jovant - Tumblr blog

[jovant]

После 2023-ће

Претходну, двадесет и трећу годину памтићу по много чему, јер је била како најстреснија тако и најлепша година до сада. Иако се много тога дешавало, акценат је највише био на организацији венчања и бризи да се све одвија како треба.

Јануар је, као и сваке године, кренуо лагано. Одмах након новогодишњих празника, направио сам кратак излет до Београда ради дружења са пријатељима и уживања у новогодишњем вашару. Смештај је, на инсистирање мог кума, био у апартману у Београду на води па сам на кратко успео да видим како изгледа ноћити у европском Дубаију.

Од фебруара до априла Марија и ја смо активно били посвећени организацији венчања. Након што смо претходне године заказали ресторан, бенд и матичара, сада је требало завршити и све остале ситнице: купити одело, венчаницу и бурме, осмислити позивнице и декорацију, позвати госте, букирати фотографе и сниматеље. Чини ми се да је сваки слободан минут нашег времена био подређен томе тако да се ништа друго интересантно није дешавало тих дана.

Зато је мај дошао невероватном брзином и почео је јако лепо. Последња два дана у априлу падоше се за викенд, праћени 1. и 2. мајем као нерадним данима што је био идеалан начин да се одморимо и физички припремимо пред велики дан, суботу - 6. мај, датум који смо више од девет месеци раније одредили као дан нашег венчања.

А онда је освануо трећи мај, први радни дан после празника. Сећам се да смо и Марија и ја тада изашли из куће, свако на своју страну и са списком разних ситних обавеза које треба комплетирати пред само венчање. Док је свако завршавао своје задатке до нас је дошла вест о трагедији која се десила у основној школи у Београду и због које су касније у току дана проглашени дани жалости.

Проглашавањем дана жалости аутоматски је одложена и свадба коју је требало да одржимо три дана касније па смо у свој тој неверици одмах узели да заједно са свим уговореним вендорима тражимо алтернативни датум. Врло брзо дошли смо до новог датума, 16. јун, па смо све позване госте звали и исте вечери обавештавали о новим плановима.

Пар дана касније, баш на сам првобитни дан нашег венчања, преминула је моја бака тако да смо венчање морали да одложимо по други пут. Овог пута нисмо хтели да журимо тако да смо одабрали термин у септембру.

Десетак дана касније дошао је и термин за оно што је требало да буде наш медени месец а на крају је испало нешто луксузније егзотично путовање. Након двадесетак сати путовања, обрели смо се на Малдивима, на једном од рајских острва као створених за уживање. Ту смо се и уверили да ће нам свако следеће ”обично” летовање теже пасти, јер ћемо га неминовно поредити са азурно плавим и топлим водама Индијског окена као и са ситно белим песком који и по највећем Сунцу успева да остане хладан и пријатан за ходање.

Јула сам заједно са кумом отишао на неколико дана до Атине, да посетимо наше пословне партнере и искористимо чари директног лета из Ниша.

Августа смо Марија и ја посетили Доломите, односно део овог планинског венца који се простире на крајњем северу Италије. Иако сам био скептичан по питању овог путовања, природа и предели које смо за тих десетак дана видели отклонили су све моје некадашње сумње и учинили да ово сврстам међу најлепше пределе које сам обишао до сада.

Двадесет и другог септембра смо Марија и ја коначно успели да се венчамо; трећи термин је на крају био и таличан :). Иако смо променили и датум, и ресторан и годишње доба, на крају је све испало онако како смо и желели.

Октобар, новембар и децембар били су месеци повратка у нормалу. Након успешно обављеног венчања и неколико интересантних путовања, крај године провели смо одмарајући и ишчекујући снимке и слике са венчања.

Овај текст је наставак традиције дуге већ 16 година. Хеш-таг #резиме ће вас одвести до сличних и за године од 2008-ме до 2023-ће.

[jovant]

После 2022-ге

Нова година - нови ја :). Како смо дубоко зашли у 2023-ћу годину, ред је традиционално узмем и подсетим се свих интересантних ствари које су ми обележиле протеклих 365 дана.

У првој половини године није се дешавало ништа претерано значајно. Или, барем не да слике у телефону на то могу да ме подсете. Од кратких путовања, ту су били излет до Бабиног зуба на Старој планини (и посета интересантном кафићу Плажа, са дивним погледом на ски-стазе) као и посета Краљеву, градићу са симпатичним градским тргом.

Релативно статичну годину решавам да прекинем у мају, и да заједно са Маријом обиђемо Лисабон и Барселону, градове који су нам већ дуже време на ”списку”.

Лисабон ћемо памтити по великим зеленим булеварима, брдима са мноштво видиковаца, трамвајима и успињачама као и по чињеници да ћете морати доста да лутате до првог ресторана који ради уколико огладните у незгодно време :).

У близини Лисабона налази се и Синтра, симпатична област која обилује дворцима и летњиковцима. Ови објекти су некада припадали португалској аристократији а сада су отворени за јавност и дозвољавају увид у то како је некада живела висока класа.

Након Лисабона, уследила је Барселона која, иако је исто на мору, пружа потпуно другачију атмосферу. И поред веће гужве и мноштва туриста гдегод да кренете, мени се овај град више допао и учинио да пожелим да му се некада у будућности опет вратим.

