#Раде

[lagrimanegra]

Раде Драинац

[ststevanofdecani]

"На суђењу Адолфу Ајхману у Јерусалиму 1961, сведок оптужбе Александар Арнон, открио је да је у Јасеновцу убијено од 600.000 до 700.000 људи, док је у другим логорским комплексима НДХ (Јадовно, пре свега) побијено још неколико стотина хиљада.

Историчар ��енахем Шелах је у својој књизи 'Историја холокауста—Jугославија', коју је објавио 'Јад Вашем', рекао да је 700.000 жртава реална цифра.

Био је мој близак пријатељ и са мном је поделио резултате свог важног истраживања. У својој књизи Шелах је на страници 188 написао:

'Током четири године постојања, у Јасеновцу је почињено убиство на стотине хиљада људи. Поред тога што је био концентрациони и робовски радни логор, био је то и логор истребљења'. На страници 189 своје књиге потврдио је да је 700.000 реалан број жртава.

Преживели су у својим сведочењима рекли да број жртава износи 900.000 до милион (сведочења Цадика Данона, Милана Дуземлића, Јулијо Бинга).

Нацистички извори наводе 600.000–750.000 (Херман Нојбахер, специјални изасланик Министарства спољних послова Трећег рајха за Југославију, и Ернст Фик, генерал мајор немачких СС трупа, у свом писму Химлеру од 16. марта 1944).

Енциклопедија Југославије из 1962, објављена у Загребу, каже да је број жртава 700.000.

А Фрањо Туђман, у свом 'Беспућу повијесне збиљности' процењује да је број жртава свега 3.000–4.000.

Видите, кад дођете до државног наратива Хрватске о 83.000 жртава и Туђмановог о само 3.000, ту морате одмах позвати у помоћ математику и логику.

Аушвиц је заузимао површину од 40 км2, а Јасеновац је био шест пута већи, односно 240 км2. Поставља се питање зашто им је био потребан простор приближне величине од 150 фудбалских терена за тај, по државном наративу Хрватске, број од '83.000'?

За изградњу зида у Јасеновцу од 842 метара дужине коришћен је робовски рад десетина хиљада људи који су ручно морали све да раде без машина.

Никад нећемо знати тачан број жртава у Јасеновцу јер не бисмо успели да утврдимо број фетуса који су извађени из материца несрећних мајки; оних који су скувани у казанима, како би се од њих направио сапун; оних који су бачени у реку Саву, оних чије кости су спаљене у усташкој асанацији терена масовних гробница 1945. године…

Архив из Единбурга располаже снимком Јасеновачких масовних гробница савезничких пилота из ваздуха које су се простирале на око 10 км2.

У својој књизи 'Јасеновац—Аушвиц Балкана' презентовао сам све до сада доступне процене о броју жртава.

Након темељног истраживања у архивама немачких војних дневника у Регенсбургу, италијанских фашиста у Риму, путева транспорта од Јасеновца до Бергена у Националном архиву у Ослу, архиве 'Јад Вашема', затим Архива Југославије, Србије, Српске и Хрватске, Југословенске кинотеке и последњих доказа из Архива у Единбургу, бојим се да цифра од 700.000 може бити само већа него што смо мислили, и то нема апсолутно никакве везе с ревизионизмом већ је засновано на истрајном и темељном научном истраживању.

Дакле, тренд ревизионизма је увелико у току, ваља се борити.

А 2007, када је у Јасеновцу отворена нова хрватска изложба о логору на којој је представљен списак од 69.842 убијених, отварању су присуствовали и представници центра 'Симон Визентал'. Очигледно да мој пријатељ Зуроф није имао времена да се детаљније позабави питањима бројева пострадалих, отуда је, очигледно случајно, упао баш на линију државног наратива Хрватске од 83.000 до 100.000 жртава у Јасеновцу.

Ја сам историчар за кога чињенице представљају најважнију компоненту анализе и извођења историјских закључака. Чињенице говоре саме за себе. Коме је стало до истине, а не до беспућа повесне збиљности, јасно је о чему се ради".

—Проф. др Гидеон Грајф

[leonid2013]

ЦЕНЫ НА ПРОДУКТЫ В 2019 И В 2025. ДЕПУТАТЫ В РАДЕ РЖУТ! ТРЕШ КОНТЕНТ!

