marija180468

[marija180468]

X X X X X X

APRIL JE DOŠAO , DRAGI,

DANAS JE ROĐENDAN MOJ

TOLIKO ŽELIM, OPET,

DA VIDIM OSMEH TVOJ.

ČESTITAJU MI SVI

ŽELE MI SREĆU I RADOST

BEZ TVOJIH NEŽNIH REČI

TUŽNA JE MOJA MLADOST.

DA LI SE DANAS SEĆAŠ

APRILA, DEVEDESET I DRUGE

I DA LI SU TI OČI PREPUNE

BOLA I TUGE.

JOŠ UVEK MNOGO TE VOLIM

NEDOSTAJEŠ MI TI

AL ZA NAS KASNO JE DRAGI

PRIPADAMO PROŠLOSTI MI.

[marija180468]

VREMEPLOV

Gledam u nebo boje tamno plavog somota po kome se razletelo na hiljade zvezda

Imam utisak da sam upala u nekakav vremeplov

Svakoga dana se osećam kao da sam zaglavljena u prošlosti a gledam na nekakvom monitoru sopstveni film sadašnjosti

Ne kradem ja od života ,krade život od mene

A nekada sam želela da ukradem parčiće budućnosti

Pa se razletim u njima poput zvezde padalice

I mislila sam ,ja sam ta koja vremeplovom upravlja

Da mogu za samo jedan momenat da otplutam do snova

I pronađem Te u njima

Ne,nisam Te poznavala

A opet ,vidiš Ti si nekako uvek bio tu

Da me svakoga jutra pozdraviš

Svake večeri poljubcem u krevet smestiš

Da me bolesnu ozdraviš

Da vešto raspršuješ tamne oblačke nevere i svetle preko njih prevlačiš

I imao si na stotine lica

Svugde sam Te viđala

U mladom mesecu

Suncu što sija nakon kiše

U vrtlozima nemira

Tuzi koja me je pritiskala sve više

U svim si mojim ljubavima bio

Prisustvovao njihovim trijunfima dostojanstveno

Tešio me kada su se gasile i u pepeo pretvarale

Iz istog me pepela uzdizao

Ma viđala sam Te ja i u istorijskim junacima

Ahil i Cezar nisu Ti bili do kolena

Viđala sam Te i u tajnim skrovištima zamišljene budućnosti svoje

Skrivenog među ništavilom svakodnevnice

Uspevao si da mi izmamiš suze

Pa si ih posle vešto brisao

I skidao mi osmeh sa lica

Pa ga na njega spretno vraćao

Sad čučim ispred vremeplova

Ukucavam septemebar 2011 -ta

Samnom si znam ali provera je neophodna

Ginula sam od slepih priča

Sakupljala deliće sopstvenog bića

Nebu sebe predavala

Sedim i čekam nespretno ukrštajući dlanove

Molim zvezde kao da mi je želja poslednja

Umalo da ne ispustim straha krik

Zurim u monitor

Na njemu sa jasno octava tvoj lik

Shvatam da ljubav ima oblik

Samo ga je potrebno prepoznati

Imenom dozvati

I sada kada si tu...

Možemo dalje ka večnosti!

Mislio si kraj je ove priče?i

Nisam ja tako velikih prohteva

I neću ništa više da znam

Samo mi treba jedna karta

Koja zajednom sa imenom Tvojim

Vodi ka budućnosti

I znam sada šta ćeš da kažeš

Život su koraci koji pišu trenuci

Ovoga puta se ne slažem

To su izmislili večiti ljubavnici

Ako je tako...

Kako to da sam Te poznavala pre nego što sam Te upoznala?

I kako to da moja uljav uvek jasno ocrtava Tvoj lik?

Zar nisi znao?

I za vremeplov postoji stanica

Ova na kojoj stojim je granica...

Tanka crta slatkim ludilom ispisana

U nazivu slova Tvoga imena.

Maja <3

[marija180468]

DRHTIM...

Drhtim.

Gledam te.

Ćutiš.

Grliš mi misli pogledom dok svaki delić tela mog bori se sa tobom.

Pališ cigaretu.

Gledaš me kroz zavesu dima koji se u kolutove izvija.

A tako bih volela da mi dlanovima obuhvatiš naga ramena.

Pa onda kliziš njima duž butina.

Tako bih volela da me...ponovo imaš.

Da slikamo postelju obrisima naših tela

Da združimo se sa nemirima

Krotimo strasti

Prepustimo se radostima

Drhtim

Prosipaš sopstvene poglede po sobi nemilice

Okrećeš glavu samo da ne vidiš mi lice

Pričaš mi neke besmislice

A ja bih samo malo da te dotaknem

Da se o tvoje telo spotaknem

I postavim ti osmeh na usne

Znaš li da zadrhtim samo na pomen Tvoga imena ?

Tada me strepnja slatka obuzima

Valovi požude preplavljuju telo

Srce obavija strah

Duša se seli k oblacima

Drhtim

Kao da nisam sasvim svoja

Onim što tražim od Tebe

Zaprvo kradem deliće sebe

Sve dok me jednom ne bude

Drhtim

Hiljadu briga na leđima

Koferi muka od olova

A zaprvo...

Briga si moja jedina Ti

Muka ne salomljena kojim se borim

Nemoj da pričaš besmislice više

Sve je to moglo malo tiše

Pričaj....

