#личне

[dadragana76]

...Суштина живота у психоанализи....Психоанализа, као дубинска теорија људске психе, поставља суштину живота не у спољашњим постигнућима, већ у унутрашњем свету појединца. Од Сигмунда Фројда до савремених психоаналитичара, живот се разматра као трајна борба између несвесних нагонских сила, унутрашњих конфликата и тежње ка интеграцији личности.Фројд је поставио тезу да животом управљају два основна нагона: ерос (нагон живота) и танатос (нагон смрти). Ерос води ка повезивању, љубави, стварању и очувању, док танатос тежи деструкцији и повратку у небиће. Управо у томе психоанализа проналази парадокс суштине живота — он је непрекидно балансирање између стварања и уништења, између жеље за животом и тежње ка мирној неактивности.Још један кључан појам је „несвесно“ — простор потиснутих жеља, страхова и траума. Према психоаналитичком схватању, суштина живота је у томе ��а појединац постепено осветљава своје несвесне садржаје, интегрише их у свест и тако проналази аутентичнији животни пут. Пут самоспознаје и унутрашњег раста се сматра темељем личне слободе.Карл Јунг, као један од значајних настављача психоаналитичке мисли, говорио је о индивидуацији — процесу у којем човек постаје оно што јесте, у целини, прихватајући и светле и тамне делове себе. За Јунга, суштина живота није у избегавању конфликата, већ у прихватању сопствене пуноће и њене трансформације у смисао.Психоанализа не нуди једноставне одговоре, већ позив на унутрашње путовање. Суштина живота, кроз ову призму, није дата већ откривана — у сновима, у односима, у патњама и у малим тренуцима увида. То је непрекидна динамика између онога што јесмо и онога што можемо постати.

[ljiljaknjiga]

ЕСЕЈ .

Увод: Овај есеј је личне природе ,

и на неки начин ћу покушати да

га дочарам у стању онаквом ,

какво заиста јесте , зато ћу 

га сада и обрадити .

Главни део : Многи од нас 

воле мир и тишину ;

они се најчешће могу 

наћи у природи ,

нажалост и то се

сада променило ,

а ево и зашто ?

Место где сам

проводила 

најлепше дане у животу ,

где је тишина била синоним

за нешто лепо , сада је то 

место Дисхармонично ;

пуно буке ,нигде мира ,

град је друго , он је 

увек бучан , лично 

не волим живот у

граду ,зато 

желим да се врати 

тај прелепи мир ,

као што је био некада .

Закључак: Боримо се за 

тишину , јер њу и Космос воли ,

изборимо се против тог 

неприродног звука ,

научимо да живимо 

са птицама и њиховим

прелепим песмама ,

а не са нечим што

нам може нарушити

здравље , а то нам 

заиста не треба ,

чувајмо тишину и себе ,

то је најважније . 

[benami-central]

Википедија:Спискови наставак!

Поштоване колеге, сви сте горе већ упознати са скорашњим случајем пријетњи ливидацијом уредника српске википедије, и то пријетњама на најмонструознији начин (цитирам: убити, приклати, заклати, звекнути, упуцати у главу). О свему сте обавјештени овдје на админ табли, скренута је пажња званичницима Викимедија Србије, обавјештен је МУП Србије, а ја сам ангажовао и неке моје личне везе.

Реакцију званичних институција засигурно ћемо чекати једно подуже вријеме, док реакцију ових других вјероватно нећемо ни дочекати. Одговор сам добио од задње наведених, и моје сумње у једног бившег колегу су се потврдиле. Бивши колега се потписује пуним именом и презименом, али пошто се ради о болесној особи, а у складу поштовања правила и политике вп, ја нећу навести његово име већ само иницијале и молим и друге колеге да слиједе мој примјер у будућим коментарима:

Ради се о бившем колеги В.Н. из Суботице.

Бивши колега је на српској вп присутан најмање од 2011. и од самог почетка је долазио у сукобе са разним уредницима, са једнима због непоштовања правописа, а са другима због његових чудних националистичких ставова. Сукоб са неким уредницима је доживљавао исувише лично, па би свој рат са њима пречесто настаљао и путем других друштвених мрежа или телефона. Тако је В.Н. прогањао уредника AZ, затим уредника Алексу Лукића и на крају уредника Панониан. Наравно, нетрпељивост је била видљива и на вп. Када су хрватски медији (у септ. 2013) критиковали властите националисте на хрватској вп. уредник В.Н. је истим медијима прослиједио своје критике српских википедијанаца па се цијелој нашој заједници исмијавао истим објавама. Међутим, ми несвјесни кога имамо на овом нашем виртуелном простору, у августу 2015. смо колегу В.Н. изабрали за администратора српске вп, а од ВМС је награђен и статусом вики стажисте.

Ипак, од 2020. В.Н. се повлачи са вп и активности усмјерава у раду једне мањинске партије у Војводини. Страначке колега га тад оптужују за „хакерске злоупотребе и његове личне прогоне неких особа унутар странке”. У новембру 2023. због прогањања неког његовог познаника – В.Н. је од стране полиције најпре спроведен у полицијску станицу, па премјештен у психијатриску установу, гдје је истом утврђена дијагноза: параноидни поремећај личности. Почетком 2024. против В.Н. је покренут још један судски поступак, због прогањања неког младића из Вршца. Што све упућује да В.Н. има врло озбиљне менталне проблеме.