Зато сам и одлучио да управо у Барселони запросим Марију, своју дугогодишњу девојку.

Након иницијалне еуфорије и дељења вести са нама најближим особама, Марија и ја смо схватили да нам тек предстоји огроман посао око организације свадбе. Зато је јун прошао у потрази за ресторанима, бендовима и у одабиру термина за најважнији дан. Како су сви јесењи термини већ увелико били попуњени, одлучили смо да вреди сачекати пролеће и организовати тај дан баш како ми то желимо.

Када смо одредили датум и ресторан, могло је да се предахне и настави са нормалним активностима. На позив мојих драгих пријатеља, одлучио сам да им се придружим на још једном пропутовању кроз Босну и Херцеговину. Тако сам јула видео Неум и босанско парче Јадранског мора, разгледао дивље коње у Ливну, јео чувене ћевапе у Травнику код Харија и поново посетио Бихаћ и Национални парк Уна.

Септембра смо Марија и ја отишли на летовање на Крит. Било је потпуно ново искуство доћи до Грчке за свега два сата (уместо десет, колико би нам иначе требало колима) и одмах одморан ући ауто који те сачека на аеродрому.

И поред активних десет дана, једва да смо успели да обиђемо тек трећину острва и садржаја које оно пружа. Али, и поред тога што има епитет ветровитог острва (у шта смо се и сами уверили), закључили смо да је Крит дефинитивно место на које се вреди опет вратити.

Када је о прочитаним књигама реч, ове године сам успео да прочитам само шесту и седму књигу из серијала о Седам сестара, Лусинде Рајли. Нажалост, ни то се не би десило да није било излежавања на плажи јер, очигледно, код куће не налазим довољно времена да се посветим читању. Желим себи да се то у наредној години промени.

Поред више времена за читање, желим себи и боље организационе способности уз што мање прокрастинације. Држите ми палчеве да то ове године заиста и остварим :)

Овај текст је наставак традиције дуге већ 15 година. Хеш-таг #резиме ће вас одвести до сличних и за године од 2008-ме до 2022-ге.

[jovant]

После 2021-ве

Прође скоро цео први месец нове године а да се још нисам осврнуо на претходну и направио резиме свих интересантних ствари које су ми дешавале. 

Сећам се да сам 2011-те написао како је то што сам тек седмог јануара, на Божић, узео да напишем овај традиционални блог пост било превише касно. Шта ли би тек тадашњи Јован помислио и рекао за будућег Јована, који тек 30. јануара седа за рачунар да би се посветио писању?

Посебног оправдања за ово кашњење нема; комбинација заузетости око посла, неких приватних пројеката и других обавеза учинила је своје. Али хеј, кажу боље икад - него никад, зар не?

Него, да ми лепо почнемо:

Јануар обично бива најдосаднији месец у години. Међутим, 2021-ве је био и више него узбудљив. Медији су почетком године провалили Ћирилизатор и одлучили да пишу о њему. Све је почело од Јужних вести који су први одрадили интервју са мном, након чега су уследила гостовања на Belle Amie поподневу, радију Глас, ББЦ-ју на српском (који је пар дана ову објаву и спонзорисао на Фејсбуку), Нова С телевизији па чак и SBS радију из Аустралије. 

Врхунац моје медијске популарности достиже 27. јануара, када на позив РНИДС-а учествујем на панелу Ћирилица у дигиталном свету. И поред техничких проблема са звуком и погрешно написаног презимена у режији, рекао бих да је укључење прошло и боље него што сам се надао.

Фебруара сам, чим су временски услови то дозволили, наставио са шетњом по природи тако да је прва hiking дестинација у овој години била Видиковац Козји камен.

Након иницијалног медијског бума, популарност Ћирилизатора и даље наставља да расте тако да сам убрзо кренуо да добијам помоћ у развоју од још петорице других људи. Самим тим добијам ветар у леђа и жељу да наставим са open source развојем. Тако марта објављујем и пандан Ћирилизатора, писан у PHP-у а уједно добијам идеју и за развојем софтвера који ће да решава проблем ошишане латинице, којом и даље пише велики број људи на интернету и цини да такав садрзај звуци као када бебе поцињу да прицају. 

Априла, заједно са Стефаном и Немањом, покрећем нови сајт, ИТ фирме у Нишу, који за циљ има представљање нишке ИТ сцене и дигиталних производа који настају у нашем граду. За врло кратко време, успели смо да сакупимо податке о више од 130 фирми из технологошке сфере које послују у нашем граду. Надам се да ће сајт и у наредној години наставити да расте и да ће служити као референтна тачка мојим колегама када буду кренули да размишљају о запошљавању.

После успешног лансирања сајта, први пут са браћом самостално одлазим на мини одмор, без родитеља. За дестинацију смо одабрали сигурицу - Нови Сад, где смо уз пријатне мајске температуре уживали у лепотама и гастрономској понуди овог дивног града.

Два месеца после иницијалне идеје, средином маја, објављујем и прву верзију библиотеке Serbian Language Tools, open source софтвера за рестаурацију дијакритика. Коју недељу касније објављујем и нови сајт, Латиница у ћирилицу, са циљем да направим најпрецизнији конвертор између наша два писма.

