#милослав

[dilvovsky]

Слава в Украине

Я расскажу Вам повесть о советском солдате, который объединил народы России и Украины, в трудные времени для Украины и России. Его имя Слава. Возможно его звали Милослав…Или Радислав или Владислав? Может Вячеслав? Но это уже не важно…

[mortal-kombat-gledaj-movi]

ХД-cijeli~ Борба Смртника (2021) цео филм српски језик субтитри

ХД-cijeli~ Борба Смртника (2021) цео филм српски језик субтитри  Борба Смртника 2021 цео филм српски језик субтитри Погледајте Mortal Kombat Фулл Мовие Онлине Бесплатногледај сад➫️ https://bit.ly/3cQI3AE

Pogledajte >> https://world.zmovies25.com/movie/460465/mortal-kombat.html

Наслов: Мортал Комбат Издање: 2021-04-07 Време извођења: 0 мин. Жанр: фантазија, акција, авантура Звезде: Левис Тан, Јессица МцНамее, Јосх Лавсон, Таданобу Асано, Мехцад Броокс, Луди Лин Нестали боксер открива породичну тајну која га води на мистични турнир зван Мортал Комбат где ��познаје групу ратника који се боре до смрти како би спасили царства од злог чаробњака Сханг Тсунг-а.

Операција хапшења Драгољуба Драже Михаиловића, бившег начелника Врховне команде Југословенске војске у отаџбини (ЈВуО), изведена је у периоду јануар—март 1946. године, а сам чин хапшења одиграо се у ноћи 12/13. марта 1946. у селу Добрунска Ријека у околини Вишеграда. Операцију хапшења су организовали и извели припадници Одељење за заштиту народа (ОЗНА), док је потрага за Михаиловићем отпочела још маја 1945. године, након слома његових снага на Зеленгори.

Драгољуб Михаиловић (1893—1946) Вест о хапшењу Драже Михаиловића јавности је објављена неколико дана касније, 24. марта 1946, а након пар недеља он је изведен на јавно суђење на коме је осуђен на смрт и 17. јула исте године погубљен. Дуги низ година прича о његовом хапшењу је била обавијена велом тајне, а пошто су се у иностранству, у четничкој емиграцији, почеле јављати различите верзије Михаиловићевог хапшења, у листу „Политика” је августа 1962. године објављен фељтон о његовом хапшењу у коме је изнета званична верзија, према којој је кључни фактор у хапшењу био Никола Калабић, командант Горске краљеве гарде.[1][2][3][4]

По званичној верзији, један агент ОЗНЕ је у јесен 1945. године успео да се убаци у илегалну београдску четничку организацију и преко ње ступи у везу са четницима у ваљевском крају, а посредством њих и са Калабићем, кога је причом о пребацивању у иностранство, почетком децембра намамио у Београд, где је ухапшен. У току истраге Калабић је пристао на сарадњу са ОЗНОМ и са групом од десетак официра прерушених у четнике се упутио на терен у потрагу за Дражом Михаиловићем, који се вешто скривао у селима у околини Вишеграда. Због сталних потера, које су непрекидно вршиле јединице Корпуса народне одбране Југославије (КНОЈ), Дража је често мењао место боравка, па је „Калабићева група” имала тешкоће да успостави везу са њим, преко неповерљивих четничких јатака. Након два неуспешна изласка на терен, група је тек из трећег пута успела да успоставе везу са Будимиром Гајићем, четничким командантом из Добруна и преко њега дође до Михаиловића. Након сусрета са Калабићем и прерушеним официрима ОЗНЕ, Михаиловић је поверовао у причу о повољном стању у Србији и одлучио да крене са њима, након чега је у близини пута Добрун—Прибој, био ухапшен и потом спроведен у Београд.[1][2][3][4]

Организацијом хапшења Драже Михаиловића руководио је лично Александар Ранковић, министар унутрашњих послова ФНРЈ, док је непосредном реализацијом руководио Слободан Пенезић Крцун, начелник ОЗНЕ за Србију, који је и сам учествовао у прве две потраге за Михаиловићем. Групом официра ОЗНЕ, у трећој потрази за Михаиловићем, када је и изврешно хапшење, руководио је Светолик Лазаревић Лаза, заменик начелника ОЗНЕ за Србију. Упоредо са групом, која је преобучена у четнике заједно са Калабићем, вршила тајну потрагу за Михаиловићем, јединице Народне милиције, КНОЈ-а и Југословенске армије су вршиле јавне потере за Дражом и преосталим четницима.[а] Такође, значајан допринос акцији дала је и група оперативаца ОЗНЕ, предвођена Јовом Капичићем, која је прерушена у метеорологе, боравила у Вишеграду и околини и сакупљала информације о кретању четника на овом терену.[1][2][5]

Ухапшени Драгољуб Михаиловић, марта 1946. године Званична верзија Михаиловићевог хапшења касније је у јавности поткрепљена књигом Велика игра са Дражом Михаиловићем, објављеном 1971. године, као и доста романтизованим филмом Клопка за генерала снимљеним исте године. Ипак највећу пажњу јавности, имала је телевизијска серија Последњи чин снимљена 1981. године, у којој је веома реалистично приказана званична верзија операције хапшења Драже Михаиловића, а посебну популарност код публике имао је лик Николе Калабића, кога је веома надахнуто тумачио глумац Зоран Ранкић. Такође, пажњу јавности је привукла и књига Како сам хватао Дражу Михаиловића, издата 1988. године, која представља раније написану исповест Слободана Крстића Уче, једног од учесника акције хапшења.[6][7]

Почетком 1990-их година, након увођења вишепартијског система у Србији, отпочео је процес политичке рехабилитације четничког покрета, као и самог Драже Михаиловића, доводећи у сумњу многе до тада неспорне историјске чињенице на којима је почивала југословенска послератна историографија. Након много година, тада су се у јавности у Србији и Југославији појавиле, у емиграцији раније настале, алтернативне верзије хапшења Драже Михаиловића, које су имале за циљ да оспоре званичну верзију, по којој је Калабић издао Михаиловића. Према алтернативној верзији Михаиловићевог хапшења, коју заступа истраживач четничког покрета Милослав Самарџић, оперативци ОЗНЕ су уз помоћ британских официра, који су им предали шифре, успели да преко радио-станице прате Дражу Михаиловића и лоцирају место његовог боравка. Док је сама акција хапшења изведена уз помоћ авиона, који су били преправљени да изгледају као савезнички. У један такав авион који се спустио недалеко од Вишеграда, припадници ОЗНЕ су преобучени у савезничке униформе и снабдевени савезничким пропусницама наговорили већ болесног Дражу да пође са њима у иностранство, али је уместо иностранства авион одлетео за Београд.[8][9]

Алтернативна верзија Михаиловићевог хапшења, оспорена је од стране појединих историчара, међу којима су и они који заступају ревизионистички поглед на период Другог светског рата у Југославији, а сама акција хапшења била је једна од тема „Комисије за откривање чињеница о извршењу смртне казне над генералом Драгољубом Дражом Михаиловићем”, формиране 2009. године. Иако ова Комисија није успела у својој намери да открије место на коме су сахрањени посмртни остаци Драже Михаиловића, чланови Комисије, међу којима су били историчари Института за савремену историју — Бојан Димитријевић и Коста Николић, имали су прилику да прегледају документа из архиве Безбедносно-информативне агенције (БИА), као и друга доступна документа везана за операцију хапшења Михаиловића, чиме су се уверили у њихову аутентичност.

https://mortal-kombat-gledaj-movi.tumblr.com

SADRŽAJ FILMA:

Za razliku od prvog filma čija je radnja smještena u vrijeme Drugog svjetskog rata, nastavak priče o Diani Prince smješten je, kako i naslov kaže, u osamdesete godine prošlog stoljeća.

Ovaj film nije napravljen da se čini kao nastavak, zato je ovo i potpuno novo utjelovljenje

Gledaj Борба Смртника 2021 цео филм,

Gledaj Борба Смртника 2021 цео филм Online

Gledaj Борба Смртника 2021 Filmuvi film sa prevodom

Gledaj Борба Смртника 2021 film sa prevodom HD-1080p

Борба Смртника 2021 Online film its prevodom Cinestar

Gledaj Борба Смртника 2021 цео филм Online

Gledaj Борба Смртника 2021 Cijeli HD movie 1080p

[retrociema]

Это здорово, шеф! - Комедия  Чехословакия  1982  Петр Нарожны

Первый фильм из цикла про «Шефа». Действие происходит в социалистической Чехословакии 80-х. Брачный аферист Пепан сделался таким знаменитым, что стоит любой женщине в любой точке страны прийти в полицию с жалобой, то полиция выезжает прямо за Пепаном. В очередной раз выйдя из тюрьмы, наш герой решает завязать со своим брачным прошлым. Однако честно жить он вовсе не намерен. Вместе с друзьями — угонщиком Ярой и проституткой Марцелой — Пепан создаёт новую «бригаду» и становится её «шефом». Новая «бригада» обречена на успех в любых делах: ведь Пепан придумал виртуозный «финт ушами против легавых».

