mndzdr

[mndzdr]

[unable to retrieve full-text content]

[mndzdr]

6 najčešćih grešaka koje početnici prave u teretani

Svi ljudi prave greške, čak i kad su zdrave navike u pitanju, vežbanje na primer. Pa, ove greške su razlog zbog kojeg ne vidite napredak kakvom se nadate, što ponekad može da dovede i do potpunog gubitka motivacije. Evo šta kažu profesionalni fitnes intrutktori, u čemu ljudi najčešće greše kad počinju da vežbaju: Previše se fokusirate na kardio Ima ljudi koji uživaju u kardio treningu, jer vole osećaj koji ih obuzima kad ih endorfini preplave. Ali, i u dobrim stvarima treba imati mere, suviše kardio vežbi može da dovede do toga da telo počne da "jede" sopstveno mišićno tkivo. Koliko kardio treninga je dovoljno? Opšte preporuke kažu 150 mintua umerene kardio aktivnosti nedeljno, znači pola sata dnevno tokom pet dana u nedelji. Naravno, ako su vaši treninzi intenzivniji, recimo ako radite intervalne treninge visokog intenziteta, ovaj broj može da bude i manje. Za kardio treninge važi isti princip kao i za sve ostalo u životu – skoncentrišite se na kvalitet, ne na kvantitet. Mnogo je korisnije da date sve od sebe tokom 20 ili 30 minuta, nego da se razvlačite sat ili sat i po vremena na traci. Ne radite dovoljno vežbi snage Svima su potrebne vežbe snage, a one su naročito važne za žene, jer će vam one sačuvati čisto mišićno tkivo i gustinu kostiju, koja opada kako godine prolaze. Mišićno tkivo je "gladnije" nego masno, tako da kad imate više mišića, više kalorija sagorevate i između treninga. Drugim rečima, povećanje mišićne mase je siguran način da ubrzate metabolizam. Tokom nedelje, trebalo bi da imate između dva i pet treninga snage. Opšte pravilo za ljude koji rekreativno vežbaju je da dvaput nedeljno aktiviraju svaku veliku mišićnu grupu, na smenu, s tim što tokom jednog treninga možete kombinovati dve velike grupe mišića, naravno. Nemate nikakav plan Ako vežbate da biste bili zdraviji, onda je sasvim dovoljno da se prosto pobrinete da svakog dana budete fizički aktivni. Ali, ako imate konkretne ciljeve, kao što je skidanje viška kilograma na primer, jako je važno da imate nekakvu strategiju, koju bi trebalo da napravite, ako je moguće, uz pomoć profesionalnog instruktora. Ne jedete kako treba Ovo je ozbiljan problem, a malo ljudi ga je svesno. Ako želite da budete zdravi i izgledate lepo, ako želite da skinete višak kilograma morate da jedete. Naravno, ishrana treba da bude kvalitetna, dobro izbalansirana, ali jako je važno da jedete redovno. Jedna od najčešćih grešaka koju ljudi prave kad žele da smršaju je da sebi uskraćuju obroke. Ali, to nikad ne daje rezultate. Nije ideja da "prestanete da jedete", već da promenite način ishrane i počente da se hranite i da živite zdravije. Ako ranije niste ozbiljno razmišljali o ishrani, potražite pomoć nutricioniste. Ne postavljate nove ciljeve Da bi vaše vežbanje imalo smisla, ne smete da zapadnete u rutinu. Ljudsko telo je savršena mašina, i relativno brzo se prilagođava novim okolnostima. Zbog toga je važno da menjate elemente treninga. Povećavajte težine, brzinu kojom se krećete, doba dana tokom kojeg vežbate. Sve što možete da uradite da telu ne dozvolite da se uljuljka u naviku je - dobrodošlo. Nastavljate sa vežbanjem, iako mrzite taj tip treninga Jako je važno da vas vežbanje čini srećnim. Ako trčite, a mrzite trčanje… nema šanse da istrajete u tome. Izaberite trening kojem ćete se radovati. To je jedini način da promenite način života i postanete zdraviji i zadovoljniji sobom. Let's block ads! (Why?)

[mndzdr]

Ispijanje jabukovog sirćeta ima i NEGATIVNE EFEKTE

Deluje kao lako rešenje – pijete jabukovo sirće i smršate bez muke. "Jabukovo sirće nije magični eliksir koje će da reši sve vaše probleme", poručuje dijetetičarka Amanda Bejker Lemejn. Dijetetičarka Eliza Sevidž kaže da se mnoge poznate ličnosti zaklinju da im jabukovo sirće pomaže da smršaju, ali da niko ne pominje da može da uzrokuje i probleme sa varenjem. Stomačni problemi "Pošto je jabukovo sirće kiselo, nekim ljudima to ne prija", kaže dijetetičarka Lesli Bonsi. Ne dešava se to svima, ali onima koji imaju zapaljenje digestivnog trakta ili osetljiv stomak, bolje je da se drže dalje od jabukovog sirćeta. Bonsijeva ističe da je jabukovo sirće, kao i bilo koje drugo sirće, dobro kao dodatak hrani, ali nije nikakav magični napitak. Dijareja Pošto se jabukovo sirće pravi od fermentisanih jabuka, sadrži pektin, tj. rastvorljiva dijetalna vlakna. Ova vlakna podstiču rast dobrih bakterija u crevima i smanjuju zapaljenje. Međutim, kod ljudi koji konzumiraju previše ovog sirćeta može da se javi dijareja. Problemi sa bubrezima "Neka istraživanja su pokazala da ukoliko imate bilo kakvih problema sa bubrezima, konzumiranje bilo čega što je veoma kiselo nije preporučljivo", istakla je dijetetičarka Lemejn. Sevidžova kaže da je veoma važno da se jabukovo sirće razblaži sa vodom i da se nikada ne konzumira "čisto". Nadutost "Ispijanje jabukovog sirćeta odlaže pražnjenje creva", kaže dijetetičarka Sevidž... Ponekad odloženo pražnjenje creva može da dovede do trenutnog gubitka kilaže jer je osoba duže sita, ali može da uzrokuje i nadutost, gasove i mučninu. Seivdž dodaje da je mnogo zdravija opcija povećati unos vode i hrane koja sadrži vlakna. Pogoršava refluks kiseline Svako ima problem sa refluksom kiseline reći će vam da ne unosite ništa previše kiselo. I logično je – više jabukovog sirćeta znači više kiseline u stomaku, a to znači više muke za sve one koji imaju problem sa refluksom kiseline ili gorušicom. Povećan apetit Mnogi tvrde da jabukovi sirće smanjuje apetit, ali Bonsijeva kaže da ljudi koji piju dosta sirćeta razblaženog sa vodom postaju gladniji jer sirće sadrži veoma malo kalorija. "Osećate se sito u trenutku kada ga popijete jer ste uneli dosta tečnosti, ali kada to izbacite kroz mokraću, bićete gladniji", zaključuje ona. Let's block ads! (Why?)

