nedostajem." - odgovorila je, zauvijek ih zarobivši u tom trenutku. I ljubav im nikuda nije izmakla.

Oni se vole. I ostat će tako dok je vazduha.

A nas dvoje? Mi nismo oni. Mi smo njihove ljušture, mi smo stvarnost. Mi pravimo bolje, lakše i logičnije izbore. Sretni smo ljudi.

Ja ne živim u pjesmama Crvene jabuke, ja ti ne nedostajem.

I tada

priznat ću ti sve

šapnut riječi te

volim te

Adna | kraj jula, 2024.

[impulsi-udobnosti]

Svatko tko je putovao zna da se jabuke nigdje ne jedu kao na ulici i trgu nekog stranog grada. Vjerojatno zato što grad od vas ništa ne traži, ništa mu niste obećali, tamo niste ni dijete ni odrasli, bez dobi i obveza zaboravljeni ste i nepoznati, udaljeni od vlastita jezika i događaja. Sada je kolovoz, kraj kolovoza, i ja mislim kako bi bilo lijepo otputovati, možda u Firencu, možda u Sienu, svakako u Toskanu, za tim trenutkom okrugle i sjajne slobode.

― Danijel Dragojević

[zastavayugo]

remaaaaade!!! girlies ngl this is a new beginning idk how i'll find any old mutuals but here we are. i was at the same url which is now at lofimp3archive ♡

[nostalgicandecko]

U suton proleća

A znaš

Nekad pomislim

Da me neće odneti ovaj jak vetar

Koji mi nosi raspoloženje levo desno

Niti će mi neprestane kiše smrskati kičmu

Ruke će mi možda promrznuti

Ali me sneg neće nikad zatrpati

Zato će moje hladno telo

Naći jednog dana

Na prolećnom suncu

Dok roze trešnja

Beli cvet jabuke

Dok sve oko mene

U miru cveta

I ja ću napokon spoznati svoj mir

Pa čak iako na trenutak

U svoj toj lepoti

Ja budem njen kontrast

Ja budem ono sivilo

I crnilo

Koje prekriva ovaj svet

Ali zašto bih se plašio tada toga

Zašto bih se na samrti plašio crnila

Kad sam ja takav bio

Svog celog života

~ D.K.

[love-n-purple]

David Albahari

Nedelja

Šta se desilo s nedeljom? Juče sam je celog dana tražio i nigde nisam mogao da je nađem. Nekad je, sećam se, svaka nedelja bila praznik, oblačila se bela košulja i prale se uši i vrat. Nedeljom se išlo na porodične ručkove posle kojih su svi dremali, razbacani po stanu kao nasukani kitovi, i tek bi nas miris crne kafe budio iz te omamljenosti. Ustajali smo polako, pažljivo, ništa nije smelo da bude brzo i naglo. Nedelja je bila dan sporosti, dan lenjosti, dan koji se provodio tako kao da mu ništa nije prethodilo ili kao da se ništa neće desiti posle njega.

„Nedelja – dan bez budućnosti“, napisao je u jednoj svojoj pesmi Raša Livada. Ne znam na šta je on mislio kada je napisao taj stih, ali to je za mene najlepši opis nedelje. One druge nedelje, kakva je nekada bila, a ne kakva je sada i kakva je bila kada sam juče izašao iz kuće.

Nekada nedeljom nisu radile radnje. U stvari, do deset se u nekim prodavnicama mogao kupiti hleb, mleko i pogačice, a bili su, takođe do deset, otvoreni i kiosci za prodaju štampe. Sve ostalo je bilo zatvoreno i uživalo u nedeljnom miru.

Na pijacu se išlo subotom. To je bio pravi dan za kupovinu paprika, lubenica i kajmaka. Nedeljom se odlazilo na pijacu samo u slučaju da vas je nešto sprečilo u subotu. Uostalom, nedeljna ponuda na pijaci je pružala bledu sliku u poređenju sa subotnjim obiljem.

Nedelja je bila dan za izlet. Penjali smo se na Avalu kao da osvajamo Mont Everest, a onda smo trčali nizbrdo sve dok se ne bismo umorili. Tada bismo izvadili kifle namazane buterom, tvrdo kuvana jaja, kriške „Zdenka“ sira i crvene jabuke.

Nedeljom je podnevni mir u dvorištu duže trajao. Nismo igrali fudbal, nismo udarali loptom u zid. Ćutali smo čak i dok smo igrali klikere. Tek kasnije popodne, kada se suton već prikradao preko neba, počinjali smo da govorimo glasnije i slobodnije, mada ni tada nisu naši glasovi odjekivali kao tokom drugih dana.

Nedelja je bila spor dan. Dan obnove. Dan kada su u celom gradu u podne složno zveckale kašike za supu, kada su ulice bile puste, a vozila gradskog saobraćaja prazna.

