#америчко оружје

[vaseljenska]

Америчке „убице тенкова“ стигле у Грузију

Америчке „убице тенкова“ стигле у Грузију http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/americke-ubice-tenkova-stigle-u-gruziju/

[palankaonline]

The Saker: КОСОВО ЋЕ БИТИ ОСЛОБОЂЕНО! „Рецимо само то да када бих ја имао пријатеља Албанца који живи на Косову данас, ја бих му најискреније саветовао да се чисти одатле док му се још пружа прилика да то учини. Косово ће бити прво место у Европи где ће клатно историје поћи у супротном смеру.“ * (Овај текст је написан и објављен на UNZ Review 8.12.2017.) Генерал Ратко Младић, који је напунио 75 година, прошле недеље је осуђен на доживотну робију од стране НАТО кенгурског суда под називом „Међународни кривични трибунал за бившу Југославију“, или МКТБЈ. Вредно је помена то да је Младић – исто као председник босанских Срба Радован Караџић и председник Србије Слободан Милошевић пре тога – био ухапшен и испоручен НАТО мучитељима од стране српских власти. То нам каже све што је потребно да знамо о текућем колонијалном статусу Србије и о компрадорској природ�� режима који је на власти у Београду. Са становишта англоционистичког царства, суштина је у томе да се понизи народ који му је пркосио. Јер – будимо сасвим јасни – баш то је онај прави и неопростиви грех за који Срби сносе кривицу и због чега су понижавани: они су се усудили да се супротставе англоционистичком царству и они су то учинили са ослонцем на сопствене снаге, и то чак без значајне руске подршке. Босански Срби су били једини који су пркосили Сједињеним Државама, Европској Заједници и НАТО пакту, не само без подршке Русије, него чак и без подршке југословенских власти из Београда (Слободан Милошевић је наметнуо санкције својој српској браћи у Босни!). Поступајући тако, босански Срби су показали свету пример храбрости какав типични савремени Европљанин није способан ни да замисли, а камо ли да схвати. Рат у Босни је углавном био лоше схваћен док је трајао, а сада је већ у великој мери заборављен. Без обзира на то, ја бих устврдио да је тај рат одиграо апсолутно кључну улогу у обликовању деценија које су уследиле. Зато, хајде да се подсетимо на неколико ствари које су се тада одиграле. NATO бомбардовање Републике Српске Пре свега, то је била студија случаја џиновског лицемерја, издаје и кукавичлука, од којих застаје дах. Лицемерја – зато што је Србима издата „заповест“ која је гласила „не смете се отцепљивати,“ док је заповест Словенцима, Хрватима, босанским Муслиманима и, касније, Албанцима гласила управо супротно: „отцепљујте се“, тако што ћете административне границе претварати у државне. Издаје – зато што је Југославија била једна од држава-оснивача Покрета несврстаних, па ипак наводно несврстане државе су се сврстале уз Империју и против Југославије. Најзад, кукавичлука – зато што ни једна једина земља није смогла храбрости да каже истину о геноциду над Србима у Хрватској и Босни у време Другог светског рата, док су истовремено проливали цунамије суза за Камбоџу, Руанду и, наравно, онај обавезни „холокауст.“ Сви су одвраћали поглед, и баш они који су такорећи дан раније вршили нечувена зверства (а на Хрвате и Немце то се посебно односи) „великодушно“ су посаветовали српске жртве да прошлост препусте забораву и да историј�� више није битна. И када је на крају међународно право отворено и безобразно било нарушено, када су „западне демократије“ употребиле своје ваздухопловне снаге за пружање подршке УЧК терористима и силеџијама, ни један једини правник или политичар није имао довољно мозга да схвати шта се догодило. Догодило се то да је онога дана када је прва бомба пала на Србију целокупан међународноправни поредак изграђен после Другог светског рата био смртно погођен. Тешко ми је да себи представим ишта срамније и одвратније од понашања европских земаља које не само да нису мрднуле прстом у одбрану државе која је припадала њиховом кругу, него су одушевљено учествовале у злобном и срамном рату који је био поведен против српског народа. Заиста, тај рат је обухватао „све по списку,“ сваки прљави трик је био искориштен против Срба: бројне „фолс флег“ операције, псеудо геноциди, илегално тајно наоружавање терористичких дружина, тајна испорука оружја примаоцима који су се званично налазили под ембаргом, циљани напади на грађанско становништво, употреба забрањеног оружја, коришћење званично „демилитаризованих зона“ да би се прикриле (до зуба наоружане) позамашне војне формације… Шта год хоћете, тога је било. Ако је нешто било одвратно, било је сигурно употребљено против српског народа. Чак и циљани напади на дотадашњу светињу – новинарску професију – били су дозвољени уколико су новинари били Срби. А што се Срба тиче, они су, то се подразумева, били демонизовани. Милошевић је постао „нови Хитлер“ (скупа са Садамом Хусеином) а они Срби који су се латили оружја да би одбранили своју земљу и своје породице постали су геноцидни четници. Један од најгорих аспеката овога рата било је апсолутно поражавајуће понашање муслиманских држава и заједница широм света. Они су се сви сврстали у знаку подршке својој наводној „браћи“ у БиХ, мада су ови задњи били (1) корисне будале Империје, (2) највећим делом нерелигиозни, и (3) уколико јесу били религиозни, онда ближи саудијској „вахаби“ мустри ислама (као и у Чеченији, узгред буди речено). Уместо да се потруде да разумеју шта се стварно догађало, огромна већина муслимана широм света одреаговала је импулсивно, на начин који бих ја назвао; „грешила или не – то је моја Умма!“ Чак су и Иранци упали у англоционистичку замку. Муслимани широм света постали су жртве ��мперијалне преваре и непуну деценију касније нашли су се у истоветном положају у коме су пре тога били Срби. Има и таквих који би рекли да је то било нека врста кармичке правде, али ја се томе уопште не радујем зато што су муслимани који су на својој кожи осетили оштрицу империјалне политике већином били невине жртве, а не политичари који су се сврставали уз савремене Крсташе и Јевреје а против својих суседа православаца. Фиктивни „геноцид“ босанских муслимана од стране Срба, а поготово мит о Сребреници, Империја још увек користи у настојању да подели православне хришћане и муслимане, да би на тај начин ефикасније господарила и једнима и другима или – још боље – да би се они једни против других међусобно тукли. Да, сви антимуслимански ратови који ��у били вођени после 9/11 имају своје методолошке корене у Хрватској, Босни и на Косову. Долази, међутим, дан када ће муслиманима то постати јасно. Они ће тада критички преиспитати оно што су мислили да су знали о ратовима у Босни и на Косову. Тренутно, исти западни лицемери који звоцају о „руској окупацији Крима“ заборављају да је тамо био одржан референдум где је 96,77% становништва гласало да се прикључе Русији. Или, када то и помену, они кажу да је то било противзаконито зато што су људи наводно гласали док је у њих „било уперено оружје.“ Али оно што никада не спомињу је то да на Косову никаквог референдума никада није ни било, чак ни после потпуног етничког чишћења Косова. (Највећи од свих лажова, Обама, чак је једном приликом устврдио да је Косово напустило Србију после спроведеног референдума!) [АНТРФИЛЕ: Знам да се у горњим редовима користе изрази који су неуобичајени у политичким анализама. Речи као „лицемерје,“ „издаја,“ „кукавичлук,“ „срамно,“ „одвратно“ и сличне делују исувише пристрасно, емотивно и недовољно објективно или неутрално. Међутим, ја са поносом објављујем свој потпуно ненеутрални став у односу на овај апсолутно одвратни и неморални рат против српског народа. На основу чега би се могли надати некаквој промени у овом одвратном свету у коме живимо уколико не бисмо користили моралне категорије и ако не бисмо изражавали бес онда када је тај бес оправдан? Баш онако као што је Кенеди изјавио да је Берлинац и као када су десетине хиљада пасивних ТВ посматрача са испраним позговима изјављивали да су „Чарли Ебдо,“ ја сада изјављујем да сам поносни и непокајани српско-босански четник! Када је у питању српски народ, код мене нема „неутралности“ нити је желим и – тачка!