#Čavajda

[szepkerekkocka]

View this post on Instagram

A post shared by Grof Darkula (@grofdarkula)

[balkanlila]

I LOVE THIS PHOTO OF THEM :D <- my dad, sending this image to the group chat for the thousandth time *girl who does the same thing voice*

[exyu-rock-lovers]

Električni orgazam je nastao na ideju tri dobra prijatelja u kafani “Mornar”: Ljubomira Đukića - Tigra, Srđana Gojkovića - Gileta i Ljubomira Jovanovića - Joveca. Prvu svirku su imali u maloj sali SKC -a 1980.godine kao predrgrupa Hipnotisanom Piletu, grupi u kojoj su svirali i Gile i Jovec. Orgazam je nastupio u sastavu Ljuba (klavijature), Gile (gitara), Jovec (bubnjevi), Goran Sinadinović (gitara) i četranestogodišnja Marina Vulić (bas). Uskoro u bend dolazi Goran Čavajda - Čavke na mesto bubnjara, Jovec prelazi na gitaru, a Sinadinović napušta grupu.

Zbog obožavanja agresivnog punka, iste godine na Omladinskom festivalu u Subotici bivaju diskvalifikovani zbog rušenja scene, razbijanja sijalica, mikrofona i činila.

Nakon “Paket Aranžmana”, Jugoton im odmah nudi da snime album i u produkciji Ivana Pike Stančića objavljuju pjesme: Električni orgazam, Konobar, Krokodili dolaze, Voda u moru, Infekcija, Vi, Fleke, i've got the feeling, Pojmove ne povezujem, Umetnost, Nebo i Zlatni papagaj. Ocene kritike su bile odlične, a album prvenac je privukao i gomilu fanova.

Za razliku od Idola i Šarla, na albumu su tri njihove kompozicije, tri koncertna hita. To su brze i kratke pesme od 3 akorda. Pesma “Zlatni papagaj” je obračun sa bogatim tatinim sinovima, “Vi” se bavi beznađima velegrada, dok je “Krokodili dolaze” morbidan prikaz apokalipse.

izvor: knjiga ,,Kao da je bilo nekad” (biografija Milana Mladenovića), str.26 i 27.

[zoranphoto]

‘NA BLEIBURGU NITKO NIJE STRADAO!’ Milanović ponovo podiže prašinu: ‘To se dogodilo u Jugoslaviji, oni kojima je to bitno sad ne mogu ništa’

Predsjednik Republike Hrvatske Zoran Milanović sudjelovao je u srijedu na svečanosti dodjele javnih priznanja Grada Zagreba, na kojoj su gradonačelnik Tomislav Tomašević i predsjednik Gradske skupštine Joško Klisović uručili Nagrade Grada Zagreba zaslužnim pojedincima i institucijama. Nakon toga predsjednik je odgovarao na novinarska pitanja. Komentirao je nagrade koje su dodijeljene danas u zagrebačkoj gradskoj skupštini. Na početku je odgovorio premijeru Andreju Plenkoviću: “Neka dođe u centar grada i kazni sve koji nisu izvijesili zastavu”, a nakon toga odgovorio je na pitanje novinarke o zabrani pozdrava ‘Za dom spremni’. Na uzvik Slava Ukrajini istaknuo je: “Mučim se kao Isus da stavimo pokliče poput ZDS-a sa strane. Ako nisi shvatio, ne mogu te preodgajati. No između Za dom spremni i Slava Ukrajini nema razlike. To je poklič najradikalnijih šovinista zapadne Ukrajine koji su radili s nacistima i pobili tisuće Židova, Poljaka… To ne želim slušati u Hrvatskoj. To što su se neki lideri navukli na to, ne zanima me. Neka izmisle drugačiji pozdrav. Neka maknu i Rusiju i Ukrajinu. Kijev je daleko, Moskva još dalje.” “Ljudi imaju svoje mišljenje o svemu. Ne mogu ideologu reći nemaš pojma o stvarima koje su se događale. Tu ću stati jer ne znam što se dogodilo u Moskvi. Ja sam svoj ‘point made’. Ne mogu to raditi unedogled. To nam radi štetu. Jeste vidjeli komemoraciju u Bleiburgu?… Odnosno u Jugoslaviji, na Bleiburgu nitko nije stradao. Postoji dosta načina da se to komemorira na miran način. To su shvatili i Austrijanci pa su to zabranili. Oni kojima je to bitno sad ne mogu ništa. Da se samo malo pristojnije ponašalo i nije ih se provociralo, to je i dalje moglo biti u Austriji. nepotrebno. Taj antifašizam, to je borba protiv tirana. To su bili Talijani i nacisti. Protiv koga su se borili partizani? Protiv SS divizije. To za ZDS pitajte onog muljatora Plenkovića”, rekao je Milanović.

