arbormagna

[arbormagna]

Meet American’s first tiny houses. Our buddy Lloyd Kahn reminded us of this era of pioneer homebuilding in America’s West. From @messynessychic: 

Common in the late 19th century, houses carved inside massive tree stumps were a staple of life in states like Oregon, Washington and California, where the lumber industry was booming and leaving a veritable sea of beheaded trees in its wake. Crafty by nature, the pioneers took to those wastelands and upcycled the stumps into homes, dancefloors, hotels – you name it.

[arbormagna]

[arbormagna]

[arbormagna]

Bezvremensko pismo indijanskog poglavice: Veliki poglavica Seattle, 1786. - 1866.

"Kako možete kupiti ili prodati nebo, toplinu zemlje? Ta ideja nam je strana. Ako mi ne posjedujemo svježinu zraka i bistrinu vode, kako vi to možete kupiti? Svaki dio te zemlje svet je za moj narod. Svaka sjajna borova iglica, svaka pješčana obala, svaka magla u tamnoj šumi, svaki kukac sveti su u pamćenju i iskustvu mog naroda. Sokovi koji kolaju kroz drveće nose sjećanje na crvenog čovjeka. Mrtvi bijeli ljudi zaboravljaju zemlju svoga rođenja kada odu u šetnju među zvijezde. Naši mrtvi nikada ne zaboravljaju ovu lijepu zemlju jer ona je majka crvenoga čovjeka. Mi smo dio zemlje i ona je dio nas. Mirisavo cvijeće naše su sestre; jelen, konj, veliki orao, svi oni su naša braća. Stjenoviti vrhunci, sočni pašnjaci, toplina tijela ponija i čovjek - svi pripadaju istoj obitelji. Tako, kad Veliki poglavica iz Washingtona šalje glas da želi kupiti našu zemlju, traži previše od nas. Veliki poglavica šalje glas da će nam sačuvati mjesto tako da ćemo mi sami moći živjeti udobno. On će nam biti otac i mi ćemo biti njegova djeca. Mi ćemo razmotriti vašu ponudu da kupite našu zemlju. Ali to neće biti tako lako. Jer ta je zemlja nama sveta. Ta sjajna voda što teče brzacima i rijekama nije samo voda već i krv naših predaka. Ako vam prodamo zemlju, morate se sjetiti da je to sveto i da svaki odraz u bistroj vodi jezera priča događaje i sjećanja moga naroda. Žubor vode glas je oca moga oca. Rijeke su naša braća. One nam utažuju žeđ. Rijeke nose naše kanue i hrane našu djecu. Ako vam prodamo svoju zemlju, morate se sjetiti i učiti svoju djecu da su rijeke naša braća, i vaša, i morate od sada dati rijekama dobrotu kakvu biste pružili svakome bratu. Mi znamo da bijeli čovjek ne razumije naš život. Jedan dio zemlje njemu je jednak kao i drugi, jer on je stranac koji dođe noću i uzima od zemlje sve što želi. Zemlja nije njegov brat nego njegov prijatelj i kada je pokori on kreće dalje. On za sobom ostavlja grobove otaca i ne brine se. On otima zemlju od svoje djece i ne brine se. Grobovi njegovih otaca i zemlja što mu djecu rađa zaboravljeni su. Odnosi se prema majci zemlji i prema bratu nebu kao prema stvarima što se mogu kupiti, opljačkati, prodati kao stado ili sjajan nakit. Njegova pohlepa prožderat će zemlju i ostaviti samo pustoš. Ne znam, naš način je drukčiji nego vaš. Izgled vaših gradova boli oči crvenog čovjeka. Ali možda je to zato jer crveni čovjek je divlji i ne razumije. Nema mirnog mjesta u gradovima bijeloga čovjeka. Nema mjesta da se čuje otvaranje listova u proljeće ili drhtaj krilaca kukaca. Ali možda je to zato jer sam divlji i ne razumijem. Buka jedino djeluje kao uvreda za uši. I što je