“] Има још један прилично заборављени догађај из истог периода, али за који би се могло рећи да представља вододелницу. То је био 24. марта 1999. када је руски премијер Евгеније Примаков, током лета за Вашингтон, сазнао да су САД и НАТО напале Југославију. Примаков је сместа наредио свом пилоту „налево круг“ изнад Атлантског океана уз упутство да се врати за Русију. Примаков, који је преминуо 2015. године, био је врло уважени државник и дипломата, са репутацијом која је остала нетакнута до данашњег дана. Његов заокрет изнад Атлантског океана биће забележен у историји као први весник руског отпора Империји. Могло би се рећи да је то обележило крај једне ере када је Русија још увек гајила наивне наде да њени западни партнери ипак нису све сами гангстери и насилници. И још једна ствар: Примаков је био управо она врста актера из руске дубоке државе који је могао да одигра кључну улогу у смењивању Јељцина. Могуће је да ћемо једнога дана сазнати да је баш линч српског народа од стране Запада одиграо опредељујућу улогу у довођењу Владимира Путина на власт. И то би представљало још један пример кармичке правде. Најзад, америчко-натовска агресија на Југославију показала је по први пут ограничене домете удара ваздухопловством и крстарећим ракетама на добро утврђеног противника. Седамдесет осам дана под ударом бомби и ракета јесте било болно, повредило је и убило велики број цивила, али српска војска на Косову остала је у суштини нетакнута. То је разлог зашто су удари из ваздуха морали бити проширени на читаву Југославију, да би се истерорисали цивили, онако како су Британци то радили током Другог светског рата против Немачке а Израелци против Либана 2006. године. Али оно што је пресудно утицало на исход није била примена НАТО ваздушних средстава, него је то био једноставан и циничан договор између Милошевића и Империје: уколико он пристане да преда Косово, биће му допуштено да остане на власти. Милошевић је то прихватио, да би касније био убијен у Хагу. Толико о онима који своју будућност поверавају Империји… Гледајући уназад, могло би се опростити некоме ко би одавде извукао закључак да је српски народ био потпуно понижен и да је њихов дух отпора скршен. У одређеној мери то несумњиво јесте тачно, и то објашњава постојање про-НАТО и про-ЕУ политичких снага у данашњој Србији. Међутим, оне постоје искључиво захваљујући томе што их Империја финансира и одржава (на пример, српски медији су у потпуности под контролом Империје). Дозволите ми да вам предложим следећи мисаони експеримент. Замислите за тренутак да је Империја пропала. Више нема НАТО пакта, па вероватно ни ЕУ. Хајде да допустимо да још увек тавори неки сужени НАТО и нека мала ЕУ, упркос свему. Али – што је битно – више нема Камп Бондстила. Шта мислите, шта би се у том случају могло догодити? Етнички очишћена Крајина по свој прилици није вредна да се због ње ратује. Под претпоставком да сте Србин, да ли би заиста желели да имате Хрвате за суседе? Колико би било паметно да свој живот и животе своје породице стављате на коцку живећи у малим и практично неодбрањивим енклавама где бисте били окружени људима који су безброј пута доказали да ће – кадгод им се укаже прилика – покушати да једну трећину вашега народа превере, трећину побију и трећину протерају? Наравно, многи Хрвати су дивни и пристојни људи којима не би пало на памет да спроводе усташку политику, али се показало да у пракси ти добри Хрвати нису имали никакву тежину ни у Другом светском рату ни у задњем империјалном рату против српског народа. Да сам Србин, ја никада не бих ни размишљао о повратку у Крајину, просто зато што је ризик превелик. Босна је, међутим, друга прича. Јадни босански Муслимани били су искоришћени као топовско месо и неизбежно ће кад тад схватити да су се у овом рату сврстали на погрешну страну. Према томе, за Босну још увек има наде. Поред тога, босански Срби су ипак победници у рату који се тамо водио. Да, они су на крају били принуђени да прихвате лошу понуду зато што су се, у суштини, сами борили против читаве планете. Али, са друге стране, могло би се такође рећи и то да је њихова одважност принудила империјални блок да прихвати постојање Републике Српске у оквиру Босне, што они (империја, прим. ред.) свакако нису желели. Упознао сам довољно босанских Срба да бих могао рећи за њих да су изузетно жилави и храбри и да ће чим НАТО пропадне, а то ће се неминовно догодити, они лако доћи у положај да прописују улове будућег суживота босанским муслиманима и Хрватима. Када се то догоди, надам се да ће Русија активно понудити свој „чеченски образац“ и да ће на босанске Србе утицати да према својим бившим непријатељима заузму човечан и умерен став. Имајући у виду, авај, да оптужбе на рачун босанских Срба да су и они чинили ратне злочине несумњиво садрже језгро истине, мада количина тих злочина није ни близу онога што се тврдило у пропаганди, ја сам уверен да ће се босански Срби овом приликом понашати суздржано и часно. А шта рећи за Косово? То је место где се налази на стотине православних цркава и манастира који су били уништени и где је на хиљаде Срба било побијено (док је НАТО све то посматрао не предузимајући апсолутно ништа да ова зверства спречи!). Рецимо само то да када бих ја имао пријатеља Албанца који живи на Косову данас, ја бих му најискреније саветовао да се чисти одатле док му се још пружа прилика да то учини. Косово ће бити прво место у Европи где ће клатно историје поћи у супротном смеру. Нема шансе да се Срби икада помире са отимачином своје предачке земље и духовне колевке која је извршена удруженом операцијом албанских гангстера и западних ратних ваздухопловстава. Нити би требало да то учине. Наводно «независно» Косово под албанском окупацијом је фикција коју је могуће одржавати само уз помоћ Империје. Онога тренутка када се она стропошта, Косово ће бити ослобођено. Тренутно, српски народ је раскомадан и гесло „само слога Србина спасава“ доказало се као истинито. Српски народ у овом тренутку једва опстаје, а његово јединство је угрожено. Чак и службена Српска православна црква налази се под контролом епископа прозападних екумениста који се ослањају на грађанске власти да би противзаконито прогонили владике који одбијају да клекну пред Новим светским поретком, као што је, на пример, владика Артемије рашко-призренски. Током своје дуге и често трагичне историје Срби су преживели и горе ствари, тако да не сматрам да ће тренутна ноћна мора уништити српски национални идентитет. Напротив, убеђен сам да ће се српски народ ујединити (Црна Гора и Босна су у односу на Србију отприлике исто што Украјина и Белорусија за Русију). Када се то буде догодило, сви они који су се придружили империјалној линч руљи против Србије стидеће се да српском народу погледају у очи. Ових дана Империја прославља своју привидну победу пред кенгурским судом који је успоставила у Хагу. Међутим, они заборављају да је савремени српски национални идентитет утемељен на неупоредиво већем поразу који је, узгред, Србима био нанет на само неколико километара северозападно од такозване „престонице“ наводно „независног“ Косова, Приштине, и то на месту које носи назив Косово поље. Да, савремена Србија је настала на великом поразу! Они који данас ликују због своје победе над српским народом нека се замисле над том чињеницом. У међувремену, Империја се још увек бави понижавањем. Њена најновија жртва је Олимпијски комитет Русије, заправо све руске атлете, као и руски народ у целини. То је за њих сасвим нормално и било би посве наивно очекивати ишта друго од ��ветског поретка који је био рођен истога дана када се Империја окомила на Србију. У догледној будућности, лицемерје, издаја и кукавичлук остаће уобичајени образац понашања без обзира на то што је на антивредностима такве врсте немогуће ишта трајно и од вредности саградити. Поред тога, лицемерје, издаја и кукавичлук су бескрајно немоћни да икога надахну, па самим тим носе клицу сопствене пропасти. Према томе, ослобођење Косова неће бити само чисто политичко, већ – што је неупоредиво важније – морално и духовно. У свету којим управљају, па чак и кога дефинишу, лицемерје, издаја и кукавичлук – а лаж пре и изнад свега – Косово не може бити ослобођено. Додао бих да ми, сви ми, нећемо бити ни достојни слободног Косова све док злу допуштамо да управља светом, на начин као што је то случај данас. Међутим, ја исто тако знам да лажи, па чак ни смрт, не могу да поразе Истину и да ће Косово зато опет бити слободно. _____________ Извор: The UNZ Review Превод: Стефан Каргановић Графичка опрема: СРБски ФБРепортер