Dodjela nagrade je frontalna ideološka borba

Novinarka ga je upitala smatra li da su nagrade za Zagrepčanku godine dodijeljene ideološki. “Jesu, ali to na znači da su nepravedno dodijeljene. To je frontalna ideološka borba. Kurtoazno zaplješći, kao ja Plenkoviću na otvaranju Pelješkog mosta. Ta žena, gospođa Čavajda je bila u groznoj situaciji i trebalo joj je pomoći. pitanje pobačaja je riješeno još u Jugoslaviji i to je gotova stvar. Ima ljudi kojima to smeta i koji mole pred crkvama. Nek’ se mole pred crkvama. Okreni glavu, baš te briga. Ne vidim to kao opasnost. nitko normalan nije zaljubljenik u pobačaj. Ali to je ipak žensko tijelo. U krajnjoj liniji je to žensko tijelo. Loše je biti isključiv u tim stvarima.     “Imaš priziv savjesti? Ok, nećeš radit pobačaj, ali naći ćemo nekoga. Ne možemo nikoga natjerati da to radi, ali postoji način da se izazov riješi. Da dođu liječnici koji nemaju priziv savjesti”, rekao je Milanović. Dnevno.hr Read the full article

[hriminal]

Ostaje nejasno zašto je Čavajda uopće upućena da se javi u jednu od četiri zagrebačke bolnice, ako nijedna ne može ili ne želi izvesti zahvat na koji Mirela Čavajda ima pravo. No Beroš kaže da je Čavajdi ponuđeno sve što joj se u Hrvatskoj može ponuditi.

Sam ministar zdravstva priznaje da nijedna bolnica nije u mogućnosti pružiti medicinski zahvat, i još jednom preživi.

Nevjerojatno kakva sranja su hrvati sposobni gutati od političara. I oni koji žive od proračuna i zločinačke organizacije na vlasti, a i oni ostali.

[spectatorzg]

Pokažite im da se ne bojite. Oni se boje vas

Danas je dan. Dan u kojem ćemo pokazati, kakvi smo ljudi. Da li smo uopće ljudi. Na inkvizicijski križ razapeta je gospođa Mirela Čavajda. Danas je ona, sutra može biti vaša žena, sestra, majka, unuka, kćerka. Danima, tjednima se gospođu Čavajdu rasteže i mrcvari u javnosti, naslađuje se nad njenom patnjom, oni koji je podržavaju u javnosti su nadglasani, mediji čine svoje. Skupit će se ljudi.…

[encyklopediakoval]