Onda kada zajedno drhtimo

Tada se ništa ne čuje

Reči proizvode uzdahe

Maja <

[marija180468]

NEMOJ DA ME VOLIŠ

Ne,nisam htela da Ti pišem večeras

Lako je zamišljati kad telom te prožima slatka jeza a kišne se kapljice ocrtavaju o spoljašnje strane prozora

Tada se rađaju pohotne misli smotane u požudu koja spretno grli oštrim kandžama

Pa pokušavam da te prizovem vradžbinama koje srce moje stvara

A Ti opet dođeš,pojaviš se tek za trenutak

Pa se onda vešto izmigoljiš kao da ne smeš samnom da dočekaš novi dan

Dobro,znam,sve karte su položene

Jedno smo drugom otkrili tajne

Nema patetike nju su izmislili oni koji ne umeju sa snažnim osećanjima da se izbore

Nema romantike ,ona vešto vodi ka očajanju

Zašto uopšte koristiti reč ljubav kada je ona danas prikladna i ide uz sve?

Želje su se davno utopile u okrilje okrutne svakodnevnice

Trenutak...taj su trenutak izmislili večiti ljubavnici kako bi mogli da lakše krenu u nova osvajanja

Ja neću jedan trenutak!

Hoću ih na stotine,hiljade,ma hoću ih na milione

Želim da te pamtim!

Ne,nemoj da me ljubiš polagano

Divlje,pohotno,grubo kako god

Nek se stopi sa mojim karakterom

Tako me i uzimaj!

Pa nek barem na trenutke zaboravim ko sam

Dopusti da upamtim

Da ne budeš još jedan u nizu

I nikada ne staviš mi okove

I nemoj da me voliš!

Ljubav rađa bol,bol patnju,patnja očajanje

Svi koji su ljubav neizmerno želeli,nje su gladni ostali

Svi koji su je dobili,bivali su osuđeni

Zato me poslušaj

Pribijaj se uz mene dok kišne nam kapi otkucavaju minute

Želim da odredimo nove valute reči ljubav

Da je precrtamo

Ukaljamo

Nek svi nas osude!

Prstom u nas upere

Ne,nemoj da me voliš

Hajde da našim osećanjima ispišemo novu reč

Da pomeramo granice

Znam sve to ja mogu uz Tebe

Reč ljubav...ponekad tako mala je..

Maja <3.

[marija180468]

NEMOJ DA ME VOLIŠ

Ne,nisam htela da Ti pišem večeras

Lako je zamišljati kad telom te prožima slatka jeza a kišne se kapljice ocrtavaju o spoljašnje strane prozora

Tada se rađaju pohotne misli smotane u požudu koja spretno grli oštrim kandžama

Pa pokušavam da te prizovem vradžbinama koje srce moje stvara

A Ti opet dođeš,pojaviš se tek za trenutak

Pa se onda vešto izmigoljiš kao da ne smeš samnom da dočekaš novi dan

Dobro,znam,sve karte su položene

Jedno smo drugom otkrili tajne

Nema patetike nju su izmislili oni koji ne umeju sa snažnim osećanjima da se izbore

Nema romantike ,ona vešto vodi ka očajanju

Zašto uopšte koristiti reč ljubav kada je ona danas prikladna i ide uz sve?

Želje su se davno utopile u okrilje okrutne svakodnevnice

Trenutak...taj su trenutak izmislili večiti ljubavnici kako bi mogli da lakše krenu u nova osvajanja

Ja neću jedan trenutak!

Hoću ih na stotine,hiljade,ma hoću ih na milione

Želim da te pamtim!

Ne,nemoj da me ljubiš polagano

Divlje,pohotno,grubo kako god

Nek se stopi sa mojim karakterom

Tako me i uzimaj!

Pa nek barem na trenutke zaboravim ko sam

Dopusti da upamtim

Da ne budeš još jedan u nizu

I nikada ne staviš mi okove

I nemoj da me voliš!

Ljubav rađa bol,bol patnju,patnja očajanje

Svi koji su ljubav neizmerno želeli,nje su gladni ostali

Svi koji su je dobili,bivali su osuđeni

Zato me poslušaj

Pribijaj se uz mene dok kišne nam kapi otkucavaju minute

Želim da odredimo nove valute reči ljubav

Da je precrtamo

Ukaljamo

Nek svi nas osude!

Prstom u nas upere

Ne,nemoj da me voliš

Hajde da našim osećanjima ispišemo novu reč

Da pomeramo granice

Znam sve to ja mogu uz Tebe

Reč ljubav...ponekad tako mala je..

Maja <3.

[marija180468]

TU,KRAJ TEBE

Znam...

Znam gde si sada

Znam da si zagledan u jednu tačku koja ti titra pred očima

U njoj sam ja

Spretno Ti se spuštam u krilo pa Ti klizim prstima niz leđa

Znam...

Znam da Te zovu neki ljudi

Trzaš se na njihove pozive pa ih gledaš kao da si upravo došao sa druge planete

Znam i o čemu misliš svake sekunde

Znaš li kako znam?

Vešto lebdim mislima Tvojim kao vila

Istražujem dodirima

Provirujem u svaki delić

Gledam radoznalim pogledima

Znam...

Znam da mi besplatno šalješ poljubce koji se u moje srce smeštaju

Da ne tražiš ništa za uzvrat

Znam...

Sada uzimaš gutljaj oštrog pića

Zamišljaš da sam za stolom

Prekrštam noge,stavljam bradu na dlan i smešim ti se

Znam...

Znam da sam smeštena u svakom kutku,metru Tvojih maštanja

I da alarm koji Te svakog jutra budi zove moje ime

Da me čekaš da ti dođem sa prvim jesenjim kišama

Provetrim, otvarajući prozore Tvoga srca

Ma vidiš Ti mene i kada uzimaš prvi zalogaj doručka

Stežem Ti srce

Gubiš povremeno dah

Znam...

Znaš Ti dobro da te noćima prekrivam

Pazim na Tebe

Brinem se da vedar dočekaš novi dan

Znam...