[comonblancechance]

16/05/2025И он им казива много у причама говорећи: гле, изађе сијач да сије. И кад сијаше, једна зрна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их. Матеј 13:3-4 Господ Исус Христ сам нам у 19 стиху објашњава ово упоређење. Сије се Добро семе Божије речи. Права штета је ако си ти тај тврди пут на који семе пада. Ти си чуо о Божијој милости и о његовој љубави према гршницима. Чуо си да је Бог свога јединороднога Сина послао да уместо гршника трпи и умре. Алио све то на тебе много не делује. Ти кажеш: да савијем своја колена и молим за опроштај греха?  Глупост! То раде само мала деца и бабе. Када умрем, ту се све завршава. Мртвима се не може судити. Ако стварно овако мислиш, онда једно сигурно знај, да је ђаво тај, који ти ове мисли доноси. Тако мисле и твоји пријатељи, али то ти не пружа никакву сигурност. То уопште није битно и важно шта ти и твоји пријатељи мислите! Ако мислиш да ђаво не може управљати твојим мислима, онда се много вараш. Он је Божији непријатељ и жели у теби да учврсти твоју неверу према Богу. Али долази време, у то буди сигуран, када ћеш у великом страху пасти на своја колена, што данас не желиш да урадиш. Мораћеш то урадити пред Исусом Христом, кога данас мрзиш из свега свога срца. Тада ћеш га признати за Господа, али од тога нећеш имати никакве користи. Онај који је на крсту умро за грешнике, изрећи ће суд над тобом. Тада за тебе више неће бити милости. Сви који су остали неверни ће бити бачени у пакао за сву вечност. Тамо ће имати заједницу са ђаволом и свим демонима, јер је за њих и за све оне који су му веровали , приправљен вечни огањ. Матеј 25:41 Тамо црв не умире и ватра се не гаси. Марко 9 Имао си довољно времена да се покајеш и прихватиш Исусову жртву, али то то ниси желео урадити. Зато добро се преиспитај још једном и добро о свему размисли. Још данас можеш побећи у Христове руке, своме Спаситељу, и дозволи му да те спаси.

[mihaylovblog]

103 години от рождението на сръбския актьор Раде Маркович (1921 – 2010). Той остава завинаги свързан с българското кино с ролята си на сръбския военопленник Иво Обренович, партнирайки си с Невена Коканова в българския игрален филм “Крадецът на праскови” (1964 г.). Снимка: https://blitz.bg/

[jelenajt]

Као што се књига сама отвори на оној страници на којој си највише пута застао, тако вероватно раде и сећања: враћају те изнова на оно место где ти је живот запео.

[coollylazyforest]

Криптовалуте у Србији: шта треба да знаш пре него што уђеш у игру

🎯 Кратак водич за младе који желе да уђу у свет крипта — легално, безбедно и паметно.

🚀 Упознај дигиталне новчанике

Криптовалуте попут биткоина више нису само тренд већ стварност и у Србији. Млади улазе у крипто јер траже нове начине да зараде, инвестирају и остану независни. И, наравно, зато што све то делује кул.

Зашто крипто постаје популаран у Србији:

Не мораш да идеш у банку — све радиш са телефона

Постајеш свој финансијски газда

Можеш да радиш и зарађујеш одакле год

И да, криптовалуте су легалне, али постоје правила. У наставку ћеш сазнати шта сме, шта не сме и како Vizija Heliosa може да ти помогне да стартујеш паметно.

📜 Шта каже закон

Од 2021. криптовалуте у Србији имају свој правни статус. Зову се дигитална имовина, али нису званичан новац (још увек).

Важно:

Не можеш платити кафу биткоином у кафићу

Али можеш улагати, трговати и чувати крипто

НБС (Народна банка Србије) прати шта раде компаније, али појединци могу слободно да користе крипто — уз плаћање пореза, наравно.