285) ELEKTRIČNI ORGAZAM - jedna z najważniejszych nowofalowych grup z byłej Jugosławii powstała z początkiem 1980 w Belgradzie. Zespół założyli byli członkowie hard rockowej formacji Hipnotisano Pile: Srdan Gojković (gitara, śpiew), Ljubomir Dukić (instrumenty klawiszowe, śpiew) i Ljubomir Jovanović (gitara) pierwszy skład uzupełnili Marina Vulić (bass) i Goran Čavajda (perkusja) Najpierw z zespołu odeszli Vulić i Čavajda, a w połowie lat 80-tych jeden z liderów - Dukić. Przez zespół przewinęli się odtąd m.in Ivan Volović (perkusja), Zdenko Kolar (bass), Branislav Pertović (gitara) i Zoran Radomirović (bass). Aura sensacji otoczyła zespół z chwilą występu na festiwalu w Suboticy w 1980 roku zakończonym demolką sceny. Także ich debiut wydany przez wytwórnię Jugoton na split LP „Paket aranžman” (1981) obok grup Idoli i Šarlo Akrobata sporo namieszał w jugosłowiańskim undergroundzie. Grupa zaczynała grając elektro punka (singiel „Konobar” i album „Električni orgazam”, 1981), przechodząc przez new wave z elementami psychodelii i funky (album „Lišće prekriva Lisabon”, 1982), po rhythm’n’bluesa, garażowego rock’n’rolla i popu. W połowie lat 80-tych zespół zyskał w kraju sporą popularność szczególnie za sprawą albumu „Distorzija” (1986) będącego – po debiucie – ich największym osiągnięciem. Nagrał wtedy wiele popularnych przebojów jak np. „Ne postojim”, „Vudu bluz”, „Debela devojka” i „Igra rokendrol cela Jugoslavija”. Dobrą formę prezentowaną na koncertach dokumentuje płyta „Braćo i sestre” (1987). Na płycie „Les Chansones Populaires” (1983) sięgnęli z kolei po covery rock’n’rolla i psychodelii lat 60-tych. Pamiątką po pierwszej – historycznej - wizycie w Polsce jest natomiast koncertowy mLP „Warszawa ‘81” (1982). W latach 1988-92 grupa była zawieszona. Wówczas to Gojković zajęty był tworzeniem muzyki filmowej i współpracą z liderem Idoli - Vladą Divljanem. Zespół do dziś jest aktywny, choć pojawia się raczej okazjonalnie jako weterani serbskiego rocka. Warto poznać muzykę grupy przede wszystkim z pierwszego, punkowego okresu (1981), ale też zdecydowanie ze świetnej kompilacji „Najbolje pesme 1980-1988” (1988).

[peterbaur]

The Three Lives of Antigone

by Slavoj Žižek

Croatian National Theatre Zagreb

Premiere 19. 10. 2019

with 

Iva Mihalić, Luca Anić, Mislav Čavajda, Filip Vidović, Silvio Vovk, Barbara Vicković, Alma Prica, Vanja Matujec, Alen Šalinović, Kristijan Potočki, Tesa Litvan, Tin Rožman, Matic Zakonjšek

Director: Angela Richter, Stage-design: Peter Baur, Costumes: Silvio Vujičić, Video: Jonas Link, Music: Bojan Gagić, Dramaturgy: Mirna Rustemović

[exyu-rock-lovers]

Pojam BAS-a vam, nadamo se, nije više nepoznat tim pre što Idoli rade punom parom, Šarlo akrobata traže svaku priliku da se predstave, mnogi drugi bendovi niču i kopaju iz sve snage da dostignu stariju i iskusniju rokersku sabraću. Dakle, u Beogradu se nešto događa i što je još lepše - nešto se dobro događa. U današnjoj epizodi „Sa BAS-om ste jači“ predstavljamo Električni orgazam 

Za El Org (pristojnija skraćenica od Električnog orgazma) čuo sam prvi put sredinom proleća. Neko mi je došapnuo da ti momci rade lepe stvari i da od njih nešto može biti. Na koncertu u SKC-u, krajem juna, El Org su to i potvrdili, uspevši da publici pokažu da su nove muzičke ideje sasvim solidno prodrle u glavni grad. Njihova svirka kasnije je evoluirala, a mali trijumf doživeli su kao predgrupa Aerodromu u beogradskom Domu omladine. Slobodna, fluidna instrumentalizacija s primetnim naglaskom na konceptualni rock, nekoliko sopstvenih hit-tema koje zaslužuju da budu bestseleri i uigranost na sceni - sasvim su dovoljni motivi da se o Orgazmu raspravlja kao o uticajnoj snazi beogradskog novog rocka. Ponavljam jednom i zauvek: novi talas je umro (zamršena terminologija za budale) i tu stavljamo tačku. El Org se (pametno) distanciraju od „new wave“ mode kojoj danas podležu svi - i zabavnjaci i hotelski gosti. Oni su samo rock grupa i - ništa više.

„Ovo nam je prvi zvanični intervju… Doduše, Marina je danas gostovala u Studiju B i nije se dala zavesti: odmah je odbacila pitanje čim su joj pomenuli 'new wave', Glupa pitanja treba izbegavati.“

Odmah ga nešto pametno pitam (Srđana koji svira gitaru, peva, komponuje i odgovara na pitanja radoznalaca): kako ti se čini jugo-rock ove 1980. godine?