Ma znam da znaš da sam uvek tu kraj Tebe

I da Ti spokojem dane brojim

Znam i da si srećan što postojim , jer ti darujem osmehe

Zato jer polako brišem vreme

Puštam da protiče,odnosi uspomene

Znam...

Znam da biće dobro sve dok tu sam kraj Tebe

Noćaš me vrebaju nemiri

Opsedaju dvoglave ale

Optužuju dela prošlosti

Znam...

Sada se ogledaš

Prevlačiš žiletom po oštroj bradi

Vijaš me u u onom malecnom odbljesku što Ti se smeši u svakom kutku na plafonu

Znam...

Znam i da znaš da sve je u redu

Sve dok sam....

Tu, kraj tebe...

Maja <3

[marija180468]

ŠAPNI MI...

Šapni mi...

Kako su mi Tvoje misli doletele pa me na meku postelju bacile

Kako mi svake noći dozivaš ime dok mesec se provlači kroz tamne oblake

Šapni mi...

Kako si ponovo uspeo da mi dođeš u san dok nesanicu sam terala likom Tvojim

Kako i sve zvede imaju oblik Tvoga od Bogova vešto isklesanog tela

Hm..Dosta sa sladinjavim,tugaljivim...

Nismo to mi

Nismo mi za priče ispričane

Niti pesme milion puta spevane

Nismo ni za besede šablonske

Mi smo toliko različiti da počinjemo da ličimo!

Toliko nestvarni da senke naše poprimaju ljudske oblike

Toliko nemogući da postajemo mogući

Toliko varljivi da postajemo istiniti

Samo mi se došunjaj tiho,

Onda kada i sama u san se spremam

Kada mi je glava spuštana na jastuku

Nago telo prekrivačima umotano

I...

Šapni mi...

Šapni mi zašto si u moj život ušao lakim korakom

Srca nesputanog

Zašto si mi sve želje presušio

Na tronu samo jednu ostavio

Da li je i Ti umišljaš,zamišljaš,živiš,čekaš...

Da li se u pojedinim fazama misli diviš svakojakim čudesima koje ona u Tvome umu stvara?

Šapni mi...

Jesi li me ponovo imao u željama dok si se budio

Pronašao u u odsjajima koje proizvode jutarnji zraci sunca

Da li si me ponovo sanjao?

Šapni mi...

Šapni mi samo ....

Da li smo stvarni? Da li postojimo?

Ili nas je samo projektovala hitra munja koja se vila pod nebom.

Prisloni usne na moje uvo lagano i šapni mi ...

Jesam li Tvoja ili sam sve samo umislila?

Maja <3

[marija180468]

KRALJ

Volim kada čujem sopstvene neravnomerne uzdahe koje tišinu presecaju

Uporno dozivajući Tvoje ime

Volim i kada me Tvoje želje sustignu pre no što Ti um to otkrije

Volim da si tu,kraj mene

Makar nam životi lutali na suprotne strane

Volim kada mi čežnje darivaju dane

Smeštaju ih u uspomene

I opet taj varljivi pogled

Kao da sam zaslužila nevolje

Dotakni me

Jedino to se važi

Predugo sam rušila mostove

Ti i ja

Smešteni na ivici želja

Čekamo neke bolje dane

Slutimo sreću dok ne svane

Rukama obavijam kolena

Želim da sam jedina koja gospodari tvojim mislima

Mojih si ti odavno kralj

Pa onda idem,lutam Tvojim snovima

Molim kao da sam sluškinja

Ćutim dok telom mi klize požude otrovi

Priznajem sebi da odavno sam zapala u kraljevstvo tvoje

Tamo me odveduše nemiri

I drhtim dok mi rite skidaš jednim potezom

Pa klečim pred Tobom u isto vreme dostojanstveno i ponizno

A onda shvatam da ne mogu tek tako pobeći sopstvenim mislima

Nisam im ni sama više gospodarica

Vraćam se pogledom na mesec

Ćutim i istim mu mislima kažem

Tako bih se lako navikla na tebe

Zavladao si pre i jedne zaslužene pobede.

Maja <3

[marija180468]

TVOJA (KAD NOĆ ŠAPUĆE)

Hodam na prstima kroz staklena vrata noći

Tražim te mislima

Vidim kako me istima prizivaš,od istih se otržeš,ne želiš da sam tvoja

Tako je!

Lupi srcem o um kad već šakom o sto ne umeš!

Smakni tišinu kao zavesu

Barem odglumi da razumeš!

Ćutanjem grli moguće užitke.Tako je najsigurnije.

Šake mi stavi na vrat da osetim da imam te

Šta ti je?

Zar ti noć na vreme nije šapnula moje ime

Pa sada sediš nemoćan.Okovan hiljadama briga.Vešto oslikavaš crte moga lika

Živiš nas u iskrivlejnim fantazijama

Sve sam ti u njima ja

Podčinjena

Gospodarica

Sluškinja

Sve što poželiš...

Znaš da sam tvoja

Skrivena u najmračnijem kutku tvoga uma

Odraz tvoj u svim ogledalima

Znam...

Spustićeš glavu na jastuk,misli k meni poslati, tišinu živeti

A onda....

Čućeš kako noć šapuće slike koje će ti se kovitlati pred očima

Kako šapuće nas

Mene

Dok me zamišljaš i željema oblikuješ saznanje

Da sam tvoja.

Maja<3

[marija180468]

TI I JA

Ti i ja.

Poznavali smo se pre nego smo se sreli.

Družili pre nego što smo se svađali.

Svađali pre nego se voleli.

I tako pomislim da je vreme ništa.

Kako je moguće da smo ponovo tu? Zajedno?

Uprkos svim godinama. Vezama. Brakovima. Lomovima. Padovima . Usponima.