✅ Шта ти је дозвољено

У Србији је дозвољено:

Трговање преко платформи (да, и Binance, и Vizija Heliosa)

Куповина и продаја токена

Чување крипта у апликацијама или хардверским wallet-има

Отварање налога на берзама

Бављење крипто-услугама ако имаш дозволу

👉 Све ово можеш и преко Vizija Heliosa, где добијаш алате за почетнике, напредне кориснике и аутоматизовани систем трговања.

⛏️ Шта је са рударењем?

Копање биткоина = легално. Ако имаш опрему и знање, можеш да рудариш и да продајеш оно што ископаш.

Само запамти:

Приход мораш пријавити

Платити порез

Можеш одбити трошкове (струја, опрема)

Градови са јефтинијом струјом (нпр. Бор) постају крипто-friendly за рударење.

💰 Како се плаћа порез

Свака зарада од крипта се опорезује. Ево примера:Куповна ценаПродајна ценаДобитПорез 15%20.000 €30.000 €10.000 €1.500 €

Рудари пријављују као „остали приход“ и пријаве се подносе до 15. маја.

🧾 Ко сме професионално да ради с криптом

Ако си фирма и желиш да нудиш услуге (менјачнице, wallet-и, посредовање), треба ти лиценца од НБС.

Vizija Heliosa већ сарађује с таквим компанијама и пружа алате за лакше руковање трансакцијама.

⚠️ Опасности које треба избегавати

У крипту има простора за грешке. Зато пази на:

Сумњиве линкове и платформе

Губитак лозинке = губитак крипта

Волатилност цена — не улажи све што имаш

Vizija Heliosa нуди сигурносне модуле, двофакторску заштиту и обуку.

🟢 Како почети без муке

Направи налог на Vizija Heliosa

Потврди идентитет (ово је битно)

Уплати динаре или евро

Купи своју прву криптовалуту

Изабери wallet — и чувај податке!

Платформа има:

паметне стратегије трговања

графиконе и сигнале у реалном времену

подршку на српском

🔚 Финале

Криптовалуте су стварност и у Србији — и то легална. Али паметна.

Ако желиш да уђеш у крипто свет безбедно и с алатима који ти све олакшавају, Vizija Heliosa је твоја стартна платформа.

➡️ Почни паметно. Улази корак по корак. Крипто није магија — али јесте будућност.

[oleglegalist]

Правительство разработало и подало на рассмотрение Верховной Раде законопроект 13367 о защите населения от инфекционных болезней, согласно которому лица, в частности, дети и учителя, не получившие обязательных профилактических прививок согласно календарю вакцинации, не смогут находиться в учебных заведениях – при условии, что у них нет медицинских противопоказаний к прививкам. Данные о проведении вакцинации или об отказе от прививок должны будут вноситься в Электронную систему охраны здоровья (ЕСОЗ). В Кабмине отмечают, что в 2022 году Верховная Рада приняла евроинтеграционный Закон «О системе общественного здоровья», которым была урегулирована система профилактики инфекционных болезней, эпидемиологического надзора и т.д. Переданный на рассмотрение парламента законопроект 13367 необходим для приведения украинского законодательства к нормативам ЕС, где очное образование возможно только при условии получения обязательных прививок, а для родителей преду��мотрены даже штрафы за отказ от вакцинации детей. Законопроект содержит норму о том, что «лицам без медицинских противопоказаний, не получивших обязательных профилактических прививок согласно календарю вакцинации, пребывание в детских заведениях оздоровления и отдыха, а также посещение учебных заведений не разрешается». В случае, если у лица нет прививок, оно может реализовать право на образование в заочной, дистанционной, сетевой, индивидуальной или других определенных законодательством формах. Отказ от вакцинации Законопроект 13367 содержит норму и о том, что когда совершеннолетнее дееспособное лицо или законные представители несовершеннолетнего или недееспособного лица, которое должно пройти вакцинацию, отказываются от обязательных профилактических прививок, медицинский работник должен взять у них соответствующее подтверждение об отказе, а в случае нежелания предоставить такое подтверждение – составить акт по форме и в порядке, утвержденном Минздравом.

[alnikvar]

⚡ПОЛНЫЙ П*ЗДЕЦ! ДЕПУТАТЫ В РАДЕ РЖУТ НАД ЦЕНАМИ В АТБ! ГОНЧАРЕНКО ПРОТИВ...