[mndzdr]

Konačno: Zvanično odjavljena epidemija malih boginja

Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da su se stekli uslovi za odjavu epidemije malih boginja na teritoriji Srbije jer je prošao dvostruki maksimalni inkubacioni period za infekciju virusom malih boginja. U saopštenju se navodi da su početkom oktobra 2017. godine na teritoriji Srbije prijavljeni prvi sumnjivi slučajevi koji su odgovarali kliničkoj slici malih boginja. Epidemija malih boginja je prijavljena 23. oktobra 2017. godine i u tom momentu ukupan broj laboratorijski potvrđenih slučajeva bio je sedam. Nizak stepen kolektivnog imuniteta prema virusu malih boginja i velika kontagioznost ovog prouzrokovača su doveli do brzog širenja virusa na teritoriji cele zemlje. Obuhvat MMR vakcinacijom u drugoj godini života je na početku epidemije na nivou cele zemlje bio 81 odsto, dok je u najvećim gradovima bio niži od 70 odsto. Krajem decembra 2017. godine prijavljen je prvi smrtni ishod od malih boginja u našoj zemlji posle 20 godina. Od početka oktobra 2017. godine, zaključno sa 27. avgustom 2019. godine na teritoriji Srbije, uključujući i teritoriju nadležnosti Zavoda za javno zdravlje Kosovska Mitrovica, registrovano je ukupno 5.798 slučajeva malih boginja i 15 smrtnih ishoda koji se mogu dovesti u vezu sa ovom infekcijom. Intenzivna kampanja o značaju imunizacije koja je u prethodnom periodu sprovedena dovela je do povećanja nivoa svesti o efikasnosti ove preventivne mere u svim populacionim grupama. Obuhvat vakcinacijom protiv malih boginja, zaušaka i rubeole (MMR) je tokom 2018. godine značajno porastao, što je predstavljalo osnovni preduslov za usporenje toka ove epidemije. Vakcinacija protiv malih boginja, zaušaka i rubele na teritoriji Srbije u 2018. godini sprovedena je sa obuhvatom od 93,4 odsto. U proteklom periodu sprovedena je dopunska imunizacija propuštenih godišta, sa prvom dozom MMR 13.674 osobe, drugom dozom 3.233 osobe, kao i onih koju su primili obe doze - 1.452 osobe. Sve navedene mere su dovele do značajnog povećanja kolektivnog imuniteta prema virusu malih boginja u našoj populaciji, navodi se u saopštenju. U toku 2019. godine prijavljeno je ukupno 15 obolelih, od čega su četiri osobe bile sa importovanom infekcijom, iz Rusije, Ukrajine, Austrije i Makedonije, dok se kod 11 zaraza dogodila na teritoriji Srbije. Poslednji prijavljeni slučaj obolevanja od malih boginja bio je u junu 2019. godine u Boru, dodaje se u saopštenju. Institut navodi da je prioritet da se očuva i dalje unapredi nivo kolektivnog imuniteta koji je dosegnut, pa je važno da se trend porasta obuhvata MMR vakcinacijom nastavi kako bi se uspostavio zaštitni nivo kolektivnog imuniteta od 95 odsto. Let's block ads! (Why?)

[mndzdr]

Razlog više da budete optimistični – živećete duže

Optimisti, tj. ljudi kojima je "čaša uvek doplola puna" obično žive duže i imaju veće šanse da dožive svoj 85. rođendan, pokazalo je istraživanje. Stručnjaci veruju da se pozitivni ljudi bolje bore sa stresom, čime se umanjuje negativan uticaj stresa na zdravlje. Takođe, oni su skloniji da sebi postavljaju ciljeve i veruju da mogu da ih ostvare, što ih motiviše i da budu fizički aktivniji i da jedu zdravije. Naučnici sa Univerziteta u Bostonu pratili su skoro 70.000 žena tokom čitave decenije i 1.500 muškaraca u trajanju od 30 godina. Utvrdili su da optimisti imaju 11 do 15 odsto duži životni vek i da imaju veće šanse da dožive prilično duboku starost, tj. da dočekaju svoj 85. rođendan. Najpozitivnije žene među ispitanicama imale su čak 50 odsto veće šanse da dožive 85. godinu, a najoptimističniji među muškarcima imali su 70 odsto veće šanse da dožive te godine! "Istraživanja su identifikovala mnoge faktore rizika za bolesti i ranu smrt, ali znamo dosta manje o pozitivnim psihološkim faktorima koji mogu da pomognu i 'produže' životni vek", kaže vodeća autorka studije dr Luina Li. "Ova studija je zato jako važna je pokazuje da je optimisam jedan takav psihološki 'alat' koji ima potencijal da ljudima produži životni vek". Ako niste optimistični, ne brinite – studije su pokazale da optimizam može da se nauči! Meditacija, bihejvioralno-kognitivna terapija i vežbe pisanja mogu da pomognu ljudima da imaju vedriji pogled na svet. Evo još nekoliko saveta kako da naučite da budete optimistični: Optimizam se uči Let's block ads! (Why?)

