ema1004-blog

[ema1004-blog]

Svi mi imamo lose periode. Svi mi patimo za nekim ili za necim. Svi smo mi prosli kroz neki tezak period. Svi smo mi oplakali nekog, neku ljubav, neke reci, neke momente. Svi cemo mi proci jos puno toga. Placite, patite, ali opet nikad nemoj da dozvolite da pored patnje nema nista drugo i te kako treba da ima i srece i vise nasmejanih lica jer zivot je i patnja i sreca i tuzno i srecno lice.

[ema1004-blog]

Nekad se postidim, kada shvatim… Da se zaljubljujem u razgovor, pogled, osmeh. Delić trenutka.

A. M. (via milosevicka012)

[ema1004-blog]

Upravo sam vodila razgovor sama sa sobom. Spoljašnja verzija mene pričala je sa onom unutrašnjom, noćnom, pomalo skrivenom verzijom. Ovih tmurnih dana, unutrašnja ja se oseća pomalo loše i depresivno, pa je morala da se otvori i ispriča sve što je muči. Kaže da je ovi kišni dani teraju da oseća nečije neprisustvo. Ne zna ni ona sama čije. Ne mora da znači da je to neko koga već poznaje, ko je bio tu pa otišao. Možda je to neko ko je hiljadama kilometara udaljen od nje, i isto tako čeka da ga sudbina poveže sa njom. Prosto joj fali neko tu pored nje, ne u vidu podrške, već samo da oseti da ga ima, kao što i on ima nju. Kaže oseća se previše prazno, bez ljubavi ili bilo kakvog lepog osećaja u sebi. Želi da konačno pripada nekome. Žali se da više ne može sama, ubija je to. Hladan vetar u njoj je sve jači i jači, potrebno joj je sunce. Samoća joj teško pada. Ne može više ovako. Potreban joj je neko ko će ostati. Ko je neće izdati. Voli joj se neko. Onako snažno, iskreno i zavisno. Samo želi da se smeje i bude srećna. A onda ućuta, jer shvati da i previše dugo priča. Postide se i povuče u sebe. Spoljašnja ja ustade, obrisa par suza iz oka, nasmeja se širokim osmehom i krenu medju ljude. Uvek su se razlikovale. Previše osećajna i stidljiva, naspram hladne i nezainteresovane. A čine jednu celinu. Mene.

(via nekonepostojan)

[ema1004-blog]

Kada me zaboli imam potrebu da ti kažem samo jedno Voli me, ništa drugo I budi tu Ne ostavljaj me Tada mi nije do saveta Sve ih već znam napamet Nije mi ni do priče Sve smo već toliko puta rekli Samo budi tu Tvoje prisustvo Glas Lepota Dodir Ne gledaj na sat I ne pričaj kako te neko čeka Kako žuriš, negde, nekome Samo budi tu Da mogu da osetim tvoje biće Ramena Tvoj miris Da mogu da stavim ruke ili glavu U tvoje krilo I da ćutim Znajući Da u kosmosu postoji neko ko je sa mnom Sa kim dišem zajedno Hoću kada te gledam Da vidim da si uz mene Hoću kada te slušam Da čujem da me razumeš Hoću kada te grlim Da znam da me osećaš A ne da si tamo negde, sa nekim Ne odrađuj ovo naše što imamo Ne shvataj to kao moranje ili obavezu Nemoj Ako je tako Onda idi… Ako je isto kao i sa drugima Onda budi sa drugima A ne sa mnom Moram da verujem da smo drugačiji Bolji Posebni Jer ako nismo onda smo prokleto isti I naša patnja je ista I naša sreća je ista Život i snovi Ako je tako Onda bih mogao da budem sa bilo kim I ti bi mogla da budeš sa bilo kim A ja to ne želim Želim ono najlepše A i ono drugo Da dam tebi Ako misliš da to svako zaslužuje Misli to slobodno Samo znaj da ti i ja, onda, ne zaslužujemo jedno drugo

Stefan Simić (via zbrkamisli)

[ema1004-blog]

Ljudi me pitaju “sto si uvek tako tuzna?” Kažem im da ne znam, ne znam.. Samo znam da se svako jutro probudim i osecam se toliko beskorisno, i to je postala moja svakodnevnica.