Крајем јуна, Марија и ја одлазимо на city break путовање у Црну Гору. Уз успутне станице на Дурмитору, Црном и Вражијем језеру, акценат стављамо на Боку Которску и све њене природне лепоте. Како нисмо били сигурни да ли ћемо ићи негде на летовање, ово путовање смо искористили и да се у пар наврата окупамо на Светом Стефану и Краљичиној плажи, јер је можда већ наредне године опет затворе за јавност.

Јула сам ишао и на најинтересантнију планинарску акцију до сада - Ноћни успон на Миџор. Авантура на коју смо кренули око два сата после поноћи, кулминирала је три и по сата и седам километара касније, када смо изашли на највиши врх централне Србије и доживели величанствен излазак Сунца. Повратак са планине био је још интересантнији јер нам је омогућио да уживамо у прелепим призорима Старе планине, дружимо се са дивљим коњима, а успут и дремнемо пола сата на сред пропланка, како бисмо повратили снагу за повратак кући. Ово је дефинитивно једна од акција којој бих се опет вратио.

Августа смо Марија и ја отишли на летовање и после три године вратили се у Грчку - овај пут на Скијатос. Иако на први поглед не може да се мери са Јонским острвима, морам да признам да је било лепо бити на локацији где се и до најудаљеније плаже путује тек нешто више од пола сата и где постоји леп град са огромним избором ресторана, продавница и осталих садржаја. Уз то, то је било и прво летовање на којем смо са пријатељима изнајмили бродић и возикали се око острва.

Пошто ми Грчке није било довољно, трећи одлазак на море ове године реализовао сам септембра, када сам са породицом провео продужени викенд у Ставросу. Иако је лето било већ при крају, пријатних 27 степени свих дана учинило је да можемо на миру да предахнемо, осунчамо се и окупамо у једном од летовалишта које у јеку сезоне иначе врви од српских туриста.

Октобра сам открио ТикТок као савршену платформу за проналажење интересантних рецепата, представљених у тако лепој форми да просто човек пожели да их проба. Тако сам и ја тестирао неколико специјалитета и почео да будем користан у кухињи.

Новембра сам решио да частим себе, и да по први пут идем у корак са технологијом. Остао сам веран Apple-у па је iPhone XS замењен 13-ицом. Суштински је то исти телефон (до те мере да сам морао да променим позадину екрана да бих видео промену), само са камером која доста боље ради у ноћним условима. 

Децембра сам још једном обишао Нови Сад, овог пута са Маријом, и уживао у новогодишњој декорацији и савршеном трилећу у ресторану Маша :)

Током 2021-ве године, Марија ме је навукла на нови серијал књига - ”Седам сестара”, Лусинде Рајли, током којег пратимо животе шест усвојених девојчица док откривају истину о свом правом пореклу. Од укупно седам објављених књига, успео сам да прочитам пет, плус још две ван тог циклуса - Џентлмен у Москви и До Виђења. 

Ова бројка би можда морала да буде и већа али, како не успевам да нађем времена за читање ствари које нису приказане на екранима, могу рећи да сам задовољан. Тим пре што ми рад на три мини open source пројекта и покретање два нова сајта дају својеврсно оправдање. 

Поред кодирања, у 2022-ој години волео бих да се више посветим писању како не бих заборавио да се изражавам и како моји верни читаоци не би морали да чекају више од 12 месеци за наредни текст овог типа.

А ако буде и повода за још неко гостовање у медијима, нећу се бунити :)

Овај текст је наставак традиције дуге већ 15 година. Хеш-таг #резиме ће вас одвести до сличних и за године од 2008-ме до 2021-ве.

[jovant]

После 2020-те

Тридесет првог децембра на друштвеним мрежама владао је јединствен став - сви су једва чекали да испрате ову сурову 2020-ту и да је што пре забораве, као да ће 1. јануар магично ресетовати цео свет и вратити се на старо.

Међутим, то се није десило. Вирус корона је и даље присутан међу нама, и даље се понашамо знатно опрезније него иначе и верујем да ће се слична ситуација наставити и у новој години.

Али, без обзира на то што је пандемија у потпуности пореметила цео свет, у овом резимеу неће бити места за жалбу - успели смо да прегурамо ову годину живи и здрави и све моје драге особе су и даље око мене. Зар је у овим условима потребно нешто више?

Уз све то, успео сам да прикупим довољно материјала и за овогодишњи резиме који ће, по свему судећи, бити најдужи до сада.

Фебруара сам са Славком посетио Ану да бисмо обележили њен 31. рођендан. Један наизглед обична вечера у Скадарлији претворила се у целовечерњу авантуру где смо као прави детективи јурили непознато CarGo возило по Београду да бисмо нашли заборављену торбу и телефон у њој. Све у свему, хвала Богу на Find my iPhone сервису :)

Првог марта смо Марија и ја направили излет до Старе планине да бисмо уживали у снегу и зимским чаролијама. Тада нисмо ни слутили да ће само десетак дана касније цео свет стати због ширења корона-вируса и да ћемо сви бити затворени у својим кућама.