[mndzdr]

Umesto antidepresiva, lekari počeli da propisuju cveće

Šta biste rekli kada bi vam lekar umesto leka za depresiju i anksioznost prepisao sobne biljke? Upravo to počeli su da rade lekari u Mančesteru – propisuju sobne biljke kao pomoć kod anksioznosti, depresije i usamljenosti. Ideja je da pacijenti uzmu začinsko bilje, povrće u saksiji ili cveće, brinu o njemu, a zatim ga vrate kako bi bilo zasađeno u zajedničku baštu. Na ovaj način pacijenti imaju šansu da se i nakon toga pridruže održavanju biljaka i zajedničkim društvenim aktivnostima. Ova ideja zasnovana je činjenici da boravak među zelenilom poboljšava raspoloženje, ali pošto su i lekari svesni da u urbanim sredinama nemaju svi u blizini zelenilo, pacijentima propisuju sobne biljke. "Imati nešto o čemu ćete da brinete je sjajno, posebno za one koji nemaju baštu i ne mogu da imaju kućne ljubimce. Biljka postaje razlog zbog kojeg se oni vraćaju i uključuju u aktivnosti u našoj bašti i sklapaju nova prijateljstva", kaže Augusta Vord iz bolnice u Mančesteru. "Video sam kako se naši pacijenti opuštaju u bašti, a to ih onda motiviše i da se uključe u druge aktivnosti poput sakupljanja smeća, što je korisno celoj zajednici", kaže dr Filipa Džejms. "Mnogo je dokaza da boravak od oko dva sata nedeljno u prirodi, među zelenilom, poboljšava raspoloženje, ima dobre efekte na fizičko, mentalno i emocionalno stanje", ističe dr Rut Bromli. BONUS VIDEO  Izvor: MONDO/Snaga bilja/Momčilo Antonijević Let's block ads! (Why?)

[mndzdr]

Zašto je prirodni šećer toliko bolji od veštačkog

Zbog sve veće stope gojaznosti u svetu, sve više se govori o opasnostima koje donosi veštački šećer – prekomerna kilaža, gojaznost, dijabetes tipa 2, srčane bolesti i druge hronične bolesti. Hajde da razjasnimo zašto je prirodni šećer toliko bolji od veštačkog. "Kada jedemo jabuku, unosimo i nutrijente koje sadrži pored šećera, uključujući i vodu, masti i proteine. Kada je reč o veštačkom šećeru, on nema nikakve nutrijente, samo sladak ukus i kalorije", objašnjava dijetetičarka Dejn Hjuns. "Nema mnogo razlike između prirodnog i veštačkog šećera, ali je velika razlika kako se unosi u telo, šta još sadrži i kolika je količina", kaže direktor Maunt Sinaj laboratorije dr Avigdor Arad. On ističe da šećer koji se prirodno nalazi u namirnicama nikada nije prisutan u tako velikoj količini kao dodati šećeri, a pritom je uvek praćen zdravim nutrijentima, poput vlakana, koja usporavaju apsorpciju šećera u krv. S druge strane, veštački šećer nema nutrijenata, mnogo je koncentrovaniji i brže se oslobađa u krvotok. "Dodati šećer je užasan za ceo sistem jer telo mora da proizvodi mnogo insulina, a znamo da hronično povećan nivo insulina može da napravi veliku štetu", kaže Arad. Iako je voće i povrće zdravo, treba li i tu da pazimo na količinu šećera? Aktivni, zdravi ljudi koji nemaju povećan nivo glukoze mogu da jedu koliko god povrća žele i gotovo isto toliko voća, bez brige o šećeru, kaže dr Hjuns. Razlog tome je, kaže ona, što ljudi jednostavno ne mogu da unesu toliko voća i povrća koliko bi bilo potrebno da se unese previše šećera. Dok oboleli od dijabetesa moraju da povedu računa o sadržaju šećera u voću i povrću, Arad kaže da ostali ljudi slobodno mogu da jedu ove namirnice bez brige. Koliko šećera je previse Ne savetuje se da unosite više od 10 odsto ukupnih dnevnih kalorija iz dodatih šećera, što znači ne više od 50 grama šećera ako dnevno unosite 2.000 kalorija. Postoje čak i neke oštrije preporuke – Američka asocijacija za zdravlje srca ne savetuje ženama da unose više od šest kašičica ili 25 grama dodatog šećera dnevno, dok muškarci ne bi trebalo više od devet kašičica ili 38 grama. Arad ukratko kaže da bi ljudi trebalo što više da se klone dodatog šećera. "Telo nije 'napravljeno' da bude izloženo tolikm količinama šećera", zaključuje on. Let's block ads! (Why?)

[mndzdr]

MUKE SA ALERGIJAMA: Zbog ambrozije pune ordinacije

Mnogi već osećaju simptome alergije, to pokazuju i stalni pozivi Beograđana prethodnih dana, a i po informacijama alergologa, ordinacije su prepune, kažu za Tanjug u Agenciji za zaštitu životne sredine. U većini mernih mesta izmerene su povećane koncentracije polena ambrozije, i to od dva do 10 puta iznad graničnih. Vrednosti polena ambrozije iznad graničnih vrednosti nisu bile jedino u Vranju, Čačku, Zaječaru i na Zlatiboru. Na Novom Beogradu izmereno je 674 polenovih zrna u metru kubnom vazduha, što je veoma visoka koncentracija za osobe koje su alergične na polen ambrozije, kaže rukovodilac grupe za polen u Agenciji za zaštitu životne sredine Mirjana Mitrović. Sezona cvetanja svih korovskih biljaka traje do prvih dana novembra, ali od oktobra se očekuje pad dnevne koncentracije ovog alergenog polena, navodi Mitrovićeva. Najviše su ugroženi Vojvođani zbog žitnica, budući da se posle žetve pšenice ova korovska biljka veoma brzo razvija na oranicama koje nisu adekvatno obrađene i tretirane. Takođe, ovaj invazivni korov se raširio i u Šumadiji. Vrednosti ovog polena znatno su povećane i u Valjevu. "U Beogradu su takođe znatna prekoračenja dnevnih vrednosti, što pokazuju i stalni pozivi sugrađana, a i po informacijama kolega alergologa, prepune su ordinacije", kaže Mitrovićeva. Lekari savetuju da bi oni koji su alergični već trebalo da uzimaju svoju terapiju, a najčešće su to antihistaminici i sprejevi za nos. Tipični simptomi su suzenje očiju, svrab kože, nosa, grla, zapušn nos, učestalo kijanje, kašalj, umor, malaksalost... Polen ambrozije je sitan i lagan, a jedna biljka u toku 24 sata može da proizvede do 2,5 milijarde zrna. Alergijske reakcije može da izazove i minimalna količina od samo osam zrna po kubnom metru vazduha. Let's block ads! (Why?)