(via jaaitizaauvek)

[ema1004-blog]

U redu je biti nezadovoljan. U redu je biti mrzovoljan. U redu je biti živčan. U redu je biti nemotiviran. U redu je ne raditi ništa. U redu je isplakati dušu. Sve je to u redu. Ali, kada se osjećate nekako ovakvo, izmaknite se od ljudi, budite u svoja 4 zida, riješite to sa sobom i izađite kao nov čovjek. Nemojte povrijediti ljude bezveze. Ali zapamtite - u redu je da se osjećate kako se osjećate, jer osjećaju su govor duše.

(via mislim-dakle-pisem)

[ema1004-blog]

Svi mi stalno govore da nisam najgora na svetu, ali se ja ipak osećam nekako.. Ne znam.. Kao da jesam najgora na svetu, valjda.

Noćna škola: Nasleđe; K. Dž. Doetri (via plavi-avion)

[ema1004-blog]

[ema1004-blog]

Ne. Ništa mi ne treba i nikog ne očekujem. Kao uvek u ovakvim trenucima, oslanjam se sam na sebe i tako se održavam na površini. Živim usporedno sa svojim bolovima. Čekam, čekam i više nego napola mrtav, verujem da ću izdržati, da će i ovo proći, a ja ostati. Trpeti, živeti, i nadživeti — to znači pobediti samog sebe i svet oko sebe.

Ivo Andrić (via perspektivno)

[ema1004-blog]

Jer kad neko prestane da te voli, jer kada neko te povredi. Onda, samo dodje period proklete hladnoce koja se uvuce u srce. I ne mrzis nikog, samo ne znas nacin da volis, izgubis smisao, izgubis zelju da neko tebe voli i zelju da ti nekoga volis… Nije to mrznja. To je samo tuga

Blesava-devojka (via blesava-devojka)

[ema1004-blog]

[ema1004-blog]

[ema1004-blog]

[ema1004-blog]

[ema1004-blog]

[ema1004-blog]

[ema1004-blog]

Mnogo je stvari koje treba da znaš o meni prije nego sto budes siguran da me volis. Moraš da znaš šta me noću drži budnom. Zašto sam skratila kosu. Zašto se stalno smijem. Zbog koje knjige sam zavolila i sve ostale. Koja je moja najdraža, i zašto sam plakala u 4 ujutro dok sam je čitala. Moraš da znaš da sam najiskrenija noću. Da volim ljude, ali moraš da se navikneš da volim na neki čudan način. Moraš da znaš da ne volim nadimke. Moraš da me saslušaš kada ti pričam svoje ideje o tome kako zamišljam svoju budućnost. Moraš da znaš koje je moje najdraže jelo i kakvu kafu volim. Moraš da saslušaš svaku pjesmu koju ti pošaljem i da je razumiješ. Moraš da znaš da sam strašno ljubomorna. Da volim kišu. Moraš biti spreman da pokisneš sa mnom dok šetamo po kiši kroz prazan trg. Moraš da znaš zašto uvijek plačem kada se spomene rat. Da razumiješ da nekada želim da budem sama. Moraš da znaš da sam nesigurna i da nisam bas zaljubljena u sebe. Da volim da poklanjam, ali da mi se ne trebaš ulizivati zbog toga. Moraš da znaš kakvo cvijeće volim. Da vjerujem u sudbinu. Koji mi je najdraži film i zašto. Zasto ne vjerujem u ljubav i sta mislim o braku. Moraš da znaš da očekujem da ostaneš budan i do 3 ujutro ako ti kažem da mi trebaš. Da se ljutim zbog sitnica. Da svakome nađem manu. Da sam često nervozna. Moraš da znaš da mi ne smeta sto se okreneš za nekom djevojkom dok sjedimo u kafiću. Da sam uvijek iskrena. Ako ne znaš sve ovo, onda me ne možeš voljeti. To nije ljubav, to je iluzija, a moraš da znaš da i to mrzim. A, ako nekada budeš sve ovo znao i još uvijek bio uz mene, to će biti ljubav. Onda ćeš ti meni morati reci sta treba da znam.