#mihajlovasiljevic

[vasiljevicmihajlo]

[lifeinbooks]

Volim tvoju selektivnu amneziju kada biraš da svoje greške zaboraviš, a moje sve znaš napamet.

[vasiljevicmihajlo]

Mihajlo Vasiljević Ogoljen

[vasiljevicmihajlo]

Mihajlo Vasiljević Sečivo

[lifeinbooks]

da li se bojiš da zavoliš

Pitao me je jednom neko: "Da li se plašiš da zavoliš poslije toliko vremena?" Rekla sam: "Ne plašim se da zavolim, plašim se da budem ta koja je jedina zavoljela." I tu čuči moj najveći strah.

[lifeinbooks]

Možda je samo bilo suđeno da budemo zajedno, ali ne i da ostanemo.

Možda uopšte nismo ni bili suđeni.

[lifeinbooks]

živela si i pre mene, živećeš i posle. Živećeš slobodno, živećeš bolje, godine će proći, nizaće se bore, a ponekad jedno drugog setićemo se, pa ćemo se pitati da li je moglo drugačije.

[lifeinbooks]

Svaki problem ima svoje rešenje. Svaka tuga je prolazna, shvatio sam to. Shvatio sam da je sasvim okej da ostanu ožiljci od rana. Ono su tu da nas podsete na sve što je prošlo, što je iza nas. Shvatio sam da se neku popucali šavovi ne mogu više zašiti. A i ne krpa se svaka rana. Neke moramo ostaviti otvorene i pustiti ih da same prođu. A neke osobe ne može oprati ni najčistija reka kada ti se zgade. I to je u redu. Neki događaju treba da prođu, da nas nauče nečemu i da ostanu u našoj prošlosti, podsećajući nas na greške koje smo pravili i na ljude kakvi smo nekad bili.

[lifeinbooks]

Ne voliš ti mene

koliko sebe voliš

zato i nismo uspjeli.

A ja sam te voljela

više od sebe

zato smo toliko dugo

i trajali.

[lifeinbooks]

Neke rečenice se ne moraju dovršiti Neke priče nemaju kraj. Neki su krajevi neočekivani. Ali poslije svakog kraja nastupa novi kraj i novi početak.

[lifeinbooks]

Ti??👤

[lifeinbooks]

Uvuku ti se pod kožu.

U srce,

U uši.

U vrat, u usne, u mozak,

u svaku poru tvog tela.

Obuzmu te.

I onda te ubiju.

Bednim odlaskom bez pozdrava.

Jednim "ne" i hiljadu "da".

Hiljadu pitanja, a nijedan odgovor.

[lifeinbooks]

Ostala sam bez svega. Mislila sam da je najgore što sam bez tebe ostala, a sebe sam izgubila i prije nego tebe.

[lifeinbooks]

Oboje se pravimo da smo jaki

kad smo zajedno u prostoriji.

Ti se praviš da me ne čuješ

dok jecam u hodniku

i vežem pertle,

a ja se pravim da ne čujem

kako tvoje suze

padaju na moju košulju.

[lifeinbooks]

Znate li šta ostane poslije ljubavi?

Prazno mjesto u krevetu. Prazno mjesto u srcu. U glavi. Stare slike pune uspomena. Uspomene pune ljubavi. Noći bez sna. Jutro bez nje.

[lifeinbooks]

Sami sebe ubijamo polako. Kasnije čak i ne krivimo tu osobu koja nas je povrijedila, već sebe. Krivimo sebe, jer mi smo joj to dopustili. Dopustili smo joj da bude izvor našeg bola i patnje. Sami smo krivi ponekad. Sami patimo. Sami volimo i sami gubimo sebe u toj ljubavi. Na kraju sami se i mijenjamo i postajemo ono za što smo smatrali da nikad nećemo postati.