The Saker: КОСОВО ЋЕ БИТИ ОСЛОБОЂЕНО! „Рецимо само то да када бих ја имао пријатеља Албанца који живи на Косову данас, ја бих му најискреније саветовао да се чисти одатле док му се још пружа прилика да то учини. Косово ће бити пр…

, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts

[vaseljenska]

Русија: Испорука америчког оружја Украјини — пут ка рату, а не миру

Русија: Испорука америчког оружја Украјини — пут ка рату, а не миру http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/rusija-isporuka-americkog-oruzja-ukrajini-put-ka-ratu-a-ne-miru/

[vaseljenska]

Сиријска војска пронашла америчко оружје у складиштима ДАЕШ-а

Сиријска војска пронашла америчко оружје у складиштима ДАЕШ-а http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/sirijska-vojska-pronasla-americko-oruzje-u-skladistima-daes-a/

[vaseljenska]

Код терориста Нусра фронта пронађене америчке ракете

Код терориста Нусра фронта пронађене америчке ракете http://www.vaseljenska.com/vesti/kod-terorista-nusra-fronta-pronadjene-americke-rakete/

[vaseljenska]

Како су Руси Хрватима продавали оружје, а Амери Србима лажи

Како су Руси Хрватима продавали оружје, а Амери Србима лажи http://www.vaseljenska.com/misljenja/kako-su-rusi-hrvatima-prodavali-oruzje-ameri-srbima-lazi/

[vaseljenska]

Пентагон припрема да пребаци у Европу батаљон јуришних хеликоптера од 20 AH-64 „Апача“ 501

Пентагон припрема да пребаци у Европу батаљон јуришних хеликоптера од 20 AH-64 „Апача“ 501 http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/pentagon-priprema-da-prebaci-u-evropu-bataljon-jurisnih-helikoptera-od-20-ah-64-apaca-501/

[vaseljenska]

У Немачку стигла војна техника САД намењена источној Европи

У Немачку стигла војна техника САД намењена источној Европи http://www.vaseljenska.com/vesti/u-nemacku-stigla-vojna-tehnika-sad-namenjena-istocnoj-evropi/

[vaseljenska]

Божански арсенал

Божански арсенал https://is.gd/vpsmt0

[palankaonline]