#комедия #авантюристы

Режиссер: Гинек Бочан / Hynek Bočan

В ролях: Петр Нарожны (Пепан), Карел Гержманек (Яра), Надя Конвалинкова (Марцела), Ярослава Кречмерова, Карел Аугуста, Милослав Штибих

Перевод : Профессиональный (многоголосый закадровый) СВ Студия

[denisberezhnoy]

Расскажи своим друзьям в Нью-Йорке: легендарная московская вечеринка CHERTi возвращается в Большое яблоко! Лучшие русскоязычные - и не только - поп-хиты зазвучат 1 августа на танцполе одного из самых модных гей-баров Бруклина - 3 Dollar Bill! За пультом - бессменный диджей и отец-основатель “Чертей” Милослав Чемоданов. Вместе с выступлениями других российских артистов (следите за новостями!) CHERTi Party станет частью большой насыщенной ночи для русскоязычного гей-сообщества Нью-Йорка под названием The First Russian-speaking LGBT+ PRIDE Festival. Первая порция билетов - уже в продаже по смешной цене для “ранних пташек" - успейте купить 😉 (at 3 Dollar Bill) https://www.instagram.com/p/CRwO50DLLXc/?utm_medium=tumblr

[shtumoz]

Автор книг Ван Тай,Mad Snail

мне было тяжело узнать кто же автор отличной серии книг и мультфильма я потратила время и нашла .И Имя ему Ван Тай 

чем же меня смог поразить этот несомненно гений  пера и карандаша?

а замечательным рассказом Сказания о Демонах и Богах

Tales of Demons and Gods 

Я прочла книгу запоем, а потом  нашла и мультфильм по этой книге, что сказать это теперь один из моих любимых ��второв.

Как же я нашла этого гения спросите вы?

Это темная история началась с той поры когда я вдруг неожиданно открыла жанр Лит РПГ.

Я не когда не читала этот жанр ,и не считала его чем то интересным пока не нашла книгу Дмитрий Рус , А потом еще одну Василий Маханенко  Путь Шамана  ,я даже смогла пообщаться с настоящим автором книг Князев Милослав   дилогия Потерянный. 

Так передо мной открылся целый новый мир , и это был мир книг Нам Хи Сон 

Легендарный Лунный Скульптор или Легендарный Скульптор Лунного Света

И вот отсюда мой путь и начался в Мир магия и волшебства,который я очень люблю ,и следующим миром как раз и стали  Сказания о Демонах и Богах .

Но читать я люблю больше, мне жаль что у нас так мало таких книг . И конечно я бы хотела еще таких  же историй.

[duskomijatovic]

Битка на Неретви ( шта се у ствари дешавало)?

ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ

У суботу, 1. маја 2010. године (дакле, ако се то некоме чини, ипак не 1970. године!), Радио телевизија Србије приказује филм Вељка Булајића “Битка на Неретви“.

На сајту РТС-а филм је најављен некритички, тј. као да је заиста снимљен према истинитим догађајима. Као да није пао Берлински зид, као да Јово Капичић поново премерава терен за формирање неког концентрационог логора – и уопште као да се ништа у међувремену није десило, на сајту државне телевизије дословце пише:

“Најпознатији и најуспешнији филм Вељка Булајића посвећен је једној од најчувенијих и најхуманијих битака у светској војној историји. Почетком 1943. године, немачки генерали су, по Хитлеровом личном наређењу, почели са спровођењем плана “Wеiss“, како би уништили партизанске јединице. Притиснути далеко надмоћнијим непријатељем, партизани са врховним штабом и 4.500 рањеника нашли су се опкољени у долини Неретве. Остао је само један мост, на чијој другој страни су чекале јаке непријатељске снаге, припремајући се за масакр рањених бораца и беспомоћног народа. Тито наређује да се сруши мост. Изненађени непријатељ пребацује своје снаге на другу страну, предвиђајући да ће партизани покушати самоубилачки пробој. Међутим, у току само једне ноћи, партизани граде нови мост покрај срушеног и пребацују се на другу страну, изигравши непријатеља.“

Дакле, уз бајке о величини и хуманости, сада поново имамо верзију коју су и сами комунисти демантовали. Један од ��артизанских команданата, Коча Поповић, и један од Титових историчара, пуковник Мишо Лековић (“Мартовски преговори“) признали су да уопште није било “пребацивања непријатеља“ на другу страну и да се у долини Неретве партизани нису борили против Немаца, пошто су са њима склопили примирје.

Међутим, овакав текст на сајту државне телевизије враћа нас уназад и законски посматрано. Наиме, Народна скупштина је донела закон о изједначавању четника и партизана, док се овде четници називају непријатељима, па чак и непријатељима који се спремају “за масакр рањених бораца и беспомоћмог народа“ (ког, уопште, народа?). Подсетимо, на тој другој страни Неретве тада се у ствари налазила западна граница Србије. “Србија ослобођена“ – јавио је мајор Радуловић ђенералу Дражи, када су комунисти враћени на западну обалу реке.

Ша се, у ствари, дешавало на Неретви?

Пошто је прича преобимна, скицирајући само основне догађаје:

– Средином фебруара 1943. године партизани се крећу из правца Бихаћа према Нететви; отуд их гоне Немци, у Операцији “Вајс“ (Операција “Вајс“ била је уперена против партизанске “Бихаћке републике“ и нема везе са Неретвом ни временски, јер се одиграла раније, ни наравно географски; међутим, комунисти су увек спајали Операцију “Вајс“ и Битку на Неретви, а на “суђењу столећа“ 1946. чак су тврдили да су ову операцију заједно планирали Хитлер, Мусолини, Павелић и Дража!). – Иза Неретве територију су држали четници, међу којима и четници легализовани код Италијана. – Наступала је партизанска главнина: 1, 2 и 3 дивизија, које су најбоље наоружане и у ствари једине мобилне, затим 7. и делови 9. дивизије; укупно 15.000 партизана. – Партизани успут заузимају неколико италијанских гарнизона, који су имали по 500-800 војника (Прозор, Јабланица, и још један). – Хтели су да пређу мост у Коњицу и да продуже уз Неретву, према Фочи. – У Коњицу је било 500 Италијана, а у и око Коњица капетан Лукачевић као командант Десног крила, са нешто преко 5.000 четника. – Од око 20. фебруара Лукачевић наноси тежак пораз комунистима, тако што излази испред Коњица, пре него што они дођу до вароши. – На центру, комунисти су прешли реку, иначе плитку у то доба – газну, али како су тешко поражени на главном правцу напада, одлучују да се врате на запад, у Централну Босну. – Пре повлачења, руше сва три моста на том делу реке, мислећи да ће тако зауставити четнике. После су Титови генерали Јакшић, каомандат 7. дивизије, и Жујовић, из Врховног штаба, рушење мостова означили као један од најкатастрофалнијих потеза Ј. Б. Тита. Наиме, пошто је река била плитка, четницима уопште нису били потребни мостови, али су итекако требали партизанима, јер су они имали око 200 камиона, 12 тенкова и 12 топова, које су управо запленили Италијанима. Када су се вратили на Неретву, све ово морали су да баце, јер није било мостова… Даље, четници нису смели да иду даље на запад због Немаца, а нарочито када су сазнали за немачко-партизански пакт. – После неколико дана, партизанска главнина која је послата на запад јавља да не може проћи, јер има много Немаца. – Делови који се још нису били повукли јављају да мост код Јабланице није сасвим срушен и да га чува свега 280 слабо наоружаних четника Дурмиторског корпуса. – На тај мост шаљу око 1.000 партизана и они 8. марта прелазе реку. – Неколико дана раније комунисти су послали делегате код Немаца, са предлогом да се заједно боре против Енглеза чије искрцавање се очекује, и четника; од тога дана наступа примирје између њих и траје све до 17. маја 1943. – После пар дана комунисти заузимају Невесиње, прву варош иза Јабланице; разлог: Ђуришић није довео резерву на време, Станишић се повлачио готово без борбе, Лукачевић је посустао, а Баћовић са најбољим херцеговачким јединицама се није вратио из области Книна. – Све партизанске јединице и рањеници прелазе Неретву до 15. марта; Немци их нису нападали због поменутог пакта. – Баћовић се враћа и долази до још пет бојева за Невесиње; после шестог боја, априла месеци, комунисти у долини Неретве и у целој Источној Херцеговини дефинитивно су потучени; Баћовић их сабија у кањон Пиве; Дража честита Баћовићу и Јевђевићу на оствареној великој победи. – На страни легализованих четника повремено се борила италијанска група “Скоти“, са око 2.000 војника. – Комунисти су имали подршку усташа из Фазлагића куле. – Четници су за време операција на Неретви често минирали пругу Сарајево – Брод, како би омели Немце да довуку појачања и да започну очекивану операцију против њих; због овога Немци априла 1943. покрећу Операцију “Тојфел“ против Озренског корпуса, чија територија се налази уз ту пругу. Битка на Неретви за четнике је била Битка за јадранско залеђе, тј. Немце су сматрали већим непријатељима од партизана. Против партизанске главнине на Неретви су се бориле само локалне четничке јединице, ојачане Црногорцима. – Други део партизана прошао је Црну Гору и стигао до Лима; Ђуришићеве јединице су растурене, Станишићеве на западу Црне Горе такође; Дража је зато на Лим позвао Расински и 2. равногорски корпус (укупно 2.000 бораца). – Почетком маја 1943. око партизана налазило се 20.000 четника, а око четника 65.000 Немаца, сакупљених за Операцију “Шварц“. У плану за Операцију “Шварц“, који је диктирао Хитлер, не помињу се партизани, већ само уништење четника, а нарочито Дражиног штаба у селу Липово изнад Колашина. – Немци 12. маја нападају Баћовићеве четнике који су нападали партизане у долини Пиве, што су комунисти прославили, не очекујући да ће и они бити нападнути, јер су веровали у примирје. – Дража се 13. маја извлачи из немачког обруча код Бродарева. – Ђуришић 13. маја чека Немце у Колашину, али они га хапсе, са око 2.000 бораца. – Немци почев од 17. маја нападају и комунисте, који су остали сами у обручу, пошто су се сви четници, сем Ђуришићевих, извукли; делом су се извукли из обруча уз помоћ Италијана. – Комунистичка главнина у обручу је уништена, остало је у животу свега 4-5.000 партизана, које је пропустила хрватска “Вражја дивизија“, на коју су случајно набасали. Немци су поубијали и све партизанске рањенике (око 4.000).