[mndzdr]

Koristite kondom: Manje slučajeva sifilisa, više HIV+

U prvih šest meseci ove godine u Srbiji je smanjen broj obolelih od sifilisa, gonoreje i genitalne hlamidijaze u odnosu na isti period prošle godine, dok je povećan broj inficiranih HIV-om i obolelih od AIDS-a, ali je smanjen broj umrlih od side. Prema podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" u prvoj polovini ove godine registrovano je 417 osoba obolelih od sifilisa, gonoreje i genitalne hlamidijaze, što je za 35 odsto manje u odnosu isti period prethodne godine kada je prijavljen 641 slučaj. Smanjenje je zabeleženo jer je značajno manje prijavljenih slučajeva obolevanja od genitalne hlamidijaze. Od početka januara do kraja juna bilo je 276 obolelih, dok je u istom periodu prošle godine bilo 514 obolelih. Najveći broj obolelih od sifilisa, gonoreje i genitalne hlamidijaze registrovan je na teritoriji Vojvodine - 135 slučajeva, Beogradu - 91 oboleli od sifilisa i gonoreje i nijedan slučaj genitalne hlamidijaze. U Batutu kažu da je hlamidijaza značajan javnozdravstveni problem zbog toga što nelečena infekcija kao posledicu može imati upalu reproduktivnih organa, smanjenje plodnosti, kao i komplikacije tokom trudnoće, prevremeni porođaj. Navode da hlamidijalna infekcija, kao i druge seksualno prenosive infekcije, u značajnoj meri olakšava prenošenje HIV-a. Institutu Batut u prvih šest meseci ove godine prijavljene su 94 osobe kojima je novootkrivena infekcija uzrokovana HIV-om, dok je u istom periodu prošle godine bilo 76 novoinficiranih. Najviše novoinficiranih je registrovano u Beogradu 35 osoba, a u Vojvodini 28 osoba. U istom periodu registrovano je 26 osoba obolelih od side i šest osoba umrlih od AIDS-a. U prvoj polovini prošle godine registovane su 23 osobe obolele od side, a umrlo je devet pacijenata. U Batutu navode da se u Srbiji od 2008. godine beleži porast broja osoba inficiranih HIV-om, a da se registruje značajna redukcija obolevanja i umiranja od side. "Pad obolevanja i umiranja od AIDS-a je rezultat primene kombinovane, visoko aktivne antiretrovirusne terapije koja je od 1998. godine dostupna svim osobama inficiranim HIV-om i u potpunosti ide na teret Republickog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO)", navode u Batutu. Procenjuje se da je krajem 2018. godine u našoj zemlji 3.000 osoba živelo sa HIV-om, od kojih šestina ne zna da je inficirana HIV-om (oko 500). Podsećaju da infekcija uzrokovana HIV-om može dugo proticati bez ikakvih znakova i simptoma i da je jedini način da se otkrije testiranje koje se može besplatno uraditi u 24 instituta i zavoda za javno zdravlje u Srbiji i u Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata u Beogradu. Let's block ads! (Why?)

[mndzdr]

Trening za mozak: Čitanje i 10.000 koraka svakog dana

Verovali ili ne, mozak se smanjuje sa godinama. Na ovaj prirodan proces utiču i neke loše životne navike, kao što su alkohol, pušenje i nespavanje. Iako čini samo dva odsto naše telesne težine, mozak dnevno obrađuje oko 100.000 reči. On upravlja i kontroliše sve što radimo. Šta se sa njim dešava posle 60. godine? "Proces starenja se svakako dešava u čitavom organizmu, pa i u našem mozgu. Smanjuje se tečnost, kapaciteti gradivnih materija, pre svega proteina, smanjuju se metabolički procesi, preovlađuje katabolizam. I tako se smanjuje i ukupna zapremina mozga", rekao je za RTS prof. dr Ranko Raičević, predsednik Društva neurologa Srbije. Studije pokazuju da na volumen mozga utiče i fizička aktivnost. Baš kao i srcu, plućima, mišićima i našem mozgu je potrebno vežbanje. "Studije su pokazale da ako se neko bavi fizičkom aktivnošću, sat vremena fizičke aktivnosti će za 0,2 odsto da poveća volumen mozga", istakla je prof. dr Sanja Mazić, lekar sportske medicine, sa Medicinskog fakulteta u Beogradu. "Mozak ima 11 milijardi neurona i interneurona. Volumen je definisan rođenjem i onda dolazi do značajnog povećanja volumena i dolazi do obrta. Najveći broj neurona su motoneuroni, nervne ćelije koje su zadužene za pokrete, pa je fizička aktivnost ta koja pokreće tu arhitektoniku", napominje dr Raičević. Fizička aktivnost prepisuje se i kao prevencija i kao terapija "Za stare ljude fizička aktivnost ima puno pozitivnih efeketa, prevashodno na zdravlje kardiovaskularnog sistema, a znamo da se krvni sudovi od naše 11 godine menjaju i da je to fiziološki proces. Ona omogućava i lakše disanje, kontrolu šećera u krvi koja je opet nešto što se sa starenjem, fiziološki normalno javlja", rekla je dr Sonja Mazić. Kako onda da "treniramo" mozak? "Pokazalo se da trening mozga utiče i na proces kognicije i zapreminu, tako da je vežbanje način da ti neuroni rade stalno, da te veze funkcionišu i tada se podržava ta arhitektonika i zapremina", zaključoi je prof. dr Ranko Raičević. Kombinacija umerene fizičke aktivnosti pet do 10.000 koraka dnevno i čitanje knjiga je savet koji utiče i na arhitektoniku mozka i funkcionalnih veza. Ljudski mozak priključen direktno na internet Da li postoje "muški" i "ženski" mozak Pet naučno dokazanih načina da se skoncentrišete Let's block ads! (Why?)