The Saker: КОСОВО ЋЕ БИТИ ОСЛОБОЂЕНО! https://ift.tt/2Kxhhw8, The Saker: КОСОВО ЋЕ БИТИ ОСЛОБОЂЕНО! „Рецимо само то да када бих ја имао пријатеља Албанца који живи на Косову данас, ја бих му најискреније саветовао да се чисти одатле док му се још пружа прилика да то учини. Косово ће бити прво место у Европи где ће клатно историје поћи у супротном смеру.“ * (Овај текст је написан и објављен на UNZ Review 8.12.2017.) Генерал Ратко Младић, који је напунио 75 година, прошле недеље је осуђен на доживотну робију од стране НАТО кенгурског суда под називом „Међународни кривични трибунал за бившу Југославију“, или МКТБЈ. Вредно је помена то да је Младић – исто као председник босанских Срба Радован Караџић и председник Србије Слободан Милошевић пре тога – био ухапшен и испоручен НАТО мучитељима од стране српских власти. То нам каже све што је потребно да знамо о текућем колонијалном статусу Србије и о компрадорској природи режима који је на власти у Београду. Са становишта англоционистичког царства, суштина је у томе да се понизи народ који му је пркосио. Јер – будимо сасвим јасни – баш то је онај прави и неопростиви грех за који Срби сносе кривицу и због чега су понижавани: они су се усудили да се супротставе англоционистичком царству и они су то учинили са ослонцем на сопствене снаге, и то чак без значајне руске подршке. Босански Срби су били једини који су пркосили Сједињеним Државама, Европској Заједници и НАТО пакту, не само без подршке Русије, него чак и без подршке југословенских власти из Београда (Слободан Милошевић је наметнуо санкције својој српској браћи у Босни!). Поступајући тако, босански Срби су показали свету пример храбрости какав типични савремени Европљанин није способан ни да замисли, а камо ли да схвати. Рат у Босни је углавном био лоше схваћен док је трајао, а сада је већ у великој мери заборављен. Без обзира на то, ја бих устврдио да је тај рат одиграо апсолутно кључну улогу у обликовању деценија које су уследиле. Зато, хајде да се подсетимо на неколико ствари које су се тада одиграле. NATO бомбардовање Републике Српске Пре свега, то је била студија случаја џиновског лицемерја, издаје и кукавичлука, од којих застаје дах. Лицемерја – зато што је Србима издата „заповест“ која је гласила „не смете се отцепљивати,“ док је заповест Словенцима, Хрватима, босанским Муслиманима и, касније, Албанцима гласила управо супротно: „отцепљујте се“, тако што ћете административне границе претварати у државне. Издаје – зато што је Југославија била једна од држава-оснивача Покрета несврстаних, па ипак наводно несврстане државе су се сврстале уз Империју и против Југославије. Најзад, кукавичлука – зато што ни једна једина земља није смогла храбрости да каже истину о геноциду над Србима у Хрватској и Босни у време Другог светског рата, док су истовремено проливали цунамије суза за Камбоџу, Руанду и, наравно, онај обавезни „холокауст.“ Сви су одвраћали поглед, и баш они који су такорећи дан раније вршили нечувена зверства (а на Хрвате и Немце то се посебно односи) „великодушно“ су посаветовали српске жртве да прошлост препусте забораву и да историја више није битна. И када је на крају међународно право отворено и безобразно било нарушено, када су „западне демократије“ употребиле своје ваздухопловне снаге за пружање подршке УЧК терористима и силеџијама, ни један једини правник или политичар није имао довољно мозга да схвати шта се догодило. Догодило се то да је онога дана када је прва бомба пала на Србију целокупан међународноправни поредак изграђен после Другог светског рата био смртно погођен. Тешко ми је да себи представим ишта срамније и одвратније од понашања европских земаља које не само да нису мрднуле прстом у одбрану државе која је припадала њиховом кругу, него су одушевљено учествовале у злобном и срамном рату који је био поведен против српског народа. Заиста, тај рат је обухватао „све по списку,“ сваки прљави трик је био искориштен против Срба: бројне „фолс флег“ операције, псеудо геноциди, илегално тајно наоружавање терористичких дружина, тајна испорука оружја примаоцима који су се званично налазили под ембаргом, циљани напади на грађанско становништво, употреба забрањеног оружја, коришћење званично „демилитаризованих зона“ да би се прикриле (до зуба наоружане) позамашне војне формације… Шта год хоћете, тога је било. Ако је нешто било одвратно, било је сигурно употребљено против српског народа. Чак и циљани напади на дотадашњу светињу – новинарску професију – били су дозвољени уколико су новинари били Срби. А што се Срба тиче, они су, то се подразумева, били демонизовани. Милошевић је постао „нови Хитлер“ (скупа са Садамом Хусеином) а они Срби који су се латили оружја да би одбранили своју земљу и своје породице постали су геноцидни четници. Један од најгорих аспеката овога рата било је апсолутно поражавајуће понашање муслиманских држава и заједница широм света. Они су се сви сврстали у знаку подршке својој наводној „браћи“ у БиХ, мада су ови задњи били (1) корисне будале Империје, (2) највећим делом нерелигиозни, и (3) уколико јесу били религиозни, онда ближи саудијској „вахаби“ мустри ислама (као и у Чеченији, узгред буди речено). Уместо да се потруде да разумеју шта се стварно догађало, огромна већина муслимана широм света одреаговала је импулсивно, на начин који бих ја назвао; „грешила или не – то је моја Умма!“ Чак су и Иранци упали у англоционистичку замку. Муслимани широм света постали су жртве империјалне преваре и непуну деценију касније нашли су се у истоветном положају у коме су пре тога били Срби. Има и таквих који би рекли да је то било нека врста кармичке правде, али ја се томе уопште не радујем зато што су муслимани који су на својој кожи осетили оштрицу империјалне политике већином били невине жртве, а не политичари који су се сврставали уз савремене Крсташе и Јевреје а против својих суседа православаца. Фиктивни „геноцид“ босанских муслимана од стране Срба, а поготово мит о Сребреници, Империја још увек користи у настојању да подели православне хришћане и муслимане, да би на тај начин ефикасније господарила и једнима и другима или – још боље – да би се они једни против других међусобно тукли. Да, сви антимуслимански ратови који су били вођени после 9/11 имају своје методолошке корене у Хрватској, Босни и на Косову. Долази, међутим, дан када ће муслиманима то постати јасно. Они ће тада критички преиспитати оно што су мислили да су знали о ратовима у Босни и на Косову. Тренутно, исти западни лицемери који звоцају о „руској окупацији Крима“ заборављају да је тамо био одржан референдум где је 96,77% становништва гласало да се прикључе Русији. Или, када то и помену, они кажу да је то било противзаконито зато што су људи наводно гласали док је у њих „било уперено оружје.“ Али оно што никада не спомињу је то да на Косову никаквог референдума никада није ни било, чак ни после потпуног етничког чишћења Косова. (Највећи од свих лажова, Обама, чак је једном приликом устврдио да је Косово напустило Србију после спроведеног референдума!) [АНТРФИЛЕ: Знам да се у горњим редовима користе изрази који су неуобичајени у политичким анализама. Речи као „лицемерје,“ „издаја,“ „кукавичлук,“ „срамно,“ „одвратно“ и сличне делују исувише пристрасно, емотивно и недовољно објективно или неутрално. Међутим, ја са поносом објављујем свој потпуно ненеутрални став у односу на овај апсолутно одвратни и неморални рат против српског народа. На основу чега би се могли надати некаквој промени у овом одвратном свету у коме живимо уколико не бисмо користили моралне категорије и ако не бисмо изражавали бес онда када је тај бес оправдан? Баш онако као што је Кенеди изјавио да је Берлинац и као када су десетине хиљада пасивних ТВ посматрача са испраним позговима изјављивали да су „Чарли Ебдо,“ ја сада изјављујем да сам поносни и непокајани српско-босански четник! Када је у питању српски народ, код мене нема „неутралности“ нити је желим и – тачка!“] Има још један прилично заборављени догађај из истог периода, али за који би се могло рећи да представља вододелницу. То је био 24. марта 1999. када је руски премијер Евгеније Примаков, током лета за Вашингтон, сазнао да су САД и НАТО напале Југославију. Примаков је сместа наредио свом пилоту „налево круг“ изнад Атлантског океана уз упутство да се врати за Русију. Примаков, који је преминуо 2015. године, био је врло уважени државник и дипломата, са репутацијом која је остала нетакнута до данашњег дана. Његов заокрет изнад Атлантског океана биће забележен у историји као први весник руског отпора Империји. Могло би се рећи да је то обележило крај једне ере када је Русија још увек гајила наивне наде да њени западни партнери ипак нису све сами гангстери и насилници. И још једна ствар: Примаков је био управо она врста актера из руске дубоке државе који је могао да одигра кључну улогу у смењивању Јељцина. Могуће је да ћемо једнога дана сазнати да је баш линч српског народа од стране Запада одиграо опредељујућу улогу у довођењу Владимира Путина на власт. И то би представљало још један пример кармичке правде. Најзад, америчко-натовска агресија на Југославију показала је по први пут ограничене домете удара ваздухопловством и крстарећим ракетама на добро утврђеног противника. Седамдесет осам дана под ударом бомби и ракета јесте било болно, повредило је и убило велики број цивила, али српска војска на Косову остала је у суштини нетакнута. То је разлог зашто су удари из ваздуха морали бити проширени на читаву Југославију, да би се истерорисали цивили, онако како су Британци то радили током Другог светског рата против Немачке а Израелци против Либана 2006. године. Али оно што је пресудно утицало на исход није била примена НАТО ваздушних средстава, него је то био једноставан и циничан договор између Милошевића и Империје: уколико он пристане да преда Косово, биће му допуштено да остане на власти. Милошевић је то прихватио, да би касније био убијен у Хагу. Толико о онима који своју будућност поверавају Империји… Гледајући уназад, могло би се опростити некоме ко би одавде извукао закључак да је српски народ био потпуно понижен и да је њихов дух отпора скршен. У одређеној мери то несумњиво јесте тачно, и то објашњава постојање про-НАТО и про-ЕУ политичких снага у данашњој Србији. Међутим, оне постоје искључиво захваљујући томе што их Империја финансира и одржава (на пример, српски медији су у потпуности под контролом Империје). Дозволите ми да вам предложим следећи мисаони експеримент. Замислите за тренутак да је Империја пропала. Више нема НАТО пакта, па вероватно ни ЕУ. Хајде да допустимо да још увек тавори неки сужени НАТО и нека мала ЕУ, упркос свему. Али – што је битно – више нема Камп Бондстила. Шта мислите, шта би се у том случају могло догодити? Етнички очишћена Крајина по свој прилици није вредна да се због ње ратује. Под претпоставком да сте Србин, да ли би заиста желели да имате Хрвате за суседе? Колико би било паметно да свој живот и животе своје породице стављате на коцку живећи у малим и практично неодбрањивим енклавама где бисте били окружени људима који су безброј пута доказали да ће – кадгод им се укаже прилика – покушати да једну трећину вашега народа превере, трећину побију и трећину протерају? Наравно, многи Хрвати су дивни и пристојни људи којима не би пало на памет да спроводе усташку политику, али се показало да у пракси ти добри Хрвати нису имали никакву тежину ни у Другом светском рату ни у задњем империјалном рату против српског народа. Да сам Србин, ја никада не бих ни размишљао о повратку у Крајину, просто зато што је ризик превелик. Босна је, међутим, друга прича. Јадни босански Муслимани били су искоришћени као топовско месо и неизбежно ће кад тад схватити да су се у овом рату сврстали на погрешну страну. Према томе, за Босну још увек има наде. Поред тога, босански Срби су ипак победници у рату који се тамо водио. Да, они су на крају били принуђени да прихвате лошу понуду зато што су се, у суштини, сами борили против читаве планете. Али, са друге стране, могло би се такође рећи и то да је њихова одважност принудила империјални блок да прихвати постојање Републике Српске у оквиру Босне, што они (империја, прим. ред.) свакако нису желели. Упознао сам довољно босанских Срба да бих могао рећи за њих да су изузетно жилави и храбри и да ће чим НАТО пропадне, а то ће се неминовно догодити, они лако доћи у положај да прописују улове будућег суживота босанским муслиманима и Хрватима. Када се то догоди, надам се да ће Русија активно понудити свој „чеченски образац“ и да ће на босанске Србе утицати да према својим бившим непријатељима заузму човечан и умерен став. Имајући у виду, авај, да оптужбе на рачун босанских Срба да су и они чинили ратне злочине несумњиво садрже језгро истине, мада количина тих злочина није ни близу онога што се тврдило у пропаганди, ја сам уверен да ће се босански Срби овом приликом понашати суздржано и часно. А шта рећи за Косово? То је место где се налази на стотине православних цркава и манастира који су били уништени и где је на хиљаде Срба било побијено (док је НАТО све то посматрао не предузимајући апсолутно ништа да ова зверства спречи!). Рецимо само то да када бих ја имао пријатеља Албанца који живи на Косову данас, ја бих му најискреније саветовао да се чисти одатле док му се још пружа прилика да то учини. Косово ће бити прво место у Европи где ће клатно историје поћи у супротном смеру. Нема шансе да се Срби икада помире са отимачином своје предачке земље и духовне колевке која је извршена удруженом операцијом албанских гангстера и западних ратних ваздухопловстава. Нити би требало да то учине. Наводно «независно» Косово под албанском окупацијом је фикција коју је могуће одржавати само уз помоћ Империје. Онога тренутка када се она стропошта, Косово ће бити ослобођено. Тренутно, српски народ је раскомадан и гесло „само слога Србина спасава“ доказало се као истинито. Српски народ у овом тренутку једва опстаје, а његово јединство је угрожено. Чак и службена Српска православна црква налази се под контролом епископа прозападних екумениста који се ослањају на грађанске власти да би противзаконито прогонили владике који одбијају да клекну пред Новим светским поретком, као што је, на пример, владика Артемије рашко-призренски. Током своје дуге и често трагичне историје Срби су преживели и горе ствари, тако да не сматрам да ће тренутна ноћна мора уништити српски национални идентитет. Напротив, убеђен сам да ће се српски народ ујединити (Црна Гора и Босна су у односу на Србију отприлике исто што Украјина и Белорусија за Русију). Када се то буде догодило, сви они који су се придружили империјалној линч руљи против Србије стидеће се да српском народу погледају у очи. Ових дана Империја прославља своју привидну победу пред кенгурским судом који је успоставила у Хагу. Међутим, они заборављају да је савремени српски национални идентитет утемељен на неупоредиво већем поразу који је, узгред, Србима био нанет на само неколико километара северозападно од такозване „престонице“ наводно „независног“ Косова, Приштине, и то на месту које носи назив Косово поље. Да, савремена Србија је настала на великом поразу! Они који данас ликују због своје победе над српским народом нека се замисле над том чињеницом. У међувремену, Империја се још увек бави понижавањем. Њена најновија жртва је Олимпијски комитет Русије, заправо све руске атлете, као и руски народ у целини. То је за њих сасвим нормално и било би посве наивно очекивати ишта друго од светског поретка који је био рођен истога дана када се Империја окомила на Србију. У догледној будућности, лицемерје, издаја и кукавичлук остаће уобичајени образац понашања без обзира на то што је на антивредностима такве врсте немогуће ишта трајно и од вредности саградити. Поред тога, лицемерје, издаја и кукавичлук су бескрајно немоћни да икога надахну, па самим тим носе клицу сопствене пропасти. Према томе, ослобођење Косова неће бити само чисто политичко, већ – што је неупоредиво важније – морално и духовно. У свету којим управљају, па чак и кога дефинишу, лицемерје, издаја и кукавичлук – а лаж пре и изнад свега – Косово не може бити ослобођено. Додао бих да ми, сви ми, нећемо бити ни достојни слободног Косова све док злу допуштамо да управља светом, на начин као што је то случај данас. Међутим, ја исто тако знам да лажи, па чак ни смрт, не могу да поразе Истину и да ће Косово зато опет бити слободно. _____________ Извор: The UNZ Review Превод: Стефан Каргановић Графичка опрема: СРБски ФБРепортер