Tu smo i posle svih onih uragana koji iščupaju korene i temlje grada pa se izgradi novi.

Tu smo i kada se isti ponovo salomi i sruši.

Uvek smo nekako tu.

I sada kada stojiš predamnom.

Kao da nisu prošle godine već sekunde.

Svi i sve tako su i tako je nebitno u odnosu na ono što imamo.

Sve je tako sitno i beznačajno u odnosu na stenu koja ostaje.

Ja sam bila ta. Priznajem.

Ta koja nas je sprečila da onda oživimo i izdignemo se. Napravimo nešto najlepše.

Ja, prokletnica koja je juriila uvek za parićima uspeha i slave i koja je od istih ginula i iznova se rađala u druge osobe.

Samo znaš...

Šta god da se dešavalo sudbina nas je iznova spajala.

Makar i kao kap kada staviš u okean.

Iznova nas je vraćala jedno drugom.

Kao što se noć iznova jutru vrati.

Sreća nesreću isprati.

Sada smo tu.

I sada smo sve.

Više ništa važno nije.

Ni ti što su prošli. Ni oni koji su se zaustavili. Ni oni koji udaraju. Ni oni koji kleče.

Ništa.

Samo ti i ja.

U nekom novom prostoru.

Nekom novom vremenu.

U nekim novim oblicima.

Ulogama.

Telima.

ŽeLjama.

Jutrima.

Ti i ja.

Uprkos svemu i svima.

Zauvek!

Pogledaj sada u daljinu...

Vidiš li sve one puteve koji su ostali za nama. Vidiš li kako se prepliću, razilaze pa opet prepliću nebi li nas iznova spojili?

Vidiš li one ljude koji bi prodali dušu za novćić pakosti i mržnje?

Vidiš li spodobe i utvare kako se keze kada sreću ugledaju?

Nasmeši im se.

Pogledaj me.

Ima li veće sudbine od godina koje ništa nisu mogle da nam urade?

Lutala sam svih ovih godina,bosa u ritama i raščupane kose tražeći te u svim ljubavima.

Uvek sam tvoja bila.

Nismo zajedno bili onda, verujem samo iz jednog razloga.

Nebo je još onda odlučilo:

Bićemo zajedno sada!

Maja <3

[marija180468]

KADA SAM POCELA DA ZIVIM... ( IZ SASVIM MOG UGLA )

Zivot pocinje u 40-tim kaze jedna lepotica.

Zivot pocinje onda kada se otresemo iluzija i pocnemo istinski da ga zivimo! Kaze moj prijatelj.

Uvazila bih oba zapazanja.

Gledano iz mog ugla reci cu kada je zivot poceo za mene...

KAD SAM SHVATILA DA ZIVOT POCINJE KADA SE OTRESEMO ILUZIJA

Istina. Nije lako otresti se iluzija jer ih gradimo od kako smo dospeli na ovaj svet. To je prilicno bolan process u kom istraju samo oni koji umeju da se nose sa realnoscu.

Istina. Dok sam sanjala, lebdela sam u nekakvom polusnu kroz zivot i neprestano se spoticala o te svoje iluzije sama sebi blokirajuci put ka sreci njima.

Kad te zivot tresne pa shvatis da ga mozes izgubiti za tren bas kao sto mozes izgubiti i sve sto imas...naucis da cenis svaki lep trenutak i da iste trenutke stvaras sam koliko god je to moguce. Dok sanjas vecito trazi jos I nezasit si. Kada se otreznis...shvatis da si ti taj koji sopstveni zivot kreira.

KADA SAM PRESTALA DA PRIMAM K SRCU ZLURADE KOMENTARE, DUSEBRIZNE SAVETE I NEBITNE LJUDE

Ovo moguce zvuci lako ali postoje ljudi koji su emotivni i ranjivi i koje pogadjaju price i opaske dokonih ljudi.

Samo cu ovo reci...AKO ZNAS KO SI, TAKVE TE STVARI NECE MOCI POVREDITI.AKO SI SIGURAN U SEBE SVAKA CE SE OPASKA OBITI O TVOJU DUSU I VRATITI ONOME KO JU JE UPUTIO.

KADA SAM NAUCILA DA KAZEM NE!

Koliko puta radimo ono sto ne zelimo zarad drugih ? Zapitamo li se rade li oni isto ili su tu samo kada je njima potrebno tako nesto?

Ne je ne. Ne znaci ne radim ono sto mi ne prija. Ne znaci postujem sebe pa ni po koju cenu ne radim ono sto mi je gnusno zarad ma koga.

KADA SAM PRESTALA DA ZAVARVAM SEBE DA SE SAMO DOBRO ZEZAM NA NETU I OTISLA NA JAVU

Jedno vreme, bese bas tesko vreme na privatnom polju zivota za mene Tada sam provodila na netu dosta vremena.Lagala sebe kako se divno zabavljam i kako mi je lepo. A onda sam shvatila koliko mi isti taj net oduzima ono vreme koje mogu da provedem sa dragim ljudima. I kako zabava ne moze biti zabava ako traje citav dan.A kako je zavaravanje na netu veoma opasna stvar.

Tada sam otisla na javu.

I ponovo videla boje zivota.Na net svratim da nesto napisem, procitam i iskljucivo komuniciram koliko je to moguce sa ljudima koji su mi dragi.

KADA SAM POCELA DA CINIM SEBI MALE TRENUTKE SRECE

Spakovacu se. Otici u Italiju. Zvati onog od pre da se vidimo, onako neobavezno. Otici cu sa posla ranije i kupiti haljinu koju najvise volim. Buditi se pre svih da udahnem jutro novog dana. Onako. Tek za sebe i samo za sebe. Zato sto ja tako zelim. Zato sto mi tako odgovara.