[mndzdr]

Vakcinišite decu, ne tražite savete po internetu

U Srbiji je povećan obuhvat vakcinanacijom protiv malih boginja, a raste i svest roditelja o značaju imunizacije, kaže epidemiolog Instituta za zaštitu zdravlja Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" Darija Kisić Tepavčević i dodaje da se približavamo obuhvatu od 95 odsto koji obezbeđuje dobar kolektivni imunitet. MONDO TEMA: Sve što treba da znate o vakcinama Epidemija malih boginja u Srbiji je počela u oktobru 2017. godine i od tada do danas obolelo je nešto više od 5.800 ljudi, a bilo je i 15 smrtnih slučajeva. Od početka godine Batutu je prijavljeno 15 slučajeva obolevanja, pri čemu je poslednji oboleli prijavljen u junu. "Ukoliko narednih dana ne bude novih slučajeva obolevanja imaćemo sve uskove da odjavimo epidemiju, koja je trajala 21 mesec", rekla je Kisić Tepavčević za Tanjug. Tokom epidemije, kako kaže, porasla je svest o značaju vakcinacije, roditelji su shvatili koliko je bolest ozbiljna kada su videli obolele mališane sa komplikacijama. Izvor: Tanjug "Danas je obuhvat vakcinacijom onakav kakav priželjkujemo. Približavamo se do zaštitnih 95 odsto koji mogu da nas štiti od epidemijskog širenja bolesti. Nadamo se da će se tako nastaviti i u narednom periodu i da više neće biti negativnih iskustava", naglasila je Kisić Tepavčević. Virus malih boginja može da dovede do teških i ozbiljnih komplikacija kod obolelih, pa čak i do smrti. Naša sagovornica kaže da je MMR vakcina (male boginje, zauške, rubeola) visoko efikasna i bezbedna i da je poražavajuće u 21. veku pričati o njenom značaju. Do pada poverenja u vakcinaciju, kako kaže, došlo je jer roditelji na internetu nailazili na netačne, nepotpune informacije, koje mogu da ih uplaše. "Savremena tehnologija je donela mnogo prednosti savremenom svetu, ali ima i nedostataka. Jedna od mana je širenje netačnih informacija koje mogu da uplaše", pojasnila je ona. Apeluje na roditelje da informacije o značaju vakčinacije traže iz pouzdanih izvora - od lekara, pedijatara ili da pročitaju iz stručne litetrature, nikako da ih ne traže na društvenim mrežama. Skoro zaboravljene male boginje, poslednjih godina postale su globalni problem. Antivakcinalni lobi posebno je aktivan na društvenim mrežama gde se mogu naći brojne dezinformacije koje mogu da uplaše roditelje. Mnoge zemlje uvele su obaveznu vakcinaciju, ali ni to nije dalo željene rezultate. Korak dalje otišla je britanska vlada koja planira da organizuje samit društvenih mreža kako bi se videlo šta može da se uradi u borbi protiv dezinformacija o vakcinaciji na internetu. Britanski premijer Boris Džonson zabrinut je zbog porasta broja obolelih od malih boginja. On je rekao da Britanija ima odlične rezultate u borbi protiv te bolesti, ali da su "stvari iznenada krenule u pogrešnom pravcu" i da je od početka godine zabeleženo 230 novih slučajeva obolevanja. "Plašim se da ljudi slušaju ta sujeverna 'naklapanja' na internetu, sve te anti-vakcinaške poruke i misle da je MMR vakcina loša ideja. To je pogrešno", rekao je britanski premijer tokom posete jednoj bolnici na severozapadu Engleske. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije u prvih šest meseci ove godine zabeleženo je više slučajeva malih boginja nego u bilo kojoj godini od 2006, sa epidemijama koje narušavaju zdravstvene sisteme i izazivaju ozbiljne komplikacije, invaliditet i smrt. MONDO TEMA: Kako "radi" i zašto je važna vakcina protiv HPV-a Let's block ads! (Why?)

[mndzdr]

Da li je normalno da ponekad pričate sami sa sobom?