The Saker: КОСОВО ЋЕ БИТИ ОСЛОБОЂЕНО! „Рецимо само то да када бих ја имао пријатеља Албанца који живи на Косову данас, ја бих му најискреније саветовао да се чисти одатле док му се још пружа прилика да то учини. Косово ће бити пр…

, https://ift.tt/1rMQyM6

[vaseljenska]

Америчко оружје стигло у Украјину, шта ће рећи Руси?

Америчко оружје стигло у Украјину, шта ће рећи Руси? http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/americko-oruzje-stiglo-u-ukrajinu-sta-ce-reci-rusi/

[vaseljenska]

Бити ил‘ не бити: Хоће ли енглеско и америчко „оружје моћи“ протерати из ЕУ

Бити ил‘ не бити: Хоће ли енглеско и америчко „оружје моћи“ протерати из ЕУ http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/biti-il-ne-biti-hoce-li-englesko-i-americko-oruzje-moci-proterati-iz-eu/

[palankaonline]

Предраг Ћеранић http://ift.tt/2BSMNji, Предраг Ћеранић Велика игра Русије и америчке дубоке државе Амерички војни естаблишмент и „невидљива зона“ утицаја који на америчку спољну политику имају банкарски картел и мегакорпорације, иако нерадо, морали су се суочити с чињеницом да се без Русије не може решити ниједно питање како на Блиском истоку, тако и на Далеком истоку. Боли и сазнање да је Русија постала незаобилазан фактор и кад је реч о збивањима у Украјини и ЕУ. По свему судећи, без Русије се неће моћи распетљати ни „балкански чвор“. Наиме, Русија је преузела најјаче америчко оружје – алатке „меке моћи“ иза којих стоји „тврда сила“ и моћ софистицираног високотехнолошког оружја. Mожемо констатовати да је Русија успела да поврати руском народу достојанство, а Русији позицију светске силе, што је велико достигнуће након ружних деведесетих година, када је због последица дисолуције СССР и уопште, руске немоћи, НАТО бомбардовао Србију и Републику Српску. Данас се у Москви, у дипломатским круговима и код чланова разних одбора Думе, уочава решеност да се пронађу начини заштите српске браће од погрома које су доживели у прошлости. Међутим, чврсту политичку опредељеност не прате оперативне активности, па се стиче утисак да Русија није присутна на Балкану, или да није присутна у довољној мери кад остаци „дубоке државе“ могу вршити притисак и претити руководству Српске и Србије. Сви народи на Балкану, изгледа, имају право на државу осим Срба. Када су вашингтонски планери крајем 1995. године зауставили продор муслиманских јединица и Војске Хрватске према Бања Луци руководили су се проценом да по америчке дугорочне интересе ни у ком случају не би било добро да се поред Срба из Републике Српске Крајине и Срби из западног дела Републике Српске покрену према Србији. Тешко би након таквог развоја ситуације могли било кога уверити да су Срби криви за етничко чишћење у БиХ, а проблем би био и оправдати употребу НАТО артиљерије на српске положаје. Непознаница би била и реаговање Србије. А запоседање Косова, отимање најбогатијих ресурса у Европи – што је круна свих америчких операција на Балкану – постала би немогућа мисија. У Дејтону су усаглашене мапе, ентитетско разграничење и уставна структура БиХ. У годинама које су долазиле Српској су отимане надлежности, и низ њих је под великим притиском пренесено на БиХ. Многи либерали из низа европских држава, до балканских душебрижника из Београда, Загреба, Скопља и Сарајева, били су узнемирени цртањем мапе коју је за новинаре Дојче веле урадио председник Српске, Додик. Иако је председник Српске нагласио да су нове државне границе хипотетичке, а током интервјуа је провејавао шаљив тон, „Додикова мапа“ је наишла на осуду у медијима неокона и невладином сектору, наравно, оном на донацијама страних влада и фондација попут Сорошеве. Али, глобалистичке силе и њихови оперативци на терену у виду наднационалних корпорација, које су толико моћне да мењају владе, границе, идентитете, културу, померају и народе, представиле су своју нову мапу Балкана. Операционализација је почела 2016. године када је албанском премијеру, Еди Рами, наложено да у Македонији подржи Заева и сруши Груевског помоћу фамозних тонских записа телефонских разговора Груевског, а које је обезбедила једна западноевропска тајна служба. Рушење Груевског, али и Вучића и Додика, нужно је како би се поделиле зоне и ресурси, не само на Косову већ и на Балкану. Боравак Заева у Сарајеву осмислио је Сорош, а реализовали оперативци корпорација – бивши асови ЦИА, америчких Зелених беретки и британског одреда САС – који имају потребне вештине, али и конекције са званичним агенцијама и војним структурама својих земаља. Није им проблем доћи ни до приступних кодова које користе владине комуникације и сателити. Способни су за извођење псиоп и црних операција, основних полуга хибридног рата. Иста структура, за потребе мегакорпорација, Албанце на Косову али и у Албанији обучава војним вештинама. На њиховој мапи налази се југ Србије, Рашка област, Република Српска. Врбују се квислинзи, али и раде процене реаговања Русије и Кине. Циљ је да се на брз и ефикасан начин на Балкану направи хаос, а истовремено Москва спречи да достави помоћ или јединицу за брзо реаговање. У том контексту треба посматрати медијски оркестриране нападе на Српску и њеног председника Додика, и све чешће нападе на Београд и председника Вучића. Београд је у виду Ђиласа добио свог Заева, јер га неокони припремају за рушење Вучића, након процене да је он најбоље решење за такве операције. Банкари и од јавности скривени власници корпорација желе да Немачка са САД преузме вођство на „великој шаховској табли“, при чему се Немачкој обећава интересна сфера над Хрватском, Словенијом и дијелом БиХ, док би у интересну сферу САД ушла јадранска обала, Херцеговина, Рашка, Црна Гора, Косово и Македонија. Мађарској, ако би се „вратила јату“, нуди се Војводина, чиме би се на Дунаву направила граница са „Београдским пашалуком“, који би задржао назив Србија. Планови о редизајнирању Балкана идентични су плановима у име којих је вођен Први светски рат, с тим што је овог пута креатор идеје о Великој Албанији Вашингтон. Да ли је могућ сценариј који се разрађује за потребе неокона, хоће ли Русија снажно реаговати и спречити његову реализацију – питања су на која нећемо дуго чекати одговор. И поред слома тзв. Исла��ске државе, одмеравање снага између Русије и њених савезника са једне, и влада над којима доминантан утицај имају наднационалне корпорације са друге стране, неће стати. Специјалне операције на Блиском истоку и северу Африке добиће на замаху. Постављање позорнице је у току. Иран је главна мета картела. У северној Африци, нарочито у земљама Магреба, ситуација је већ сложена са тенденцијом даљег усложњавања. Русија разматра и обнову ранијих веза са афричким земљама са којима је добру сарадњу имао Совјетски Савез. Сарадњу са Русијом отворено нуди Омар ел Башир, председник Судана. Током недавног боравка у Москви тражио је политичку и војну помоћ Русије и жалио се на притиске којима је изложен од САД. Неочекивано је и Ел Сиси у име Египта тражио помоћ од Русије, уз образложење да Саудијска Арабија и Вашингтон раде на повратку Муслиманске браће на власт. Ел Сисију је сумњив и начин на који су се терористи Исламске државе пребацили на Синај и извршили терористички напад на шиитску џамију током којег је убијено 235 верника, јер се, по њему, напад није могао извршити без помоћи неког са Запада пошто су терористи пребачени хеликоптерима, које Исламска држава никада није имала. Путин је на састанку са Ел Сисијем постигао договор о транспорту и прелету руских борбених авиона преко територије Египта, а договор се односи и на коришћење египатских аеродрома. Тако је Русији отворен пут до Црвеног мора где партнерска Кина већ има базу у Џибутију. И преговори са Ираком су у току, а Ирак жели са Русијом склопити сет споразума, по узору на Иран и Сирију. Најмоћнији човјек у Либији, генерал Халид Хафтар, већ неколико пута је боравио у Москви. Све указује да САД губе позиције на Блиском истоку и северу Африке. Стога је за очекивати медијску сатанизацију свих афричких и блискоисточних државника који сарађују са Русијом, након чега би уследила дестабилизација тих земаља. Ситуација у постконфликтној Сирији почиње личити на Балкан крајем деведесетих. Сукоби су окончани, преговара се о правилима мира, а све су прилике да ће се задржати стање које се може окарактерисати као недовршен рат, односно неизграђен мир, што је идентично ситуацији на Балкану. Балкан може поново бити потпаљен како би се зауставила градња руског гасовода и кинеског трговинског тока. Путин је протеклих дана боравио на Блиском истоку, између осталог и због потеза Трампа о пресељењу америчке амбасаде у Јерусалем. Путин себи неће ��озволити да пре коначне оцене ситуацију не сагледа заједно са Тел Авивом, који жели гаранције да Иран неће напасти Израел и да ће контролисати Хезболах. У дипломатским круговима присутне су спекулације да Израел уз помоћ Москве преговара о свеобухватном решењу за мир са арапским земљама. То се, опет, другом савезнику Израела, Сједињеним Државама, не допада. Саудијска Арабија, новији израелски савезник, не реагује поводом Трамповог проглашења Јерусалима за главни град Израела. Ријад жели рат са Ираном али га не би водио без Израела. Намера је да се спречи продор иранског утицаја на Медитеран, односно стварање копнене везе шиита Блиског истока са Техераном. То не желе ни Израел ни САД. Рат у Либану могао би бити увод у рат са Ираном, а тај пламен би поново могао захватити Сирију. Американци се не могу помирити са опстанком Асада и дају му „рок трајања“ до 2021. године. Опет вреди повући паралелу с Балканом. На власти не сме остати ниједан самосталан и самосвестан политичар, нарочито ако је патриотски опредељен. Пожељне су марионете попут Заева. Зоран Заев је постао прототип. Траже га и у Сирији. Потребан је политичар који би Сирију поцепао сходно жељама САД и избацио Русе. Али, комбинаторика коју води Ријад могла би се вратити попут бумеранга. Мухамед бин Салман могао би довести у питање своју власт али и Арабију какву знамо. Почео је преговоре с Москвом, што Американци пажљиво мотре. Прави савез са Израелом, због чега ће изгубити углед у арапском свету. Саудијска Арабија се компромитовала и због спонзорства над Ал Каидом и Исламском државом. Ријад је показао неспособност водећи операције у Јемену, а сада жели сукоб са Ираном, у који намерава укључити САД и Израел. Ако Салман настави с непромишљеном политиком, изазваће бес многих, што би за последицу могло имати фрагментацију његове земље. Коначно, Саудијци контролишу петину светске нафте, што је примамљив плен за мегакорпорације.

Велика игра Русије и америчке дубоке државе - Русија разматра и обнову ранијих веза са афричким земљама са којима је добру сарадњу имао Совјетски Савез.

, http://ift.tt/1rMQyM6

[palankaonline]