Међутим, у фебруару се на ср.вп појавио лажни налог са неприкладним именом који се изругивао бившем колеги В.Н. на шта је овај одреаговао креирањем неколико других лажних увредљивих налога са именима уредника наше вп. Затим, тражећи нову жртву, В.Н. је намјерно потенцирао сукоб са администратором Новак, али безуспјешно. Такође, вјероватно због свог здравственог стања, В.Н. је у том периоду пречесто објављивао и неке бесмислице које су други администратори побрисали. Због истих, налог му је привремено блокиран у јулу 2024. Дана 21. септембра 2024. В.Н. посјећује Нови Сад, а са његовог мобилног телефона стижу пријетећи Спискови за ликвидацију горе побројаних уредника. Доказе за све написано вам не могу јавно износити, али сам спреман да их објелоданим тамо гдје то треба. А бившем колеги, желим да помогнем у сваком будућем лијечењу.

Поштоване колеге уредници, сви смо ми овде првенствено да би писали нешто што може бити корисно за наше друштво. Ако неко има било какав проблем на вп – нек исти слободно подјели са заједницом. Ако се пак неко не може носити са притиском других уредника, боље се и повући са вп него сукоб пренијети у реалан свијет. Живите стваран свијет, а не виртуелни! Свима вама желим дуг и срећан живот, а овима што ће сад мене додатно нападати и прогањати по разним мрежама, форумима или можда у стварном свијету, желим брзо оздрављење! Радован ⁂ 19:01, 24. септембар 2024. (CEST)

Коментар: Потврђујем све што је Цар Радован рекао у вези са мном. Не знам да ли он види забаву или шта год у томе што ради, али никоме није смешно. Сам штети свом интегритету и репутацији сопственим речима и делима. Једном је молио да се ком��ромитујући садржај уклони са Википедије, али, нажалост, поновио је после и много горе ствари. Крајње тужно. Vs6507 21:20, 24. септембар 2024. (CEST)

Коментар: Тужно и жалосно. Стварно не знам шта више рећи — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 10:44, 25. септембар 2024. (CEST)

Коментар: Захваљујем ти на предоченим информацијама Радоване, са сарадницима. Дакле, ипак је случај копирања специфичног раније коришћеног стила другог уредника. Клише или не, свако добро у животу желим датој особи. — Садко (ријечи су вјетар) 11:39, 25. септембар 2024. (CEST)

Коментар: @CarRadovan: Поздрав, Радоване, још једанпут сам проверио те јавно доступне и јавно идентификоване, злоупотребљене ИП адресе, путем викисофтвера и различитих интернет-ресурса, и добијам од геолокација наредна места у Србији: углавном Београд, али повремено и Шумадију, Срем и остатак Војводине (као и саму Суботицу корисника ВН). Нажалост, није увек могуће тачно рећи ко је заправо ко и када, и то посебно, ако се корисници ВН и Велимир Ивановић међусобно имитирају, односно сарађују и/или делују у исто или слично време. Даље, корисник ВН се јавно распитује за корисника ВИ и њега истовремено брани, 1 2 – види: „Wikimedia Serbia” 3 корисници ВН и ВИ и даље тимски муче кориснике Панонијана и Алексу Лукића, и то више година уназад, 4 5 6 7 корисници ВН и ВИ тимски иду у оне крос-вики авантуре, и то заједно са корисником Зораном Филиповићем, и затим врше/настављају личне нападе тамо крос-вики, али то без корисника ЗФ, 8 9 10 11 12 док корисник ВН стално спамује некакве кодове и затим врши/наставља личне нападе овде на ср.вики. 13 14 Међутим, за додатне мере против корисника ВН није било никаквих одговора од стране других корисника, и то 2 (два) пута (осим одговора од стране корисника АЛ и мене, то јест). 15 16 Дакле, у циљу спречавања дуготрајне злоупотребе (long-term abuse – LTA), заштите пројекта и заједнице ср.вики од корисника ВН и према en:WP:DENY, да ли се слажете са тиме да уклонимо аутопатролерска права кориснику ВН овде на ср.вики, као и да најзад применимо трајну блокаду њему на овој Википедији? — نوفاك اتشمان (разговор) 11:54, 26. септембар 2024. (CEST)

Слажем се. Што нисмо уклонили његова аутопатролерска права пре? АцА (разговор) (радозналци само) 15:29, 26. септембар 2024. (CEST) Ја нисам учествовао у вики-крос авантурама, тачније први пут чујем да то уопште постоји. Ако ипак имаш информације да сам учествовао, пусти линк, волео бих да прочитам. Зоран Филиповић (разговор) 00:59, 27. септембар 2024. (CEST)

[duskokuzovic]

ГДЕ НАС ЈЕ ДОВЕЛА ПРЕДИЗОБОРНА КУПОВИНА ГЛАСОВА?

Осврт на предизборне трговине на локалним изборима у Косјерићу Др Душко Кузовић, Београд 27. мај 2025. Ових дана друштвене мреже и медији су испуњени вестима из Косјерића. Владајући пројекат СНС-СПС-СРС на локалним изборима, у замену за „наклоност“ у изборном дану, гласачима нуди асфалтирање путева, породичне и личне поклоне, привремено или трајно запослење на буџету. У изборним манипулацијама…

[catwoman-studio]

Значи, боље робот него нарцис.