„Nikad bolje nije bilo. Idoli, Šarlo, Pankrti, Kazalište, Buldožer, El Org, Laboratorija - grupe koje imaju nešto da kažu i koje pametno govore. Na svu sreću ne čujem te singlove o kojima pišeš, doduše ponekad mi se to desi kad upalim radio u pogrešno vreme, zato izbegavam da slušam sve i svašta. Ne znam ko to sluša, stvarno ne znam. Ko, recimo, sluša Terezu Kesoviju? Kakvi su to ljudi?“

Sa Tereze prelazimo na Orgazam mada tu uzročno-posledične veze ne postoje. Pominjem koncert u Domu omladine i očekujem da Srđan i basistkinja Marina nešto kažu.

„... Čekaj da ti nešto dodam za ono 'new wave'. Gledam nedeljno popodne i kaže Neca Falk 'pa, da, sad ću da snimim nešto new wave'. Pa to je grozno, u 'novi talas' ljudi kod nas sve trpaju, sve što se pojavi, pa, Generacija 5, to je užasno. Ko to može da sluša? Sto se koncerta tiče, bilo je dobro mislim, teško je nama da govorimo o tome...“

Ponude za snimanje, svetska slava, ploče - šta im je ponuđeno?

„Pa kad smo bili na POK-u (Palilulska olimpijada kulture) došao nam je čovek iz RTB-a i pitao hoćemo li da snimimo album. Mi kažemo hoćemo, odemo u RTB i čoveka nema. Rekao nam je da dođemo u jedan, a došao je sat kasnije. U međuvremenu smo jeli sladoled i čekali… Kad smo se našli, ništa nam konkretno nije rekao, sem što je rekao da bi bilo bolje da se zovemo El Org nego Električni orgazam. Kao, to njemu ne smeta, već starijim ljudima kojih u RTB-u ima mnogo… Kao, ti ljudi su zaboravili šta je to orgazam, pa će ih ovo pogoditi… Ako nešto snimimo biće to pod našim uslovima: naši tekstovi, naš omot, naše puno ime i prezime, sve naše… Ako ne pristanu, sviraćemo do kraja po podrumima. Neki komercijalni uspeh stvarno nam nije cilj...“

„Imam želju da ove stare pesme što pre snimim. Sad smo počeli da radimo nešto sasvim drugo, deseto… Hteo bih da snimimo taj prvi album, jer bi kasnije to postao rutinski posao. Otkako smo počeli da se češće pojavljujemo, skupila se nekakva gomila ljudi koji mi titraju, hoće da urade ovo ili ono, nešto se muvaju, zuje… Možda hoće neke pare, šta znam… Pa, kad bi moglo ja bih album prodavao za dva soma, lova uopšte nije bitna. To ne može, na žalost… Ovo sad što se dešava u Beogradu, to je sjajno. Mi, Šarlo i Idoli nismo nikakva konkurencija...“

Govorimo o drugoj strani barijere, o grupama koje danas već mnogo znače i koje su kako-tako ustoličene kao starovi. Srđan se nećka i ne želi da kaže koga ne može da sluša. Ipak, probija se želja da to iznese pred magnetofon koji je neumoljiv i koji ništa ne propušta.

„Mnogo grupa ne mogu da slušam: Srebrna krila, Smak, Generaciju 5... To stvarno nije za mene. Aerodrom su me totalno razočarali. Oni su nas hvalili na radiju, ali ja moram da kažem kakvi su bili: loši...“

„Kako Ljuba svira orgulje, to je stvarno ludo. (Ljuba je orguljaš E. Orga — prim. P.L.). On svira Tigar orgulje, najjevtinije koje mogu kod nas da se kupe u Robnim kućama. Nije važno šta je, važno je kako to koristiš...“

„Sad što sviramo, to je neobično. Sad sam napravio neke, svoje štimove, tu su čudni akordi, neposredno je nastala ova promena. Uostalom, mi smo se i osnovali iz zezanja, 25. januara… Ja sam svirao bubnjeve u Hipnotisanom piletu, a Jovec gitaru. Tad smo sedeli kod 'Mornara' i rekli da je vreme da osnujemo novu grupu. Ljuba je bio s nama i na licu mesta napravio prvu pesmu. Prva postava je bila: ja, Ljuba i Jovec. Hteo sam da tražim basistu, ali pošto je Jovec hteo da muva Marinu reče: 'Hajde da zovemo nju'. Ja je nisam znao, ali je ipak došla, probala i — ostala. Marina i Jovec su ipak uspeli da se rastanu posle kratke i neuspele ljubavne avanture.“

Dakle: Ljubomir Đukić (orgulje), Marina Vulić (bas), Goran Čavajda (bubnjevi), Ljubomir Jovanović (gitara) i Srđan Gojković (gitara, vokal).