„Nedelja – dan bez budućnosti.“ Dan u kojem se zaboravljala prošlost i nije se mislilo na budućnost. Prošlost je bila užurbana subota, koju je trebalo što pre smetnuti sa uma; budućnost je dolazila sa ponedeljkom, strašnim danom, koji je predstavljao početak nove jednolične radne nedelje.

Nedelja je bila kao rajska bašta, dan između stvarnosti i snova. Dan u kojem je sve moglo da počne, a ništa nije moralo da se završi. Čardak ni na nebu ni na zemlji.

Međutim, kada sam juče izašao napolje, pomislio sam da je četvrtak, ili petak, ili bilo koji dan. Samo ne nedelja. Naime, sve radnje su bile otvorene: piljarnica, bakalnica, čak i apoteka.

Jedino banka nije radila. Međutim, to i ne očekujem od banke, jer banke svugde rade manje od svih drugih. Ako i banke počnu da rade nedeljom, biće to znak da uskoro dolazi propast sveta. (Nek propadne, nije šteta...)

Onda sam počeo da tražim nedelju. Zavirivao sam u razne zgrade, prošetao sam pored reke, pitao sam ljude koji su čekali na autobuskoj stanici, zatim mladiće i devojke sa slušalicama na ušima, ali niko nije znao da mi odgovori. Slegali su ramenima i gledali me pogledima koji su pokazivali da ne razumeju šta ih pitam, kao da je nedelja zaboravljen i mrtav jezik, razumljiv samo nekim lingvistima i arheolozima.

Lepa je nekad bila nedelja. Ujutru se duže spavalo, kasnije se doručkovalo i svako je smeo da odugovlači koliko god želi.

Nedeljom se išlo na fudbalske utakmice, zatim u šetnje pored reke, a onda, pred kraj dana, naručivale su se palačinke sa čokoladom i orasima. Veče se šunjalo preko neba, ali niko na to nije obraćao pažnju jer smo znali da je nedelja dan drugačiji od svih dana i da se, u stvari, nikada ne završava.

Ali onda se nešto desilo i nedelja je nestala. Ma šta mi radili, ma koliko pokušavali, ne uspevamo da je nađemo. Sakrila se negde, uvređena i zastrašena od mogućnosti da je neko natera da promeni ime. Naime, ako naziv nedelja potiče od reči „ne delati“, a svi se tog dana ponašaju kao da je u pitanju bilo koji dan i ne prestaju sa svojim delatnostima, onda nedelja nije nedelja i s pravom je pobegla. Otišla je negde gde se još uvek poštuje jednostavan nauk: šest dana radi, a sedmog se odmaraj, čitaj knjige, piši pesme, otiđi u prirodu, budi nešto drugo, nešto različito od onoga što si ostalih šest dana. Budi drugačiji tog dana da bi ostalih dana bio uvek isti. Uspori ritam. Nađi neku sporu pesmu i slušaj je celog dana. Uživaj u sporosti. Kaži: „Spor sam, priznajem, ali kada bih bio brži, ne bih znao da postojim.“

Da, krajnje je vreme da vratimo nedelju. Ako to uskoro ne učinimo, nikada je više nećemo videti. A život bez nedelje, odnosno, život bez dana odmora nije više život, već sumorni ringišpil koji se zaustavlja samo jednom – onda kada je kasno za sve.

[zanimljivaekonomija]

Agroklub bira najbolje ruralne fotografije u 2023.  – prijavite svoju

Na poljima cveta suncokret, sazreva kukuruz i soja, kosi se seno... Vredne ruke beru kruške, jabuke, lubenice, lavandu, žalfiju, šljive, a krenula je i priprema zimnice. Pekmez ili rakija, slatke su muke naših vrednih poljoprivrednika.

A mi im dodajemo još jednu - napravite sjajnu fotografiju, nominujte je na #RuralFoto izbor i osvojite dobar džeparac.

Dakle, u toku je RuralFoto konkurs - izbor najboljih ruralnih fotografija 2023. godine. To je prava prilika da se ovekoveče lepote naših sela i njihovih običaja - koji se često održavaju upravo leti. 

Kako nominovati fotografiju?

Svaka punoletna osoba i registrovani korisnik Agrokluba može na ovaj izbor nominovati četiri fotografije, jednu po kategoriju, a one su: selo, proizvodnja hrane, životinje i priroda. Nominovati ih možete na društvenoj mreži KLUB do 31. avgusta 2023. godine u 23:59 sati. Autor najbolje fotke, u svakoj od kategorija, osvaja novčanu nagradu od 500 evra bruto, a nagrada publike koju daju Hrvatske šume - porodični vikend odmor u Pansion Lovački u Delnicama, ide onom čija fotografija prikupi najveći broj lajkova čitalaca Agrokluba.