И шта сад, да плачем? 'Оћу јес. Признајем пораз много достојанственије него Надал. Ма ни поредити се не да. Јер, док овај гунђа, офира се, ја трчим раме уз раме, па ћемо да видимо ко ће први. На циљ. 

Шта има да паметујем. Критикује ли неко роботе? Не брате. А нарцисе? Сви, сви, сви. А ко су ти тако омражени нарциси? Сви, сви, сви. Немој сад да ми се правиш паметан, па као не читаш по цео дан по мрежама, књиге написали, томове, студије. Писци постали познати. Никад пре књигу нису ни прочитали, а сад... Ууу... Све мој до мојега. Постали. Тојест — роботи. Сви, сви, сви... Ко мене бре ј... Ја сам вук самотњак.

Дакле, ако нисте знали да су вам мама и тата били нарциси, јер су мислили и говорили чак, да сте ви — њихова деца, њихов цео свет, а све у сврху поробљавања вас, дезавуисања ваше оријентације, интегритета, а у циљу њихове личне промоције у друштву, самодопадности, чак — сад знајте. Па сте решили да ваше дете буде другачије, те вам није постало цео свет у сврху његовог поробљавања и логично сте га ришнули од себе ка својим огавним родитељима да га негују мазе и пазе и тепају му Ђорђе, тако сте се насанкалиии...  А снег више не пада да покрије брег... Ама, бар остатак знате. 

Тако да — ако вам још није јасно — ви сте наопаки, мислим у огледалу. Нарцис сте од главе до пете, џаба вам наук. Родитељски. Прокужени сте од своје деце вам од сад па за навек. И прокажени, за записник, да се зна да сам рекла. На време. 

[notesagirl]

Сутки на рестарт

За последние 24 час моя жизнь развернулась на 180 градусов. Нет, я не завалила экзамен и нет, меня не уволили с работы, как могли подумать мои хейтеры. И да сейчас здесь не будет очередной порции соплей, ведь с этим действительно пора завязывать. 

Итак, ничего особенного казалось бы не случилось. Я побывала на одной домашн��й ламповой вечеринке и познакомилась с крайне интересными людьми. Абсолютно разными, но с безумным внутренним миром. Каждый из них был удивительный случай смешения, казалось бы не совместимого. Философия соседствовала с глубокими познаниями в технике, а хрупкость и красота с работой с лошадьми. 

Я погрузилась в каждого из них пытаясь найти что-то интересное для себя. И даже не много перестаралась в данных погружениях непосредственно с хозяином данной тусовки. Но, к счастью, всё можно списать на алкоголь.

Однако самое главное, что я вынесла для себя из общения с ними - я могу быть интересна людям, они видят мою красоту как физическую (не смотря на то что я сейчас не в лучшей своей форме), так и духовную. 

Если подводить итог - плюс 100 очков к уверенности в себе за одни сутки, сложный моральный выбор (о котором я напишу подробнее чуть позднее) и ещё +100500 новых поводов к размышлению.

[vaseljenska]

За личну карту без биометрије и окултизма!

За личну карту без биометрије и окултизма! http://www.vaseljenska.com/vesti/za-licnu-kartu-bez-biometrije-okultizma/

[artzorana]

“Ово друштво не прашта чињеницу да неко просто може да буде добар човек, без скривених намера и личне користи.”

Соња Савић

[koreaeta]

Усавршите своје планове путовања уз К-ЕТА! Ослободите се непотребне анксиозности издавањем електронске дозволе за путовање!

Усавршите своје планове путовања уз К-ЕТА! Ослободите се непотребне анксиозности издавањем електронске дозволе за путовање!

Какав је систем К-ЕТА? Странци који су раније посетили Кореју морали су да прођу кроз процес издавања визе. Међутим, можете посетити Кореју без добијања визе преко К-ЕТА. Са К-ЕТА, може се издати у року од 24 сата ако се пријавите путем интернета и можете ући у земљу брзо и повољно без проласка кроз процес скрининга.

К-ЕТА је систем који омогућава странцима који посећују Кореју да се лако пријаве за улазак без визе. Скраћеница за КОРЕЈСКО ЕЛЕКТРОНСКО ОДОБРЕЊЕ ПУТОВАЊА, могуће је поднети захтев за визу на Интернету и издати је у року од 24 сата након скрининга.

К-ЕТА је систем који процес усељавања у Кореју чини лакшим и ефикаснијим. На тај начин странци који посећују Кореју могу да уживају у погоднијем и сигурнијем путовању.

К-ЕТА има много предности. Пре свега, време чекања се може смањити, што вам даје већу флексибилност у вашем итинерару. Поред тога, можете очекивати уштеде трошкова од издавања визе. Штавише, корејска влада може активније да привуче стране туристе, што у великој мери доприноси развоју корејске туристичке индустрије.

Поред тога, корејска влада намерава да активније привлачи стране туристе кроз К-ЕТА систем. Странци могу лакше и повољније да посете Кореју преко К-ЕТА, што ће у великој мери допринети развоју корејске туристичке индустрије.

