egziperans

[egziperans]

Im like such a fucking asshole but i also love helping people and i want everyone to happy

[egziperans]

[egziperans]

Constantly changing. Constantly growing.  Constantly trying my best.

Unknown (via deeplifequotes)

[egziperans]

Love everything about yourself, not just the good things. People will love just one side of you, it is important you to love the whole you.

[egziperans]

[egziperans]

[egziperans]

[egziperans]

otp meme ♥ harmony addition [1/8 scenes] ↳ “I’ll go with you.”

[egziperans]

Bas tako!

[egziperans]

I ljubite se… Kod kuće, prije nego što krenete na posao, kad se vratite s posla, na ćošku, u ulazu… Kao kad ste se tek upoznali i niste mogli da skinete ruke jedno sa drugog, ljubite se cijelim tijelom, ljubite se kao da sutra ne postoji… Kao da na ovom svijetu nema ljudi osim vas, kao da nemate nijednu brigu, kao da… se volite najviše na svijetu.

[egziperans]

Ni večeras nema tvoga muža. Postavila si večeru, sredila kuću, sredila se, a on kasni. Kasnio je i sinoć, kasniće i sutra, kasni svake večeri. Sastanci, neodložni poslovi, gluposti i izmišljotine, a ti u najboljim godinama. U godinama u kojima treba da se živi sve ono u šta se ulagalo... Goriš od života koji prolazi pored tebe... Gledaš se u ogledalo, vrtiš glavom, nameštaš kosu, okrećeš se, ćutiš, smeješ se, plačeš, a njega nema. Da li si to ti? Pitaš se. Da li si to ti? Pitam te. Studirali smo zajedno, tačnije ti si studirala, a ja sam sedeo do tebe i studirao tvoj pogled, tvoje ruke, način na koji hodaš, način na koji se smeješ. Odbijala si me redovno, ali diskretno, damski, da se ne uvredim. Voleo sam tvoje otmeno odbijanje, uživao u njemu, znao sam da me nećeš, ali u tom tvom „neću“ bilo je više stila nego u svim onim ljubavnim pristajanjima koja su me kasnije čekala. I pristala si jedne noći, i druge, treće, četvrte... Otplesali smo toliko toga zajedno, i mogli smo još, da se nije pojavio on... Večeras nismo studenti, večeras si ti njegova žena, gospodina direktora lično, a ja sam jedino što ti je preostalo od mladosti kojoj se sve češće vraćaš. Malo je falilo, sećaš se kako si mi pala na grudi, i rekla mi da me voliš, ali da ti ne treba pesnik, nego muškarac. Sada si sa muškarcem u braku, pravim. Kome si sve, od služavke do sekretarice, samo mu nisi ono što si bila meni... Dobila si stan u centru Beograda, automobil, kreditnu karticu, zimovanje, letovanje, drugarice na visokoj nozi, VIP propusnice, prva mesta za premijere, viđene ljude u svojoj okolini, i kao da ti nešto fali? Dobila si sve, a opet nemaš ništa. Kao da ništa od toga nije tvoje, kao da sve prolazi mimo tebe. Šta se desilo? Gde je nestala ona studentkinja koja mi je bila interesantnija od celog Beograda zajedno? Šta bi bilo da si pristala one noći? Živeli bismo na periferiji, verovatno bismo plaćali kiriju, i to sa malim zakašnjenjem, kao i struju, vodu, telefon. Ne bismo imali dvadeset soba, nego dve. Jednu našu, zajedničku, i drugu, dečiju. Ti bi radila u struci, a ja bih radio šta god i gde god, samo da preživimo, samo da te usrećim… Imali bismo decu, dvoje, troje, desetoro. Za razliku od direktora ne bih čekao da prođe ekonomska kriza. Ne bih čekao ništa, samo bih te voleo, nežno, strpljivo, isto onako kao što sam te voleo prvi put, one noći... Ne bih mogao da ti ponudim sve ono što imaš sada kod njega. Verovatno bismo zimovali kod mojih na selu, a letovali svake treće godine, i to u maju, ili septembru. Poznate face viđali bismo samo na televiziji, mada sumnjam da bismo se uopšte bavili televizijom. Umesto kreditnom karticom plaćali bi čekovima, a poljupci i zagrljaji bili bi naš neograničeni kredit poverenja jedno u drugo… Voleli bismo se, to je sigurno. Nakon posla trčao bih kući da te vidim, nasmejem, i da ti ispričam na koje si mi sve načine nedostajala. Donosio bih ti svake večeri poklone, smešne, glupave, i smišljao priče vezane za njih, a ti bi im se radovala... Vodili bismo ljubav, pričali do kasno u noć, grlili bi se, mazili, gledali jedno u drugo kao u početak i kraj svega. Ne bi postojalo ni vreme, ni godine, ne bi postojalo ništa što bi nas delilo, samo ti i ja, samo naša priča... Svanulo je u međuvremenu, budiš se ujutru, tvog dragog direktora i dalje nema. Da li mu se nešto nije desilo? Pitaš se. Zoveš ga telefonom a on ti mrzovoljnim glasom odgovara da je zaglavio sinoć u kafani, a da je posle otišao na poslovni put. Spustio ti je slušalicu. Nije rekao ni izvini, nije rekao ništa... Nemaš više snage ni da ga mrziš, opsuješ u sebi, i nastavljaš da toneš u pitanja koja sebi sve češće postavljaš nespremna da se izvučeš iz svega toga, i odeš. Da li si se ikada zapitala šta je sa mnom? Da li sam srećan? Zašto nemam dece? Stalnu adresu? Tačno, pogodila si, zbog tebe… I zbog one noći kada si rekla da me voliš, i otišla sa njim, za njega.