to život ako čovjek ne može čuti osamljeni krik kozoroga ili noćnu prepirku žaba u bari? Ja sam crveni čovjek i ne razumijem. Indijanac više voli blagi zvuk vjetra kad se poigrava licem močvare kao i sam miris vjetra očišćen podnevnom kišom ili namirisan borovinom. Zrak je skupocjen za crvenog čovjeka jer sve živo dijeli jednaki dah - životinja, biljka i čovjek. Bijeli čovjek ne izgleda kao da opaža zrak koji diše. Kao čovjek koji umire mnogo dana, on je otupio na smrad. Ali ako vam prodamo našu zemlju, morate se sjetiti da je zrak skupocjen za nas, da zrak dijeli svoj duh sa svim životima koje podržava. Vjetar što je mojem djedu dao prvi dah također će prihvatiti i njegov posljednji uzdah. I ako vam prodamo svoju zemlju, morate je čuvati kao svetinju, kao mjesto kamo će i bijeli čovjek moći doći da okusi vjetar što je zaslađen mirisom poljskoga cvijeća. Tako ćemo razmatrati vašu ponudu da kupite našu zemlju. Ako odlučimo da prihvatimo, postavit ću jedan uvjet: Bijeli čovjek mora se odnositi prema životinjama ove zemlje kao prema svojoj braći. Ja sam divljak i ne razumijem neki drugi način. Vidio sam tisuće raspadajućih bizona u preriji što ih je ostavio bijeli čovjek ustrijelivši ih iz prolazećeg vlaka. Ja sam divljak i ne razumijem kako dimeći željezni konj može biti važniji nego bizon koga mi ubijamo samo da ostanemo živi. Što je čovjek bez životinja? Ako sve životinje odu, čovjek će umrijeti od velike osamljenosti duha. Što god se desilo životinjama, ubrzo će se dogoditi i čovjeku. Sve stvari su povezane. Morate naučiti svoju djecu da je tlo pod njihovim stopama pepeo njihovih djedova. Tako da će oni poštovati zemlju. Recite djeci da je zemlja s nama u rodu. Učite svoju djecu, kao i što činimo mi sa svojom, da je zemlja naša majka. Što god snađe zemlju snaći će i sinove zemlje. Ako čovjek pljuje na tlo, pljuje na sebe samoga. To mi znamo zemlja ne pripada čovjeku; čovjek pripada zemlji. To mi znamo. Sve stvari povezane su kao krv koja ujedinjuje obitelj. Sve stvari su povezane. Što god snađe zemlju, snaći će i sinove zemlje. Čovjek ne tka tkivo života: on je samo struk u tome. Što god čini tkanju, čini i sebi samome. Čak i bijeli čovjek, čiji Bog govori i šeta s njime kao prijatelj s prijateljem, ne može biti izuzet od zajedničke sudbine. Mi možemo biti braća, poslije svega. Vidjet ćemo, jednu stvar znamo koju će bijeli čovjek jednoga dana otkriti - naš Bog je isti Bog. Vi sada možete misliti da ga vi imate kao što želite imati našu zemlju; ali to ne možete. On je Bog čovjeka i njegova samilost jednaka je za crvenoga čovjeka kao i za bijeloga. Ta je zemlja draga Njemu, a škoditi zemlji, znači prezirati njezina Stvoritelja. Bijeli također trebaju prolaz; možda brže nego sva druga plemena. Zaprljajte svoj krevet i jedne noći ugušit ćete se u vlastitom smeću. Ali u vašoj propasti svijetlit će sjajno, potpaljeni snagom Boga koji vas je donio na ovu zemlju i za neku posebnu svrhu dao vam vlast nad njome kao i nad crvenim čovjekom. Sudbina je za nas misterij, jer mi ne znamo kad će svi bizoni biti poklani i divlji konji pripitomljeni, tajni kutovi šume teški zbog mirisa mnogih ljudi i pogled na zrele brežuljke zamrljan brbljajućom žicom. Gdje je guštara? Otišla je. Gdje je Orao? Otišao je. To je konac življenja i početak borbe za preživljavanje".