Процес пријаве К-ЕТА је једноставан. Ако приступите сајту К-ЕТА апликације на Интернету и попуните своје личне податке и план путовања, итд., о издавању ће се одлучити након прегледа. Поред тога, ако одштампате издати К-ЕТА и понесете га са собом пре поласка, процес имиграције је брз и лак.

APPLY FOR K-ETA

[haghar86]

Очигледно, Самсунг развија слушалице са проширеном стварношћу

Повезани чланак: Очигледно, Самсунг развија слушалице са проширеном стварношћу Слушалице за виртуелну стварност прикупљају личне мета-податке директно са лица људи Експлозиви се активирају када сензор слике детектује одређену нијансу црвене, која се приказује на интегрисаном дисплеју. Луцки такође планира да дода механизам против неовлаштеног отварања, тако да неко ко носи ВР слушалице не може да их растави или уништи.

Ако се осећате лоше због Луцки ВР слушалица, треба да истакнемо да је овај производ, који изгледа као Мета Куест Про, само канцеларијско уметничко дело.

[ljiljaknjiga]

ЕСЕЈ О СТРАХОВИМА .

Увод : Живимо у чудном времену .

Ово је есеј о страховима ,

чију ћу тему покушати да разрадим .

Шта су то страхови ?

И зашто се толико плашимо ?

Страхови или фобије су 

нормална људска реакција 

на било какво стање ,

било да је окружење ; самоћа 

или нешто треће , страхови су у нама .

Зашто се толико плашимо ?

Због личне безбедности ,

окружења у којима живимо ,

Све су то сигнали за наше страхове ,

Како их се ослободити ?

Док смо под страхом ,

Ми се осећамо ,

"Као да смо у оковима" ,

и чекамо да нам те окове ,

неко заувек скине .

Закључак : Боримо се за Слободу .

Будимо против свих фобија ,

које могу нажалост да 

управљају нама ,

зато устанимо и 

изборимо се за 

Ослобођење од свих страхова ,

који нам трују Психу .

Изборимо се за њу ! 

[duskokuzovic]

БОЛЕСТ СРЕЋЕ од др Кристијан Тал Шалер

(The Disease of Happiness by Dr Christian Tal Schaller) Упозорење!!! Глобална епидемија се шири вртоглавом брзином! WWO (World Welfare Organization) треба да “предвиђа” да ће милијарде људи бити заражене у наредних десет година. Ево потребних симптома болести : Склоност ка вођењу од стране личне интуиције,Пре него деловање под притиском страхова,примљених идеја и условљавања из…

[ahrimansefid18]

Шта значи свиђање?

У овом чланку ћемо дати објашњења о лајку. У наставку чланка Лајк, шта значи бити са нама? Лике је енглеска реч која може имати различите преводе. Може се превести као допадање, али најбољи превод би требало да буде „свиђање“. Лике је концепт упознавања на друштвеним мрежама као што су Инстаграм, Твитер и Фејсбук.

Садржај објављен на друштвеним мрежама.

Број лајкова може указивати на проценат популарности садржаја објављеног на друштвеним мрежама. Такође, у већој мери, број лајкова одражава начин на који људи размишљају и њихове личне и политичке укусе. Из тог разлога, понекад оператери ових мрежа корисницима пружају опште и детаљне информације у замену за новац. Анализа личности и понашања корисника на друштвеним мрежама један је од најважнијих радова који су психолози проучавали последњих година.

Шта значи и шта представља?

Шта значи као? Лајкови означавају да се објављена објава или прича свиђа. Лајковање је најлакши начин да разумете пажњу публике на објаву.

Траг лајкова се сада може видети на свим друштвеним мрежама. Лајкови су обично везани симболом срца или песнице, осим палца.

Постоје и друге опције за испитивање популарности садржаја из перспективе публике на неким друштвеним мрежама. На пример, на Јутјубу корисници могу да користе и несвиђање поред свиђања. Несвиђање је на супротном крају спектра, што указује да је садржај непопуларан и непопуларан.

Брзина објављивања садржаја

Шта значи свиђање и какав утицај има на алгоритам друштвених мрежа? Лајкујући објаве на друштвеним мрежама, алгоритам проналази образац ваших фаворита и бира садржај који најбоље одговара вашем укусу. С обзиром на брзину којом се садржај објављује, овај избор вас чува од забуне и помаже вам да видите само оно што вас занима.

Ваши пријатељи и они који их прате такође могу бити обавештени ако вам се свиђа објава или ако виде сличну објаву.

[humidifierchinafactory]

Moda Summer Gifts Co., Ltd. https://www.mselectronicgifts.com Whatsapp/WeChat: 86-18938503836 --------------------- Направљено у Кини фабрички влажење Путовање, ЛЕД за малу собу, индукциона лампа за бебу

—————————————————————————————— Назив производа: МУТИ-Функционални зидни сензор монтираног кретања стерилизатор Ултразвучно влажно ЛЕД лампица Модел: ТД- ит 01 Капацитет резервоара: 200 мл Оцењена снага: 2. 5 В Називни напон: ДЦ- 5 В Називна фреквенција: 108 кХз Батерија: 18650, 2600 м А Сертификат: ЦЕ / ПСЕ Материјали производа: АБС + Акрилик Тежина сурилизатора нето тежина: 360 г Стандардни лист: К / ДКДЗ 1 - 2017 Место производње: направљено у Кини Удаљеност сензора кретања: унутар 3 метра Величина производа: 150 мм * 150 мм * 45 мм _________________________________________________________________________

