nagnamstajl

[nagnamstajl]

Where I lay my head

Spržio sam ti ruku

U odsustvu grobova i meseca

A zar nije nestao

...

I stao

Zabeleži moju jetru

Jer ja ću kao tvoja reč

Da gorim i letim na vetru

A zar nije tu

Sa svima

Pomalo pao

...

Pa i ja sa njima

Ali samo malo

On vidi senku ljubavi

A onda odsustvo iste

On kopa svoj put nazad

Iz groba

On luta ka suncu

A zar nije na suncu svaka prilika

Blistava i nova

Kao naša iz mladosti

Kao i naša mladost iz groba

Kao radost

I utroba iznad boga

I osvešti mi doručak

On kaže

Onaj običan

Trenutak i

Odlazak

On nikad ne laže

Mi smo blli

I sakrili se

Jer on je sposoban

Čovek ispod

Čoveka

Oh predmet ispod

Premeta

Oh uzdah

Onaj

Izdaleka

Tvoj dodir je kao fantom

Ne znam ništa o tome

Padoh.

[nagnamstajl]

Recipient Processed

Ako samo zatapšem rukama

A nestane ceo svet, ceo sa svim mukama

Ako samo zapletem jezikom

A stvorim se raznizan u tvom vezniku

Da li će mržnja i ljubav da budu jednako

Ako izgubim reč kad treba da kažem

A u grlu mi neka knedla stane

Ako probam a onda prestanem

Da li se nadaš kao ja što se nadam

Nadam da ostanem

U životu i u sitnicama pored

Da li onda moje čekanje shvataš kao poraz?

Ili samo odraz

Na dalje

I daleko

Boli koje su blizu

Šaljem preko

Da li u meni

Ili neko

Istine koje nalazim

Te su daleko

A kako onda nadjem u trenutku tvom

Kad si odustala kako se snadjem

U magli iz koje si obrisana ustala

Kako te pronadjem u blizini

Daljoj od boga

I od svega

Jer rekla si da nema više nikoga

I ničega

I danas staje

U sutra

A šta mi daješ

Od juče

Ti tako mrtva

A gde stajem

A gde me zaustavljaš

Na putu do sutra

Izvan kontrole sam

Samog sebe

I onih koji beže

Van kontrole sam

Snova

A snovima me vežeš iznova

Oh da na svetu ima toliko boli

Gledao bih izbliza

Ili još bliže.

[nagnamstajl]

Where I lay my head

Spržio sam ti ruku

U odsustvu grobova i meseca

A zar nije nesst

[nagnamstajl]

Čamac

Nežnost kao zaboravljeno obećanje

Izmedju ptice i čoveka

Zlobnice, cepaš moje srce doveka

Tišina i zagrljaj kao šumsko granje

U bekstvu sa lišćem oduvek i zauvek

Opet i daleko, još dalje

Životinjske glave sa zida gledaju

Duboko u mene

Pronalaze staro stanje, odmah iza mene

I ja sam ubio a da nisam ni trepnuo

I ja sam potonuo a da ti nisam ni rekao

Pruži mi ruku

Boso stopalo držiš ispod moje majce

Prislonjeno na moje grudi

Pruži mi i ruku

Priču više da ne dužim

I srce mi uzmi

Nemam više koga da gubim

Zube sam naoštrio na polomljenom staklu

Crkvenih prozora

Sebi sam oprostio

Sve laži u crvenom prahu usnulih prostora

Vene su mi kao zapete puške na mišićima

U bekstvu sa vukovima i piscima

Demone i aveti okružio sam svojim

Nedostižnim ambicijama

Uništim sve što stvorim

Jer bol je neosvojiva u kišama

Oh gospode jer ja pucam iz automatskih mostova

U nebo sa mecima i skitnicama

Ja odlazim preko reke u crnom čamcu

Nosim samo ruke tvoje na ledjima

I šapat tvoje kičme

U čeličnom rancu

I šapat tvoje kičme

Odsečeni jezik u grudima

Možda sam i ja čovek medju ljudima

Ali ne ličim više

Jer bol je neosvojiva

Kad je ispod kiše.