[arbormagna]

НЕШТО О НАШИМ ШУМАМА 1870 ГОД. ДР.ЈОСИФ ПАНЧИЋ

«... Да вам што прозборим о нашим шумама, да вам покажем њихову важност за живот наш, за наше здравље, за свуколику нашу радњу и промишљеност, а то чиним у тој поглавитој нади, да ће се од сада о нашим шумама много више и озбиљније промишљати. ... Друга је корист од шума, што нам чисте ваздух који дишемо и који нам је за живот исто тако потребан као и хлеб. Коме није познато оно пријатно чувство, које нас обузима кад на жарком дану у шуму ступимо, груди нам се шире, глава се бистри, низ уморено тело струји нека нова снага и по одмору од краткога часа повраћамо се опет у стање да можемо свој пут или своју радњу продужити. ... Трећа је велика корист од шума, што оне задржавају силу ветрова. Ваздух гоњен тим ветром расхлади се -бива гушћи -у путу своме преко високих брда и ваља се удвојеном тежом низ оголићене стране, а попушта тек онде од своје силе, где му какова шума на пут стане. ... Не мање важна је она корист, што нас шуме чувају од поплаве. Вода која кишом на шумовити предео пада, задржава се већим делом на лишћу, гранама и стаблу од дрвећа и на оној маховини или другим биљкама, којима је у шуми земља обрасла, а безбројне цевчице на површини свеколиког тог раића упијају уз ту воду и друге свакојаке ствари и обраћају све то или на своје органичке потребе- да расту, док се она по закону теже полако кроз земне слојеве не провере, и ту као већи или мањи извор на видик не изађе. ... А шта бива са водом, која из облака пада на камен или на голу земљу? Она тече, ничим не задржана, обично врло великом брзином низ брдске стране руши све што јој се на путу нађе и сноси лом и камење у нижа, питомија места. Тешко стаду или селу, које се таковој бујици на путу задеси, неизбежне су јој последице смрт и пустош. ... Још су нам шуме од превелике користи тим, што усмеравају жегу и цичу и што од њих зависи распоређење влаге на земљи. Крајеви, где има много шума, обично су хладнији од оних што су голи. Наша Србија бива све топлија, чим се више шуме крче. ... Где су шуме и гола места сразмерно подељена, ту влада она температура која је ком појасу природна. Гола се земља брже и јаче загреје од сунчане топлоте. Нема тога који не увиђа, да се у густом хладу шума скупља вода у изворе, потоке и речице, и да шуме задржавају силу ветрова и бујица. ... А да би могли шуме да сачувамо и да осигурамо себи све користи које од њих имамо, потребно је да шуме познајемо. ... А ово је , браћо, баш оно на шта сам желео нашу пажњу да обратим, јер ту има највише погрешака, у нашем народном газдовању, погрешака због којих ће нас потомство, ако им лека не потражимо, љуто осуђивати. ... У нас се секло и данас сече шумско дрвеће, где је коме најудесније и најближе. ... А шта ваља да радимо, да се сачувамо од даљих погрешака и да шуме доведемо у оно стање, као што то наука прописује и као што то наша и нашега потомства корист изискује ? Овим прелазим на други најважнији, али уједно и најтежи део мог говора, јер ту треба много шта, чиме један човек не влада, ту треба да пораде законодавци, вешти шумари и добра воља народа, који се шумом на разне своје потребе служи. ... Али и ако до сада ништа изгубили нисмо, јако би погрешили, да останемо и у будуће скрштених руку и да не потражимо, да се наши шумски закони према нашим потребама дотерају, а што је још претежније, да им се добави потребна важност и послушност, без којих и најбољи закон на свету остаје мртво слово. ... Треће на што желим да вашу особиту пажњу обратим ово је: да поред најбољих закона шумарских, поред најбрижљивијих и највештијијих чувара шумских, неће бити могуће да се постигне оно чему имају да послуже закони и чувари, док сам народ, свестрано познавајући своје истинске користи, са пуним увиђањем онога што је себи и своме потомству дужан, не прихвати издате законе и одређене шумаре, или јасније да се изразим, док сваки Србин живо не прионе, да буде својим шумама најревноснији чувар и најжешћи осветник свакога шуми нанесеног квара. ... Ми смо шуме немилице секли ни најмање се не осврћући, шта ће најзад од њих бити, и у томе смо радили као онај распикућа, који из пуне кесе непрестанце вади, а никад ништа у њу не меће. ... Време је, да сваки онај, који какову своју потребу из шуме намирује, помишља, да је то само позајмица, којој ваља да се одужи, ако неће да га потомство, као бесавесна дужника, проклиње. ... Већи висови ваља да се оставе под шумом, или ако су голи, ваља да се шумом засаде. Извори, корита потока и река ваља да остану под шумом или да се дрвећем засаде, јер оно чува, да вода брзо не испарава, да се извори не засипљу и речне обале не обурвавају. На каменитим местима ваља тим строжије да се горосеча забрани, тим брижљивије да се шума сади, чим су та места стрменитија. ... Да нам ваља свима могућим средствима, да порадимо, како би се по народу нашем распрострло и утврдило ово уверење: да је сваки Србин најприроднији чувар и бранилац својих рођених шума . Само ако се ово четворо сложило буде, моћи ће се постићи оно, што наука прописује и што нам налаже наша и нашега потомства корист – да нам се наше лепе шуме сачувају . «