KAD SAM SE OTRESLA SVIH FORMI I NAUCILA DA UZIVAM

Nije lako to za jednu zenu niti malo. Jer je vaspitavana da postuje forme. Forme su kalupi u koje nas stavljaju. Van njih smo cudaci sa druge planete. Ili budi rob ili budi na slobodi. Sloboda kosta, tek da znate iako je neprocenjiva!

Zivela sloboda izbora!

A kako ce ko da me gleda nije me iskreno briga.

OD KAKO SAM DOBILA DEVOJCICU

Kada se ona rodila shvatila sam da nista pre nje nije imalo smisla. Ona mi je udahnula zivot i nacrtala osmeh na lice.

Tek kada postanes roditelj dobijas tu crtu saosecanja, odgovornosti i zrelosti. Do tada mislis da se citav svet vrti oko tebe a zaprvo se ti sam vrtis neprestano u mestu.

I za kraj...

POCELA SAM DA ZIVIM ONDA KADA SAM POCELA DA RADIM I ZARADJUJEM!

Od trucanja i mlacenja prazne slame nemamo ama bas nista. Od objasnjavanja, upadanja u rasprave ili zivljenja tudjih zivota takodje!

Od preteranog analiziranja nekoga, necega, zivota takodje!

Od laganja sebe kako se dobro zabavljamo dok nam zivot tone takodje.

Sve nabrojano je odlika ljudi koji imaju previse slobodnog vremena.

A kada ga gotovo i nemate jer se trudite da stvarate?

Kada vam radni dan pocinje u 5 a zavrsava se u 11 navece sa kratkim pauzama, crpite energiju ka stvaranju necega. Kanalisete je u pravi smer I postajete zadovoljni.

Shvatete da je za odmor tela potreban samo jedan dan a dok ste dokoni za odmor duse je zaista potrebno mnogo vremena.

Dok radis , mislis na one lepe momente koje ces da priusti sebi i dragim ti osobama i osecas se korisno.

Dok radis zivis!

Rad je stvorio coveka, dokonost ga unistava.

Maja

[marija180468]

KONTROLA EMOCIJA

-Tajna je u kontrolisanju sopstvenih emocija!

Govori pre izvesnog vremena on meni dok ispijam vino. Gledam u njega cutke i mislim kako je predamnom jedan, onako pravi muskarac.

Odmeren. Suzdrzan. Pomalo arogantan. Ume bogme da odgovori ali u rasprave nikada ne ulazi. Ne branim se, jednom mi rece. Nemam od cega da se branim niti da objasnjavam ono sto znam da jeste.

Taj ce se nakon sto iznese svoje misljenje na svaku svadju samo nasmesiti. A onda ce vas pustiti da se borite i raspravljate sami sa sobom ukoliko ste dovoljno ludi da to ucinite.

On je nekako sa ljudima uvek na odstojanju. Ni preterano blizak opet ni dalek. Ume da saslusa. Posavetuje. Kaze kako bi on. Ume da kaze nesto o sebi ali nikada suvise licno.Ako i kaze sve prolazi bez napetosti i drame. Ne ocekuje nista niti je sa ikim zato sto ocekuje. Sa nekim je iskljucivo ako je odnos zasnovan na medjusobnoj paznji i postovanju.To ga nekako i cini osobom za postovanje.

Kaze da ga uvrede ne doticu jer one doticu samo one koje u sebe sumnjaju. Kaze i da je srecan sto se ne uklapa u masu jer tako zna da ume da misli sopstvenom glavom.

Dok sam ga gledala pokusavala sam da pokupim malo njegove smirenosti koja mu je svakako najveca snaga.

A onda, onako doterana u potpuno novoj haljinici sa sveze isfeniranom kosom pocinjem gotovo da vicem...

-Ako svi jednom budemo naucili da kontrolisemo emocije sta ce onda ostati od nas?

I tako smo robovi navika i potreba. Sad nek nam emocije oduzmu bicemo gori od zivotinja. Kako da kontrolisem emocije????

Ako sem ljuta ljutim se, ako mi se place ima da placem ako mi se neko svidja ne umem da budem ravnodusna. Necu da budem robot! Hocu da budem zivo bice koje zivot zivi punim plucima!!!!!!!!!!!!!

On se samo smesio.

-Ako naucis da kontrolises emocije ne znaci da ce ti ih neko oduzeti vec da ces sacuvati sebe.

Mnogi sabotiraju sebe izlivom emocija,koce i postavljaju blokade na sopstvene izbore.

Nauci da sve probleme ostavljas pred kucnim pragom.

Jer ljudi nisu duzni da ih slusaju niti to zele. A vecina jedino hoce da otrese svoj teret pricajuci ga drugima.

Nauci da se najpre umiris, razmislis o svemu, nauci da emocija sazre u tebi pre nego je pokazes.

Ako ti se neko zaista dopada upitaces se i kako se on oseca neces trcati da iskazes svoje emocije.

Boze opet ti!

Pa nisam ja neka masina. Ja kroz zivot idem srcem!

-Ali se o isto to srce spotices i ne dopustas mu da ti pripoveda sve sto zeli jer ga ne cujes od buke emocija.

I ti mi sad pricas o emocijama, vi muskarci sve probate bili u vezi ili ne. Daj sta das. Ako neka namigne istog momenta trcite.

-Sve i da je tako ne trcimo emocijama vec za sopstvenim nagonima!

Zene bi vladale svetom da su naucile da kontrolisu emocije!

Emocije i razum su u neprekidnom raskoraku i svadjaju se.

To je zato sto ljudi idu na njih i uporno se njima pravdaju. To je laksi put. Ako zelis idi njim.