[nagnamstajl]

Tišine

Ajsa

Grad duhova nikad ne stasa

dovoljno

Jer ova zvezda samo je tvoja

I naša, Ajsa

Lubenice i njene koštice svetle kao svetiljlke

Po božićnim pijacama i predaje

Ajsa, one - ne daju me

Ajsa,

Krovovi grada padaju u tvoje ruke

I moj doručak

Ajsa samo je jedan, samo jedan

Odbljesak

Kada vozim ka tebi u snu

Ali nikad ne stignem

Nikad ne dodjem tu

Ajsa, tvoje su dubine daleko

A moje ruke su na dnu

Ajsa, baš tu

Mesec svetli kao tvoje ime

Ajsa, šta ću ja sa njim - ne

Mesec je sjaj koji osvetljava tvoje ime

Ajsa šta ću ja tu

Dubine su samo krivine

I kroz mene gore

Ajsa, tvoje ime nikad ne izgovore

Ajsa, mesečev sjaj gori kroz tvoje ime

Ajsa, na moje ruke padaju

Padaju samo tišine.

[nagnamstajl]

Fotografija

Lišcće koje pada na ringlu

Crvenu od besa i zla

Nada koja traje pola dana

Nestao sam u peronima

Zauvek i sada

Unutar mačke

U glavi punoj pakla

U Beogradu na stanici u pet ujutru

Izmedju prolaza i svetova

Baš negde izmedju

Ah kako sunce sija

I razmišljao sam o tudjem ludilu

Ali šta ću ja tu

Oh da li i mene tamo ima

Ali ja sam nikad i nigde

Bože puze u mojim venama

Autobuske stanice i crvene se ringle

I djavo je van fotografije

Ali on uvek prati me

Shvati me

Noćno nebo pada na pokrivku

Tvoje ruke od zlata, pitam se

Šta rade tu

Noć pada po krvi i potoku

Moje ruke od blata

I šta ja mogu tu

Niko ni ne zna šta se

iz mraka radja

Zato svako zna sve o tome

Šta svetlost sanja

Od njega si me sakrila-ukrala

Pa nemoj i od mene

da kriješ-kradeš

Zlobom odglumi mi stanje

da je od mene

Sve manje

Boginjo bubamara

Donosiš mi sreću

Od koje nesreću stvaraš

Moje je realno stanje

Boginjo mog nezasluženog dara

Ti me traćiš i moju bol stvaraš

Boginjo smrti

Od mene je sve manje

U mom oku drhtiš

I u mom stomaku razgovaraš

Boginjo moje probleme stvaraš

I uvek se pretvaraš

Sleti na moje kosti

Boginjo bubamara

I duni u dim

Neka sve poleti sa njim

Boginjo bubamara

Sleti na moje kosti

Boginjo smrti

Krila mi oprosti

Ti si van fotografije

A zauvek pratiš me

Ti oduzimaš i dodaješ

Kradeš i daješ mi sve

A od mene sve manje je

Bledim u fotografiji

Oh zlobo u dobroj istini

Dobroto, zlobu prihvati mi

Puzim i ne baratam ni sa čim.

[nagnamstajl]

Epitaf

Pišem

Slušam

Stojim

Neposlušan

Čekam

Brojim

Krojim

Nikad se ne bojim

Pijem

Padam

Svojim osećanjima

Ja vladam

A tamo preko reke predaleko

Na samrti čeka me,

Kao meni blizak neko

A na ulicama hoda ali više se kotrlja

Izmedju zgrada i u uglovima

krv moja brlja

A u mislima tvojim tamo

gde ja ne postojim

Na rodjenju mog deteta,

bivše dete moje novo

dete čeka

Da mu zavrne uši,

reši moje probleme u kojima

Sam do guše

Ali zar je ova duša moja već kazna

A srce mi je bušno

Oh da li vazda

Vidim samo preko

i unazad

Sad sam zao

U mračnu stranu stao

U crnu zemlju

se ukopao

Takav sam se tebi dao

Takvu sam te našao

Jer ja vidim daleko nazad

U mlade godine vampira

Kad je sve počelo

Jer ja osećam duboko u prazno

Kroz šare crnog leptira

Ja letim visoko

Ali po kazni

Dole ispod zemlje gde mi oko igra

Bos po užarenom kamenju ja gazim

Ja sam deo zagonetke

Ja sam žedj vampira

Ja sam deo tajne

Mrak na krilima leptira

Ja sam san majke

Tamnog vilajeta

Dubokog vira

Deo sam sreće koju sam zaboravio

Da je imam

Kotrljam se

Brojim

Promeniću sve

Što ne postoji.