У другом тому књиге “Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета“, Бици на Неретви посветио сам доста простора, уз 422 фусноте (а то су по правилу документа свих учесника догађаја). За ову прилику, издвојио сам неколико страница, пре свега базираних на комунистичким документима.

Дакле:

Низводно од Коњица на Неретви су била три моста. Највећи, железнички, налазио се у Јабланици. Око 20. фебруара, савладавши италијанске гарнизоне, комунисти прелазе Неретву и потискују истурене јединице херцеговачких четника. То је био њихов споредни правац наступања, док је главни ишао на Коњиц. Ово место су најпре напале две бригаде 1. пролетерске дивизије, а потом су пристизала појачања, све док се ту није нашла већина партизана Главне оперативне групе (1. и 3. дивизија). Комунисти су ангажовали артиљерију и четири од 12 тенкова заробљених од Италијана (наиме, само четири посаде италијанских тенкиста натерали су на нову дужност; Краљевина Југославија је пре рата имала свега 40 тенкова, француских “реноа“, а оно мало тенкиста што је избегло заробљавање у Априлском рату 1941. године било је у четницима).

Први напад на Коњиц уследио је у ноћи између 19. и 20. фебруара. Италијански гарнизон би, свакако, одмах пао, али је капетан Лукачевић са својом Коњичком групом одбио комунисте. Из Лукачевићеве јединице су том приликом отпали четници муслимани. Како је мајор Фехим Мусакадић писао др Исмету Пуповцу, Муслимански национални војночетнички батаљон повукао се са положаја на мосту и из бункера око Коњица “��е испаливши ни једног метка“.124

Комунисти су током наредна три дана извели још два велика ноћна напада на Коњиц. Два пута су освајали град, али их је капетан Војислав Лукачевић два пута избацивао. Истовремено, четници су зауставили и партизанску споредну колону (2. дивизија) на Прењу. Због ових неуспеха, комунисти почињу да се колебају по питању остваривања главног плана, тј. освајања Херцеговине, Црне Горе, Старог Раса и Метохије. Седмој дивизији, која се налазила код Горњег Вакуфа, Титов заменик начелника штаба, Велимир Терзић, 24. фебруара пише: “Уколико ситуација у реону Коњица не буде прочишћена у нашу корист, ми ћемо бити принуђени да дејствујемо офанзивно баш на вашем сектору“.125

Наредног дана, 25. фебруара, Тито пише Босанском корпусу да се не удаљава док Главна оперативна група “не продре код Коњица, јер није искључено да нам то и не успије, и онда ћемо морати тражити други правац за рањене“.126 Истовремено, Ј. Б. Тито наређује Сретену Жујовићу Црном из Врховног штаба да убрза евакуацију ратног плена из Јабланице, “јер ће се мост рушити“. Такође, тражи да се неборачко особље не доводи на Неретву, осим Нурије (вероватно Поздерца), “јер може да користи“, свакако у раду са муслиманима. Затим пише:

Ако данас и сутра не падне Коњиц, онда треба и глумце и већнике итд. упутити одакле су и дошли.127

Истог дана, 25. фебруара, Терзић извештава Тита да је послао појачање за рушење мостова на Неретви, са 30 авионских бомби, “да помогне нарочито у рушењу мостовских потпора, јер то нарочито задржава оправку мостова“.128

Следећег дана, 26. фебруара, комунисти су дефинитивно одустали од напада на Коњиц. Два дана потом, Тито је обавештавао своје људе:

Коњиц нисмо заузели, иако је већ скоро био пао. У помоћ дошао велики број четника из Санџака, Црне Горе и Херцеговине и ударили нам у леђа.129

(…)

Иако се одиграла на половини рата и далеко од Шумадије и Београда, комунисти су Битку на Неретви, из ко зна којих разлога, прогласили најважнијом у грађанском рату против четника. Разуме се, они је рачунају у своју победу. Ево како то изгледа код њихових старијих писаца:

Бојевима код Невесиња, Калиновика и одбацивањем непријатеља на десну обалу Дрине битка на Неретви је дефинитивно завршена. У тој бици четници су претрпели такве губитке да се више никад нису опоравили.410

Дакле, реч је о уобичајеном трику: комунисти рачунају само бојеве у којима су победили – у овом случају прво освајање Невесиња и освајање Калиновика – прескачући потоње поразе и одмах прелазећи на далекосежне закључке. Тамо где је у њиховој верзији битка “дефинитивно завршена“, она је заправао тек почела.

Притом, има ту и много других трикова. На пример, комунисти не кажу да је Борбена група “Анакер“ добила име по свом команданту, који је био мајор. Јер, у немачкој војсци мајор је командовао батаљоном, а батаљон је обично имао око 500 војника, што је премало за комунистичку митологију. Много боље звучи: Борбена група “Анакер“.

Има и много бесмислица, попут ове: “Италијани нису успели да ангажују Немце у одбрани прелаза ка долини Неретве“.411 Као што смо видели, било је супротно: Италијани су чинили све да држе Немце што даље од Неретве.

Старији комунистички историчари или крију споразум са Немцима или га своде на “размену заробљеника“. Зато и не покушавају да објасне зашто Немци нису напали партизане у по њих најкритичнијем часу – док су током осам дана прелазили Неретву. У вези с овим, не помиње се ни концентрација снага ради очекиваног савезничког искрцавања, односно да је све ово била Битка за јадранско залеђе. Комунистима је незгодно да се упуштају у суштину приче, јер је немогуће доказати то што тврде: да су четници, једва чекајући Енглезе, сарађивали са Немцима, а да су се они, којима је долазак Енглеза значио крај, борили против Немаца.

Код млађих генерација, т�� јест код неокомунистичких писаца, историјска наука у једну руку пролази боље, а у другу руку још горе. Боље, јер они броје и једну четничку победу: прво ослобађање Невесиња. Следи наравно ново освајање овог града, после кога стављају тачку. Притом, прво ослобађање Невесиња збијају у три реда између два велика пасуса којима описују два пада овог града. О још три боја за Невесиње, о ослобађању овог града, Калиновика и дела Херцеговине заузетог од комуниста – то јест о поразу комуниста у Бици на Неретви, ни код неокомунистичких историчара нема говора.412

Насупрот давању некада незамислива три реда четничкој победи, на другој страни, међутим, историјска наука више трпи, јер се сада изводе далекосежнији закључци него раније. Али, најпре да погледамо претходне закључке:

Тиме (наводном победом комуниста у Бици на Неретви – прим. аут) почиње нова фаза у грађанском рату: од сада иницијатива дефинитивно прелази на страну “црвених“ који су успели да остваре свој основни стратешки циљ: дубоко су загазили на српске земље и довољно се приближили Србији да би могли да планирају њено освајање.413

Наравно, комунисти нису победили на Неретви, нити су остварили свој стратешки циљ: оснивање нове “совјетске републике“ на територтији Херцеговине, Црне Горе и Старог Раса. О планирању освајања Србије није било говора, из два разлога. Прво, комунистичку главнину су озбиљно угрозиле већ локалне четничке снаге и друго, после Операције “Шварц“ Главна оперативна група није ни постојала.