Ali ako zelis da naucis da vodis svoj zivot a ne on tebe nauci i da se nosis sa emocijama, tako sto ces ih umanjiti za nekoliko skala onda se kada cini da su najglasnije.

Kao rezultat dobices mnogo toga.

Ljudi nece znati kako mogu da te povrede.Emocije su mac koji im dajes u ruke.

A nekom ces dati priliku da sam otkriva tvoje emocije, da ih plete u tisini I uziva u njima i njima gradi medjusobno poverenje.

Sebe ces zastititi od sebe.Ako me razumes.

A onda ce novi predeli poceti da ti se ukazuju. Spoznavaces emocije nekih drugih boja. Sirina.One prave emocije. Iskonske. Koje se taloze na dnu podvesti i igraju po rubu duse.

A odglumljene emocije koje se desavaju na prvu loptu ces smestiti tamo gde i pripadaju.

U teatar.

Gde ih preprodaju glumci kojih toliko ima! Unovcuju, tvrdeci da govore nekakvu istinu u koju se i sami bezuspesno bore sebe da uvere.

Gospode Boze ti si stena!

Pricam i prekrstam noge neprimetno ne bi li u njih pogledao.

Prvi sastanak sta cete. A on bas onako po mojoj meri.

On me gleda pravo u oci.

Nije lose sto tako mislis. Da nije tako stvarala bi pogresnu sliku o meni. A onda...znas i sama da te najvise razocaraju oni kojima si najvise verovao.

Upravo to ti je stvar sa kontrolom emocija.

Kada nekoga volis, nije vazno da li ces mu to svakodnevno objavljivati ili dramiti kada od tebe ode.

Kada nekoga zaista volis on je u tvojoj dusi i nosis ga u sebi gde god da podjes i ma sta da se dogodi.

Vratio me je kuci poljubivsi me u obraz na rastanku.

Od toga dana sve do danas on je moj najbolji prijatelj.

A emocije kao emocije...

Mozete ih preprodavati i njima privlaciti ljude za samo odredjen period.

Ali jedine prave emocije su one koje se nose u tisini i dusi.

Maja

[marija180468]

VREDI LI UOPSTE BITI DOBAR?

Sve sam vise uverena da se u ovoj zemlji nista ne moze resiti na jedan valjan I posten nacin ciste savesti I cistog obraza.

Napreduju oni koji muljaju, vredjaju, izdaju.

Oni koji blate i osudjuju ono sto i sami rade.

Oni koji su dovoljno glasni da utihnu sve i isteraju svoj bezobrazluk.Takvima se nekako sve uvek cini i isplati.

Napreduju gmizavci bez trunke obrazovanja koji nipodastavaju sve one koji su ucili i trudili se.

Lopovi i prevaranti koji su jedini naucili da manipulisu ljudskim osecanjima.

Napreduju oni koji prave zvrcke, pljuju i istim pljuvanjem privlace paznju gladne mase koja ceka na stub sramna ma sta je bolje od nje i sto se razlikuje da bi im sopstveni zivoti koje nemaju izgledali bolje.

Napreduju oni koji imaju manjka znanja a viska zlobe u dusi.

Udruzuju se samo zarad nekakvog avanzovanja a pobili bi se istog trenutka.

Napreduju beskrupulozni, besramni i bezobrazni.

Oni koji su iole vredni se na posletku povlace i prepustaju tron njima koji cini se vekovima gospodare.

Ima li svrhe biti dobar uopste?

Postize li se ma sta ovde ako ti je dusa neukaljana a ka vrhu ne grabis gazeci druge?

Postize li se ma sta osim ciste savesti?

Koju oni koji bi prodali najrodjenije zarad tri koraka avanzovanja ne poznaju.

ALI VERUJEM...

JEDNOM NEGDE NEKAKO SVE DODJE NA SVOJE.

A SVAKI SE LJUDSKI GREH PLATI.

Maja

[marija180468]

U VEZI (BEZ)VEZE

Nazalost vecina veza danas zasnovana na nekakvim motivima koristi.

Samo bih jedno podsetila...

Strasno je biti sa onim koga ne volis!

Lagati tog nekog a prvenstveno lagati sebe. Po meni je to greh.Igrati se tudjim osecanjima i ismevati sopstvena.

Pa opet...

Veze iz koristi ili sto bih ja rekla veze bezveze se sklapaju masovno.

Evo u kojim prilikama i radi cega uglavnom

NOVAC

Uvek bilo i bice. Kalulacije. Manipulacije. Mladost za novac. Novac za lepotu ili zarad ma cega vec.Toliko je brakova i veza koji se zanivaju na novcanom interesu a bacila su dva bica u okove.

I onog ko laze tog drugog. I onog ko je poverovao a laze sebe.

Nema vece hladnoce od one kada shvatis da je neko sa tobom zbog novca.

Jos je veca kada shvatis da si sebe prodao zarad novca.

Neki brakovi opstaju tako. A sta je sa dusama to dvoje?

DECA

Jedno je kada ostajes u braku zbog dece a drugo kada ga sklapas da bi ih imao.

Jedno cu reci samo. Ta su mala bica pametnija od nas i znaju vrlo dobro sve! Osete sve! A bas mi ih izgradjuejmo i opremamo za zivot. Od nas zavisi u kakve ce ona osobe izrasti.

ZBOG SEXA

Postoje veze zasnovane samo na sexu. Nekako mi se cini da nije tako sa obe strane. Jedna uvek potajno zeli vise. A gori osecaj od onog da ona druga strana ne zeli je kao da ti macem razdiru dusu.

Lepo je kada oboje tako odluce. No nije bas sve to tako kako se govori ili pise.

DA BI RESIO SVE PROBLEME

Ovo vazi za uglavnom neudate devojke mada sve vise i muskarce koji su uvereni da ce brakom stiklirati nekoliko zivotnih polja. Stan, udaja, deca, mozda i posao...