Средином марта престали смо да идемо на посао. Сву своју опрему, мониторе и рачунаре преселили смо кући и успоставили нову нормалу. Кафа се са друштвом испијала преко Скајпа уместо у кафићима и Интернет је постао наш главни прозор у свет.

Добар део априла били смо затворени у својим кућама а стан се напуштао само ради одласка у набавку. У овом тренутку сам био неизмерно захвалан на тераси и на малом дворишту које имам иза куће. Тако сам и одлучио да кренем да се бавим баштованством и да пробам да засадим траву и понеко цвеће како бих улепшао своје окружење. Било је већ извесно да је корона међу нама и да неће тако лако да оде.

Маја су рестрикције коначно олабављене и са лепшим временом почело је лакше да се дише. И даље смо маске морали да носимо свуда али смо барем, после више од два месеца, могли да одемо код фризера. Потрага за Маријиним новим колима одвела нас је до Лесковца па смо тај пут искористили да обиђемо кањон реке Вучјанке.

Јуна је Ана одлучила да Славку и мени узврати посету па смо заједнички направили излет до Росомачких лонаца и Водопада Тупавица.

Тада смо се и на пар недеља вратили у нормалу када смо опет кренули да радимо из канцеларије; иако се свега половина мојих колега одлучило на тај потез, било је лепо подсетити се атмосфере која иначе влада у току радног времена. Ова наша нормализација крунисана је свечаном прославом петогодишњице постојања Неопикса - журком у Плавом возу од Ниша до Врања и назад.

Лепо време у јуну охрабрило нас је и да искористимо преостале дане старог одмора. Тако смо Марија и ја обишли Водопад Бигар, Завојско језеро, Нишевачку клисуру а затим и да направимо нашу “дунавску туру”. У оквиру ње, обишли смо све интересантне локације на истоку наше земље - Кладово, Голубац, Лепенски вир и Тврђаву Рам да бисмо на крају завршили у Аранђеловцу и у обиласку задужбине Карађорђевића.

Јула сам, на Јанков наговор, по први пут кренуо у освајање неког планинског врха. За почетак је то био Мосор а месец дана касније и Соколов камен. Иако сам првобитно био скептичан и сумњао у своју кондицију, без већих проблема успео сам да се попнем на оба врха. Од познатијих врхова на Сувој планини, остаје ми још само Трем, за који се надам да ћу пронаћи време у 2021-ој.

Почетком септембра уследио је једнодневни излет до Сокобање и успон до Сокограда и Водопада Рипаљка.

Када смо средином септембра, Марија и ја схватили да од одласка на море ове године нема ништа, одлучили смо да дане одмора проведемо у путу по Босни и Херцеговини, као једној од ретких дестинација за коју нам није био потребан негативан PCR тест. Пут смо започели обиласком Бања Луке, након чега смо продужили до Водопада Блихе а затим и до Замка Острожац. У наставку путовња, спавали смо у Бихаћу да бисмо несметано могли да обиђемо Наци��нални парк Уна и да се, између осталог, дивимо величанственом Штрбачком буку. 

Таман кад смо планирали да се упутимо даље ка Требињу, из Србије нам је стигао непријатан апел кризног штаба да се што пре вратимо у земљу или ће бити последица. Зато смо одлучили да свој пут у Босни и Херцеговини скратимо и да остатак одмора проведемо у Суботици, коју сам након обиласка кренуо да сврставам у наше најлепше градове.

За крај сезоне планинарења, једну сунчану суботу у новембру провео сам у лаганој шетњи до Бабиног зуба, једног од врхова Старе планине.

Поред путовања у доба короне, успео сам и да после десет година од постојања редизајнирам свој најпосећенији сајт, Porukice.info као и да објавим Ћирилизатор, browser екстензију која сајтове пребацује са латинице на ћирилицу. 

Што се геџета тиче, усавршавао сам летење дроном и научио да дрвеће треба избегавати иначе се дрон неће тако лако вратити у ваздух :). Успут су настали и неки интересантни снимци који чекају на мене да усавршим своје монтажерске способности.

За крај, од 2021-ве нећу тражити много већ ћу парафразирати наслов новогодишњег програма РТС-а - Да смо живи и здрави - а корона ће већ некако проћи.

Овај текст је наставак традиције дуге већ 14 година. Хеш-таг #резиме ће вас одвести до сличних и за године од 2008-ме до 2020-те.

[jovant]

После 2019-те

Морам да признам да сам прилично лењ интернет корисник; садржај само конзумирам док су објаве било које врсте прилично ретке. Број пута када су се на мом Инстаграм или Фејсбук профилу у протеклих годину дана појавиле нове ствари се могу пребројати на прстима једне руке. О блогу и да не причамо...

Зато натерам себе барем једном годишње да вратим филм уназад, погледам битне уносе у календару и прелистам слике из телефона како бих документовао све лепе ствари које су ми се десиле.

Марта сам први пут отишао на једнодневни излет у Софију да бих пробао феноменалан суши у Саси. 

Првомајске празнике сам искористио да коначно посетим Будимпешту.

Маја сам са друштвом отишао до Новог Сада, да погледамо Avengers: Endgame у 4DX биоскопу, једемо одличне бургере, суши и петроварадинску кремпиту. Уједно сам и потврдио свој став колико је НС годинама испред Ниша (и већег дела Србије) у много чему.