[arbormagna]

[arbormagna]

Цитати из капиталног дјела Леонида Леонова "Руска шума"

„Шума је јединствен, свима отворен извор доброчинства, на који из доброте или лукавства природа није ставила свој тешки катанац!“ „Било би незахвално да се међу васпитаче и малобројне заштитнике нашег народа не уброји и шума.“ „Још ће потпуније бити ако се каже да је шума сретала руског човека приликом доласка на овај свет и нераздвојно га пратила кроз сва доба старости: колевка за бебу и прва обућа, лешник и јагода, чигра, пруће за купатило и балалајка, луч на девојачким селима и шарени свадбени лук у колима, бесплатни уљаници и лов на даброве, рибарски чамац, ратнички чунови, печурка и тамјан, штап путника, изгубљена клада за мртваца и на крају крст на гробу застртом смр��евином.“ „Давно је било време да се ода хвала коју заслужује драги деда-шума, драги пријатељ нашег детињства, ратник на мртвој стражи, сигурни лиферант сировине, хранилац река и чувар усева.“ „Ту и треба тражити корене нашег немара према шуми. Ми је просто нисмо опажали зато што је била своја, домаћа и вечна, увек под руком, као и ваздух и вода, као и своја торба на леђима у којој и сањив руком напипаш све потребно души и телу. Ми смо примали њене услуге и дарове, никада не узимајући у обзир њене невоље и јаде.“ „ А староседиоци са Волге тог времена још су са сузама усхићења причали о дрвећу на чијем је пресеку могао да спава човек испружен колико је дуг и широк.“ „…тада је требало ставити под нарочит надзор и чување те последње шумске дивоте, живе сведоке наше прошлости, на које су месне власти навикле да гледају као на велику резерву цепаница.“ „Шума прелази у надлежост тадашњег министра финансија, а то је исто што и дати краву под туторство тигру да је музе с љубављу и пажњом.“ „…у почетку века њом запушавају рупе државног буџета, а на крају, када из племићке економије испада кмет – роб истегнутих жила, шумом почињу крпити племићке мундире. Свемоћни мито брзо умирује противуречности које ничу између стварног стања шуме и савести, између грабљивица и закона.“ „Подруку са зарадом прогрес упада у густе четинарске шуме; иза њих остаје хаос беспримерне сече, тешки мамурлук и несразмерно мали број ситних индустријских предузећа. Таква вртоглавица богаћења раније се сретала само приликом проналаска рудника злата.“ „И опет се по владиној дозволи брадата руска шума кла��а до земље сваком туђинском изроду. Сад већ сви секу, бирајући помасније парче: новорођени кулачки сталеж готов је да сече макар и на гробљу поред узглавља рођене мајке, манастирска братија, благосиљајући себе и поверив подизање шуме Свевишњем, сече на манастирском имању које јој је завештано за помен души…“ „…секу и то не од оскудице, нити да приготове за евентуалног купца, већ због неиздрживог свраба у рукама.“ „…тадање напредно друштво ради по опробаном лицемерном правилу: згрешићу још мало и покајаћу се!“ „Покојници зелених увелих грива леже на падинама; нема доста бивола да их свуку доле, - остало је читаво само оно што је под заштитом литица орлујских гнезда. Кроз земљиште пролокано пљусковима пробија стена.