Андреј Рајевски: Косово ће бити ослобођено! КАТЕГОРИЈА КОСОВО И МЕТОХИЈА / ДАНА 22/12/2017 У 20:01 ЧАСОВА Генерал Ратко Младић, који је напунио 75 година, прошле недеље је осуђен на доживотну робију од стране НАТО кенгурског суда под називом „Међународни кривични трибунал за бившу Југославију“, или МКТБЈ. Вредно је помена то да је Младић – исто као председник босанских Срба Радован Караџић и председник Србије Слободан Милошевић пре тога – био ухапшен и испоручен НАТО мучитељима од стране српских власти. То нам каже све што нам је потребно да знамо о текућем колонијалном статусу Србије и о компрадорској природи режима који је на власти у Београду. Са становишта Англоционистичког царства, суштина је у томе да се понизи народ који му је пркосио. Јер – будимо сасвим јасни – баш то је онај прави и неопростиви грех за који Срби сносе кривицу и због чега су понижавани: они су се усудили да се супротставе Англоционистичком царству и они су то учинили са ослонцем на сопствене снаге, и то чак без значајне руске подршке. Босански Срби су били једини који су пркосили Сједињеним Државама, Европској Заједници и НАТО пакту не само без подршке Русије, него чак и без подршке југословенских власти из Београда (Слободан Милошевић је наметнуо санкције својој српској браћи у Босни!). Поступајући тако, босански Срби су показали свету пример храбрости какав типични савремени Европљанин није способан ни да замисли, а камо ли да схвати. Р��т у Босни је углавном био лоше схваћен док је трајао, а сада је већ у великој мери заборављен. Без обзира на то, ја бих устврдио да је тај рат одиграо апсолутно кључну улогу у обликовању деценија које су уследиле. Зато, хајде да се потсетимо на неколико ствари које су се тада одиграле. Пре свега, то је било студија случаја џиновског лицемерја, издаје и кукавичлука, од чега застаје дах. Лицемерја – зато што је Србима издата „заповест“ која је гласила „не смете се отцепљивати,“ док је заповест Словенцима, Хрватима, босанским Муслиманима и, касније, Албанцима гласила управо супротно: отцепљујте се, тако што ћете административне границе претварати у државне. Издаје – зато што је Југославија била једна од држава-оснивача Покрета несврстаних, па ипак наводно несврстане државе су се сврстале уз Империју и против Југославије. Најзад, кукавичлука – зато што ни једна једина земља није смогла храбрости да каже истину о геноциду над Србима у Хрватској и Босни у време Другог светског рата док су, истовремено, проливали цунамије суза за Камбоџу, Руанду и, наравно, онај обавезни „холокауст.“ Сви су одвраћали поглед, и баш они који су такорећи дан раније вршили нечувена зверства (а на Хрвате и Немце то се посебно односи) „великодушно“ су посаветовали српске жртве да прошлост препусте забораву и да историја више није битна. И када је на крају међународно право отворено и безобразно било нарушено, када су „западне демократије“ употребиле своје ваздухопловне снаге за пружање подршке УЧК терористима и силеџијама, ни један једини правник или политичар није имао довољно мозга да схвати шта се догодило. Догодило се то да је онога дана када је прва бомба пала на Србију целокупан међународноправни поредак изграђен после Другог светског рата био смртно погођен. Тешко ми је да себи представим ишта срамније и одвратније од понашања европских земаља које не само да нису мрднуле прстом у одбрану државе која је припадала њиховом кругу, него су одушевљено учествовале у злобном и срамном рату који је био поведен против српског народа. Заиста, тај рат је обухватао „све по списку,“ сваки прљави трик је био искориштен против Срба: бројне „фолс флег“ операције, псеудо геноциди, илегално тајно наоружавање терористичких дружина, тајна испорука оружја примаоцима који су се званично налазили под ембаргом, циљани напади на грађанско становништво, употреба забрањеног оружја, коришћење званично „демилитаризованих зона“ да би се прикриле (до зуба наоружане) позамашне војне формације… Шта год хоћете, тога је било. Ако је нешто било одвратно, било је сигурно употребљено против српског народа. Чак и циљани напади на дотадашњу светињу – новинарску професију – били су дозвољени уколико су новинари били Срби. А што се Срба тиче они су, то се подразумева, били демонизовани. Милошевић је постао „нови Хитлер“ (скупа са Садамом Хусеином) а они Срби који су се латили оружја да би одбранили своју земљу и своје породице постали су геноцидни Четници. Један од најгорих аспеката овога рата било је апсолутно поражавајуће понашање муслиманских држава и заједница широм света. Они су се сви сврстали у знаку подршке својој наводној „браћи“ у БиХ, мада су ови задњи били (1) корисне будале Империје, (2) највећим делом нерелигиозни, и (3) уколико јесу били религиозни, онда ближи саудијској „вахаби“ мустри ислама (као и у Чечнији, узгред буди речено). Уместо да се потруде да разумеју шта се стварно догађало, огромна већина муслимана широм света одреаговали су импулсивно, на начин који бих ја назвао „грешила или не – то је моја умма!“ Чак су и Иранци упали у Англоционистичку замку. Муслимани широм света постали су жртве империјалне преваре и непуну деценију касније нашли су се у истоветном положају у коме су пре тога били Срби. Има и таквих који би рекли да је то било нека врста кармичке правде, али ја се томе уопште не радујем зато што су муслимани који су на својој кожи осетили оштрицу империјалне политике већином били невине жртве, а не политичари који су се сврставали уз савремене Крсташе и Јевреје а против својих суседа православаца. Фиктивни „геноцид“ босанских муслимана од стране Срба, а поготово мит о Сребреници, Империја још увек користи у настојању да подели православне хришћане и муслимане, да би на тај начин ефикасније господарила и једнима и другима или – још боље – да би се они једни против других међусобно тукли. Да, сви антимуслимански ратови који су били вођени после 9/11 имају своје методолошке корене у Хрватској, Босни и на Косову. Долази, међутим, дан када ће муслиманима то постати јасно. Они ће тада критички преиспитати оно што су мислили да су знали о ратовима у Босни и на Косову. Тренутно, исти западни лицемери који звоцају о „руској окупацији Крима“ заборављају да је тамо био одржан референдум где је 96, 77% становништва гласало да се прикључе Русији. Или, када то и помену, они кажу да је то било противзаконито зато што су људи наводно гласали док је у њих „било уперено оружје.“ Али оно што никада не спомињу је то да на Косову никаквог референдума никада није ни било, чак ни после потпуног етничког чишћења Косова. (Највећи од свих лажова, Обама, чак је једном приликом устврдио да је Косово напустило Србију после спроведеног рефередума!) [АНТРФИЛЕ: Знам да се у горњим редовима користе изрази који су неуобичајени у политичким анализама. Речи као „лицемерје,“ „издаја,“ „кукавичлук,“ „срамно,“ „одвратно“ и сличне делују исувише пристрасно, емотивно и недовољно објективно или неутрално. Међутим, ја са поносом објављујем свој потпуно ненеутрални став у односу на овај апсолутно одвратни и неморални рат против српског народа. На основу чега би се могли надати некаквој промени у овом одвратном свету у коме живимо уколико не би користили моралне категорије и ако не би изражавали бес онда када је тај бес оправдан? Баш онако како је Кенеди изјавио да је Берлинац и као када су десетине хиљада пасивних ТВ посматрача са испраним мозговима изјављивали да су „Чарли Ебдо,“ ја сада изјављујем да сам ја поносни и непокајани српско-босански Четник! Када је у питању српски народ, код мене нема „неутралности“ нити је желим и – тачка!“] Има још један прилично заборављени догађај из истог периода, али за који би се могло рећи да представља вододелницу. То је било 24. марта 1999. када је руски премијер Евгеније Примаков, током лета за Вашингтон, сазнао да су САД и НАТО напале Југославију. Примаков је сместа наредио свом пилоту „налево круг“ изнад Атлантског океана уз упутство да се врати за Русију. Примаков, који је преминуо 2015. године, био је врло уважени државник и дипломата, са репутацијом која је остала нетакнута до данашњег дана. Његов заокрет изнад Атлантског океана биће забележен у историји као први весник руског отпора Империји. Могло би се рећи да је то обележило крај једне ере када је Русија још увек гајила наивне наде да њени западни партнери ипак нису све сами гангстери и насилници. И још једна ствар: Примаков је био управо она врста актера из руске дубоке државе који је могао да одигра кључну улогу у смењивању Јелцина. Могуће је да ћемо једнога дана сазнати да је баш линч српског народа од стране Запада одиграо опредељујућу улогу у довођењу Владимира Путина на власт. И то би представљало још један пример кармичке правде. Најзад, америчко-натовска агресија на Југославију показала је по први пут ограничене домете удара ваздухопловством и крстарећим ракетама на добро утврђеног противника. Седамдесет осам дана под ударом бомби и ракета јесте било болно, повредило је и убило велики број цивила, али српска војска на Косову остала је у суштини нетакнута. То је разлог зашто су удари из ваздуха морали бити проширени на читаву Југославију, да би се изтерорисали цивили, онако како су Британци то радили током Другог светског рата против Немачке а Израелци против Либана 2006. године. Али оно што је на исход пресудно утицало није била примена НАТО ваздушних средстава, него је то био једноставан и циничан договор између Милошевића и Империје: уколико он пристане да преда Косово, биће му допуштено да остане на власти. Милошевић је то прихватио, да би касније био убијен у Хагу. Толико о онима који своју будућност поверавају Империји … Гледајући уназад, могло би се опростити некоме ко би одавде извукао закључак да је српски народ био потпуно понижен и да је њихов дух отпора скршен. У одређеној мери то несумњиво јесте тачно, и то објашњава постојање про-НАТО и про-ЕУ политичких снага у данашњој Србији. Међутим, оне постоје искључиво захваљујући томе што их Империја финансира и одржава (на пример, српски медији су у потпуности под контролом Империје). Дозволите ми да вам предложим следећи мисаони експеримент. Замислите за тренутак да је Империја пропала. Више нема НАТО пакта, па вероватно ни ЕУ. Хајде да допустимо да још увек тавори неки сужени НАТО и нека мала ЕУ, упркос свему. Али – што је битно – више нема Камп Бондстила. Шта мислите, шта би се у том случају могло догодити? Етнички очишћена Крајина по свој прилици није вредна да се због ње ратује. Под претпоставком да сте Србин, да ли би заиста желели да имате Хрвате за суседе? Колико би било паметно да свој живот и животе своје породице стављате на коцку живећи у малим и практично неодбранљивим енклавама, где би били окружени људима који су безброј пута доказали да ће – кадгод им се укаже прилика – покушати да једну трећину вашега народа превере, трећину побију и трећину протерају? Наравно, многи Хрвати су дивни и пристојни људи којима не би пало на памет да спроводе Усташку политику, али се показало да у пракси ти добри Хрвати нису имали никакву тежину ни у Другом светском рату ни у задњем империјалном рату против српског народа. Да сам Србин, ја никада не бих ни размишљао о повратку у Крајину, просто зато што је ризик превелик. Босна је, међутим, друга прича. Јадни босански Муслимани били су искоришћени као топовско месо и неизбежно ће кад тад схватити да су се у овом рату сврстали на погрешну страну. Према томе, за Босну још увек има наде. Поред тога, босански Срби су ипак победници у рату који се тамо водио. Да, они су на крају били принуђени да прихвате лошу понуду зато што су се, у суштини, сами борили против читаве планете. Али, са друге сгране, могло би се такође рећи и то да је њихова одважност принудила империјални блок да прихвати постојање Републике Српске у оквиру Босне, што они свакако нису желели. Упознао сам довољно босанских Срба да бих могао рећи за њих да су изузетно жилави и храбри и да ће чим НАТО пропадне, а то ће се неминовно догодити, они лако доћи у положај да прописују услове будућег суживота босанским муслиманима и Хрватима. Када се то догоди, надам се да ће Русија активно понудити свој „чеченски образац“ и да ће на босанске Србе утицати да према својим бившим непријатељима заузму човечан и умерен став. Држећи у виду то да, авај, оптужбе на рачун босанских Срба да су и они чинили ратне злочине несумњиво садрже језгро истине, мада количина тих злочина није ни близу онога што се тврдило у пропаганди, ја сам уверен да ће се босански Срби овом приликом понашати суздржано и часно. А шта рећи за Косово? То је место где се налази на стотине православних цркава и манастира који су били уништени и где је на хиљаде Срба било побијено (док је НАТО све то посматрао не предузимајући апсолутно ништа да ова зверства спречи!). Рецимо само то да када бих ја имао пријатеља Албанца који живи на Косову данас, ја бих му најискреније саветовао да се чисти одатле док му се још пружа прилика да то учини. Косово ће бити прво место у Европи где ће клатно историје поћи у супротном смеру. Нема шансе да се Срби икада помире са отимачином своје предачке земље и духовне колевке удруженом операцијом албанских гангстера и западних ратних ваздухопловстава. Нити би требало да то учине. Наводно «независно» Косово под албанском окупацијом је фикција коју је могуће одржавати само уз помоћ Империје. Онога тренутка када се она стропошта, Косово ће бити ослобођено. Тренутно, српски народ је раскомадан и гесло „само слога Србина спасава“ доказало се као истинито. Српски народ у овом тренутку једва опстаје, а његово јединство је угрожено. Чак и службена Српска православна црква налази се под контролом епископа прозападних екумениста које се ослањају на грађанске власти да би противзаконито прогонили владике који одбијају да клекну пред Новим светским поретком, као што је, примерице, владика Артемије рашко-призренски. Током своје дуге и често трагичне историје Срби су преживели и горе ствари тако да не сматрам да ће тренутна ноћна мора уништити српски национални идентитет. Напротив, убеђен сам да ће се српски народ ујединити (Црна Гора и Босна су у односу на Србију отприлике исто што Украјина и Белорусија за Русију). Када се то буде догодило, сви они који су се придружили империјалној линч руљи против Србије стидеће се да српском народу погледају у очи. Ових дана Империја прославља своју привидну победу пред кенгурским судом који је успоставила у Хагу. Међутим, они заборављају да је савремени српски национални идентитет утемељен на неупоредиво већем поразу који је, узгред, Србима био нанет на само неколико километара северозападно од такозване „престонице“ наводно „независног“ Косова, Приштине, и то на месту које носи назив Косово поље. Да, савремена Србија је настала на великом поразу! Они који данас ликују због своје победе над српским народом нека се замисле над том чињеницом. У међувремену, Империја се још увек бави понижавањем. Њена најновија жртва је Олимпијски комитет Русије, заправо све руске атлете, као и руски народ у целини. То је за њих сасвим нормално и било би посве наивно очекивати ишта друго од светског поретка који је био рођен истога дана када се Империја окомила на Србију. У догледној будућности, лицемерје, издаја и кукавичлук остаће уобичајени образац понашања без обзира на то што је на антивредностима такве врсте немогуће ишта трајно и од вредности саградити. Поред тога, лицемерје, издаја и кукавичлук су бескрајно немоћни да икога надахну, па самим тим носе клицу сопствене пропасти. Према томе, ослобођење Косова неће бити само чисто политичко, већ – што је неупоредиво важније – морално и духовно. У свету којим управљају, па чак и дефинишу, лицемерје, издаја и кукавичлук – а лаж пре и изнад свега – Косово не може бити ослобођено. Додао бих да ми, сви ми, нећемо бити ни достојни слободног Косова све док злу допуштамо да управља светом, на начин као што је то случај данас. Међутим, ја исто тако знам да лажи, па чак ни смрт, не могу да поразе Истину и да ће Косово зато опет бити слободно. Извор: The UNZ Review, http://ift.tt/2Ct7gMi