Популарни хуманиифиерс Телевизијски купац за купују за кућне декор, влажници прилагођени захтјев за домаћинство, УСБ овлаживач на велико произвођач Кинески Интернет продавница Схензхен Ултрасониц Арома дифусер Цхина Продавац, овлаживач и дифузори залихе, трговца лично влажине влаге Кина ХОМИДИИФИОР ХОМЕМАДЕ Видеос, интегрисани влажни бренд Овлаживач и дифузор магацин, Кинески влажини произвођачи Цоол Мист Производња, овлаживач у спаваћој соби, захтјев за домаћинство, Кинески влажници Цоол Магла Овлаживач у спаваћој соби Ревиевфонијски материјал за домаћинство, најбоље овлаживачи за прочишћивач ваздуха, вечни влажни склоп за кућни апарат Ароматерапија дифузорија кинеске фирме за добављаче за лепоту, ХОМИДИФИЕР Домаћи преглед, Ароматерапијски дифузор Кина Произвођач дизајна за козметике Овлаживач домаћих туторијала, Јоббер Лични хумидификатори Кина Добављачи, влажни хомемадни демо, преносиви кућни влажнији порцулаки Популарни хуманифиерс Видео продавац за декор за домаће, трговачке личне влажине влаге Кина Производња, Хумисифиер Хомемаде Видеос ОЕМ лични влажини за видео снимке за спаваће собе, стерилизатор Кина Цустом Соба, Добар продуцент трговца овлаживач Овлаживач за трговца сувог ваздушног собора, интегрисани влажни орган у којем ћете купити добављаче, ултразвучна дистрибуција овлаживача АРОМА Преносиви кућни влажини Кина Произвођач дизајнирања, Популарни хумидифиерс Видео продавац за кућни декор, дигитални дифузно дифузор дифузора и овлаживача Арома и влажној фабрици Кина Ултразвучни МАКИДИФЕРС Продавац Локатор, најбољи продуцент за велепродају овлаживача, овлаживач за суво ваздушне спаваће собе, висококвалитетни млин Овлаживач за суве ваздушне спаваће собе, најбољег овлаживача ваздуха, произвођач ваздушних прочишћавања, вечни овлаживач залиха за кућни апарат

[schizopunkt]

Либерализам и фашизам: партнери у злочину

„Интелектуалци бацају копрену преко диктаторског карактера буржоаске демократије посебно тако што представљају демократију као апсолутну супротност фашизму, а не као само још једну њену природну фазу у којој се буржоаска диктатура открива у отворенијем облику.“

– Бертолд Брехт (Bertolt Brecht)

Пише: Габријел Рокхил (Gabriel Rockhill) Превод: Сабо Таби

Често чујем да је либерализам брана фашизму. Да он представља одбрану владавине права и демократије насупрот ненормалним, злонамерним демагозима који зарад личне користи намеравају да униште савршено добар систем. Ова привидна супротстављеност дубоко је укорењена у савремене такозване западне либералне демократије посредством њиховог заједничког мита о пореклу. Као што с��ако дете које иде у школу у САД научи, на пример, да је либерализам победио фашизам у Другом светском рату, узвратио ударац нацистичкој звери да би успоставио нов међународни поредак који је – упркос свим његовим потенцијалним манама и неделима – изграђен на кључним демократским принципима који су противни фашизму.

Овакво формулисање односа између либерализма и фашизма не само да их представља као потпуне супротности, већ такође одређује саму суштину борбе против фашизма као борбу за либерализам. Чинећи то, оно измишља идеолошки лажни антагонизам. Јер оно што је заједничко фашизму и либерализму је њихова вечита посвећеност капиталистичком светском поретку. Иако један преферира сомотску рукавицу хегемонистичке и консензуалне владавине, а други се пре ослања на гвоздену песницу репресивног насиља, оба имају намеру да одржавају и развијају капиталистичке друштвене односе и током модерне историје на томе су радили заједно. Шта овај привидни сукоб прикрива – и у томе је његова права идеолошка моћ – је да стварна, темељна линија раздвајања не лежи између два различита начина капиталистичког управљања, већ између капиталиста и антикапиталиста. Дуготрајна психолошка ратна кампања која је вођена под обмањујућим барјаком „тоталитаризма“ учинила је много да још више прикрије ову линију разграничења лажнопредстављајући комунизам као облик фашизма. Као што су Доменико Лосурдо (Domenico Losurdo) и други објаснили са великом историјском прецизношћу и бројним детаљима, ово је чиста идеолошка баљезгарија.

С обзиром на начинена који текућа политичка расправа о фашизму тежи ка томе да буде формулисана у односу на наводни либерални отпор, тешко да може бити пречег задатка од скрупулозног преиспитивања историјског учинка реално постојећег либерализма и фашизма. Као што ћемо видети у овом кратком прегледу, далеко од тога да су непријатељи, они су били – понекад суптилни, понекад отворени – партнери у капиталистичком злочину. Зарад дискусије и концизности, ја ћу се овде првенствено усредсредити на комбиновани приказ неконтроверзних случајева Италије и Немачке. Ипак, вреди рећи на почетку да су нацистичка расна полицијска држава и колонијално дивљање – које је далеко превазилазило могућности Италије – моделованипо узору на Сједињене Државе.