Јуна сам обележио десет година матуре и поново видео своје школске другове, посетио Ђавољу варош и провео супер продужени викенд са Неопиксом у Дринској бајци.

Јула сам по први пут летовао у Турској, у симпатичном Кемеру у Анталијској регији. За разлику од претходних активних одмора, ово је подразумевало пландовање на плажи и у уживање у разноразним гастрономским специјалитетима Турске. Мислио сам да ће ме овакав вид летовања сморити али се не бих бунио да се тако нешто опет понови :).

Августа са Стефаном посетио Беч и видео како аустријска престоница изгледа лети. То значи да ми не гине и четврти одлазак, некад на јесен, да бих покрио сва годишња доба.

Септембра се опет јео суши у Софији :)

Октобра нас је Неопикс одвео у Криопиги на јесењи тим-билдинг где сам поставио рекорд - окупао сам се у мору 19. октобра.

Дан примирја у Првом светском рату направио је идеалну прилику за јесење викенд путовање тако да смо Марија и ја отишли на Малту где смо уживали у медитеранској клими и занимљивој архитектури.

Децембра сам се по четврти пут прошетао до Софије, овога пута на два дана. Повод за то био је суши гледање деветог филма из Star Wars саге, наравно, у 4DX технологији.

Успут сам и променио телефон (iPhone 6s замењен је моћнијим XS моделом) и набавио DJI Mavic Mini, одличан мали дрон који уме да направи јако лепе снимке.

Надам се да ће ме ова два геџета мотивисати да у 2020-ој креирам доста више садржаја које можете конзумирати :)

Овај текст је наставак традиције дуге већ десет година. Хеш-таг #резиме ће вас одвести до сличних и за године од 2008-ме до 2018-те.

[jovant]

После 2018-те

Прошло је већ три недеље од како се претходна година завршила па је ред да се и овог пута, десету годину за редом, осврнем иза себе и ставим на папир све што се издешавало претходних 12 месеци.

Прва три месеца 2018-те године није се догађало ништа значајно, осим што смо у Неопиксу, током марта, пустили у рад три велика пројекта тако да је фокус био углавном на послу и чекању пролећа и лепшег времена :).

Априла сам коначно успео да са Маријом искористим неки од доступних летова са нишког аеродрома и видим како Беч изгледа на пролеће.

Маја сам, већ сада традиционално, присуствовао конференцији PHP Serbia.

Јуна сам, са фирмом, отишао на тим-билдинг до Сунчане реке, симпатичног етно села недалеко од Шида. То време смо уграбили да видимо и Етно-село Станишиће и Тузлу.

Крајем јула сам наставио да обилазим Јонску обалу и летовао на дивној Кефалонији.

Септембра сам почео да живим са Маријом ^_^

Почетком октобра сам са колегама по први пут посетио Web Camp, конференцију о веб технологијама и успео да се прошетам по Загребу.

У другој половини октобра, Неопикс нас је одвео на Борско језеро, где смo обишли и кафић који се налази 400 метара испод земље.

Новембра сам напунио 28 година и одлучио да частим себе дуго жељеним Lego Technic сетом :)

Што се прочитаних књига тиче, жао ми је што сам назадовао у односу на прошлу годину и успео да прочитам тек две - други део Лавиринта духова (чиме сам заокружио серијал „Гробље заборављених књига”) и Збирку прича Иве Андрића. У 2019-ој дефинитивно морам да покушам да нађем времена за читање и када нисам на плажи :).

Поред пословних путовања и путовања ради задовољства, ову годину ћу памтити и по броју посећених свадби. Драго ми је што сам успео да видим доста драгих људи како ступа у брак и поред Ниша, видим какви су свадбени обичаји у Крагујевцу, Пожеги, Прокупљу и Београду.

Што се жеља за 2019-ту годину тиче - волео бих да ове године будем организованији тако да пронађем времена за све што у току 24h желим да урадим. И да барем изједначим број путовања из 2017-те године кад ми у 2018-тој то већ није пошло за руком :) 

Овај текст је наставак традиције дуге већ десет година. Хеш-таг #резиме ће вас одвести до сличних и за године од 2008-ме до 2017-те.

[jovant]

После 2017-те

Већ девету годину за редом почетком јануара волим да се осврнем на претходну годину и подсетим се свих лепих ствари које су се дешавале протеклих 12 месеци. А, богами, итекако их је било!

Нову годину сам јануара дочекао на Охриду, уживајући у Сунцу, вожњи језером, и посети извору Белог дрима.

Почетком фебруара сам са девојком организовао продужени викенд у Врњачкој Бањи.

Крајем фебруара сам са колегама боравио у Келну, где смо закачили традиционални карневал - недељу дана када су сви у граду под маскама.

Маја сам направио једну велику туру по Босни и Херцеговини - Вишеград, Сарајево, Мостар и Требиње биле су дестинације које смо обишли, уз кратак излет до Дубровника и његовог старог града. Као шлаг на торту, ово путовање завршило се још једним рафтингом на Тари.

Почетком јуна сам после 6 година изневерио Андроид клан и почео да користим iPhone 6s - телефон који ”једноставно ради”.