Андреј Рајевски: Косово ће бити ослобођено! Генерал Ратко Младић, који је напунио 75 година, прошле недеље је осуђен на доживотну робију од стране НАТО кенгурског суда под називом „Међународни кривични трибунал за бившу Југославију“, или МКТБЈ. Вредно је помена то да је Младић – [...]

, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts

[palankaonline]

Андреј Рајевски: Косово ће бити ослобођено! http://ift.tt/2zhSeqI, Андреј Рајевски: Косово ће бити ослобођено! КАТЕГОРИЈА КОСОВО И МЕТОХИЈА / ДАНА 22/12/2017 У 20:01 ЧАСОВА Генерал Ратко Младић, који је напунио 75 година, прошле недеље је осуђен на доживотну робију од стране НАТО кенгурског суда под називом „Међународни кривични трибунал за бившу Југославију“, или МКТБЈ. Вредно је помена то да је Младић – исто као председник босанских Срба Радован Караџић и председник Србије Слободан Милошевић пре тога – био ухапшен и испоручен НАТО мучитељима од стране српских власти. То нам каже све што нам је потребно да знамо о текућем колонијалном статусу Србије и о компрадорској природи режима који је на власти у Београду. Са становишта Англоционистичког царства, суштина је у томе да се понизи народ који му је пркосио. Јер – будимо сасвим јасни – баш то је онај прави и неопростиви грех за који Срби сносе кривицу и због чега су понижавани: они су се усудили да се супротставе Англоционистичком царству и они су то учинили са ослонцем на сопствене снаге, и то чак без значајне руске подршке. Босански Срби су били једини који су пркосили Сједињеним Државама, Европској Заједници и НАТО пакту не само без подршке Русије, него чак и без подршке југословенских власти из Београда (Слободан Милошевић је наметнуо санкције својој српској браћи у Босни!). Поступајући тако, босански Срби су показали свету пример храбрости какав типични савремени Европљанин није способан ни да замисли, а камо ли да схвати. Рат у Босни је углавном био лоше схваћен док је трајао, а сада је већ у великој мери заборављен. Без обзира на то, ја бих устврдио да је тај рат одиграо апсолутно кључну улогу у обликовању деценија које су уследиле. Зато, хајде да се потсетимо на неколико ствари које су се тада одиграле. Пре свега, то је било студија случаја џиновског лицемерја, издаје и кукавичлука, од чега застаје дах. Лицемерја – зато што је Србима издата „заповест“ која је гласила „не смете се отцепљивати,“ док је заповест Словенцима, Хрватима, босанским Муслиманима и, касније, Албанцима гласила управо супротно: отцепљујте се, тако што ћете административне границе претварати у државне. Издаје – зато што је Југославија била једна од држава-оснивача Покрета несврстаних, па ипак наводно несврстане државе су се сврстале уз Империју и против Југославије. Најзад, кукавичлука – зато што ни једна једина земља није смогла храбрости да каже истину о геноциду над Србима у Хрватској и Босни у време Другог светског рата док су, истовремено, проливали цунамије суза за Камбоџу, Руанду и, наравно, онај обавезни „холокауст.“ Сви су одвраћали поглед, и баш они који су такорећи дан раније вршили нечувена зверства (а на Хрвате и Немце то се посебно односи) „великодушно“ су посаветовали српске жртве да прошлост препусте забораву и да историја више није битна. И када је на крају међународно право отворено и безобразно било нарушено, када су „западне демократије“ употребиле своје ваздухопловне снаге за пружање подршке УЧК терористима и силеџијама, ни један једини правник или политичар није имао довољно мозга да схвати шта се догодило. Догодило се то да је онога дана када је прва бомба пала на Србију целокупан међународноправни поредак изграђен после Другог светског рата био смртно погођен. Тешко ми је да себи представим ишта срамније и одвратније од понашања европских земаља које не само да нису мрднуле прстом у одбрану државе која је припадала њиховом кругу, него су одушевљено учествовале у злобном и срамном рату који је био поведен против српског народа. Заиста, тај рат је обухватао „све по списку,“ сваки прљави трик је био искориштен против Срба: бројне „фолс флег“ операције, псеудо геноциди, илегално тајно наоружавање терористичких дружина, тајна испорука оружја примаоцима који су се званично налазили под ембаргом, циљани напади на грађанско становништво, употреба забрањеног оружја, коришћење званично „демилитаризованих зона“ да би се прикриле (до зуба наоружане) позамашне војне формације… Шта год хоћете, тога је било. Ако је нешто било одвратно, било је сигурно употребљено против српског народа. Чак и циљани напади на дотадашњу светињу – новинарску професију – били су дозвољени уколико су новинари били Срби. А што се Срба тиче они су, то се подразумева, били демонизовани. Милошевић је постао „нови Хитлер“ (скупа са Садамом Хусеином) а они Срби који су се латили оружја да би одбранили своју земљу и своје породице постали су геноцидни Четници. Један од најгорих аспеката овога рата било је апсолутно поражавајуће понашање муслиманских држава и заједница широм света. Они су се сви сврстали у знаку подршке својој наводној „браћи“ у БиХ, мада су ови задњи били (1) корисне будале Империје, (2) највећим делом нерелигиозни, и (3) уколико јесу били религиозни, онда ближи саудијској „вахаби“ мустри ислама (као и у Чечнији, узгред буди речено). Уместо да се потруде да разумеју шта се стварно догађало, огромна већина муслимана широм света одреаговали су импулсивно, на начин који бих ја назвао „грешила или не – то је моја умма!“ Чак су и Иранци упали у Англоционистичку замку. Муслимани широм света постали су жртве империјалне преваре и непуну деценију касније нашли су се у истоветном положају у коме су пре тога били Срби. Има и таквих који би рекли да је то било нека врста кармичке правде, али ја се томе уопште не радујем зато што су муслимани који су на својој кожи осетили оштрицу империјалне политике већином били невине жртве, а не политичари који су се сврставали уз савремене Крсташе и Јевреје а против својих суседа православаца. Фиктивни „геноцид“ босанских муслимана од стране Срба, а поготово мит о Сребреници, Империја још увек користи у настојању да подели православне хришћане и муслимане, да би на тај начин ефикасније господарила и једнима и другима или – још боље – да би се они једни против других међусобно тукли. Да, сви антимуслимански ратови који су били вођени после 9/11 имају своје методолошке корене у Хрватској, Босни и на Косову. Долази, међутим, дан када ће муслиманима то постати јасно. Они ће тада критички преиспитати оно што су мислили да су знали о ратовима у Босни и на Косову. Тренутно, исти западни лицемери који звоцају о „руској окупацији Крима“ заборављају да је тамо био одржан референдум где је 96, 77% становништва гласало да се прикључе Русији. Или, када то и помену, они кажу да је то било противзаконито зато што су људи наводно гласали док је у њих „било уперено оружје.“ Али оно што никада не спомињу је то да на Косову никаквог референдума никада није ни било, чак ни после потпуног етничког чишћења Косова. (Највећи од свих лажова, Обама, чак је једном приликом устврдио да је Косово напустило Србију после спроведеног рефередума!) [АНТРФИЛЕ: Знам да се у горњим редовима користе изрази који су неуобичајени у политичким анализама. Речи као „лицемерје,“ „издаја,“ „кукавичлук,“ „срамно,“ „одвратно“ и сличне делују исувише пристрасно, емотивно и недовољно објективно или неутрално. Међутим, ја са поносом објављујем свој потпуно ненеутрални став у односу на овај апсолутно одвратни и неморални рат против српског народа. На основу чега би се могли надати некаквој промени у овом одвратном свету у коме живимо уколико не би користили моралне категорије и ако не би изражавали бес онда када је тај бес оправдан? Баш онако како је Кенеди изјавио да је Берлинац и као када су десетине хиљада пасивних ТВ посматрача са испраним мозговима изјављивали да су „Чарли Ебдо,“ ја сада изјављујем да сам ја поносни и непокајани српско-босански Четник! Када је у питању српски народ, код мене нема „неутралности“ нити је желим и – тачка!