Iako deluje čudno, naročito onima što gledaju sa strane, sasvim je OK da pričate sami sa sobom povrmeno, čak je i prilično zdravo. Evo šta kažu stručnjaci, zašto to radimo, kakve su posledice i zašto uopšte nije neuobičajeno da ljudi povremeno pričaju sami sa sobom. "Definitivno je normalno i veoma uobičajeno da ljudi pričaju sami sa sobom", kaže psiholog dr Dženet Bergfeld. Generalno, pričamo sami sa sobom kad osećamo neku emociju, kad smo ljuti, nervozni, anksiozni ili kad prosto pokušavamo da se skoncentrišemo na nešto. "Kad osoba priča sama sa sobom, to je pruža neku vrstu utehe, i to je dobar mehanizam za postizanje olakšanja kad smo pod stresom ili se nečega bojimo", slaže se i psiholog dr Heder Stivenson, prenosi PureWow. "To obično radimo kad prolazimo kroz neko zastrašujuće ili stresno iskustvo, ne bismo li sebe uverili da će sve biti OK, i da ćemo se nekako izboriti sa tim što nas je snašlo." Ćaskanje "jedan na jedan" sa samim sobom može da vam pomogne i da razrešite probleme koje imate sa drugim ljudima. "To nam često pomaže da popravimo samopouzdanje i smirimo nervozu kad treba da razjasnimo neki nesporazum sa drugima, popričamo naglas sami sa sobom, i uvežbamo na taj način kako i šta želimo da kažemo osobi s kojom imamo neki problem. Na primer, ponekad to ljudi rade kad žele da postave neke granice u odnosu sa partnerom ili šefom na poslu, da bi se pripremili za razgovor koji moraju da obave, a boje se da će biti neprijatan", objašnjava dr Stivenson. Kad pričamo sami sa sobom, lakše procesiramo problem, a to nam "pruža i bolji uvid u sopstvena osećanja, što nam olakšava donošenje odluka", kaže ona. "Taj razgovor koji obavimo sami sa sobom nam pomaže da donesemo odluke o važnim pitanjima, jer nam omogućava da uvidimo zašto smo 'zaglavljeni' u određenom trenutku, zašto osećamo otpor prema nekim stvarima u životu." Ipak, postoji velika razlika između zdravog dijaloga koji ponekad vodimo sami sa sobom, i situacija u kojima ljudi pričaju sami sa sobom jer prolaze kroz psihoze koje mogu da uključuju i zvučne halucinacije, kaže dr Stivenson. "Osobe koje imaju pate od psihoza često su izgubljene u svom sopstvenom svetu i nisu u stanju da se povežu sa drugim ljudima." Ali, ako to isključimo, pričanje sa samim sobom je korisna tehnika. Mnogi terapeuti čak savetuju svojim klijentima da na taj način prolaze kroz određena iskustva i pokušaju da smanje stres i brigu. "Klijentima često savetujem da 'razgovaraju' sa mlađom ili starijom verzijom sebe samih, ili da 'razgovaraju' sa svojim telom, ponekad čak i da te konverzacije zapišu u formi dnevnika, jer nam to pomaže ne samo da naučimo da slušamo svoju intuiciju i da joj verujemo, već je to i odličan put da se povežemo sa svojim unutrašnjim ja na dublji način, time što ćemo za početak postati svesni svojih osećanja." Sa ovim se slaže i dr Bergfeld, dodajući da ta tehnika može biti korisna i kad želimo da sebi popravimo raspoloženje ili da se motivišemo da istrajemo u nečemu ili izdržimo neki napor. Recimo, može vam tokom napornog treninga pomoći ako sebi kažete "možeš ti to", ili "samo napred", kad vam se učini da posustajete. "Ali, vodite računa da to nikad ne bude autodestruktivan tip konverzacije. Svojim klijentima preporučujem da sa sobom razgovaraju na način na koji bi razgovarali sa nekim koga vole, sa dobrim prijateljem", savetuje dr Bergfeld, jer u suprotnom rizikujete da sami sebi uništite samopouzdanje, slušajući strogog i surovog unutrašnjeg kritičara". Studija iz 2012. pokazala je da ljudima taj glasan "razgovor sa samim sobom" pomaže i u obavljanju konkretnih zadataka. Eksperimenti su pokazali da ako tražimo nešto, telefon ili ključeve, za koje ne možemo da se setimo gde smo ih stavili, na primer, može da pomogne ako naglas govorimo "telefon" ili "ključevi". Dobrovoljci koji su učestvovali u ovom istraživanju brže su pronalazili predmete ako bi ih naglas imenovali tokom gledanja gde bi mogli da budu. Let's block ads! (Why?)

[mndzdr]

Koje mleko je zdravije, kozje ili kravlje?

Mleko je u poslednje vreme dospelo na "crnu listu" mnogih koji misle da se hrane zdravo. I pojavile su se gomile zamena za dobro, staro kravlje mleko: bademovo, pirinčano, sojino… ali se i kozje često preporučuje kao "bolje" nego kravlje (kao da nismo svi odrasli na kravljem mleku). U čemu je razlika između kozjeg i kravljeg mleka, koje je zdravije, i šta je od svega što možete da pročitate u vezi sa "mlečnim pitanjem" istina, a šta samo trenutna moda u ishrani? Dakle, kozje ili kravlje mleko? Možda ste i vi negde naleteli na podatak da kozje mleko ima više važnih nutrijenata od kravljeg, ali ni jedno od ova dva mleka nije zdravije od onog drugog. Jedino što je istina je da ima ljudi koji lakše vare kozje mleko nego kravlje. U osnovi, sva mleka životinjskog porekla su mešavina masti, proteina, mikronutrijenata, laktoze i vode. Da biste mogli to jasnije da sagledate, evo nutritvnih vrednosti za jednu šolju punomasnog mleka: Kozje mleko - 170 kalorija, 9 grama proteina, 10 grama masti, 11 grama ugljenih hidrata, 11 grama šećera, 25 miligrama holesterola. Kravlje mleko – 160 kalorija, 8 grma proteina, 9 grama masti, 11 grama ugljenih hidrata, 11 grama šećera, 30 miligrama holesterola. Dakle, što se tiče makronutrijenata, kozje i kravlje mleko su skoro identičnog sastava. A što se vitamina i minerala tiče, i jedno i drugo mleko su prave riznice, ali se razlikuje sastav. Kozje mleko ima više kalcijuma, kalijuma i vitamina A, ali kravlje mleko ima više vitamina B12, selena i folne kiseline. Pa ako im je nutritivni sastav skoro isti, da li je jedno od ova dva mleka zdravije od drugog? Ukratko - ne. Ali, kozje mleko može biti malo lakše za varenje, naročito kod osoba kojima je varenje slaba tačka, i to zbog toga što je nivo mikroproteina koji mogu da naprave problem sa varenjem nešto niži u kozjem nego u kravljem mleku. Molekuli masti u kozjem mleku takođe su nešto manji, što znači da je telu lakše da ih preradi. Ipak, to i dalje ovo mleko ne čini zdravijim, već samo - lakšim za varenje. Pošto se lakše vari, raširen je mit da kozje mleko ne sadrži laktozu, mlečni šećer na koji su neki ljudi intolerantni. Ali, to nije tačno. Kozje mleko ima nešto manje laktoze nego kravlje, ali je sadrži, kao i svako mleko životinjskog porekla. Dakle, kozje mleko nije "zdravije", baš kao što ni kravlje nije "zdravije", tako da ako nemate nikakav problem s varenjem kad konzumirate kravlje mleko, nema razloga da prelazite na kozje. Ali, ako loše podnosite kravlje mleko, kozje može biti dobra alternativa. Ako možete da podnesete specifičan ukus, naravno. Let's block ads! (Why?)