“ „Када је осамдесетих година Турски, учитељ мог учитеља, истраживао горњи ток реке Оке, нашао је изобиље шумских назива села, али саме шуме већ није нашао, сем шумарака по где-где, које су старци сачували као очински благослов . . . Није боље ни у Сибиру, јер близу Кауска, например, живи људи памте тајгу тамо где се сад плави ковиље степе.“ „Дрскост грабљиваца је ишла до бестидног захтева да се не спречава привремено појачана сеча пошто је уништење шуме дете нужде.“ „Једном речју, сеци, не жали, двапут бујнија ће порасти! . . . Опет је мање опасно чувати новац него шуму, због учесталих самовољних сеча, којима су руски сељаци регулисали нечасни распоред богатства.“ „Никад нису били трајни закони који су сметали убогом сиромаху да огреје и нахрани своје дете . . . „ „…стављајући цепанице у пећ спаљујете чаробне елементе, чији број тешко да ће икада хемија исцрпсти до краја . . . ја не говорим о немерљивом благу као што је славујева песма, која при том умире без дима и пепела. Дрво је благо чији ћемо значај схватити тим јасније, што га више буде нестајало са лица земље.“ „Ево бројева некадашњег расипништва. …спаљивали су хиљаду кубних метара врбе, белог бреста и липе да би добили тону поташе; цедили су смолу, катран, испуштајући врло скупоцене екстракте у ваздух; …“ „За сваки пар (опанака) ишла су три дрвета или дванаест пантљика лике од по три аршина, а опанци су ретко трајали више од по три недеље.“ „Због брезове коре или гранчице четине – по пет копејки за четвртаљ – обарало се читаво стасало дрво; …и сада се у Сибиру обарају дивовски кедрови, којима врха не можеш сагледати, приликом брања орашчића…“ „…дотад мирне речице сада ломе бране у пролеће и у јеку лета западају у дремеж и плашљиво се закопавају у песак, као азијатски гуштер пред човеком.“ „Тако настаје помрачење и поремећај у природи. Трну извори, језера постају тресетишта, мали речни затони покривају се барским биљем и шеваром.“ „Шуме одлазе са земље заувек. Ето већ ништа не спречава ерозију земљишта површинским спирањем. Множе се долине и јаруге које раде као гигантски водоводни канали – пумпе црнице.“ „…на нашем југу … највећи дио отопљеног снега сваља се брзо и бескорисно, пре него што успе да надоји промрзло земљиште, и односи танушну скраму плодне земље.“ „Тако у кућу улази чудовиште глади, а за спасење од њега требаће неупоредиво више напора него за прогањање шуме.“ „…ми не узимамо у обзир колико допунске влаге даје својим корењем само дрвеће, – импозантна аутоматска пумпа са одличним коефицијентом корисног дејства. Шума приближава море, и сама је као море, – бродови облака ноће по њеним пристаништима…“ „Тужне литије крећу се по сагорелим пољима са молитвама и уз равномерни глас пиле у близини.“ „И заиста, тешко је погоршати изглед пустиње која је завршна фаза пропадања и осиромашења земље . . . али откуд се у замрзлим пешчаним таласима налазе остаци градова, женске огрлице, судови за вино?“ „За време једног човечијег живота тешко је запазити измене које се дешавају у природи; наш корак времена другачији је од њеног и тристагодишњи век бора одговара осамдесетогодишњем веку човека.“ „О евентуалним последицама таквог расипништва одавно је говорила наша шумарска наука, која има стогодишње искуство.