[pirados]

Раде Космајац би Схаран Цонцепт - Превари га са мном (ОФФИЦИАЛ ВИДЕО 2023)

[ststevanofdecani]

На данашњи дан, 16. јуна 1845. године почела је градња Његошеве капеле на Ловћену, коју је владика Раде посветио свом стрицу Светом Петру Цетињском и намијенио за мјесто свог вјечног починк

Саграђена је на Језерском врху у духу хришћанске градитељске традиције округлих цркава и гробница. Брату Перу и сенаторима, Његош је пред смрт изразио жељу да га сахране поред нове капеле: „Још ви препоручујем и аманет предајем кад умрем копајте ме на Ловћен код нове цркве“. Након смрти Његош је привремено сахрањен у Цетињском манастиру, да би након четири године његови посмртни остаци били пренесени у капелу Светог Петра на Ловћену, која тек тада постаје гробна Његошева црква. Краљ Никола, рекао је 1913. године: “Ловћен је Олимп српски, споменик подигнут Божјом руком слободи и њезиним бранитељима, колико је то наше славне династије, подножије је то маузолија пепела Петра Петровића Његоша”.

Знајући за важност и симболику Његошеве капеле и Ловћена, Аустријанци су, током Првог свјетског рата, из Бококоторског залива бомбардовали ове светиње, а након капитулације Црне Горе, окупаторски гувернер Вебер, по наредби Врховне команде, наредио је ексхумацију Његошевих костију, како би се његова завјетна капела срушила и на том мјесту изградио споменик у знак аустријског освајања Ловћена. Митрополит црногорски, Митрофан Бан, покушао је да у име грађана Цетиња умоли окупатора да одустане од ове намјере рекавши Веберу да је “Његош био не само господар Црне Горе, већ и пјесник Српства, и да ће тај чин тужно одјекнути у свим српским срединама”. Митрополит није успио. Ексхумација је извршена и Његошеви остаци су након обављеног парастоса пренешени у Цетињски манастир. Његошева црквица је разрушена и расписан конкурс за изградњу споменика. Али, ова идеја није остварена. Аустрија је изгубила рат, а Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, под династијом Карађорђевић, створена је 1918. године.

Одлуком Светог архијерејског сабора и Светог синода Српске православне Цркве, по предлогу митрополита црногорско-приморског Гаврила Дожића, Његошева капела имала се обновити. Пет година касније, Његошев завјет је по други пут испуњен, а извршио га је краљ Александар Карађорђевић, унук црногорског краља Николе. Његошева капела је обновљена 1925. године. Освећене је извршио митрополит црногорско-приморски Гаврило Дожић уз асистенцију четворице свештеника. Овим поводом пристигао је на Цетиње и српски патријарх Димитрије Павловић, који је лично одслужио Службу у помен Његошу. До Иванових корита могло се аутомобилом, а одатле су сви ишли пјешице. Тачно у подне, 21. септембра, на Ловћен је стигао ковчег са Његошевим костима. Ковчег су у обновљену капелу унијели краљ Александар Карађорђевић, чланови Владе и митрополит Гаврило са епископима.

По спуштању ковчега у саркофаг, одслужен је свечани помен. У саркофаг су спуштени комадић свилене Његошеве одјеће нађен при откопавању старе капеле и албанска споменица коју је краљ Александар скинуо са својих груди. Митрополит Гаврило је потом ковчег закључао и запечатио га печатом Митрополије Црногорско-приморске, док је печат Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца ставио маршал Двора, ђенерал Дамјановић. Кључ је митрополит Гаврило предао краљу Александру.