[mndzdr]

Kad salo zaboli: Stanje o kojem čak i lekari malo znaju

Da li ste čuli za lipoedem? Ako niste, niste jedini. Reč je o stanju koje pogađa hiljade žena, a o kojem se jako malo govori. Tačnije, mnogim ženama se dijagnoza godinama ne uspostavi. Lipoedem predstavlja nagomilano masno tkivo, najčešće na butinama, zadnjici i donjem delu nogu, a ponekad i rukama. Mogu da se jave otok i bol, a može čak i da utiče na pokretljivost, a kod muškaraca se javlja jako retko. Još uvek nije sasvim jasno zašto se lipoedem javlja, ali se veruje da nastaje kao rezultat genetike i hormonskih promena koje se dešavaju u pubertetu, tokom trudnoće ili menopauze. Iako se najčešće javlja u pubertetu, ženama se u proseku dijagnosta postavi tek oko 44. godine života. S obzirom na to da se salo ne raspoređuje ravnomerno po telu, ženama koje pate od lipoedema je često teško da kupuju odeću jer veličina koju nose za gornji i donji deo tela se znatno razlikuje. Sve to utiče na njihovo samopouzdanje, neretko se javlja i manjak energije, ograničenost kretanja. Australijanka Džen Matsas (31) tek je prošle godine utvrdila da pati od lipoedema, a simptomi su prisutni već više od decenije. "Osetila sam bol koji se spustio niz list leve noge i kada sam guglala simptome, lipoedem se pojavio kao potencijalna dijagnoza. Odštampala sam to i odnela svojoj doktorki. Ni ona nikad nije čula za ovo stanje", kaže ona. Džen ističe da mnogi lekari ne znaju ništa o ovom stanju, što je ujedno i razlog zašto prođu godine pre nego što se uspostavi dijagnoza. Nakon što je istražila o tome, ona je shvatila da su u njenom slučaju simptomi počeli da se javljaju i tinejdžerskom uzrastu, ali su se pogoršali kada je počela da uzima pilule za kontracepciju u 24. godini, i tada je počela da se goji u delu od kukova do kolena. Matsasova kaže da joj je bilo jako teško da kupuje odeću jer ima nesrazmerno više sala od kukova na dole, a jednako joj je teško bilo i da kupi školsku uniformu – bio joj je potreban donji deo veći za dve do četiri konfekcijske veličine u odnosu na gornji deo. Nije joj bilo jasno zašto nikako ne uspeva da skine kilograme, uprkos tome što je išla na ples i vežbala, a držala je čak i dijete. Kada je u 24. godini počela da uzima pilule za kontracepciju, ugojila se 15 kilograma za dva meseca. I dalje je misila da prosto ima takav oblik tela, ali je počeo da se javlja i bol u nozi. "Na početku je to bio samo malo neprijatan osećaj, ali kako je vreme prolazilo, javio bi se jači bol, niotkuda. Postepeno se to pogoršavalo i na kraju je postalo vrlo intenzivno. To nije bio uobičajen bol u mišiću, mene je bolelo salo, meso", objašnjava ova žena. Džen objašnjava da je i tekstura ovog sala drugačija. "Tekstura je na početku bila poput celulita, ali sada kada pipnem nogu, mogu da osetim salo, poput zrna graška ispod kože". U zavisnosti od kombinacije simptoma, postoji više načina da se lipoedem kontroliše, ali nažalost, uobičajene metode skidanja kilograma nisu baš efikasne. Ipak, svakako je važno imati zdrave životne navike, kako bi se smanjio rizik od komplikacija. Džen se pridržava paleo dijete i mediteranske ishrane kako bi smanjila zapaljenje u telu i ide na limfnu drenažu jednom mesečno, kako bi izbacila višak tečnosti iz tela. Takođe, svakog dana po sat i po ima terapiju kompresijom, tj. leži u specijalnim pantalonama koje stvaraju pritisak i sprečavaju da se limfna tečnost prenese u druga tkiva. Tretmani su, kaže, ublažili bolove i poboljšali limfni sistem, kao i njen imunitet. Liposukcija je u ovom slučaju dugoročnije rešenje, ali nije lek, a nije ni jeftino rešenje. Na kraju, Džen ističe da su pored fizičkih simptoma, prisutne i psihološke posledice . "Žene koje imaju lipoedem nisu jednostavno debele – ne izgledamo tako zato što noću krišom jedemo grickalice. Uprkos tome, ljudi nas često osuđuju". Osim toga, Džen kaže da je ovo stanje sprečava da radi neke stvari koje bi volela, poput planinarenja, ali da joj je svakako lakše što sada barem zna kakva je dijagnoza. Let's block ads! (Why?)