Оно што у стварности нису успели, код неокумунистичких историчара комунисти јесу успели, из следећих разлога:

Партизанска војска показала се као монолитнија и борбенија војна формација. Без икаквих предрасуда ушла је у сукоб до истребљења са својим сународницима јер су њено језгро сачињавали прекаљени комунисти у пролетерским бригадама…

Све у свему, кажу они: “Предност партизана у односу на четнике била је несумњива по многим основама“.414

Заправо, предност партизана била је “несумњива“ само по једном основу – по броју аутоматског оруђа, које су добили од усташа и домобрана.

Нови закључци односе се на подршку тезе британске историчарке Хедер Вилијамс да је Битка на Неретви “одлучујући догађај у рату у Југославији“. Непостојећа комунистичка победа имала је наводно следећу последицу: “После партизанске победе, као неопходна појавила се у Лондону и Каиру нужност успостављања веза са партизанима“.415

Као што ћемо видети, одлука британског премијера Винстона Черчила да пошаље своју мисију код партизана, 28. маја 1943. године, уследила је из сасвим других разлога.

Уз лаж о победи на Неретви, старији комунистички писци лансирали су и причу о “генијално смишљеном маневру Врховног штаба“, како се изразио један од њих. Ево целе приче:

Кулминација борбе достигнута је 28. фебруара, када су се састали Политбиро ЦК КПЈ и Врховни штаб и још једном потврдили одлуку да се изврши продор преко Неретве у Источну Херцеговину и даље према Санџаку и Црној Гори. Но, претходно је одлучено да се организује противудар према Горњем Вакуфу, ради маскирања пробоја преко Неретве и отклањања опасности од Централне болнице са рањеницима. Тада је врховни командант Тито одлучио да се поруше сви мостови на Неретви, да би се заварао непријатељ о стварном правцу пробоја Главне оперативне групе…416

Код неокомунистичких писаца нема ове преваре. Њу је заправо демантовао још Коча Поповић, командант 1. пролетерске дивизије, 1972. године:

…Реч је о рушењу моста на Неретви што се велича као генијална варка по замисли врховног команданта. Уверен сам да Тито није могао ни помишљати да тада крене на другу обалу Неретве. Он је, у ствари, намеравао да се пробије напред, према Горњем Вакуфу. На крају крајева, цела та ствар логички је апсурдна: ко је тада, у тадашњим ратним условима, уз тако оскудне техничко-инжињеријске снаге, могао извести операцију такве деликатности: да минирањем сруши мост а да његов костур оста��е у положају погодном за пребацивање људи преко плаховите реке, такорећи, усред зиме| Стручњака који би могли да припреме и изведу такву пиротехничку операцију нисмо имали у то време. Једина намера је, нема сумње, да се мост потпуно онеспособи. Сигуран сам да није била у питању нека промишљена варка. Али ту, изгледа, делује логика неконтролисане несамокритичности. Јер, кад су таква тумачења узела маха као омамљива легенда, она више нису могла бити обуздана, па није искључено да су и они који су легенду лансирали, почели искрено веровати да она одговара историјској истини. Узгред речено, врховни командант пре доношења одлуке о рушењу моста није могао знати распоред и намере четничких јединица, нити је, што је најважније, располагао информацијом која је била битна: немачка офанзива се, ту на обали Неретве, у ствари завршавала, што је за нас наравно било повољно. Послератним увидом у немачка документа утврђено је, наиме, да Немци нису планирали прелазак Неретве.417

Записник са састанка Политбироа и Врховног штаба од 28. фебруара 1943. године, комунисти су или уништили или сакрили, очигледно зато што он потпуно демантује лаж о “генијалном вођи“. Међутим, многа друга њихова документа из тога доба, која смо објавили раније у овом раду, сведоче да су три моста на Неретви срушена само због панике и нестручности у вођењу операција. Да су имали доброг официра, или можда само да је у њиховим редовима постојала слобода размене мишљења, комунисти су морали уочити три ствари.

Прво, четници нису смели да их гоне даље на запад, због Немаца. Комунисти као да су и сами веровали у своју пропаганду о сарадњи четника и Немаца, не разумејући да су четницима главни непријатељи Немци, да им је јадранско залеђе важно због искрцавања Западних савезника, а да им они, партизани, само сметају у борби за ослобођење.

Друго, комунисти су срушили мостове да их четници не би гонили са леве на десну обалу Неретве. Просто је невероватно како нису приметили да се већина четника већ налази на десној обали реке: Експедициони корпус мајора Баћовића од 2.700 људи, најбоља четничка јединица, Станишићеви Зетски четнички одреди (2.500), Пантићева Дрежничка група (2.500), Десна колона Лукачевићеве Коњичке групе (2.160) и Средња колона исте јединице (1.000). На левој обали реке била је само Лева колона Коњичке групе од 2.135 четника. Према томе, на страни на којој и комунисти налазило се 10.860 четника, а на супротној страни свега 2.135 четника.

Праву димензију бесмисла комунистичке одлуке даје тек фактор број три. Наиме, четницима ови мостови нису ни требали јер је река била плитка. Капетан Милош Куреш на пример пише: “Избили смо из кањона испод Доње Јабланице. Гледамо једног високог човјека како гази преко ријеке, а вода му не досеже ни до кољена. Нијесмо га гађали. Неретва у то доба године можда никад није имала тако низак водостај“.418

У ствари, Неретва би нарасла тек са отапањем снегова на околним планинама. Овако, на свакој заравни постојали су газови. Зато се ни у једном четничком документу прелазак реке не помиње као проблем, а четници су, како пише Куреш, и како произилази из тока догађаја, често прелазили с једне на другу страну, било преко мостова, било на газовима.

Међутим, мостови на Неретви били су неопходни за прелазак моторних возила. А комунисти су имали 200 камиона, 12 тенкова, двадесетак хаубица и много кабастог терета. Због своје непромишљености, све то су морали да униште приликом форсирања реке. Такође, њима су мостови били потребни и за транспорт 3.000 рањеника и 1.000 тешких болесника. Тако, одлука Ј. Б. Тита о рушењу мостова на Неретви, уместо “генилајности“, заслужује епитете друге врсте.

Извори:

124 Зборник докумената, том 14, књига 2, 367.

125, 126, 127, 128 Зборник докумената, том 2, књига 8, 154, 163, 164, 166.

129 Зборник докумената, том 2, књига 8, 171.

(…)

410 Б. Латас, М. Џелебџић, Четнички покрет Драже Михаиловића 1941-1945, 205.

411 Ослободилачки рат народа Југославије, прва књига, 376.

412 К. Николић, Историја Равногорског покрета, 128.

413 К. Николић, Историја Равногорског покрета, 129. Такође: Б. Димитријевић, К. Николић, Ђенерал Михаиловић, 252.

414 К. Николић, Историја Равногорског покрета, 130. Такође: Б. Димитријевић, К. Николић, Ђенерал Михаиловић, 249.

415 К. Николић, Историја Равногорског покрета, 136. Такође: Б. Димитријевић, К. Николић, Ђенерал Михаиловић, 251.

416 Б. Латас, М. Џелебџић, Четнички покрет Драже Михаиловића 1941-1945, 205.

417 К. Николић, Историја Равногорског покрета, 135-136.

418 М. Куреш, Записи и сјећања, 77.

[rasen-rs]

Велики део преписке између Вука и Ане Краус Караџић тицао се новца и имовинског стања. Новчана и имовинска питања често се налазе на почецима писама, испред породичних питања. О важним породичним новостима, каква је смрт детета, Ана Вука обавештава тек пошто га упозна са новостима из Беча и из живота њихових познаника. Са друге стране, Вук у одговорима много више пажње поклања својим путовањима, него вестима о рођењу или смрти детета. Одговарајући у једном од писама на вест о рођењу ћерке Амалије, Вук каже: “Ако је Роза, Василија и Мина не буду вољеле, онда је ти пошљи мени, а ја ћу је некоме поклонити или продати. “

Вук Караџић; десет динара из 2000. године

…Оно што, међутим, оставља најмучнији утисак из преписке Караџића није новац, већ однос према деци. Преписка Вука и Ане о њиховој деци мора се ишчитавати више пута, да би се одагнала неверица.

Смрт првог сина, Милутина, Вука је затекла у Петрограду. Чувши трагичну вест, овако је писао Ани 5. јуна 1819:

„Данас сам примио твоје писмо од 7. маја. Наш Милутин је, дакле, умро! Шта се може. Бог нам га дао и узео. Сву малу дјецу, коју сам овдје виђао, с највећом радошћу поредио сам с њим и мислио у себи: кад дођем кући, и он ће исто тако трчати и смијати се. А сада је то све само сан. Немој се жалостити. Гледај да твоја Мица остане здрава.