Суделовање либерала у успону европског фашизма

Изузетно је важно то што се западноевропски фашизам појавио унутар парламентарних демократија а не тако што их је покорио извана. Фашисти су дошли на власт у Италији у тренутку тешке политичке и економске кризе која је уследила након Другог светског рата, а потом и велике депресије. То је такође било време у ком је свет био под утиском успешне антикапиталистичке револуције у СССР. Мусолини (Mussolini), који се брусио радећи за „Ем-ај фајв“ (MI5) на разбијању италијанског мировног покрета током Првог светског рата, касније је подржан од стране великих индустријских капиталиста и банкара због свог антирадничког, про-капиталистичког политичког усмерења. Његова тактика је био рад унутар парламентарног система, мобилисање финансијски моћних присталица који ће плаћати скупе пропагандне кампање док су његови црнокошуљаши безобзирно разбијали штрајкове и радничке организације. У октобру 1922, магнати Конфедерације индустрије и водећи челници банака обезбедили су му неопходне милионе за Марш на Рим који је био спектакуларно показивање силе. Ипак, он није преузео власт. Уместо тога, као што је Даниел Герен (Daniel Guérin) објаснио у својој мајсторској студији „Фашизам и велики бизнис“, Мусолинија је 29. октобра позвао краљ и, сходно парламентарним нормама, поверио му састављање кабинета. Капиталистичка држава се предала без борбе, али Мусолини је намеравао да формира апсолутну већину у парламенту уз помоћ либерала. Они су у јулу 1923. подржали његов нови изборни закон и потом направили заједничку листу са фашистима за изборе 6. априла 1924. Фашисти, који су имали само 35 посланика, уз помоћ либерала су добили још 286.

Нацисти су дошли на власт готово на исти начин, радећи унутар парламентарног система улагујући се стицали су наклоност великих индустријских магната и банкара. Потоњи су обезбедили финансијску подршку неопходну за раст нацистичке партије и на крају су обезбедили победу на изборима септембра 1930. Хитлер ће касније говорити о претходним искуствима, у говору 19. октобра 1935, шта је значило имати материјалне ресурсе неопходне за обезбеђивање личих аутомобила за 1.000 нацистичких оратора, који су могли да одрже око 100.000 јавних скупова током године. На децембарским изборима 1932, вође социјалдемократа, који били екстремна левица у односу на тадашње либерале али су са њима делили реформи��тичку агенду, одбили су да у последњем тренутку оснују коалицију са комунистима против нацизма. „Као и у многим другим земљама прошлим и будућим, тако и у Немачкој“, пише Мајкл Паренти (Michael Parenti), „социјалдемократе ће пре ући у савез са реакционарном десницом него да се боре за исту ствар заједно са црвенима“. Пре избора, кандидат Комунистичке партије Ернст Таленман (Ernst Thaelmann) је сматрао да је глас за конзервативца фелдмаршала фон Хинденбурга (von Hindenburg) исто што и глас за Хитлера (Hitler) и за рат. Свега неколико недеља након што је Хинденбург изабран, он је позвао Хитлера да постане канцелар.

Фашизам је у оба случаја дошао на власт путем буржоаске парламентарне демократије, у којој је крупни капитал финансирао кандидате који ће слушати његове наредбе док истовремено буде стварао популистички спектакл – лажну револуцију – који је уприличавао или сугерисао масовну привлачност. Његово освајање моћи одиграло се у оквиру овог правног и уставног оквира, који је обезбедио свој привидни легитимитет на домаћем фронту, као и у међународној заједници буржоаских демократија. Лав Троцки (Лев Троцкий) је ово савршено разумео и са изузетном проницљивошћу је дијагностиковао оно што се тада дешавало:

Резултати су на домак руке: буржоаска демократија се легално трансформише, мирно, у фашистичку диктатуру. Тајна је прилично једноставна: буржоаска демократија и фашистичка диктатура су инструменти једне те исте класе, експлоататора. Потпуно је немогуће спречити замену једног инструмента другим позивањем на Устав, Врховни суду у Лајпцигу, нове изборе, итд. Оно што је неопходно је мобилизација револуционарних снага пролетаријата. Уставни фетишизам највише помаже фашизму.

Међутим, пошто је осигурао своју власт, фашизам је показао своје ауторитарно лице, трансформисавши се у оно што је Троцки назвао војно-бирократском диктатуром бонапартистичког типа. Он је непоколебљиво кренуо – прилично другачијим темпом у Италији него у Немачкој – да обави задатак за који је ангажован и сломи организовану радничку класу, избрише опозиционе партије, уништи независне публикације, забрани изборе, оптужује и елиминише расно одређене подкласе, приватизовање јавних добара, покретање пројеката колонијалне експанзије и улаже велика средства у ратну економију што користи његовим присталицама из индустрије. Успостављањем директне диктатуре крупн��г капитала, он је чак уништио неке више плебејске и популистичке елементе у сопственим редовима, док је ломио многе збуњене либерале под незаустављивим налетом репресивног класног рата.