Stefan Simic

[egziperans]

original post [x]

[egziperans]

When you broke up with someone, it doesn't mean you don't love them, it just mean you love yourself more.

[egziperans]

http://iglovequotes.net/

[egziperans]

Dugo nećeš znati šta predstavljaš u mom životu…

Koliko si često bila tu…

Mislićeš da sam samo jedan od mnogih…

I da si ti meni samo jedna od mnogih…

Pratiću kako ćeš nežno i otmeno da stariš Da menjaš stilove Poslove Ljubavi

I neću ti ostavljati nikakve znake Moći ćeš samo da me osetiš Da pretpostavljaš…

Nastaviću da prolazim pored tvoje zgrade Nećeš ni znati koliko sam ti puta bio blizu…

Gledaću tvoje fotografije na internetu Čuvaću samo one na kojima si ti… Tvoja umetnost fotografisanja me nikada nije zanimala...

Sačekaću da ti se dogode sve one najlepše stvari A i one druge, o kojima ćeš da ćutiš…

Sačekaću da ti se dogodi čitava jedna mladost A i sve ono što ide posle…

Sačekaću da probaš sve one muškarce koji ti se nude Da završiš sa knjigama koje si započela Da ostvariš ambicije na kojima si toliko radila

Sačekaću da se suočiš sa sobom kao žena, majka Iako već sada znam da će u dubini duše Uvek nešto da ti fali…

I tek tada ćemo, kada sve to prođe Imati onu šetnju koju smo toliko dogovarali Onu jednu izmaštanu koja nam se nikada nije desila I onu buduću, pravu, kada ćemo reći sve ono što nismo…

Ti ćeš tada biti žena Nečija žena

Ili ničija?

A ja ću sačekati jednu drugačiju tebe

Možda ne lepšu

Možda ne srećniju

Možda ne ni bolju

Ali svakako jednu zreliju tebe

Koja neće tek tako olako preći preko ove pesme…

A ni preko ovog života koji ti je upravo piše…

Tek tada...

Zato što je sada, bojim se, prerano...

[egziperans]

http://iglovequotes.net/

[egziperans]

It’s not about finding someone normal, it’s about finding someone the same crazy as you are... ♥