“ „…ако дрво на северу постаје вредност само у виду греде, на југу је неупоредиво драгоценије ако остане живо…“ „С времена на време , проливала се густа колективна суза над судбином шуме…“ „Тамо где су били потребни закон и државна интервенција примењивала се административно-љубазна масажа спахиског патриотизма.“ „…запамтићемо да су у састав комитета за очување шума улазили и такви професионални чувари народног блага као губернатор, месни власници шума и губерниски чиновници, чија је морална чврстина по правилу била обрнуто пропорционална висини понуђене суме.“ „Сведоци своје епохе, Маркс и Енгелс … са надом су говорили о времену када ће човечанство научити да предвиђа далеке последице своје делатности. Треба додати да ће неке од њих потомци морати да залечују по цену веома сложених хидротехничких мера.“ „Животињи је туђе мишљење о сутрашњем дану, – разум капиталиста је у његовим канџама и зубима. Он иде, прождирући све на свом путу, да би једном цркао у својој јазбини од глади и зиме, заједно са онима који су имали ту несрећу да му поверују…“ „Он је уништио калерски бор, веома ретки хемлок горео је за поташу, правио је ограде од црног ораха, а смрчу је секао као коров…“ „Капитал живи од хитних зарада, што се нарочито одражава на судбини врста са високим обртом сече.“ „Сеча хиљада хектара вековне шуме не надокнађује се сађењем шибљака на исто толикој површини; да би се постигло да те величине буду једнаке вредности, неопходно је још време од стотину година, у току којег треба водити правилно шумско газдинство … па и тада се не зна шта ће из тога успети! Земљорадња потпуно зависи од стања шума и још Маркс је говорио о капиталистичкој вештини пљачкања земљишта и рушења извора њене плодности.“ „…како се понаша земља која је остављена прво на милост и немилост сопственику, а затим – необузданим стихијама. Црне олује ковитлају над пољима претвореним у прах, а са хоризонта засићеног прашином сунце гледа као око оболело од трахома.“ „…ерозија земљишта изазива ерозију духа, егоизам и страх…“ „Дело номада, који су папцима својих стада зауставили ширење шума, успешно је наставила капиталистичка цивилизација.“ „У горњем току Ганга велика шума се сачувала само у узаном појасу испод Хималаја и, ето, света река махнита у пролеће, као и Мисисипи, светећи се људима за сувише дуго непротивљење злу.“ „Њива и шума – то су најмоћније машине које претварају енергију сунца и плодност земље у насушне потребе нашег живота.“ „…знатно више од половине иде на отпатке услед злочиначки ниског ступња обраде. Говорећи о коефицијенту потрошње у циљу задовољавања животних потреба разних живих бића , мора се признати да тигар троши економичније од човека. Сва тежина удара пада на шуме појаса умерене климе.“ „Мисли о будућности и изворима живота који су доведени у питање траже велики разговор народа без користољубивих посредника, који су навикли да извлаче профит из људских несрећа. До данас су покушаји међународне сарадње били колективно климање паметних глава у потери за шумама које нестају.“ „Од свих машина које за нас раде, шума је једна од најдуговечнијих, али која се теже од свих поправља, зато је наука о шуми дужна да се руководи мишљу о неопходности неког рачуна и поретка у њеном коришћењу.“ РУСКА ШУМА, Леонид Леонов