No oni koji tako ulaze u brakove treba da znaju da se svaka emocija moze pretvoriti netrpeljivost, mrznju ili slicno ukoliko ste sa nekim koga ne volite. A svaka sitnica koja vam je ranije cak bila simpaticna pretvara se u ogroman problem.

JOS UVEK SE NADAM

Da ce me ta osoba voleti kao pre. Da ce biti bolje. Da cete se odmaci korak vise. A onda shvatate da su prosle godine a da se nista promenilo nije.

Ili je sve ili nista. Nema sredine. A svaka osoba vrlo dobro zna da li je voljena ili nije.

Lagati sebe je najopasnije.

Mnogi ne krenu dalje nadajuci se.

DA NE BUDEM SAM

Ili da ne ostanem usedelica ili daj sta das da zadovoljim mamu, ujnu,babu, strinu, prijateljice i ostalo drustvo i pokazem im da to mogu i ja.

Ili opet da izlacim samocu.Da imam sa kim da jedam, pijem, sexam se, setam...

Ovakve veze retko opstaju a ako se to i dogodi...

Oni koji su u njima shvate u jednom momentu da su prodali svoj dragoceni zivot!

OVAJ JE ZIVOT TAKO KRATAK!

NE TROSITE GA NA LAZNE PRICE I ONE KOJE NE VOLITE JER TAKO SAMI SEBI SABOTIRAMO PUT DO ISTINSKE SRECE.

Maja

[marija180468]

KADA NAS NEKO POVREDI...

U poslednje vreme sve vise cujem...

AKO TE NEKO POVREDI TO JE ZATO STO SI MU TI TO DOZVOLIO

Mozda i jeste tako. Mozda iskljucivo od nas zavisi kako cemo posmatrati situacije i stvari. Mozda od naseg samopouzdanja zavisi koliko ce neko poljujjati nasu sigurnost ukoliko ne smatra da treba da bude sa nama ili ukoliko smatra da smo onakvi ili ovakvi.

Mozda od nas zavisi da li cemo nastaviti dalje ranjeni. Ili cemo jednostavno izvuci poruku o ljudskom karakteru odredjenih ljudi a ponajvise o sopstvenom i nastaviti oprezniji ali opet sa nadom.

Mozda od nas zavisi cak i da li cemo mu dozvoliti da to ucini.

Mozda sami odredjujemo koliko je nas prag tolerancije na bol.

I objektivno moglo bi sve to tako da bude.

No zaboravismo u svim tim tvrdnjama da neiskrenost ili ma kakva zlodela nije nesto na sta ljudski um moze tek tako da naviklne i postane imun.

Zaboravljamo da nas najvise povrede onima kojima smo najvise verovali jer smo od njih najvise i ocekivali i cesto ih idealizovali.

Zaboravljamo da mozda svaki put kada nas neko povredi izadjemo iz svega jaci i obazriviji ali takodje nastavimo put sumnjicavi, uskraceni za deo snova koji su nam oduzeti.

Da svakom novom povredom navlacimo po jednu boju vise na lice i zakljucavamo po jedan prozorcic na dusi.

Ne treba nikome zlo za zlo vracati.

Sama cinjenica da je neko ucio zlo sama je po sebi kazna.

Jedno me ipak brine...

Sa svim tim teorijama da je sve u nama i sve zavisi od nas...

Kao da opravdavamo neka dela koja su licimerna i nemoralna.

Kao da ne postoje vise parametri. Povredjuju nas. Nastavljamo. Mi povredjujemo druge zatim. Niko vise nista ne pita.

Uskoro ce postati luksuz da nas neko povredi jer ce to biti znak da makar sta osecamo u ovom svetu koji uporno sabotira ma kakva iskrena osecanja.

Cini mi se da se polako otudjujemo jedni od drugih i postajemo roboti.

Sposobni da se izbore sa danasnjicom ali ocigledno ne i sa sopstvenom dusom.

Jer ona ce uvek vapiti za necim uzvisenijim.

Sta cete, sve je to zivot.

Kada nas neko povredi...

Ne treba se svetiti i zlopamtiti. Treba nastaviti uzdignute glave i naredni put pripaziti kome poklanjamo poverenje.

Za ostalo ce se kao i uvek nebo pobrinuti.

Nismo mi ti koji svodimo racune.

Osim za sopstvenu savest za koju smo odgovorni.

Maja

[marija180468]

ZATOCENICE SOPSTVENOG UMA

I tako...

Nazvala je njega nakon svega. Nakon sto ga je ostavila pre nekoliko godina iako je znala da bi bas on ucinio sve za nju i da ju je bas on jedini iskreno voleo.

Da je on jedini koji je pokusao da je razume.

Setila se kako se udaljila od njega i odabrala sigurnu varijantu. Ponovo nekog sa komplikovanim zivotom. Povrsnog. Nekog ko je u njoj video samo samo priku za uzitke.Nekoga ko se plasio da joj zaviri u dusu.

Kako je radila i godinama unazad. Birala ih je podsvesno znajuci da su te veze osudjenje na propast.

Tako je bilo lakse. Lakse je u startu pobeci od istinskih emocija a onda kriviti onog drugog.

Sada se ponovo osetila kao ona devojcica koja se igrala sa barbikama u nekakvom svom svetu. Koja je sate provodila citajuci i pisuci izbegavajuci drustvo vrsnjaka.

-Ja sam za tebe iluzija

Rekla je tanusnim glasom.

-Isuvise si me idealizovao

Mozda bi sve to tako bilo da te ne poznajem. Poznajem li te?

-Ponekad mi se cini da me poznajes bolje nego sto ja poznajem sebe. Nisam toliko dobra. Da jesam ne bi zavrsavala uvek sa takvima.