Крај јуна био је резервисан за годишњи тим-билдинг Неопикса где смо недељу дана провели на Тасосу.

Средином јула купио сам свој први ауто - Kia Ceed.

Другу половину јула провео сам на фантастичној Лефкади, са својом лепшом половином. У повратку смо решили да не журимо, па смо предах правили у Солуну.

Како посета Солуну није обухватила и одлазак у аква-парк, решили смо да тај недостатак исправимо већ почетком августа и да посетимо Бању Ждрело - комплекс недалеко од Свилајнца, који укључује седам базена са тобоганима и термалном водом. У повратку, обишли смо и Крупајско врело.

Крајем августа, организовао сам дводневну туру до Националног парка Увац - спавање у етно селу, вожња језером, успон на видиковац ради феноменалног погледа на чувене меандре и посета Леденој пећини биле су идеалан начин да заокружимо лето. 

Средином октобра сам са Маријом одлучио да посетимо Словенију и уживамо у прелепој природи и јесењим бојама ове дивне земље. Од дестинација, обишли смо Љубљану, Блед, Бохињско језеро, Крањску гору и Оточец.

Последње недеље у октобру, са пријатељима сам направио једнодневни излет до Скопља, где смо обишли све те монументалне споменике и грађевине које су подигли протеклих година.

Средином децембра путовао сам и до Софије, како бих најновији филм из Star Wars саге погледао на најбољи могући начин, у 4DX биоскопу.

Крајем децембра, посетио сам Нови Сад да бих уживао у новогодишњој декорацији и празничној атмосфери током Winter Fest-a.

Све у свему, веома ми је драго што се тренд лепих путовања започет 2016-те наставио и током целе 2017-те године. Дванаест путовања за 12 месеци је прилично добар скор, мораћу добро да се помучим да бих 2018-те то успео да надмашим.

Искористио бих ову прилику и да се захвалим својој Марији, Славку, Ани, Кики и свим осталим сапутницима без којих ова дивна путовања не би била тако садржајна.

Иако ми је година била прилично испуњена, и овде сам успео да издвојим мало времена за читање књига. Овог пута, на списку су се нашле Игра Анђела, Заточеник небеса и први део Лавиринта духова из серијала „Гробље заборављених књига” као и Тачка преваре Дена Брауна.

У 2018-ој, пожелећу себи пре свега здравља и више времена за драге особе. Уз њих, све остало ће лако доћи. 

Овај текст је наставак традиције дуге већ девет година. Хеш-таг #резиме ће вас одвести до сличних и за године од 2008-ме до 2016-те.

[jovant]

После 2016-те

Како године пролазе, тако све касније и касније налазим времена да се осврнем на претходну годину и направим резиме свих лепих ствари које су се ми се десиле од претходног уноса на блогу. Прошле године сам посебно био лењ када је реч о писању овде али то неће важити и за најдужу традицију коју и даље негујем - не бих да изневерим своје верне фанове.

Како је изгледала 2016-та година из мог угла?

Почетком јанаура одлучио да желим да радим у Неопиксу кад порастем и то се и десило - од 1. фебруара своју каријеру PHP програмера градим окружен најинтересантнијом екипом у Нишу :)

Фебруара сам искористио државни празник Сретење да са девојком обиђем Нови Сад.

Крајем марта постао сам и предузетник, и основао сопствену фирму - Webtastic :).

Маја сам по први пут присуствовао конференцији PHP Serbia и, између осталог, научио да PHP заправо значи рок н’ рол ћирилицом :).

Јуна сам са девојком отишао на незабораван рафтинг Таром, доживљај који бих препоручио свима.

Почетак јула био је резервисан за седмодневни team building са колегама из фирме у Штоју, занимљивом малом месту са пешчаном плажом на црногорском приморју.

Августа сам опет ишао на летовање, у пратњи своје лепше половине. Након дужег размишљања, као дестинацију смо изабрали Паргу и нисмо се покајали :).

Септембра сам одлучио да испробам како је то летети авионом из свог града па сам се са још неколико колега упутио у Берлин на продужени викенд.

Октобра и новембра сам после дужег времена коначно стигао да наставим рад на „Онлајн библиотекама” па су гимназије у Нишу после четири године коначно добили потпуно функционалну верзију програма. Ипак, и даље рад на томе није завршен и има места за унапређење, надам се да ми неће требати још четири године за испоруку следеће верзије :).

Децембра сам опет користио јефтине летове да са колегама посетим Беч и ухватим делић Братиславе.

На крају, предивну годину завршио сам одласком на Охрид за дочек.

Ако бих једном речи морао да опишем 2016-ту, то би било: путовања :). Можда нисам провео 80 дана ван земље, као што је то било 2015-те, али ми разноврсност свакако није мањкала :).

Ту је наравно и почетак каријере у Неопиксу, где сам упознао гомилу сјајних, младих људи и добио прилику да радим на разним интересантним пројектима, били они љубичасти или не ;).

Осврнувши се на своје жеље из претходних година, морам да признам и да сам 2016-те коначно почео да читам и нешто ван опсега стручне литературе тако да списку могу да додам Марсовца, Заборављени врт, Мемоаре једне гејше и Сенку ветра, све то захваљујући Марији, чије препоруке ме до сада нису изневериле :).