Није само у Италији и Немачкој буржоаска демократија дозволила успон фашизма. То важи и на међународном нивоу. Капиталистичке државе су одбиле да формирају антифашистичку коалицију са СССР, земљом коју је њих четрнаест напало и окупирало од 1918. до 1920. у неуспешном покушају да униште прву радничку републику на свету. Током Шпанског грађанског рата, који су историчари попут Ерика Хобсбаума (Eric Hobsbawm) окарактерисали као минијатурну верзију великог рата до ког је дошло срединомвека између фашизма и комунизма, западне либералне демократије нису званично подржавалелево оријентисану владу која је изабрана. Уместо тога, они су мирно стајали по страни док су силе осовине пружале огромну подршку генералу Франциску Франку (Francisco Franco) док је надгледао војни coup d’état. Пуно се тога да закључити из тога што је Франко, самозвани фашиста који се често изоставља у разматрањима европског фашизма, са изузетном луцидношћу разумео зашто би се епифеноменалне карактеристике фашизма значајно разликовале на основу прецизног стицаја околности: „Фашизам, пошто се користи та реч, фашизам има, гдегод да се манифестује, особине које се онолико разликују колико су различите земље и национални темпераменти.“ СССР је притекао у помоћ републиканцима који су се борили против фашизма у Шпанији, шаљући и војнике и потрепштине. Франко ће касније вратити услугу, такорећи, слањем добровољачких војних снага да се заједно са нацистима боре против безбожничког комунизма. Франко ће такође, наравно, постати један од великих послератних савезника Сједињених Држава у њиховојборби против Црвене опасности (Red Menace).

1934. Уједињено Краљевство, Француска и Италија потписале су Минхенски споразум, у ком се слажу да дозволе Хитлеру да нападне и колонизује Судете у Чехословачкој. „Потпуна невољност западних влада да уђу у стварне преговоре са црвеном државом“, писао је Ерик Хобсбаум, „чак и 1938-39. када ургентност склапања анти-хитлеровског савеза више нико није порицао, врло је очигледна. Збиља, срах да ће бити остављени да се сами сукобе са Хитлером био је оно што је на крају навело Стаљина (Сталин), који је од 1934. био непоколебљиви поборник савеза са западом против ��ега, на потписивање пакта Стаљин-Рибентроп (Ribbentrop) августа 1939, којим се надао да ће сачувати СССР од рата.“ Овај пакт о ненападању је онда лажноприказан у западним медијима као непорециви доказда су нацисти и комунисти на неки начин били савезници.

Међународни капитализам и фашизам

Нису само велики индустријалци и банкари, као и земљопоседници, у Италији и Немачкој подржавали и профитирали од фашистичког доласка на власт. То подједнако важи и за многе велике корпорације и банке чије седишта су била у западним буржоаским демократијама. Хенри Форд (Henry Ford) је можда био најозлоглашенији пример од како је 1938. добио Велики крст Врховног реда немачког орла, што је билонајвеће признање које се може дати некоме ко није Немац (претходно га је исте године добио Мусолини). Форд не само да је слао огромни новац у Нацистичку странку, већ ју је снабдео и великим делом антисемитистичке и антибољшевичке идеологије. Фордово убеђење да је „комунизам био потпуно јеврејска творевина“, да цитирам Џејмса (James) и Сузен Пул (Suzanne Pool), делио је са Хитлером, и неки су сугерисали да је потоњи био толико идеолошки близак Форду да су одређени делови из „Мајн кампфа“ (Mein Kampf) директно били копирани из Фордове антисемитистичке публикације „Интернационални Јевреј“ (The International Jew).

„Форд“ није био једина америчка компанија која је инвестирала у Немачку, и многе друге банке, фирме и инвеститори из САД пуно су профитирали од аријанизације (истеривања Јевреја из пословног живота и присилног трансфера њихове имовине у „аријевске“ руке), као и програма поновног наоружавања Немаца. Судећи по мајсторској студији Кристофера Симпсона (Christopher Simpson), „шест кључних америчких компанија – „Интернешнал харвестер“ (International Harvester), „Форд“, „Џенерал моротс“ (General Motors), „Стандард Оил“ (Standard Oil) из Њу Џерзија, и „Дупонт“ (du Pont) – биле су дубоко уплетене у производњу немачког оружја“. У ствари, америчко инвестирање у Немачку нагло је порасло након што је Хитлер дошао на власт. „Извештај министарства трговине показује“, пише Симпсон, „да је улагање САД у Немачку порасло за неких 48,5 посто између 1929. и 1940, а да је нагло опало свуда другде по континенталној Европи.“ Немачке испоставе америчких компанија попут „Форда“ и „Џенерал моторса“, као и неколико нафтних компанија, обилато су користиле присилни рад у концентрационим логорима. Бухенвалд (Buchenwald) је, на пример, обезбеђивао радну снагу из концентрационог логора за огромну фабрику „Џенерал моторса“ у Руселсхајму, као и за „Фордову“ фабрику камиона у Келну, и „Фордове“ немачке пословође су обилато користиле ратне заробљенике за рад у ратној производњи (што је ратни злочин по Женевској конвенцији).