Marina je retka basistkinja kod nas. Čujmo je: „Uvek sam volela da sviram. Pred ogledalom sam imitirala svirače i sad želim samo to. Da sviram u grupi… Svi studiramo… Ljubina mama se malo ljutila zbog imena. Nije joj se dopalo.“ (Izjavu dala Marina).

„Krokodili dolaze“ i „Nebo“ dve su numere Orgazma koje konačno i neopozivo dokazuju da se radi o pravom, dobrom i autentičnom bendu. Uz ove dve pesme - meni najdraže - još čitava serija gotovog materijala prosto vapi da bude zabeležena na plastiku.

I tu dolazimo do onog važnog pitanja: ima li kod nas disko kuće koja bi htela da investira vreme i novac u nešto što vredi? Električni orgazam je stigao i čeka. Njegovo vreme tek dolazi. Treba ga čuti i osetiti. A dok se ploča ne pojavi - gledajte pa se snađite: čujte El Org na koncertu, opustite se i prepustite. Novi rock traži i novu publiku.

* Tekst objavljen u magazinu "Džuboks" br. 99, 10. oktobra 1980. godine

Izvor: xxzmagazin

[encyklopediakoval]

48) ELEKTRIČNI ORGAZAM - jedna z najważniejszych nowofalowych grup z byłej Jugosławii powstała z początkiem 1980 w Belgradzie. Zespół założyli byli członkowie hard rockowej formacji Hipnotisano Pile: Srdan Gojković (gitara, śpiew), Ljubomir Dukić (instrumenty klawiszowe, śpiew) i Ljubomir Jovanović (gitara), pierwszy skład uzupełnili Marina Vulić (bass) i Goran Čavajda (perkusja). Najpierw z zespołu odeszli Vulić i Čavajda, a w połowie lat 80-tych jeden z liderów - Dukić. Przez zespół przewinęli się odtąd m.in Ivan Volović (perkusja), Zdenko Kolar (bass), Branislav Pertović (gitara) i Zoran Radomirović (bass). Aura sensacji otoczyła zespół z chwilą występu na festiwalu w Suboticy w 1980 roku zakończonym demolką sceny. Także ich debiut wydany przez wytwórnię Jugoton na split LP „Paket aranžman” (1981) obok grup Idoli i Šarlo Akrobata sporo namieszał w jugosłowiańskim undergroundzie. Grupa zaczynała grając elektro punka (singiel „Konobar” i album „Električni orgazam”, 1981), przechodząc przez new wave z elementami psychodelii (album „Lišće prekriva Lisabon”, 1982), po rhythm’n’bluesa i garażowego rock’n’rolla. W połowie lat 80-tych zespół zyskał w kraju sporą popularność szczególnie za sprawą albumu „Distorzija” (1986) będącego ich największym osiągnięciem. Nagrał wtedy wiele popularnych przebojów jak np. „Ne postojim”, „Vudu bluz”, „Debela devojka” i „Igra rokendrol cela Jugoslavija”. Dobrą formę prezentowaną na koncertach dokumentuje płyta „Braćo i sestre” (1987). Na płycie „Les Chansones Populaires” (1983) sięgnęli z kolei po covery rock’n’rolla i psychodelii lat 60-tych. Pamiątką po pierwszej – historycznej - wizycie w Polsce jest natomiast koncertowy mLP „Warszawa ‘81” (1982) – wznowiony w Polsce z okazji wydania płyty „Warszawa '81/Warszawa '13” (koncert w Warszawie w 2013 roku). W latach 1988-1993 grupa była zawieszona, a Gojković zajęty był tworzeniem muzyki filmowej i współpracą z liderem Idoli - Vladą Divljanem. Później reaktywowani przez Gojkovića w zmienionym składzie, nagrali jeszcze pięć albumów (m.in. niezły „Zašto da ne!”, 1994) i pojawiają się do dziś na scenie jako weterani serbskiego rocka. Warto poznać muzykę grupy przede wszystkim z pierwszego, punkowo-nowofalowego okresu (1981), ale też zdecydowanie ze świetnej kompilacji „Najbolje pesme 1980-1988” (1988).