Када је реч о 2017-тој, волео бих да се тренд занимљивих путовања настави, да следеће године могу да се похвалим доста дужим списком прочитаних књига као и многим другим новинама. Наставите да држите палчеве, изгледа да успева ;).

Овај текст је наставак традиције дуге већ осам година. Хеш-таг #резиме ће вас одвести до сличних и за године од 2008-ме до 2015-те.

[jovant]

После 2015-те

Завршила се и прва радна недеља у 2016-ој години а како сам ја још увек на одмору (који сам себи поклонио), тек сада нађох времена да сумирам своје утиске из претходне године и подсетим свих лепих тренутака које су красили 2015-ту:

Прва три месеца у години посветио сам факултету. Како сам на време положио све испите са мастера, за крај су ми остали само студијски истраживачки и мастер рад. Пошто сам желео да се позабавим обрадом велике количине података (big data), доста времена сам утрошио на изучавање Линукса, конфигурисање кластера, креирање симулација и још свачег нечег :). Као резултат тога настао је Traffic Storm, апликација која у многоме подсећа на Google Traffic, приказ загушености саобраћајница на територији Ниша.

Након решавања свих успутних проблема и писања рада, априла сам коначно завршио мастер студије на Електронском факултету и стекао звање „мастер инжењер електротехнике и рачунарства за рачунарство и информатку“.

Маја сам, заједно са Ранком, отишао на недељу дана у Милано, у посету нашем другу Столићу :)

Јуна сам, потпуно непланирано, успео да нађем ангажман у Амстердаму, у једном занимљивом интернационалном стартапу по имену Saleduck који се бави прикупљањем купона за попусте у онлајн продавницама.

Јул, август и септембар провео сам у Амстердаму и тиме остварио једну од својих највећих жеља - да видим како је то живети и радити у иностранству. Током ова три месеца успео сам да:

упознам и обиђем добар део града, 

посетим и Заансе Сханс, Ротердам, Лајден, Хаг и Утрехт, 

научим да кувам и „нешто на кашику“ :).

Након повратка у Србију, одлучио сам да слободно време посветим себи и својим пројектима. Тако је сајт Вечерас у Нишу добио нову верзију а још неки лични пројекти добили преко потребно рефакторисање :).

Уз то, децембра сам започео рад на новој верзији пројекта „Онлајн библиотеке“, четири године након иницијалне верзије али овај пут уз коришћење пројектних образаца, добрих ООП пракси, unit testing-a, аутоматског deployment-а и још много других high-tech речи ;).

Све у свему, ако бисте ме у 2015-ој питали шта радим, велике су шансе да бисте као одговор добили: одмарам се. Након 18 година учења, сматрао сам да сам и заслужио да дам себи мало одушка и радим само оно што се мени допада, а не оно што морам - уосталом, таквих тренутака барем не мањка :).

Као и увек, било би лепо да сам више путовао (Брисел, Трондхајм, Копенхаген и Загреб остадоше као неостварени планови) али ни 80 дана проведених ван земље нису за потцењивање :).

С обзиром да сам се у 2015-ој прилично науживао, надам се да ћу ове године направити прекретницу у својој програмерској каријери и коначно одлучити шта желим да будем кад порастем :). Држите ми палчеве ;).

Овај текст је наставак традиције дуге већ седам година. Хеш-таг #резиме ће вас одвести до сличних и за године од 2008-ме до 2014-те.

[jovant]

Шта сам гледао у 2015-ој

Претходних неколико година имао сам обичај да издвојим своје најзанимљивије статусе са Фејсбука у последњих 365 дана. Нажалост, ове године прекидам ту традицију, не зато што мислим да је лоша него зато што није било материјала за њу. Једноставно, нисам постављао објаве на Фејсбуку толико често да би квантитет изродио и квалитет.

Зато ћу, да надоместим то, ове године започети нов серијал у којем ћу пробати да се присетим које сам све то серије пратио претходне године. На почетку, ред је да споменем серије које сам гледао и у 2014-ој и наставио да их пратим и у 2015-ој години.

Серије које сам наставио да пратим

Симпсонови - свима добро позната породица из Спрингфилда је уједно и најстарија серија и серија коју најдуже пратим - тренутно је актуелна 27. сезона.

The Big Bang Theory (Штребери) - серија која прати три теоријска физичара, једног инжењера и њихове лепше половине и њихов труд да се са свим својим бубицама прилагоде нормалном свету.

Community - прича о групи за учење у једној “назови” школи која је састављена од немогуће комбинације разноразних друштвених слојева.

Поред ових старих, у 2015-ој почео сам да гледам и много нових серија

Better Call Saul - одлична серија за све љубитеље Breaking Bad-а. Она прати развојни пут Сола Гудмена, бескрупулозног адвоката који ће учинити све за своје клијенте.

Suits - главни јунак ове серије је сиромашни али препаметни Мајк који се изненада обрео у свету успешних адвоката и њихових скупих одела. Иако нема ни дан факултета, својим талентом успешно успева да се пење уз корпоративну лествицу у нади да ће постати један од најбољих адвоката у Њујорку.