За вријеме спуштања поклопца на саркофаг, краљ Александар је отпасовао своју сабљу, предао је краљици Марији, те положио на спуштени поклопац велику сребрну палмову грану да би након тога од краљице узео сабљу, извадио је из кора и положио на саркофаг да ту преноћи. Око гроба је постављена војничка стража. Обновљена капела је израђена од тесаног ловћенског камена. Темељ Капеле је подигнут на солидној основи, у могућности да се одупре зубу времена. Све што је остало од старе капеле узидано је у обновљену. Величина и облик старе и нове капеле били су исти, а простор око нове капеле је нешто проширен. Око капеле је подигнута ограда са степеницама од тесаног камена. На врх капеле је постављен крст од мермера. Унутрашњост је израђена потпуно према старој капели. Капела и олтар су покривени плочама. Под унутрашњ�� капеле постављен је од камена са Брача. Унутрашњост капеле је сачињена од мермерних плоча које имају иницијале Петар Петровић Његош. У мраморној плочи урезано је златним словима: “Ми Александар I, краљ Срба, Хрвата и Словенаца, праунук Карађорђа Петровића, вође и почетника ослобођења Србије, унук кнеза Александра Карађорђевића, и син Петра I великога ослободиоца и ујединитеља нашега народа, и књегиње Зорке Петровић Његош, обновисмо овај свети храм, који је на Ловћену близу Цетиња подигао и за вјечну кућу изабрао славни наш предак Петар Петровић Његош, владика и господар Црне Горе, велики родољуб, пјесник слободе Црне Горе, поклоник, Хероју Тополскоме Карађорђу бесмртноме и апостол и пјесник јединства нашега народа, а који би 1916. године разорен у рату за ослобођење и уједињење. Нека је мир његовом пепелу. Његов свети благослов, нека се излије на наш дом и народ, кроз све вјекове. Амин. На Ловћену, 21. септембра 1925. године”.

У унутрашњости, насликане на мраморним плочама, налазе се иконе светог Петра Цетињског, светог Василија Острошког, светог Стефана Пиперског и светог Јована Владимира. Поврх ових икона је фреска Господа Исуса Христа. Свети пријесто остао је на истоме мјесту као у старој капели и оспособљен је за вршење богослужења. На улазу у капелу, са десне стране, постављени су саркофаг, покривен једном плочом од мермера, и круна, израђена од истог мермера. Испод саме круне је Његошев лик у мозаику. Са стране саркофага је узидан у зид камен Његуша и на њему је такође насликан Његошев лик. Златним словима израђени су цитати из Горског вијенца: “Благо томе ко довијек живи, имао се рашта и родити” и “Вјечна зубља, вјечне помрчине, нит догори нити свјетлост губи”.

Спроведен је и громобран који је капелу штитио од громова. Никола Краснов је свој рестаураторски задатак обнове капеле извршио на највишем нивоу тадашњих знања конзерваторске струке. Краснов је сачувао мјесто, основу, облик и половину камена старе капеле. Капелу је осликао Урош Предић. Ни током Другог свјетског рата Његошева капела није била поштеђена. У априлу 1942. године окупаторска италијанска војска је оштетила капелу, али, срећом, причињена штета није била велика. Међутим, рушење Његошеве капеле до самих темеља није било дјело странаца. Почетком 1952. године, у складу са одлуком Владе НРЦГ, црногорски комунисти понудили су хрватском вајару који је живио у САД, Ивану Мештровићу, да умјесто капеле на врху Ловћена подигне маузолеј. Мештровићу та идеја ни од раније није била страна, јер је то предложио још 1924. године, али су српске влади��е одбиле његов предлог. Овога пута није било препреке за Мештровића и он је одмах прионуо на посао, али су се радови на изградњи маузолеја одужили због лоших економских услова у Црној Гори, па је чак, 1962. године када је Мештровић умро, изградња била обустављена на неодређено вријеме.

Најумнији људи из цијеле земље су стали о одбрану Његошеве капеле, истичући да се мора поштовати владичин завјет. Као компромисно рјешење предлагано је да се маузолеј посвећен Његошу подигне на Цетињу. Али, децембра 1968. године, Општинска скупштина Цетиња донијела је одлуку о подизању Његошевог маузолеја на Ловћену по пројекту и изради Ивана Мештровића. Свети архијерејски сабор Српске православне цркве издао је саопштење по коме се не може сагласити са одлуком да се Његошева задужбина, посвећена светом Петру Цетињском, сруши, поредећи такав чин са рушењем капеле у вријеме аустријске окупације. Међутим, Општинска скупштина Цетиња донијела је једногласно неопозиву одлуку о подизању маузолеја на мјесту капеле. Митрополија Црногорско-приморска је затражила ��аштиту од Уставног суда Југославије који се прогласио ненадлежним и уступио предмет Уставном суду Црне Горе. Уставни суд Црне Горе је оцијенио да су одлуке Владе НРЦГ и Скупштине општине Цетиња биле законите и донио је рјешење да се на другом мјесту очува аутентичност Његошеве капеле, израживши мишљење да Његошева капела није храм, већ надгробни споменик и споменик културе. Ливада на Ивановим коритима била је мјесто гдје треба премјестити Његошеву капелу. Његошева завјетна капела порушена је до темеља. Од 1974. године, на њеном мјесту се налази Мештровићев маузолеј.