[arbormagna]

[arbormagna]

Петар Кочић: Говори и интерпелације у Сабору Босне и Херцеговине унутар Аустро-Угарског Царства

Шумско сервитутно право I засједање Х сједница (4. јула 1910) Високи Саборе! Наша, односно босанскохерцеговачка управа задржала је, на жалост, све законе из времена отоманске управе, који су имали вриједности за Анадолију и Мезопотамију, али нијесу никада ваљали за Босну и Херцеговину. Влада је задржала те законе, који нијесу него конгломерат извјесних вјерских погледа на свијет и француских капиталистичко-аристократских закона из времена Наполеона и утолико их респектирала уколико су јој одговарали за постигнуће њезиних политичких циљева. Како је било са другим законима, тако је и са правом сервитута. Наш народ има право сервитута. Тежак наш, док је могао ићи у Босни са сјекиром у руци, смио је одсјећи дрво и однијети кући и огријати се, смио је изагнати на пашу стоку, док је могао са том стоком стићи. То толико проширено сервитутско право ограничила је босанско-херцеговачка управа постављајући границе појединим опћинама, затим продавањем шума појединим фирмама на експлоатисање и напосљетку забрањивањем оних шума које су одређене да боље расту. Све је ово, господо, празно измотавање, јер се оваквим случајевима сељаку одузимље сервитутско право, а народ не добива никакав еквиваленат. Да ли је разложно и упутно да влада скучује и одузима сервитутско право у аграрној и сточарској земљи као што је Босна, о том ћу други пут говорити. Високи Саборе! У осталом свијету шума је једна велика благодат за оне који су близу ње. У Босни и Херцеговини, напротив, шума је постала куга морија за нашега јадног тежака. Куд год се макне, навале на тежака шумску глобу и одштету. Глобу навале зато јер је сјекао без дозвољења, јер је прекорачио и обашао полицајне шумске прописе. Рецимо да је право да плати глобу онај који не зарезује власт, јер власт је, како кажу, од бога, али, висока кућо, право ни поштено није да се једному такому сиромаху намећу шумске одштете, јер је сјекао своју шуму, вршио своје сервитутско право. Да је тражио дозволу, он би је сигурно морао и добити. Дакле, како се може одредити шумска одштета ономе који је сјекао и обарао своје, и био би морао добити дозволу да је тражио, да му није тешко било ишчекивати кад ће се смиловати велика шумарска милост и милостиво подијелити дозволу. Али узмимо и оне случајеве гдје није никакве апсолутне штете учинио, није шума оборена, гдје је тежак ушао у грмље и трње и искрчио нешто њивице, посијао зоб и просо. И ту је дошао шумски орган и немилосрдно наметнуо неколико стотина круница одштете. Немилосрдни орган политичке власти, не испитујући разлоге узурпирања и крчења, намеће и кажњава нашег тежака, да је дошао до коначне пропасти своје. Како се суди при овом шумском прекршају, довољно је да кажем да за један уредовни дан један политички пристав изриче сто до сто педесет шумских осуда. Наш велики феудалиста г. барон Буријан ставио се на неко високо становиште, обукао се у тогу ледене званичности, па не трпи узурпације. Њега слушајући и бојећи се, сви нижи органи, до пандура и лугара, немилосрдно и драконски и нечовјечно кажњавају тежака ако искрчи комадић земљице да прехрани своју јадну и голотрбу дјецу. Високи Саборе! Лако је бити против узурпације ономе којему стижу мјесечне плаће, награде, ремунерације, евентуално провизије, тантијеме и друго слично, али је тешко бити ономе против узурпације који је избачен са голом и гладном дјецом на ледину. Просуђујући у аграрним парницама политички чиновници између тежака и спахија у једној мамурној сједници уништавају читаву породицу и осуђују на гладовање и смрзавање. (Гласови: Није тако!). Немојте ме пометати. ... Ја вас позивам, немојте мене прекидати, ако знате зашто сте овдје изабрани, ко вас је изабрао и послао, да сви братски и сложно тражимо начин да се ниједном нашем суграђанину не руше ограде, не уништи његов труд, не преорава шеница; ако сте људи и знате зашто сте изабрани, сложићете се са мном. (Глас: Не тражимо лекције!)