House of Cards - серија која се гледа у једном даху, по пет епизода дневно. Феноменални Кевин Спејси као Френк Андервуд води нас кроз свој пут од обичног партијског функционира све до председника САД-а, успут приказујући све закулисне радње које се дешавају у политици.

Halt and Catch Fire - серија смештена у 80-те године двадесетог века прати развој првих личних рачунара. С обзиром да је прича више усмерена на међусобне односе главних ликова него на саму технологију, биће занимљива и ширем кругу људи.

Mr. Robot је серија која је залудела све гикове. У главној улози је неприлагођени компјутерски геније, хакер који своје умеће користи да промени светски поредак. Притом, техничке ствари из серија су веома верно приказане што је велики плус.

Silicon Valley је узбудљива комедија о групи гикова који случајно проналазе јако моћан алгоритам за компресију и, на основу њега покрећу стартап из гараже. Притом, конкуренцију им представља мултимилионска компанија која на све начине жели да их уништи. 

Blue Mountain State - ова кратка серија (од свега три сезоне) доноси причу о истоименом колеџу и његовом тиму америчког фудбала. Као што смо навикли из стереотипа, главне теме су фудбал, секс и мнооого алкохола и дроге. Како је реч о комедији, добра је за одмарање мозга :).

Поред поменутих, гледао сам још и True Detective, који ме није одушевио те сам одустао од гледања после прве сезоне као и Two and a Half Men за који се толико репризирао на домаћим ТВ станицама да сматрам да га не треба помињати.

На састављање ове листе навео ме је BuzzFeed-ов квиз који показује све серије из 2015-те и може вам помоћи да утврдите колико сте зависни од гледања серијског програма. 

Мој резултат, 10 од 276, можда делује као мали али то укључује дане и дане проведене испред телевизора. Како ви стојите по овом питању?

[jovant]

Утисци из Амстердама

Данас се завршава пета недеља мог боравка у Амстердаму. Овде сам дошао да бих видео како изгледа живот у једном новом, потпуно непознатом граду, ван граница наше земље.

Разлике, у поређењу са Србијом, свакако постоје. Ево шта је мени највише запало за око.

Зовем се Џован. Иако би се моје име, написано на холандском, читало исто као на српском, због интернационалног окружења и утицаја енглеског језика људи моје име читају овако. Иако их с времена на време опоменем и покушам да их научим исправном изговору, то иде мало теже... Вероватно би им боље ишло када бих почео да се потписујем као Yovan али ми то изгледа баш неприродно.

Јавни превоз је тачан у минут. На свакој станици постоји ред вожње и време када можете очекивати долазак возила. У аутобусима такође стоје дисплеји са именима неколико наредних станица и очекиваним временом доласка до њих. Уколико дође до застоја у саобраћају, времена се аутоматски ажурирају.

Кад смо већ код аутобуса, погрешно је очекивати да ће стати на сваку предвиђену станицу осим ако се то не затражи од возача притиском на дугме “стоп”. Такође, уколико на некој од станица чекате аутобус, неће вам стати уколико му не дате знак подизањем руке. Погађате, ово сам научио на тежи начин.

Иако су и аутобуси добри, најпријатнији начин за дужа путовања је железница. Са великим и удобним седиштима, чистим вагонима и просечном брзином између 80 и 100 km/h имате осећај као да нечујно клизе по шинама. Уз додатак бесплатног WiFi приступа Интернету, путовање се и не осети.

Амстердам живи око воде и на води. Самим тим, логично је и да има пуно мостова преко канала који су изграђени пре доста времена. Међутим, приликом градње, пројектанти нису узели у обзир да се материјали на топлоти шире тако да неки мостови немају предвиђене размаке за то. Из тог разлога, чим температура пређе 25 степени, постављају се пумпе за воду које хладе мостове да не би дошло до њиховог пуцања.

[jovant]

Од како сам првог јула објавио резултате истраживања о просечним зарадама програмера, та страница је посећена преко 2.100 пута уз 140 лајкова. При томе, у првих 24 сата било је више од 1.500 прегледа.

По свему судећи, ова материја интересује људе и дефинитивно треба транспарентније говорити о платама у ИТ струци. Надам се да ће неко наредне истраживање овог типа дати још боље резултате.

[jovant]

Reptile Youth - Speeddance

Музика из Випове рекламе “Ми ти дајемо Интернет”. Shazam све зна :)

[jovant]

Shania Twain - Ka-Ching!

We live in a greedy little world That teaches every little boy and girl To earn as much as they can possibly  Then turn around and Spend it foolishly.

We've created us a credit card mess We spend the money that we don't possess. Our religion is to go and blow it all So it's shoppin' every Sunday at the mall!

[jovant]

Raskrsnica u Dubaiju.

Izvor: Kottke.

[jovant]

Свака страница у новом канадском пасошу осликава неки детаљ из канадске историје. Под инфрацрвеним светлом странице добијају нову ноту и изгледају живље :). Изглед осталих страница може се видети на следећем линку.

Слично, мада мање атрактивну, игру са инфрацрвеним светлом на пасошима имају и Норвежани.

[jovant]

Не могу ни да замислим колико је труда, времена и креативности потребно да би се направио један овакав видео. Скидам капу...