Сјутра полазим одавде. Чим дођем на аустријску границу, послаћу ти још новца. Надам се да си већ примила 200 рубаља које сам ти одавде упутио. Остај здраво и поздрави све наше“.

Следећи пут Ани се јавио тек после два и по месеца, 26. августа, из Кишњева:

„Већ има више од два мјесеца како ти нијесам писао. Опрости ми, али то није било могуће. Не знам шта сам ти писао из Петрограда. Не буди више ‘невјерни Тома’! Милутин није са собом однео и нашу љубав. Она ће остати неизмјењена докле год нас двоје будемо живјели. Ти си ми све на овоме свјету.

Сада сам од Петрограда удаљен више од триста миља, а одавде до аустријске границе нема више од тридесет…“

Када му је 1837. године умрла ћеркица Амалија, Вук је био у Трсту. Анино писмо, у коме га обавештава о томе, преводилац је поделио на пет пасуса.

У првом пасусу Ана каже Вуку да је недавно добила једно његово писмо.

Други пасус посвећен је бечким новостима:

„Митрополит је 16-ог стигао у Беч, а 17-ог исто тако ме већ посетио његов брат и рекао да ће његова екселенција отпутовати као сутра…“

Ана Краус Караџић

Вук Караџић

И трећи пасус односи се на најновије вести:

„Конте ме је такође посетио и рекао да сад путује и да се враћа тек кроз годину дана. Он нам је донео новост да је капетан Лука умро, а и јадни Рајмунд је већ мртав“.

Тек иза обавештења о овим далеким познаницима, Ана пише о свом детету, у четвртом пасусу:

 „Ми смо сви здрави, осим наше јадне Амалије. Она је већ нашла свој мир. Много се напатила. Јак излив крви угушио ју је у мом крилу. Умрла је тихо 15 јула…“

Ана није јављала о томе пуних осам дана, од 15-ог до 24. јула, када је написала ово писмо. Писала је из Брила, где је отпутовала на одмор!

У одговору, од 15-ог августа, Вук посвећује Амалији свега две реченице, и одмах прелази на опис путовања. На сличан начин Вук и Ана се дописују и поводом смрти њихове ћеркице Мале, две године касније. Али још мучнија је њихова преписка о рођењу деце. Када им се у Земуну јуна 1831. године родила ћерка, управо Амалија, Вук је из Београда овако писао својој жени:

„Сазнао сам с највећом радошћу да си се ти срећно породила и да си добила кћер. Истина, било би ми милије, као и теби и дјеци, да је то био дечкић, али нека је и она жива и срећна. Ако је Роза, Василија и Мина не буду вољеле, онда је ти пошљи мени, а ја ћу је некоме поклонити или продати. Хвала Богу да си се ти само срећно породила!.. Када би могла бар да ми напишеш да ли си већ добила пензију!…“

И поред више хиљада до сада написаних књига, студија и текстова о Вуку Караџићу, биографски подаци попут овога тешко се могу наћи. Као да је због изузетних Вукових заслуга за очување дела српске традиције и за језичку реформу, овај део његове биографије означен непожељним и заобиђен. Таквим погрешним приступом прикривања и одабира само друштвено пожељних особина нечије личности српско друштво се свесно доводи у заблуду. О нечијем животу, делу и заслугама може се говорити једино путем целовите истине – сваки други начин је погрешан и штетан.

Далибор Дрекић

Извор: Тајна „Вукове реформе“, Милослав Самарџић

Повезани чланци:

Ужасно мишљење Вукове жене Ане Краус Караџић о Србима

  Да ли се Вук Караџић шалио или је заиста хтео да прода рођено дете? Велики део преписке између Вука и Ане Краус Караџић тицао се новца и имовинског стања. Новчана и имовинска питања често се налазе на почецима писама, испред породичних питања. О важним породичним новостима, каква је смрт детета, Ана Вука обавештава тек пошто га упозна са новостима из Беча и из живота њихових познаника. Са друге стране, Вук у одговорима много више пажње поклања својим путовањима, него вестима о рођењу или смрти детета. Одговарајући у једном од писама на вест о рођењу ћерке Амалије, Вук каже: "Ако је Роза, Василија и Мина не буду вољеле, онда је ти пошљи мени, а ја ћу је некоме поклонити или продати. " ...Оно што, међутим, оставља најмучнији утисак из преписке Караџића није новац, већ однос према деци. Преписка Вука и Ане о њиховој деци мора се ишчитавати више пута, да би се одагнала неверица. Смрт првог сина, Милутина, Вука је затекла у Петрограду. Чувши трагичну вест, овако је писао Ани 5. јуна 1819: „Данас сам примио твоје писмо од 7. маја. Наш Милутин је, дакле, умро! Шта се може. Бог нам га дао и узео. Сву малу дјецу, коју сам овдје виђао, с највећом радошћу поредио сам с њим и мислио у себи: кад дођем кући, и он ће исто тако трчати и смијати се. А сада је то све само сан. Немој се жалостити. Гледај да твоја Мица остане здрава. Сјутра полазим одавде. Чим дођем на аустријску границу, послаћу ти још новца. Надам се да си већ примила 200 рубаља које сам ти одавде упутио. Остај здраво и поздрави све наше“. Следећи пут Ани се јавио тек после два и по месеца, 26. августа, из Кишњева: „Већ има више од два мјесеца како ти нијесам писао. Опрости ми, али то није било могуће. Не знам шта сам ти писао из Петрограда. Не буди више ‘невјерни Тома’! Милутин није са собом однео и нашу љубав. Она ће остати неизмјењена докле год нас двоје будемо живјели. Ти си ми све на овоме свјету. Сада сам од Петрограда удаљен више од триста миља, а одавде до аустријске границе нема више од тридесет…“ Када му је 1837. године умрла ћеркица Амалија, Вук је био у Трсту. Анино писмо, у коме га обавештава о томе, преводилац је поделио на пет пасуса. У првом пасусу Ана каже Вуку да је недавно добила једно његово писмо. Други пасус посвећен је бечким новостима: „Митрополит је 16-ог стигао у Беч, а 17-ог исто тако ме већ посетио његов брат и рекао да ће његова екселенција отпутовати као сутра…“ И трећи пасус односи се на најновије вести: „Конте ме је такође посетио и рекао да сад путује и да се враћа тек кроз годину дана. Он нам је донео новост да је капетан Лука умро, а и јадни Рајмунд је већ мртав“. Тек иза обавештења о овим далеким познаницима, Ана пише о свом детету, у четвртом пасусу:  „Ми смо сви здрави, осим наше јадне Амалије. Она је већ нашла свој мир. Много се напатила. Јак излив крви угушио ју је у мом крилу. Умрла је тихо 15 јула…“ Ана није јављала о томе пуних осам дана, од 15-ог до 24. јула, када је написала ово писмо. Писала је из Брила, где је отпутовала на одмор! У одговору, од 15-ог августа, Вук посвећује Амалији свега две реченице, и одмах прелази на опис путовања. На сличан начин Вук и Ана се дописују и поводом смрти њихове ћеркице Мале, две године касније. Али још мучнија је њихова преписка о рођењу деце. Када им се у Земуну јуна 1831. године родила ћерка, управо Амалија, Вук је из Београда овако писао својој жени: „Сазнао сам с највећом радошћу да си се ти срећно породила и да си добила кћер. Истина, било би ми милије, као и теби и дјеци, да је то био дечкић, али нека је и она жива и срећна. Ако је Роза, Василија и Мина не буду вољеле, онда је ти пошљи мени, а ја ћу је некоме поклонити или продати. Хвала Богу да си се ти само срећно породила!.. Када би могла бар да ми напишеш да ли си већ добила пензију!…“ И поред више хиљада до сада написаних књига, студија и текстова о Вуку Караџићу, биографски подаци попут овога тешко се могу наћи. Као да је због изузетних Вукових заслуга за очување дела српске традиције и за језичку реформу, овај део његове биографије означен непожељним и заобиђен. Таквим погрешним приступом прикривања и одабира само друштвено пожељних особина нечије личности српско друштво се свесно доводи у заблуду. О нечијем животу, делу и заслугама може се говорити једино путем целовите истине - сваки други начин је погрешан и штетан. Далибор Дрекић Извор: Тајна „Вукове реформе“, Милослав Самарџић Повезани чланци: Ужасно мишљење Вукове жене Ане Краус Караџић о Србима

[komandir057]

Великая Миссия

Великая Миссия-Милослав Князев 11 книг Итак, добро пожаловать в полный набор!

Будет всё! Но для начала несколько слов о том, чего точно не будет.