[nagnamstajl]

Surrender

Krv promeni mi, i odluke

Zbog krvi što sam popio, popio sam

Odvoji me

Kao kosti

Izmedju ulica što su spojene

Pokosi me kao misli

U glavi urodjene

Odslušaj moju pesmu u kiši

Uspori me

Da ne trčim i da ne dišem više

Odrekni me se kao u piksli

Cigarete obojene

I tela sa trepavica koja vise

Usvoji moje organe sa kiše

Da ih ne kvarim više

Boginja dima u perifernom vidu

Farovi i zečije oči u dubini vina

Reči naslonjene jedna na drugu

Misli koji se vitlaju u glavi ali su u krugu

Dodir je iz mašte a san je predugo tu

Živeti dakle umreti

Ali umreti znači da si mi bila u sećanju

I u stanu

Danas kao sinoć u onoj kuli pored zaliva

Na odsečenoj ruci i mrtvom imanju iza svakog dodira, padnem

Poslala si moju krv da leti na krilima

Sa pticama

Poslala si moje srce da trne

sa zracima, na žicama

Ne sećam se tvog lica više

Ne sećam se ničega

Ne sećam se sunca više

Nestao sam u kišama

I ne dišem više kao nekad

Otkrio sam moćne mašinerije zaborava

U noćima bez predaha

Sve nestane u jednom dahu

I sve vidim izdaleka

Nadji tudje lice u zraku

Oh, predivna predaja

Privlačna strano očaja

Oči tvoje svetle iza ogledala

Ostadoh bez svojih očiju sad

Takva je noć bez predaha.

[nagnamstajl]

Zaključaj vrata

Previše vremena je prošlo

Sad su opet dani tu, letnji, lepljivi i prosti

Premalo je vremena prošlo da bih sada

Nešto hrabro preduzeo

Premalo puta sam te povredio

Previše puta sam nazad u rupu

otpuzio

Probaj jedan poslednji dah

Popij ljubavni napitak i otputuj u grad

Progutaj jedan poslednji atom snage

Dva su ti se organa pokvarila

A dva još rade

Sve tvoje ispovesti nose naočare za sunce

noću

Čeka tvoj u nogama oduzeti prah

U čudnom voću

Deo tvoje istine je samo mrak

Ali ja taj deo hoću

Pod srećnom zvezdom zaspao si 

Prošle godine probudiš se

Sa pola izgovora na sred njive

Ispred izvora svih neću ali hoću

Život je ipak život 

Ali njemu si kriv baš ti

I kinji te

U vitražima koji krvare ispod izvora

Tvog srca kaleidoskopa

A smrt se samo ponekad desi

Par puta u nesrećnom hodu

Ispod puta u dalekom preporodu

Baš lutaš u životnom uspehu

I uhvatilo te baš sad

Kako stavljaš ključ u vrata da udješ u stan.

[nagnamstajl]

Epitaf

Pišem

Slušam

Stojim

Neposlušan

Čekam

Brojim

Krojim

Nikad se ne bojim

Pijem

Padam

Svojim osećanjima

Ja vladam

A tamo preko reke predaleko

Na samrti čeka me,

Kao meni blizak neko

A na ulicama hoda ali više se kotrlja

Izmedju zgrada i u uglovima

krv moja brlja

A u mislima tvojim tamo

gde ja ne postojim

Na rodjenju mog deteta,

bivše dete moje novo

dete čeka

Da mu zavrne uši,

reši moje probleme u kojima

Sam do guše

Ali zar je ova duša moja već kazna

A srce mi je bušno

Oh da li vazda

Vidim samo preko

i unazad

Sad sam zao

U mračnu stranu stao

U crnu zemlju

se ukopao

Takav sam se tebi dao

Takvu sam te našao

Jer ja vidim daleko nazad

U mlade godine vampira

Kad je sve počelo

Jer ja osećam duboko u prazno

Kroz šare crnog leptira

Ja letim visoko

Ali po kazni

Dole ispod zemlje gde mi oko igra

Bos po užarenom kamenu ja gazim

Ja sam deo zagonetke

Ja sam žedj vampira

Ja sam deo tajne

Mrak na krilima leptira

Ja sam san majke

Tamnog vilajeta

Dubokog vira

Deo sam sreće koju sam zaboravio

Da je imam

Kotrljam se

Brojim

Promeniću sve

Što ne postoji.

[nagnamstajl]

Mrtvi pesnik

Viseći čovek sa stono lampe

Sto godina zaborava, kukovi iz pakla

Vrte se oko moje glave kao mašta

Tapete od mesa, ruke od travertina

Htela si da kažeš ništa ali rekla si svašta

Htela si da padaš kao kiša

Ali pala si

pala kao flaša

Htela si da voliš svakoga i sve

Postavila si mi odgovor

Odgovorila si pitanjem

Zar ne?