[tor10001]

George Grape, [25 мар. 2025 в 17:59] 77% украинцев не доверяют Верховной раде и политическим партиям — половина не верит СМИ В незалежной 79% населения не доверяют чиновникам, по 77% — политическим партиям и Верховной раде, свидетельствует опрос украинского института политических исследований. Судебной системе ��е верят 73% опрошенных украинцев, правительству — 71%. СМИ незалежной доверием также не пользуются — 50% граждан уверены, что они врут. Невысок уровень авторитета и у силовых ведомств — прокуратуре не доверяют 63,5%, национальному антикоррупционному бюро Украины — 62%. Среди политиков незалежной рейтинг недоверия в 88% получил Алексей Арестович*, в 83% — Юлия Тимошенко, в 75% — Петр Порошенко*, в 67% — Ермак и в 52% — Кличко. Об уровне доверия к Зеленскому авторы исследования деликатно умолчали. По данным на начало прошлого года, его авторитет был снижен как минимум до 64% по сравнению с 2023. * — внесены в перечень террористов и экстремистов

[comonblancechance]

20/12/2024Али ви остависте мене и служисте другим боговима; зато вас више нећу избављати. Идите и вичите оне богове које сте изабрали, нека вас они избаве у невољи вашој. Судије 10:13-14 А где су богови твоји које си начинио себи? Нека устану, ако те могу избавити када си у невољи, јер имаш, Јуда, богова колико градова. Јеремија 2:28 Дозивати Бога у помоћ Детаљно смо приметили како се људи понашају када дође до неке трагедије. Чак и они који нису у опште религиозни се окрећу према Богу кога у опште и не познају. У многим извештајима о падовима авиона, поплавама и пожарима, често се може видети и чути како људи спомињу и траже Божију помоћ. Ови људи то раде као да Творац није ни за што друго него да њих чува од катастрофа, и управо као што је неко рекао:,, да им хитно долази у помоћ са Неба.’’ Дешавало се да је Бог употребљавао катастрофе како би тако показао човеку како је немоћан и потпуно завистан од Бога. Преко пророка Јеремије Господ је рекао свом народу, када се нашао у невољи, да тражи помоћ од идола које је поштовао. Господ би и нама данас могао поставити исто питање. У тренутцима наше потребе могао би нам рећи:,, Зашто ме зовеш управо сада? Зашто не тражиш да те из твоје невоље извуче твој бог, Новац у који се толико уздаш? Нека ти сада помогне онај коме си толико верно служио!’’ Ако се уздамо у наше лажне богове, да ли је онда логично да очекујемо од Господа да нас заштити? Он очекује од нас да у сваком тренутку имамо потпуно поуздање у Њега.

[mihaylovblog]

09.11.1964 г. – Премиера на българския игрален филм "Крадецът на праскови" по сценарий и режисура на Въло Радев. Оператор е Тодор Стоянов. Създаден е по едноименната повест на Емилиян Станев. Музиката във филма е композирана от Симеон Пиронков.

В ролите: Невена Коканова, Раде Маркович, Наум Шопов, Михаил Михайлов, Васил Вачев, Георги Георгиев, Иван Братанов, Иван Манов, Теодор Юруков, Никола Дадов, Людмила Чешмеджиева, Ради Вълов, Стефан Гълдуларов, Герасим Младенов, Симеон Симеонов и др.

Снимки: https://bnr.bg/

[ljiljaknjiga]

МНЕМОТЕХНИКА .

Радио Дуго

( Раде Драинац )

Ако Има

( Антоније Исаковић )

Само Стилски

( Слободан Селенић )