Не будет Великого маго-программиста, который круче всех местных архимагов только потому, что умеет включать компьютер. Не будет Великого воина, который круче всех местных бойцов только потому, что просмотрел десяток голливудских боевиков. Не будет…

[prazskytankista]

«В горы к индейцам Кубы», «Приключения в Океании», «Таинственная Полинезия», «Государство инков: Слава и смерть «сыновей Солнца» - это лишь немногие из произведений Милослава Стингла, выдающегося чешского писателя, путешественника и этнографа. Один из наиболее издаваемых за рубежом чешских авторов скончался в понедельник, 11 мая, на девяностом году жизни. via Radio Prague International - Последние статьи

[infinityzenrelax]

Итак, добро пожаловать в полный набор. О том, чего не будет, автор уже говорил в прошлый раз, так что теперь — поподробнее о том, что все же будет. Ну, разумеется, будет все (иначе какой же это полный набор?). Будут ушастые эльфийки (светлая и темная), будут бородатые гномы с большими топорами, будут совсем не бородатые, но зато настоящие северные варвары, будет рыцарский турнир, будут пираты (и пиратские сокровища), будет много наемников (плохих и хороших), будут рыжие полуэльфы, зеленые орки, красные комиссары, будут не забывшие про свой разбитый алтарь сликовники и много чего еще. И чуть не упустил самого главного — фотосессии тоже будут (как же без них?). Цикл "Полный набор" 1. Полный набор. Великая Миссия https://youtu.be/qsX3k5c1wvo 2. Полный набор. Месть тёмной эльфийки https://youtu.be/qoDLuE6wR-k 3. Полный набор. Свой замок 4. Полный набор. Война с орками 5. Полный набор. Бог Дракон 6. Полный набор. Империя 7. Полный набор. Возвращение домой 8. Полный набор. Магия Фиора 9. Полный набор. Пираты драконьих островов https://youtu.be/Jpsm4DC6beI 10. Полный набор. Наследие древних https://youtu.be/v_JSKm1Q5kw 11. Полный набор. Другая сторона https://youtu.be/l36ZUCgvmFU Полный набор 2, Месть темной эльфийки Князев Милослав 2018 Фэнтези Аудиокнига Коллекция лучших аудиокниг, с хорошей озвучкой, различных жанров вы найдете на нашем канале! https://www.youtube.com/channel/UCr2MRkh7p5s1Do4c8tjEusw (Авантюрный роман Вестерн, про индейцев Исторические приключения Морские приключения Приключения Приключения в современном мире Приключения для детей и подростков Природа и животные Путешествия и география Рыцарский роман Альтернативная история, попаданцы Боевая фантастика Героическая фантастика Городское фэнтези Детективная фантастика Киберпанк Космическая фантастика ЛитРПГ Мистика мифологическое фэнтези Научная Фантастика Постапокалипсис Славянское фэнтези Современная сказка Социально-психологическая фантастика Стимпанк Технофэнтези Ужасы Фантастика Фэнтези Хроноопера Эпическая фантастика Юмористическая фантасти Классическая проза ХX века Проза Советская классическая проза Исторические любовные романы Любовное фэнтези, любовно-фантастические романы Любовные романы Остросюжетные любовные романы Современные любовные романы) Для оказания материальной помощи каналу: http://bit.ly/2IctLvb QIWI кошелек http://bit.ly/2VpmrjA Yandex деньги http://bit.ly/2CYmax7 WEBMONEY R123288280257 Z265889074802 http://bit.ly/2Vn0QIB BITCOIN 1NjnFtKzmtLAAy1Q5G8wC1Ss8nEMMBa6zN PAYER P1009960150 #аудиокниги #слушатьаудиокниги #лучшиеаудиокниги #аудиокнигинарусском #фантастическиерассказы #аудиокнигибесплатно #детективы #фантастика #классическаялитература #аудиокнигинаютубе #чтениекниг #озвучкакниг #книгивслух #литрпг #боеваяфантастика #фэнтезиаудиокнига #бестселлеры #лучшиекниги #аудиокниги2019 #аудиокниги2018 #аудиокнги2017 #книги2019 #книга2019 #книги2018 #книга2018 #детектив #триллер #героическоефэнтези #2019 #лучшиекниги #космическаяфантастика #историческийбоевик #научнаяфантастика #ужасыаудиокнига #триллер #остросюжетныйроман by AUDIOBOOK YOUTUBE

[vislovo]

Милослав Князев - Империя (2019) аудиокнига

Ну как уважающий себя попаданец может обойтись без империи? Маленькой такой… на полконтинента?... Читать дальше »

[rarebooker]