I deca naša trče u snu

I prazne flaše duboko na dnu

I osećaj prazan, puni se u zlu

Svaki se čovek menja kada mesec zaigra karte

Svaka je suza stena kad su oči pune rakije

Zna se da ne prepoznajem više ništa iako vidim sve

Ostao sam dužan djavolu ceo medeni mesec

Brao sam andjelima srca u voću, iza mesečine

Niko se nikad ne menja i niko nikad ne shvati se

Svaka je moja pesma o meni kao nekom drugom

Svaka slika naslikana dubokom rukom

Gori na vatri u stomaku predugo

Nadji me u ulici iza ugla

Pronadji me na kraju kafane, iza rugla

Zar ne možeš sve?

Htela si da zasijaš kao sunce

A zasijala si samo

deo trenutka na staklu

Htela si da odvlačiš pažnju andjelima

Nisi zainteresovala ni djavola

Osim najmrtvijeg pesnika

I svaka pesma je pesmetina

I svaki greh večeras pleše iza meseca

I svako zna tvoju tajnu ove noći

I svako je u raju jer je pakao zatvoren do tri noću

Ne haje niko više za tvoje stanje

Iz tog razloga i ja ponekad padnem

Ali tada ti ne haješ

A deca naša već se smeju u tudjem snu

Ona grle nas ali mi nismo tu

Osećaj prazan budi nas na dnu

Dobrota zla, zapravo ogledalo ispod tla

Dobrota zla zapravo ogledalo iza nas.

[nagnamstajl]

1000 godina

Pričao sam sa čovekom koji je kupio

Patnju, za godine daleke, prozirne

Za krv na staklu

Borio sam se sa životinjom u paklu

Koja je otela moju tugu

Tvoje oči

Svaki osećaj na zraku

Zaigra i poskoči

Prah tvog tela

Svaka godina života

Usnula i bela

Otisak i misao u piksli

Prsti na žicama

Osećaj dubok

U pticama

Razgovarao sam sa životinjom

Kao hladna suza u domu toplom

Kupila je za sitne pare

Oči krave

I tigrove šare

Borio sam se sa čovekom

U životu tudjem

I dalekom

Kazna u paklu pamti daleko

Oči tvoje u mraku

Slast na vratima raja

Postaje tajna iza kraja

Prah mog tela

Reč dugačka i vrela

Osećaj dalek u licima

Reč zarobljena u pticama.

Zatvorio sam oči

I hodao hiljadu godina.

[nagnamstajl]

Sa Miom na autobuskoj stanici

Probudile su mi se oči u kamenju na ulici

Kestenje pada iz tvog stomaka

Na moj lakat

Zaspalo mi je lice na narandžastim prozorima

Prošao mi je krvotok zajedno sa tramvajima

Pada mi krv ispod stakla

I na trgu sam zaspao

Pišao sam sa zmijama iza oblaka

U tebi sam zaspao

Na trgu sam ipak čekao

I čekao

Nikad nisam manje verovao sebi

I onome što osetim

Nikad nisam manje leteo čak i kad odletim

Nikada nisam više zaboravio

Svega što se ikada setim

Promenio sam sve

Promenilo se sve

Bez mene

I pašću kao suza

Niz kuhinju

I pašću kao kiša

Po pločniku

I zaspaću kao smrt

U voćnjaku

I pašću kao mač

I ostaću u kamenu

Promenio sam sve

I promenilo se sve

Uz tebe

Ništa nije isto

Pored mene

Ništa nije isto.

[nagnamstajl]

Gobleni

Krenuo sam da prošetam

Po perlicama od sunca da razvučem osmeh

Ušao sam u crvenu utrobu šume

Mesečinu i creva da prospem

Krenuo sam da promajem

Svuda uz put na živac nesreće da stanem

Duhovi u meni žive, i u venama

Krov se moje kuće urušava,

Moje srce beži daleko

Moja jetra se cepa i prokišnjava

Da li sam i ja sada daleko

Šta se sa mnom dešava?