[mndzdr]

Srce je MNOGO ZDRAVIJE 5 godina od prestanka pušenja

Naučnici su otkrili da bivši pušači mogu znatno da smanje rizik od srčanih bolesti već pet godina nakon prestanka pušenja. Međutim, može da traje i između 10 i 25 godina od prestanka pušenja, da bi rizik od kardiovaskularnih bolesti bio snižen kao kod ljudi koji nikad nisu pušili. Tim istraživača sa Vanderbilt univerziteta u Nešvilu kaže da ova studija obezbeđuje još dokaza koji bi mogli da "ubede" pušače da ostave cigarete, kako bi njihovo srce i krvni sudovi mogli da počnu da se oporavljaju. "Ljudi i ne znaju kako na njih dugoročno utiče prestanak pušenja", kaže vodeća autorka studije Meredit Dankan. U ovom istraživanju je učestvovalo više od 8.700 ljudi, a tim je prikupljao podatke od 1954. do 2014. godine. Učesnici studije su bili pušači koji dnevno puše najmanje po paklicu dnevno, poslednjih 20 godina. Njihovo kardiovaskularno zdravlje poredili su sa bivšim pušačima i onima koji nikad nisu pušili, i utvrdili su da se otprilike pet godina nakon prestanka pušenja rizik od srčanih bolesti snižava za 40 odsto. Da bi se rizik "vratio" na nivo rizika koji imaju ljudi koji nikad nisu pušili, potrebno je da prođe između 10 i 25 godina. Naučnici se nadaju da će ovi rezultati podstaći pušače da prestanu da puše. "Kardiovaskularni sistem počinje da se 'leči' relativno brzo nakon prestanka pušenja, čak i kod ljudi koji su pušili decenijama", kaže dr Hilari Tindl, jedna od autorki studije. "Za potpun oporavak su potreblje godine, tako da je sjajno vreme da prestanete da pušite i tako napravite korak napred ka boljem zdravlju". Let's block ads! (Why?)

[mndzdr]

Prirodna rešenja za "fleke" od sunca na koži

Dok smo sate provodili na suncu pokušavajujući da dobijemo bronzanu boju, nismo ni razmišljali o posledicama. Gde smo najviše grešili tokom ovog leta i šta sada možemo da učinimo za našu kožu? Koža je naš najveći organ koji nas štiti od raznih mikroorganizama. Preko nje osećamo bol, dodir, hladnoću, toplotu. A toplota je upravo ta koja utiče na izgled, ali i na zdravlje naše kože. "Tokom letnjeg perioda pacijenti najčešće dolaze zbog opekotina ili posledica opekotina od sunca koje nastanu tokom boravka na moru ili u gradu tokom izlaganja suncu. Često dolaze i zbog hiperpigmentacija koje primećuju tokom letnjeg perioda na licu", kaže za RTS dr Lana Ćirković iz Gradskog zavoda za kožne bolesti. Da li su ove godine fleke sve tamnije ili ih samo više primećujemo? Izvesno je da su ovog leta ordinacije dermatologa pune pacijenata koji pokušavaju da ih se reše. "Najčešće nastaju kod žena s tim povezujemo hormonski uticaj i najčešće nastaju kod žena koje su trudne ili koje upotrebljavaju kontarceptive. Na drugom mestu je uticaj UV zračenja i, na trećem mestu, bi bila upotreba fototoksičnih lekova ili fotosenzitivnih supstanci koje se koriste u lečenju ili za neku, nepravilna nega i zato mogu nastati promene. Kod osoba koje su svetlije putu te promene posle trudnoće, upotrebe kontraceptiva hoće spontano da se povuku, dok osobe koje su tamnije puti one zahtevaju terapiju"“, objasnila je dr Ćirković. Za početak, nanosite zaštitnu kremu. "Kako one ne bi dalje se širile, a neka ozbiljnija terapija može da se započne tek na jesen, koja otklanja te hiperpigmentacije i površne slojeve skida i na taj način one pliće hiperpigmentacije može potpuno da otkloni. Može da se koristi i hemijski pilin", istakla je dr Ćirković. Postoji način kako i sami sebi možete da pomognete. "Sastojak koji je veoma dostupan i delotvoran kada su ovakve promene na koži u pitanju je limunov sok koji je bogat antioksidansom, to jest vitaminom C. Nanosi se tako što natopimo blaznicu ili parče vate limunovim sokom, premažemo promene i ostavimo da deluje tokom cele noći. Najbolje je da to nanosimo uveče. Postupak ponavljamo svakodnevno dva meseca", savetuje diplomirani kozmetičar Tatjana Čopa. Pogledajte da li imate i šargarepu u kuhinji. "Ulje šargarepe možemo napraviti u kućnim uslovima. Izrendamo malo šargarepe, jednu šaku, potopiti u maslinovom ulju i ostaviti da odstoji dvadesetak dana, povremeno promućkati, procediti i nanositi na kožu gde su fleke ili pigmentacije", objasnila je Tatjana Čopa za RTS. Pročitajte: Kako da vam alergija na sunce ne upropasti letovanje Let's block ads! (Why?)

[mndzdr]

Prva žrtva virusa Zapadnog Nila u Srbiji

To je prva žrtva koja se može dovesti u vezu sa groznicom Zapadnog Nila, virusnog oboljenja koje prenose zaraženi komarci. Prema podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", u Srbiji je do danas registrovano troje obolelih od groznice Zapadnog Nila, dok je jedna osoba, inače hronični bolesnik, umrla. Do 15. avgusta, u zemljama EU registrovano je šest smrtnih ishoda koji se mogu dovesti u vezu sa obolevanjem od groznice Zapadnog Nila, i to u Grčkoj četiri i u Rumuniji dva. U istom periodu, prijavljeno je 68 slučajeva obolevanja ljudi od groznice Zapadnog Nila, u Grčkoj 48, Rumuniji osam, na Kipru pet, u Italiji tri, Mađarskoj dva, te po jedan slučaj u Bugarskoj i Francuskoj. Infekcija virusom Zapadnog Nila na području Srbije prvi put je registrovana 2012. godine. Najviše obolelih bilo je prošle godine, kada je obolelo 415 osoba, a od toga 36 ljudi je umrlo. Groznica Zapadnog Nila je virusno oboljenje koje se prenosi ubodom zaraženog komarca. Prenosilac je Culex pipiens, vrsta komarca koji je domaćin. Glavni rezervoar zaraze su različite vrste ptica u kojima se virus održava, dok je čovek slučajni - slepi domaćin, i infekcija se sa njega dalje ne prenosi. Let's block ads! (Why?)