Старинные книги про путешествия и географические открытия. Список и цены

1 . Svens Hedins. Свен Геди́н.. No Pekinas uz Maskavu. От Пекина до Москвы. 1939 год. Издательство "Grāmatu Zieds" ID:(9689) 50.00 € 2 . Василий Песков. Белые сны. 1965 год. Издательство ЦК ВЛКСМ "Молодая гвардия" ID:(9603) 15.00 € 3 . Редактор Н.А. Полякова.. Страны мира. Краткий политико-экономический справочник. 1975 год. Государственное издательство политической литературы (Политиздат) ID:(9597) 20.00 € 4 . Анатолий Рыбаков. Дети Арбата. 1988 год. Рижское издательство "Liesma" ID:(9553) 15.00 € 5 . Юрий ��олетов.. Страна «гирин герен». 1989 год. Книгоиздательство "Наука" ID:(9543) 15.00 € 6 . Владимир Весенский. За легендой и былью вослед. 1982 год. Издательство  «Мысль» ID:(9538) 14.00 € 7 . Анатолий Семенович Варшавский. Путешествия Дюмон-Дюрвиля. 1977 год. Издательство  «Мысль» ID:(9531) 13.00 € 8 . Vladimír Mináč. Владимир Минак.. Slovensko v obrazoch. Príroda Словакия в картинках. Природа. 1988 год.  ID:(9366) 35.00 € 9 . Viljams Villiss Вильям Виллис (Уильям Уиллис). Ar plostu pāri okeānam На плоту через океан. 1961 год. Латвийское государственное издательство ID:(9214) 23.00 € 10 . И. А. Гончаров. Фрегат «Паллада». 1976 год.  ID:(9208) 20.00 € 11 . Альбертас Лауринчюкас. Третья сторона доллара. 1968 год.  ID:(9171) 30.00 € 12 . Владимир Снегирев, Дмитрий Шпаро. Путь на Север. 1979 год. Издательство ЦК ВЛКСМ "Молодая гвардия" ID:(9143) 35.00 € 13 . Северов Петр Федорович. Морские были. 1956 год.  ID:(9105) 35.00 € 14 . Miloslavs Stingls Милослав Стингл. Pēdējā paradīze: Polinēzija starp vakardienu un rītdienu Последний рай: Полинезия вчера и завтра. 1980 год. Рижское издательство "Liesma" ID:(9091) 23.00 € 15 . Rokvels Kents Рокуэлл Кент. Ceļojums uz dienvidiem no Magelāna jūras šauruma Плавание к югу от Магелланова пролива. 1978 год. Рижское издательство "Liesma" ID:(9089) 23.00 € 16 . Miloslavs Stingls Милослав Стингл. Melnās Salas Черные острова. 1979 год.  ID:(9086) 25.00 € 17 . Miloslavs Stingls Милослав Стингл. Brīnumainā Havaja Очарованные Гавайи. 1986 год. Рижское издательство "Liesma" ID:(9073) 23.00 € 18 . Arturs Lielais Артур Лиелас. Karību jūras smaragds Изумруд карибского моря. 1966 год. Рижское издательство "Liesma" ID:(9072) 23.00 € 19 . Arkādijs Fīdlers Арка́дий Фи́длер. Ukajali dzelmēs zivis dzied Рыбы поют в Укаяли. 1970 год. Рижское издательство "Liesma" ID:(9041) 23.00 € 20 . Džeralds Darels Джеральд Даррелл. Noenkurotais šķirsts Ковчег на острове. 1981 год.  ID:(9012) 28.00 € 21 . Jurijs Senkevičs Юрий Александрович Сенкевич. Uz «Ra» pāri Atlantijas okeānam На "Ра" через Атлантику. 1976 год. Рижское издательство "Liesma" ID:(9006) 25.00 € 22 . Rokvels Kents Рокуэлл Кент. Ceļojums uz dienvidiem no Magelāna jūras šauruma Плавание к югу от Магелланова пролива. 1978 год. Рижское издательство "Liesma" ID:(9003) 25.00 € 23 . Rokvels Kents Рокуэлл Кент. Kurss N by E Курс N by E. 1972 год. Рижское издательство "Liesma" ID:(9002) 25.00 € 24 . Hans-Günther Hartmann Ханс-Гюнтер Хартманн. Pillnitz ‎Schloss Park und Dorf Пильниц Замок, парк и деревня. 1981 год.  ID:(8862) 160.00 € 25 . Мачей Ку��иньский. Сельва. 1977 год.  ID:(8832) 18.00 € 26 . Сергей Федорович Кулик. Мозамбикские сафари. 1986 год.  ID:(8824) 18.00 € 27 . Уильям Хиллен. Черная река Тоа-Тхаль-Кас. 1979 год.  ID:(8817) 20.00 € 28 . М. С. Альперович. Рождение Мексиканского государства. 1979 год. Книгоиздательство "Наука" ID:(8783) 18.00 € 29 . Елисеев В.И.. По джунглям Конго. 1978 год.  ID:(8782) 18.00 € 30 . К. В. Малаховский. Соломоновы острова. 1978 год. Книгоиздательство "Наука" ID:(8779) 18.00 € 31 . Мезенцев, В.А. Земля неразгаданная (Рассказы о том, как открывали и продолжают открывать нашу планету). 1983 год.  ID:(8768) 25.00 € 32 . Успенский Савва Михайлович. Живущие во льдах. 1978 год.  ID:(8766) 23.00 € 33 . В.Г. Яковлев. Легенды и жизнь острова Ланка (по страницам дневника). 1977 год. Книгоиздательство "Наука" ID:(8676) 25.00 € 34 . Кублицкий Георгий. Таймыр, Нью-Йорк, Африка. 1971 год. Издательство "Детская литература" ID:(8670) 35.00 € 35 . Игнатьев Олег Константинович. Амазонка глазами москвича. 1974 год. Издательство ЦК ВЛКСМ "Молодая гвардия" ID:(8664) 35.00 € 36 . Герберт Бутце. В сумраке тропического леса. 1956 год.  ID:(8662) 35.00 € 37 . Альбертас Лауринчюкас. Невидимые небоскребы. 1988 год.  ID:(8651) 20.00 € 38 . Станислав Николаевич Кондрашов. Свидание с Калифорнией. 1975 год. Издательство ЦК ВЛКСМ "Молодая гвардия" ID:(8648) 35.00 € 39 . Леон Баграмов. Листья падают с клена. 1967 год. Издательство ЦК ВЛКСМ "Молодая гвардия" ID:(8647) 35.00 € 40 . Виктор Трубников. Три года в Кувейте. 1975 год. Книгоиздательство "Наука" ID:(8646) 35.00 € 41 . Шапошникова Л.В.. Годы и дни Мадраса. 1971 год. Книгоиздательство "Наука" ID:(8645) 35.00 € 42 . Стингл Милослав. Последний рай. 1975 год. Книгоиздательство "Наука" ID:(8644) 35.00 € 43 . Фидлер Аркадий. Зов Амазонки. 1966 год.  ID:(8619) 18.00 € 44 . Вотте Герберт. Давид Ливингстон Жизнь исследователя Африки. 1977 год.  ID:(8595) 20.00 € 45 . Пименова Р. А.. Аргентина. 1974 год.  ID:(8591) 20.00 € 46 . Люциан Воляновский. В самых дальних странах Дальнего Востока. 1976 год.  ID:(8587) 25.00 € 47 . Страшимир Рашев. Фотоальбом Болгария. 1966 примерно год.  ID:(8544) 35.00 € 48 . Christoph Georgi, Gottfried Jürgas Кристоф  Георгий, Готфрид Юргас. Фотоальбом Nordwestböhmen Северо-Западная Богемия. 1983 год.  ID:(8538) 35.00 € 49 . Ю. Д. Кузнецов, Г. Б. Навлицкая, И. М. Сырицын. История Японии. 1988 год.  ID:(8534) 40.00 € 50 . Леопольд Люкшандерль. Спасите Альпы. 1987 год.  ID:(8450) 25.00 € 51 . Фредерик Роуз. Аборигены Австралии. Традиционное общество. 1989 год.  ID:(8445) 35.00 € 52 . Тенцинг Норгей. Тигр снегов. 1961 год. Издательство ЦК ВЛКСМ "Молодая гвардия" ID:(8441) 35.00 € 53 . Асоян Надежда Самуиловна. Восточная Африка. 1976 год.  ID:(8440) 35.00 € 54 . Головань Георгий Афанасьевич. По дну тропического моря. 1978 год.  ID:(8406) 25.00 € 55 . Paul C. Johnson. Beautiful California Красивая Калифорния Фотоальбом. 1963 год.  ID:(8157) 35.00 € 56 . Karl Kraus. Große/Schmidt, Wien Вена Фотоальбом. 1983 год.  ID:(8156) 35.00 € 57 . Stoiko Koshucharov. Sofia София Фотоальбом. 1969 год.  ID:(8155) 35.00 € 58 . Едмунд Купецкий. Варшава Фотоальбом. 1970 год.  ID:(8154) 35.00 € 59 . Составитель Калью Итра. Eestimaa Эстония Фотоальбом. 1975 год.  ID:(8153) 35.00 € 60 . Dalibor Kusák. Státní zámek Vranov nad Dyjí Государственный замок Вранов над Дыей Фотоальбом.. 1988 год.  ID:(8152) 35.00 € 61 . Gunter Nerich. Indien Индия Фотоальбом. 1983 год.  ID:(8054) 45.00 € 62 . Валентин Васильевич Школьный. Євпаторія Евпатория Фотоальбом. 1985 год.  ID:(8048) 45.00 € 63 . Ответственный редактор Г.И. Левинсон. Филлипины. 1979 год. Книгоиздательство "Наука" ID:(7924) 35.00 € 64 . Cоставил Vladimir Minač. Фотоальбом Чехословакия. 1980 год.  ID:(7815) 60.00 € 65 . Редакционная коллегия под председательством В.И. Бардина. Ежегодник Полярный круг 1989 год. 1991 год.  ID:(7805) 25.00 € 66 . Редакционная коллегия под председательством В.И. Бардина. Ежегодник Полярный круг 1991 год. 1991 год.  ID:(7798) 25.00 € 67 . Редакционная коллегия под председательством В.И. Бардина. Ежегодник Полярный круг 1988 год. 1988 год.  ID:(7791) 25.00 € 68 . Сочинения Томаса. Достопримечательнейшие открытия в области земледелия и этнографии. 1862 год. Типография Товарищества "Общественная польза" ID:(7008) 610.00 € 69 . Знаменитые преподаватели царской России. Школьные экскурсии и школьный музей. 1-8 номер в одном переплете — полный комплект. 1916 год.  ID:(6917) 205.00 € 70 . D.Kern. Die Geißel der Südsee Piraten Freibeuter Seeräuber. Бич пиратов Южных морей. 1890 год.  ID:(6913) 120.00 € 71 . A.E.Wollheim. Die Fahrt der "Vega" um Asien und Europa. Вояж корабля "Вега" в Азии и Европе. 1883 год.  ID:(6862) 105.00 € 72 . Иржи Ганзелка и Мирослав Зикмунд. Там за рекою. Аргентина. 1958 год.  ID:(6381) 55.00 € 73 . Чарльз Дарвин. Путешествие натуралиста вокруг света на корабле Бигль. 1954 год. Государственное издательство географической литературы (Географгиз) ID:(6270) 60.00 € 74 . Н.В.Пинегин. Записки полярника. 1952 год. Государственное издательство географической литературы (Географгиз) ID:(6263) 60.00 € 75 . А.Крубер, С,Григорьев, А.Барков, С.Чефранов. Европа. Иллюстрированный географический сборник. 1908 год. "Типография товарищества И.Н.Кушнерев и Ко" ID:(6256) 170.00 € 76 . Карл Бедекер (нем. Karl Baedeker). Die Rheinlande von der Schweizer bis zur Holländische Grenze. Handbuch für Reisende. Справочник путешественника: Рейнская область от Швейцарии до Голандии. 1899 год. Verlag von Karl Bædeker (Baedeker) ID:(6252) 170.00 € 77 . Э.Гранстрем. Столетие открытий в биографиях замечательных мореплавателей и завоевателей XV - XVI века. 1900 год. Типо-Литография К. Биркенфельда ID:(6250) 225.00 € 78 . Князь Э.Э.Ухтомский. Viņa Keisariskās Majestības Keisara Nikolaja Aleksandroviča austrumu zemju ceļojums. Otrā daļa.   Путешествие Цесаревича Николая Александровича  в Восточные земли. Часть 2.. 1904 год. Типография Эрнста Плата ID:(6244) 205.00 € 79 . А.П.Нечаев. Работа льда . 1900 год.  ID:(6176) 51.00 € 80 . Автор не указан. Письма русского путешественника (Нет титула). 1900 год.  ID:(6161) 83.00 € 81 . А.Гейстбек, А.Н.Нечаев, Д.А.Коропчевский. Альбом картин по географии внеевропейских стран . 1899 год.  ID:(6049) 96.00 € 82 . Составлен преподавателями географии А. Крубером, С. Григорьевым, А. Барковым и С. Чефрановым. Африка. Иллюстрированный географический сборник. 1911 год. "Типография товарищества И.Н.Кушнерев и Ко" ID:(6043) 205.00 € 83 . Ж.Шейэ (J.Chailley). Современная Индия. Часть 1. Туземное общество . 1912 год.  ID:(5384) 82.00 € 84 . Мориц Хилкуит. История социализма в Соединенных Штатах . 1907 год.  ID:(5372) 109.00 € 85 . Блос, К.Маркс, Даниель Стерн, Шерр и др. Под редакцией В.В.Битнера. Народные движения 1848 года в Европе . 1906 год.  ID:(5370) 37.00 € 86 . К.Бецольд. Ассирия и Вавилония. Всемирная история по странам и эпохам. (Библиотека самообразования) . 1904 год.  ID:(5319) 114.00 € 87 . Основан М.М.Стасюлевичем. Вестник Европы. Журнал науки-политики-литературы. Июнь 1911 года . 1911 год.  ID:(5153) 33.00 € 88 . Под редакцией В.В.Битнера. Конволют: 1.Руководство к изучению политической экономии. 2.История России в 19-20 столетии. 3.Мировозрения великих философов. 4.Эволюция идеи божества. 5.Народные движения 1848 года в Европе. 5.Социалистический строй . 1906 год.  ID:(5131) 96.00 € 89 . Коллектив авторов. Вестник Европы. Журнал истории-политики-литературы. Август. 1876 года. . 1876 год.  ID:(5091) 96.00 € 90 . Коллектив авторов. Вестник Европы. Журнал истории-политики-литературы. Апрель. 1876 года. . 1876 год.  ID:(5090) 96.00 € 91 . Н.Малинин. Очерки и картины из географии Азии, Африки, Америки и Австралии . 1883 год.  ID:(5087) 78.00 € 92 . А.Гейстбек, В.Маршалль. Альбом картин по географии Европы . 1904 год.  ID:(5076) 141.00 € 93 . Мориц Хилкуит. История социализма в Соединенных Штатах . 1907 год.  ID:(5063) 96.00 € 94 . Редакция Вестника Европы. Вестник Европы. Журнал Истории-Политики-Литературы. 200 том, 34 год, том VI . 1899 год.  ID:(5000) 51.00 € 95 . 1.Вильгельм Оствальд 2.С.Серван 3.Вильгельм Мейер 4.В.Мейер5. В.Ф.Поленц 6.В.В,Битнера ред. Конволют:1.Школа химии. 2.Допотопная Европа. 3.Происхождение солнечной системы, земные и космические катастрофы. 4.Жизнь на Земле и небесных телах и ее естественный конец. 5.В стране свободы 6.Ужасы войны и ее конец. 1904 год. "Издательство «Вестника Знания» (В. В. Битнера)" ID:(1502) 145.00 € 96 . Marie-Therese Gadala. Мария-Тереза Гадала. Egipte-Palestine. Египет-Палестина. 1920 год.  ID:(1501) 145.00 € 97 . А.Крубер, С,Григорьев, А.Барков, С.Чефранов. Курс географии внеевропейских стран. (Азия, Африка, Америка, Австралия). 1908 год. "Типография товарищества И.Н.Кушнерев и Ко" ID:(1449) 51.00 € 98 . А.Крубер, С,Григорьев, А.Барков, С.Чефранов. Курс географии Европы. 1908 год. "Типография товарищества И.Н.Кушнерев и Ко" ID:(1448) 51.00 € 99 . Г.Гельмольт. История человечества. 2 том. Восточная Азия и Океания. Индийский океан. 1904 год. "Книгоиздательское Товарищество «Просвещение»" ID:(1352) 190.00 €