Gresis!

Bolja si osoba nego sto mislis da jesi. Zar ne vidis da je to problem u citavoj prici?

Ovaj me je odgovor nagnao na razmisljanje.

Neke zene uporno uskacu iz povrsne u povrsnu vezu. Biraju slicne muskarce i zavrsavaju veze gotovo identicnim scenarijima.

Te zene obicno vicu na sav glas kako su slobodne a zaprvo su zarobljenice sopstvenog uma.

Bas one sabotiraju same sebe ne dozvoljavajuci zadovoljstvu niti da im se priblizi.

Pa onda biraju dozu trenutnog adrenalina sa povrsnim muskarcima zanoseci se iluzornim ljubavima i tako seme sebi osiguravaju nezadovoljstvo.

Jer...

Onaj ko ne voli i ne postuje sebe ne moze ocekivati od drugog da ga voli.

Tu lezi najveca istina.

To postovanje se ne ogleda u sebicnosti ili stavljanju sopstvenog interesa ispred svega.

Na protiv, upravo to je nepostovanje sebe!

Postovanje je umece pruzanja i prihvatanja.

Postovanje je biti sa nekim ko ti se istinski dopada i za kog te vezuju jake emocije.

Postovanje sebe je otici kada se sve izgubi i prestane.

Postovanje sebe je stavljanje veta na sve sto cini da se osecas unizeno i lose.

Postovanje sebe je nepovredjivanje drugoga!

Postovanje sebe je odredjivanje granice dokle drugi mogu da idu kada si ti u pitanju.

Postovanje sebe je ne bezati uporno od sebe!

Vec uspostaviti vezu najpre sa samim sobom, pa smo tek onda sposobni da je uspostavimo sa nekim drugim ko ce nas takodje postovati.

Ko sada nije postovao tu zenu?

Ona sto je birala identicne, one koji su cinili da se oseca lose i nisu umeli niti zeleli da je razumeju i saslusaju?

Ili muskarci sa kojima je bila?

Znate, mnogo je faktora koji uticu na sve to.

Necemo sada kriviti ma koga iz price.

Svako ko uporno bezi od sopstvenih emocija ima nekakve komplekse , cesto iz detinjstva ili losih iskustava.

Njega krasi u najvecoj meri jedna osobina-strah.

Zato je i potrebno da najpre naucimo da postujemo sebe.

A to se ne moze odmah...jel onima koji su navuceni na bol ce uvek biti potrebna doza istog.

Mozda za pocetak nauciti da drugima kazes NE

I prestati da radimo stvari zato sto tako treba!

Mozda da prekinemo da kinjimo ili krivimo druge i pocnemo od sebe.

A mozda i treba porazgovarati sa sobom i otkriti sta zelimo da pruzimo a sta da dobijemo.

Prva stavka ka postovanju sebe je ostaviti proslost za sobom, i okrenuti se novim danima koji donose nove prilike i izbore.

Ztocenice sopstvenog uma to ne umeju. One slobodom koju za javnost glume osiguravaju katance na sopstvenoj dusi.

Nije sloboda bezati vec prihvatati i suocavati se!

Ne traziti vecito smisao u necemu , nauciti da volimo zivot desavale nam se male ili velike stvari.

JER SRECA JE TAMO GDE ZELIMO DA JE PRONADJEMO!

Zatocenice sopstvenog uma treba najpre sebi da priznaju da su sebi namakle okove, ne bi li ma sta mogle da preduzmu.

A ona?

Ostavila je za sobom ljubavi satkane od iluzija i oblaka po kojima je nespretno hodala.

Zakazala mu je sastanak bojazljivo, misleci da ce je odbiti kao iz topa.

Nije to ucinio, iako su prosle godine.

Rekao joj je da se njegova osecanja prema njoj nikada nisu izmenila ma sta se dogadjalo.

Morala je da prizna.

Od svih tih povrsnih prica, starijih tipova, iluziornih ljubavi...

On, 10 godina mladji od nje, bio je gotovo savrsen muskarac za nju.

Dok je jurila da ga u drugima pronadje, on je uvek bio kraj nje.

POSTOVATI SEBE ZNACI OSVRNUTI SE I ZAHVALITI BOGU NA ONOME STO IMAS!

Maja

[marija180468]

UMIŠLJENI

Sve više i više gledam oko sebe umišljene ljude.

Na poslu večito kukaju kako najviše rade oni koji ne rade ništa!

Na netu proklamuju pamet oni koji nemaju gde drugo.

Nakon više desetina puta obrađene fotografije u fotoshopu nebi li izgledala savršeno, neke žene iznova i iznova pokušavaju da očaraju okolinu.

Oni sa kupljenom fakultetskom diplomom se najviše hvale kako su obrazovani i pametni.

Svako vozi svoju priču.

Valjda da se preživi ,mislila sam.

A onda sve više i više čitam o tome kako je jedina istina o nama ono što sami mislimo o sebi i kako sebe doživljavamo.

Kažu da drugi misle o nama ono što im o sebi prezentujemo.

Ko je tu nasamaren?

Razmišljam da i sama obrnem ploču.

Umislim se da sam nešto što nisam.

Kukam da radim najviše.

Sve podižem na najveći nivo...

Pa i to kada mi se suza ugnezdi u trepavici.

Kažem da je sve divno oko mene.

I možda nakon dužeg ponavljanja i sama poverujem da je sve tako:)

Zar sami ne stvaramo svoj svet?:)))

Nema od reale ništa.

Vidim ja da tron odavno preuzimaju umišljeni.

Pamet i znanje svakako nisu na ceni.

Jednako kao ni poslovnost i rad u našoj zemlji.

Maja