“] Има још један прилично заборављени догађај из истог периода, али за који би се могло рећи да представља вододелницу. То је било 24. марта 1999. када је руски премијер Евгеније Примаков, током лета за Вашингтон, сазнао да су САД и НАТО напале Југославију. Примаков је сместа наредио свом пилоту „налево круг“ изнад Атлантског океана уз упутство да се врати за Русију. Примаков, који је преминуо 2015. године, био је врло уважени државник и дипломата, са репутацијом која је остала нетакнута до данашњег дана. Његов заокрет изнад Атлантског океана биће забележен у историји као први весник руског отпора Империји. Могло би се рећи да је то обележило крај једне ере када је Русија још увек гајила наивне наде да њени западни партнери ипак нису све сами гангстери и насилници. И још једна ствар: Примаков је био управо она врста актера из руске дубоке државе који је могао да одигра кључну улогу у смењивању Јелцина. Могуће је да ћемо једнога дана сазнати да је баш линч српског народа од стране Запада одиграо опредељујућу улогу у довођењу Владимира Путина на власт. И то би представљало још један пример кармичке правде. Најзад, америчко-натовска агресија на Југославију показала је по први пут ограничене домете удара ваздухопловством и крстарећим ракетама на добро утврђеног противника. Седамдесет осам дана под ударом бомби и ракета јесте било болно, повредило је и убило велики број цивила, али српска војска на Косову остала је у суштини нетакнута. То је разлог зашто су удари из ваздуха морали бити проширени на читаву Југославију, да би се изтерорисали цивили, онако како су Британци то радили током Другог светског рата против Немачке а Израелци против Либана 2006. године. Али оно што је на исход пресудно утицало није била примена НАТО ваздушних средстава, него је то био једноставан и циничан договор између Милошевића и Империје: уколико он пристане да преда Косово, биће му допуштено да остане на власти. Милошевић је то прихватио, да би касније био убијен у Хагу. Толико о онима који своју будућност поверавају Империји … Гледајући уназад, могло би се опростити некоме ко би одавде извукао закључак да је српски народ био потпуно понижен и да је њихов дух отпора скршен. У одређеној мери то несумњиво јесте тачно, и то објашњава постојање про-НАТО и про-ЕУ политичких снага у данашњој Србији. Међутим, оне постоје искључиво захваљујући томе што их Империја финансира и одржава (на пример, српски медији су у потпуности под контролом Империје). Дозволите ми да вам предложим следећи мисаони експеримент. Замислите за тренутак да је Империја пропала. Више нема НАТО пакта, па вероватно ни ЕУ. Хајде да допустимо да још увек тавори неки сужени НАТО и нека мала ЕУ, упркос свему. Али – што је битно – више нема Камп Бондстила. Шта мислите, шта би се у том случају могло догодити? Етнички очишћена Крајина по свој прилици није вредна да се због ње ратује. Под претпоставком да сте Србин, да ли би заиста желели да имате Хрвате за суседе? Колико би било паметно да свој живот и животе своје породице стављате на коцку живећи у малим и практично неодбранљивим енклавама, где би били окружени људима који су безброј пута доказали да ће – кадгод им се укаже прилика – покушати да једну трећину вашега народа превере, трећину побију и трећину протерају? Наравно, многи Хрвати су дивни и пристојни људи којима не би пало на памет да спроводе Усташку политику, али се показало да у пракси ти добри Хрвати нису имали никакву тежину ни у Другом светском рату ни у задњем империјалном рату против српског народа. Да сам Србин, ја никада не бих ни размишљао о повратку у Крајину, просто зато што је ризик превелик. Босна је, међутим, друга прича. Јадни босански Муслимани били су искоришћени као топовско месо и неизбежно ће кад тад схватити да су се у овом рату сврстали на погрешну страну. Према томе, за Босну још увек има наде. Поред тога, босански Срби су ипак победници у рату који се тамо водио. Да, они су на крају били принуђени да прихвате лошу понуду зато што су се, у суштини, сами борили против читаве планете. Али, са друге сгране, могло би се такође рећи и то да је њихова одважност принудила империјални блок да прихвати постојање Републике Српске у оквиру Босне, што они свакако нису желели. Упознао сам довољно босанских Срба да бих могао рећи за њих да су изузетно жилави и храбри и да ће чим НАТО пропадне, а то ће се неминовно догодити, они лако доћи у положај да прописују услове будућег суживота босанским муслиманима и Хрватима. Када се то догоди, надам се да ће Русија активно понудити свој „чеченски образац“ и да ће на босанске Србе утицати да према својим бившим непријатељима заузму човечан и умерен став. Држећи у виду то да, авај, оптужбе на рачун босанских Срба да су и они чинили ратне злочине несумњиво садрже језгро истине, мада количина тих злочина није ни близу онога што се тврдило у пропаганди, ја сам уверен да ће се босански Срби овом приликом понашати суздржано и часно. А шта рећи за Косово? То је место где се налази на стотине православних цркава и манастира који су били уништени и где је на хиљаде Срба било побијено (док је НАТО све то посматрао не предузимајући апсолутно ништа да ова зверства спречи!). Рецимо само то да када бих ја имао пријатеља Албанца који живи на Косову данас, ја бих му најискреније саветовао да се чисти одатле док му се још пружа прилика да то учини. Косово ће бити прво место у Европи где ће клатно историје поћи у супротном смеру. Нема шансе да се Срби икада помире са отимачином своје предачке земље и духовне колевке удруженом операцијом албанских гангстера и западних ратних ваздухопловстава. Нити би требало да то учине. Наводно «независно» Косово под албанском окупацијом је фикција коју је могуће одржавати само уз помоћ Империје. Онога тренутка када се она стропошта, Косово ће бити ослобођено. Тренутно, српски народ је раскомадан и гесло „само слога Србина спасава“ доказало се као истинито. Српски народ у овом тренутку једва опстаје, а његово јединство је угрожено. Чак и службена Српска православна црква налази се под контролом епископа прозападних екумениста које се ослањају на грађанске власти да би противзаконито прогонили владике који одбијају да клекну пред Новим светским поретком, као што је, примерице, владика Артемије рашко-призренски. Током своје дуге и често трагичне историје Срби су преживели и горе ствари тако да не сматрам да ће тренутна ноћна мора уништити српски национални идентитет. Напротив, убеђен сам да ће се српски народ ујединити (Црна Гора и Босна су у односу на Србију отприлике исто што Украјина и Белорусија за Русију). Када се то буде догодило, сви они који су се придружили империјалној линч руљи против Србије стидеће се да српском народу погледају у очи. Ових дана Империја прославља своју привидну победу пред кенгурским судом који је успоставила у Хагу. Међутим, они заборављају да је савремени српски национални идентитет утемељен на неупоредиво већем поразу који је, узгред, Србима био нанет на само неколико километара северозападно од такозване „престонице“ наводно „независног“ Косова, Приштине, и то на месту које носи назив Косово поље. Да, савремена Србија је настала на великом поразу! Они који данас ликују због своје победе над српским народом нека се замисле над том чињеницом. У међувремену, Империја се још увек бави понижавањем. Њена најновија жртва је Олимпијски комитет Русије, заправо све руске атлете, као и руски народ у целини. То је за њих сасвим нормално и било би посве наивно очекивати ишта друго од светског поретка који је био рођен истога дана када се Империја окомила на Србију. У догледној будућности, лицемерје, издаја и кукавичлук остаће уобичајени образац понашања без обзира на то што је на антивредностима такве врсте немогуће ишта трајно и од вредности саградити. Поред тога, лицемерје, издаја и кукавичлук су бескрајно немоћни да икога надахну, па самим тим носе клицу сопствене пропасти. Према томе, ослобођење Косова неће бити само чисто политичко, већ – што је неупоредиво важније – морално и духовно. У свету којим управљају, па чак и дефинишу, лицемерје, издаја и кукавичлук – а лаж пре и изнад свега – Косово не може бити ослобођено. Додао бих да ми, сви ми, нећемо бити ни достојни слободног Косова све док злу допуштамо да управља светом, на начин као што је то случај данас. Међутим, ја исто тако знам да лажи, па чак ни смрт, не могу да поразе Истину и да ће Косово зато опет бити слободно. Извор: The UNZ Review, http://ift.tt/2Ct7gMi

Андреј Рајевски: Косово ће бити ослобођено! Генерал Ратко Младић, који је напунио 75 година, прошле недеље је осуђен на доживотну робију од стране НАТО кенгурског суда под називом „Међународни кривични трибунал за бившу Југославију“, или МКТБЈ. Вредно је помена то да је Младић – [...]

, http://ift.tt/1rMQyM6

[vaseljenska]

Стиже америчко оружје у Украјину

Стиже америчко оружје у Украјину http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/stize-americko-oruzje-u-ukrajinu/