[palankaonline]

ИНТЕРВЈУ: Милослав Самарџић - Сенке над Балканом су препуне историјских неистина! (04.01.2018) Гост емисије "Интервју" био је господин Милослав Самарџић, историчар и књижевник. Прву књигу написао је и објавио као станар крагујевачког студентског дома, 1989. године. Од те године почиње и проучавање историје Другог светског рата, а нарочито Југословенске војске, односно четничког покрета генерала Драже Михаиловића. Истраживао је архивску грађу у низу музеја и архива. Највише се бавио проучавањем докумената Војног архива у Београду. Хиљаде страница пронађених докумената цитира у својим књигама. Документа која је прикупио су такође била веома битна у процесу рехабилитације Драже Михаиловића и Николе Калабића. Препоручујемо да погледате цео интервју и сазнате више о бројним занимљивим темама. Интервју је снимљен 26.12.2017. године у нашим просторијама, у Београду. , via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts

[breverarci1973-blog]

скачать книги князев милослав

скачать книги князев милослав

———————————————————

>>> Получить файл <<< 

——————————————————— Все ок! Администрация рекомендует ———————————————————

Автор: Ксения Лестова <> Название: Подарок для князя <> Другие названия: Новогодний подарок для князя <> Серия: Драгон-Эрн <> Номер книги в серии: 6 <> Год: 7567 <> ISBN: 978-5-67-657995-6 ## Рус Дмитрий, Книги автора, Скачать бесплатно и читать Виртуальный мир компьютерной игры безмерно расширяет человеческие возможности. Особенно если погрузиться в него полностью, оставив в мире реальном лишь тело, заключенное в вирт-капсулу. Если вы любитель РПГ – рискните! Ведь «в игре» можно не только развлекаться, но и прилично зарабатывать. Например – продавая другим персонажам разнообразных фантастических тварей. Для смертельно больных детей, обреченных на гибель в нашей реальности, игровой мир может стать спасением. Но учтите, что он также может обернуться и ловушкой для тех, кто слишком увлекся виртуальными боями, не подозревая, что за ними стоят ловкие и беспринципные дельцы… ### Список ЛитРПГ — Самиздат Автор: Филип Фармер <> Название: Любовь зла. Конец времён. Растиньяк-дьявол <> Год: 6996 <> ISBN: 5-88687-689-7 #### Бесплатная электронная библиотека фэнтези и фантастики. Автор: Коллектив авторов <> Название: Экспедиция на Землю. Сборник англо-американской фантастики <> Серия: Зарубежная фантастика <> Номер книги в серии: 6 Аннотация на книгу «Любовь зла. Конец времён. Растиньяк-дьявол»: <> Включенные в этот том романы и повесть объединены общим миром будущего, в котором после опустошительной войны власть захватила тоталитарная секта, подавляющая все человеческие стремления и чувства. Аннотация на книгу «Гипотеза о сотворении»: <> Сборник фантастических произведений, посвященных человеку будущего, гармонии его личности, извечным нравственным проблемам, стоящих перед человечеством.<> СОДЕРЖАНИЕ:<> Живая связь (рассказ)<> О чем плачет иволка (рассказ)<> Зодчие (рассказ)<> Гипотеза о сотворении (рассказ)<> Секрет Сен-Жермена (рассказ)<> Город эстетов (рассказ)<> Супер (рассказ)<> Расскажите мне о Мецаморе (повесть)<> Что мы Пандоре? (Рассказ)<> Пан-спортсмен (рассказ)<> Если разбудить память (рассказ)<> Открой глаза, малыш! (Рассказ) Аннотация на книгу «Принцесса в академии. Суженый»: <> Жители Затерянного королевства и не подозревают, что прямо под их носом готовится дерзкий переворот. И только принцесса Ливи и ее друзья знают всю правду. Но что, если новоиспеченный монарх не верит ни единому слову, а сам ты сидишь в темнице и вынужден пойти на сделку с врагом? А от того, успеет ли Ливи спасти королевство и вернуться в замок дракона к Ритуалу, зависит жизнь двух дорогих существ — отца и возлюбленного. Или теперь дорогих существ уже трое? Автор: Дмитрий Дудко <> Название: Ардагаст и Братство Тьмы <> Год: 7556 <> ISBN: 5-777-56899-8 Аннотация на книгу «Цитадель в огне»: <> Семнадцать Хранителей Талисмана: эльфы, люди, гоблины, тролли и прочие, у каждого по осколку. Объединенная мощь позволяет сносить горы, создавать реки, возводить крепости, дворцы и города…<> И только одно условие: такое должны пожелать все Хранители! Но как это сделать, когда почти все расы не только враждуют, но иные и воюют?.. Земля дорого платит по счета�� и щедро умывается кровью – опустела Африка, обезлюдела Австралия. Границы обитаемых анклавов стремительно сжимаются. Мир дрожит под поступью демонов, вторгшихся на нашу планету из трех реальностей – «Друмира», «Дьябло» и «Героев Меча и Магии».

[spinachbeetle]

For slavic names: Елизавета, Владислав, Людмила, Ляля, Милослав, Ценилий, м Фёдор (am not sure 100% how to translate sorry!)

It’s ok dear, thank you very much!!

Fyodor is one of my favourite male names!!! 💕 I’m not sure though if I ever came across the one between Fyodor and Miroslav (and so I also don’t know how to translate it pffff) is it female or male name? Or maybe unisex?