? Добро. Високи Саборе! Али узимамо и оне случајеве гдје је сељак заиста сјекао шуму, гдје је чинио штету, или, како се неки изволише изразити, крао шуму. И ту имаде, господо, дубљих, много дубљих економских разлога него проста обијест и клептоманија нашег тежака, како неки изволише рећи. Потребе нашег тежака из дана у дан све су веће, а приходи све јаднији и ч��мернији. Присиљен да у својем малом сеоском буџетићу одржи равнотежје као и држава, а немајући могућности да се до безграничности задужи као држава, нарочито босанска, лаћа се мало шумице, коју су му дједови гојили и одгојили, бранили и одбранили и коју је бог дао њему, а не којекаквим бјелосвјетским фирмама. Господо, има нас много који дубоко гледамо и у далеку будућност, на примјер, ја и господин барон Бенко. (смијех). Господин Бенко, по стенографском записнику, изволио се изразити овако: "Дајем поштену ријеч да сам ја, као котарски предстојник, од јутра до мрака савјетовао свијет у погледу шумских одношаја. Ја сам јашио од села до села, молио сам и кумио свијет: забога, немојте ово мало шуме уништити. Зар ви мислите да ми чувамо ово мало шуме за себе или за цара, не, него за вас и вашу унучад". И ја сам на бирачким скупштинама говорио народу: чувајте шуму, она није царска, није спахинска, него ваша. Заиста, нашао сам доста сељака који признају да је то тако. Али и они сијеку што им треба и сијеку да могу другом продати, да купе соли и брашна за своју дјецу. Високи Саборе! Потребном човјеку говорити да чува шуму! То је исто тако кад бих ја скувао погачу и заклонио руком од гладна човјека и рекао: немој ти дирати, ово ја чувам за твоју унучад. (смијех, пљесак). То је дакле немогуће, јер потребе, стварне потребе много су јаче од разума, филозофских разматрања и национално-економских разлога. Високи Саборе! Господин барон Бенко овдје је показао доста воље и ријетког одушевљења да брани данашњу владу; ја поштујем ту одважност, нарочито бранити данашњу владу, али г. Бенки могу одговорити пјесничким ријечима: "Јанко брани мртва Владислава, - што га брани, кад га не одбрани?" (смијех, пљесак). Осим тога је г. Бенко казао да се је сервитутског дрва дало кроз 10 година за милион круна. Само министарство троши, према прорачуну, за неке стварне трошкове 125.000 круна. Што је то 1,800.000 душа, а с друге стране 30-40 чиновника! Осим тога, господо, овдје је говорено такођер о мизерним шумарским платама; многи предговорници оборили су се на шумаре. Нијесам ни ја пријатељ шумара, ја сам њих нападао кад сам издавао лист. Шест шумара послали су ми сада стиховано писмо и замолили да се заузмем код високог Сабора за њих. Дозволите да прочитам, нећу цијелога, него само шта се односи на њихову невољу. Ово ће писмо све статистичке податке г. барона Бенка унеколико побити. То писмо гласи: "3драво Кочо од Крајине љуте! Срби су ти прокрчили путе Да нам сједеш до високе владе Па да за нас лугарске органе Испослујеш какве боље дане. До данас нам свака срећа дријема Ни у плећу божићном нас нема. Најстрожија и најтежа служба На тежака од нас највећа је тужба. Све знамо и све да је тако, Ал' не може заједно да буде инако. Налоге смо морали вршити И тежака немило глобити. Грозне сузе на нас пролијевали. Ал лугари нијесу оклијевали, Већ радили за високу владу, Својим радом гојили су наду Да ће њима повисити плаћу Међу другу помијешати браћу То јест друго чиновништво Који сваку славу уживају, А лугари од глади зијевају. Ао, јаде, превари нас нада, Нит' нас види, нити чује влада! (па на мене се обраћају!) Још у тебе једина је нада Да ће за нас испливати правда. У твом свјесном и српском говору Предложи нас високом Сабору". Ја их предлажем. (аплауз).