Do sada je pristiglo više od 600 fotografija, a kakve su prizoreuslikali ljubitelji poljoprivrede možete videti na agroklub.rs, i informisati se o svim pravilima RuralFoto izbora, kako postaviti fotogragiju-video tutorial, te pročitati 10 saveta kako napraviti dobru ruralnu fotografiju.

Dakle, još 40-ak dana ostalo je za nominaciju vaših fotografija na RuralFoto konkursu. Potrudite se da zabeležite vama najdraže kadrove i ne dozvolite vrućini da vas u tome omete jer, osveženje možete potražiti u montažnim bazenima koje nude Pevex trgovine.

Ko bira najbolje fotografije?

Nakon što istekne rok nominacija, 31. avgusta 2023. stručni žiri će odabrati deset najboljih fotografija u svakoj od kategorija, nakon čega će učesnici konkursa sami između sebe izabrati četiri najbolje.

Partner izbora najboljih ruralnih fotografija u 2023. godini je Evropska komisija koja promoviše Zajedničku poljoprivrednu politiku EU - partnerstvo između poljoprivrede i društva kojim se obezbeđuje stabilno snabdevanje hranom, a poljoprivrednicima prihod te održava dinamičnost ruralnih područja. Proglašenje najboljih fotografija i izložba održaće se u Osijeku 15. septembra 2023. na konferenciji o novim tehnologijama u poljoprivredi AgroRocks 2023.

[piecesofmeareyours]

ponovo niste shvatili šta je pisac hteo reći.

nije svaki raskid isti, nekad znači ojačanje odnosa. ni jedna noć nije laka. samo jastuk sakriva suze. hrana nema isti ukus, svakom osmehu fali suza radosnica. samo čiste glave i spremnog zagrljaja sam nam dala šansu da se volimo kao prvog dana.

vi koji prolazite kroz nešto isto ili slično, nemojte se plašiti da kažete kako se osećate. nemojte se plašiti da kažete nedostaješ mi i volim te. nemojte se plašiti da zavirite duboko u svoju glavu i krenete od srži problema. nemojte se plašiti da priznate sebi da grešite. nemojte se plašiti da pošaljete taj sok od jabuke. nemojte se plašiti da kažete ne želim i ne mogu. nemojte ponos koristiti kao izgovor za greške. nije lako verujte mi znam, ali sa sigurnošću vam mogu reći sledeće:

imate samo jedan život i jednu priliku da dobro razmislite.

sve negativne stvari ne postoje ako se više ne dešavaju. nova stranica. prestanite biti zlopamtila. ne lažite sebe da će proći ljubav. ljubav ne prolazi ako je prava. emocije su igrica koju niko od nas ne zna da pređe. svako osećanje je validno. volela sam je najviše onda kad sam joj rekla da mi ne znači ni trunku i da želim da ode. samo sam ja to znala. noćima sam gledala da li je online i da li samo ja ne mogu da zaspim. pisala i brisala poruke. ne dozvolite da bude kasno i da ste svesni da ne možete poslati poruku ni očekivati novi početak. toga se plašite. i trebate da se plašite ako vas ponos dovede do toga da neko odustane od vas, samo jer ste bili previše uplašeni da kažete da ste tu.

a vi sa druge strane, ne zamerite, ne znate koliko je teško tražiti prostor. ne znate koliko je teško ne gledati vas svakodnevno u majici i gaćicama kako perete zube i spremate nam prvu jutarnju kafu. ne verujte u laži poput ne zanima me ili dobro sam. pokušajte da shvatite šta nas je bolelo. pokušajte da radite na svemu kao i mi. jedna ruka vuče drugu. sad nam je najviše potrebna ljubav i razumevanje. nemojte pakovati kofer za beg od stvarnosti. volimo vas, oh da samo znate koliko vas volimo. naša namrštena faca je samo koncentracija da ne kane suza koja će preliti stare traume koje ne želimo u budućnosti. znamo da nije lako čuti sve te odvratne stvari koje vam govorimo. možda je to naš način da preguramo ovo. zaboga nedostajete nam svake sekunde iako smo previše ljuti da to kažemo. nikad nećete čuti od nas direktno ali niko nema pravo da traži od vas da čekate. sačekajte, ako mislite da treba. znam da boli, proklet bio ko kaže da je lako. ali jedno znajte. ako smo i dalje tu, makar u blizini, volimo vas i gutamo knedle dok u šaci držimo tu malenu iskru nade za nas, o kojoj toliko govorimo da se ugasila. nije se ugasila, samo smo je pustili da se odmori tu sa leve strane duboko ispod grudi. neka me mrzi ceo svet što vam govorim ovo ali zaslužujete da znate.

budite jaki i imajte u rezervi uvek taj sok od jabuke. ne plašite se da ga iskoristite kad god vam je potreban.