Џон Фостер Далес (John Foster Dulles) и Ален Далес (Allen Dulles), који ће касније понаособ постати државни секретарии челници ЦИА, руководили су „Саливаном и Кромвелом“ (Sullivan & Cromwell), за коју неки сматрају да је тада била највећа адвокатска канцеларија на Волстриту. Они су играли важну улогу у надгледању, саветовању и управљању глобалним улагањем у Немачку, која је постала једно од најважнијих међународних тржишта – посебно за америчке инвеститоре – током друге половине 1920-их. „Саливен и Кромвел“ су радили са скоро свим великим америчким банкама, и они су надгледали инвестиције у Немачку које су износиле више од милијарду долара. Они су такође радили са десетинама компанија и влада из целог света, али Џон Фостер Далес је, судећи по Симпсону, „јасно истицао пројекте за Немачку, за војну хунту у Пољској и за Мусолинијеву фашистичку државу у Италији.“ У послератном периоду, Ален Далес је неуморно радио на заштити својих пословних партнера и био је изузетно успешан у обезбеђивању њихове имовине као и у помагању њиховог избегавања кривичног гоњења.

Док се већина либералних приказа фашизма усредсређују на његово политичко позориште и епифеноменалне ексцентричности, те на тај начин избегавају системску и радикалну анализу, суштински је важно уочити да акоје либерализам допустио раст европског фашизма, капитализам је био тај који је подстицао његов раст.

Ко је поразио фашизам?

Не изненађује да су буржоаске демократије запада биле изразито споре у отварању западног фронта, допуштајући да свом некадашњем непријатељу, СССР, про-капиталистичка нацистичка ратна машинерија (која је добила велики новац од белих Руса) пушта крв. У ствари, дан након што је Нацистичка Немачка напала Совјетски Савез, Хари Труман (Harry Truman) је изричито изјавио: „Ако видимо да Немачка побеђује, ми треба да помогнемо Русији, а ако Русија побеђује, ми треба да помогнемо Немачкој и тако ћемо их пустити да се убијају што је могуће више, иако ни под којим околностима не желим да видим Хитлера као победника.“ Након што су САД ушле у рат, моћни званичници попут Алена Далеса су радили иза кулиса покушавајући да посредују у склапању мировног споразума са Немачком који би дозволио нацистима ��а усмере сву своју пажњу на уништењеСССР.

Широко распрострањена идеја, барем у САД, да је у Другом светском рату либерализам на крају поразио фашизам, захваљујући првенствено интервенисању САД у рат, је неоснована измишљотина. Као што су Питер Кузник (Peter Kuznick), Макс Блументал (Max Blumenthal) и Бен Нортон (Ben Norton) подсетили слушаоце у недавној вођеном разговору, 80% нациста који су погинули у рату су убијени на источном фронту са СССР, на који је Немачка послала 200 дивизија (за разлику од само 10 на западу). 27 милиона Совјета је дало своје животе борећи се против фашизма, док је 400.000 америчких војника погинуло у рату (што је од прилике 1,5% од броја погинулих Совјета). Црвена армија је, пре свега, та која је поразила фашизам у Другом светском рату, и комунизам – а не либерализам – је последњи бедем против фашизма. Историјска лекција би требало да је јасна: не може се стварно бити антифашиста а да се не буде антикапиталиста.

Идеологија лажних антагонизама

Идеолошка конструкција лажних антагонизама, у случају либерализма и фашизма, служи вишеструким сврхама:

успоставља примарни фронт борбе као онај између ривалских позиција унутар капиталистичког табора;

каналише народну енергију у борбу за најбоље методе за одржавање капиталистичког поретка уместо његовог укидања;

брише праве демаркационе линије глобалне класне борбе;

покушава да просто склони са дневног реда комунистичку опцију (потпуно је уклањајући из поља борбе, или је лажно представљајући као облик „тоталитаризма“.

Попут спортских дешавања, која су веома важни идеолошки ритуали у савременом свету, логика лажних антагонизама појачава и пренадувава све идиосинкратичке разлике и личне ривалитете између два супротстављена тима до те мере да избезумљени навијачи заборављају да на послетку они играју исту игру.

У реакционарној политичкој култури САД, која је покушала да редефинише левицу као либералну, најважније је схватити да је примарна супротстављеност која је структурисала, и наставља да организује, савремени свет она између капитализма – који је наметнут и одржаван путем либералне идеологије и институција, као и фашистичком репресијом, зависно од времена, места и попул��ције о којој се ради – и социјализма. Замењивањем ове супротстављености оном између либерализма и фашизма, идеологија лажних антагонизама има за циљ да борбу века претвори у капиталистички спектакл уместо у комунистичку револуцију.

14. октобар 2020. „Каунерпанч“ (Counterpunch) https://www.counterpunch.org/2020/10/14/liberalism-and-fascism-partners-in-crime/ Liberalism and Fascism: Partners in Crime

Габриел Рокхил (Gabriel Rockhill) је француско-амерички филозоф, културни критичар и активиста. Он је оснивач и директор „Радионице за критичку теорију“ (Critical Theory Workshop) и професор филозофије на Универзитету Виљанова (Villanova). Међу његовим књигама су: Counter-History of the Present: Untimely Interrogations into Globalization, Technology, Democracy (2017), Interventions in Contemporary Thought: History, Politics, Aesthetics (2016), Radical History & the Politics of Art (2014) и Logique de l’histoire (2010). Поред овог академског рада, он је активно учествовао у ванакадемским активностима у уметничким и активистичким световима, а такође редовно доприноси јавним интелектуалним расправама. Пратите га на „Твитеру“: @GabrielRockhill