Sahrani u sebe deo ptice

Ljubavnu pesmu

Ne pokaži nikad svoje pravo lice

Otvori plućne vene

pusti česmu

Neka sve arterije u mom telu

Zapevaju i zapene

Jer padam

Daleko padam ispod sebe

Krenuo sam da malo potrčim

Po ulicama od gume,

Kroz parkove, u neonske ruke glavu da gurnem

Krenuo sam malo da se sklonim

Da iza moje glave nijedan broj

Više ne postoji

Čudovišta u meni putuju

Rekom Aheron kao pruće plutaju

Do mene da otkriju tu tajnu

Podzemnog rama za goblene

Sutrašnje kuće

Vremena bez mene

Krenuo sam da se malo spustim do reke

Da malo mržnju opustim

I slike preke

Krenuo sam u toj vodi da zaspim

Ime da tvoje opet izgovorim i vratim

Duhovi u meni spavaju, i u venama

Delovi moje duše se odronjavaju,

Moje srce beži daleko

Moja jetra se cepa i odlazi od mene preko

Da li sam i ja deo rešenja

Ili sam već predaleko

Šta se sa mnom dešava?

Da li čuje neko.

[nagnamstajl]

Nevolja (Billy Idol- Eyes Without A Face)

Pogledaj kako boli me, hej

Unutar grada su sklonjene

Ožiljcima svojim

Izmami mi osmeh

Krvlju svojom napoji me

Znaš li kako sam besan

Miris ovog grada podseća me na....

Znaš li da sam grešan

Ukus kiše u ustima

Bljesak munje na tvojim zubima

Znaš li da sam zgažen

I malo uobražen

Znaš li da sam na kraju pobedio?

A i dalje sam poražen

Znaš li da te mažem?

Krvlju svojom sastanak zakažem

ispred konja

Znaš li da sam se sredio?

Sebe sa tobom uporedio

Oh vraćam se nazad, nevoljo

Čuo sam sve to ranije

Dodji mi u taj san, ali malo kasnije

Ja pratim slepe

Ali čujem bez greške

Ja se budim sa mrtvima

Ali živim duboko u tvojim grudima

Ja pokušavam da otkrijem

Ti ubijaš u meni razne sitnice

Oči na površine vode

Lice ubice - lice porodi

I dok padnem

Sanjao sam samo tebe

I dok opet ustanem

Našao sam samo sebe

I oslobodi - nek drhti sve

Duboko iza tvog oka

Razvučene slike preko neba

Tvoja noć koja

Iza dana vreba

Čekam te

Jer čekaš me

Vidiš moj bes

Ti vidiš sve

Ona voli svoju dečicu

Voli sva svoja mala stvorenja

Ona voli do smrti prečicu

Voli sve 

što se preko noći menja

Znaš li da sam se promenio?

Oh vraćam se tebi opet nazad nevoljno.

[nagnamstajl]

Epitaf

Pišem

Slušam

Stojim

Neposlušan

Čekam

Brojim

Krojim

Nikad se ne bojim

Pijem

Padam

Svojim osećanjima

Ja vladam

A tamo preko reke predaleko

Na samrti čeka me,

Kao meni blizak neko

A na ulicama hoda ali više se kotrlja

Izmedju zgrada i u uglovima

krv moja brlja

A u mislima tvojim tamo

gde ja ne postojim

Na rodjenju mog deteta,

bivše dete moje novo dete čeka

Da mu zavrne uši,

reši moje probleme u kojima

Sam do guše

Ali zar je ova duša moja već kazna

A srce mi je bušno

Oh da li vazda

Vidim samo preko

i unazad

Kotrljam se

Brojim

Promeniću sve

Što ne postoji.

[nagnamstajl]

Kosa

Rećiću ti sve ako ne kažem ništa

Sa trećeg sprata pada

Zlatna suza u ustima

Toneš kao zvuk zli u ušima

crvena kiša

Čuješ li je da rominja?

Omča oko vrata kao crna kosa

Ruke rastrgnute kao ptica

U sredini mraka

Tvoje srce kuca

Rećući ti sve ako ne kažem ništa

Usta su moja puna kiše

Oči su moje crne

kao sablasni kosač

Pridji mi bliže

Ubij sve svoje snove noćas

I umirem jer ne umem da dišem

I ne vidim više ništa

Jer sada vidim više

U dubini tvog oka

Na tlu tvog srca

Ali samo na kratko

Slikaš mi izdaju po staklu

I jurim do posla

Okliznuću se

Duboka je noć kao tvoja kosa

Rećući ti sve ako ne kažem ništa

Iskidaću ti ruke i noge i stomak i

Zaspaćemo ispod mosta

Rećiću ti sve ako ti ne kažem ništa

Duboko u tebi su moji prsti

I po njima unutra trčiš

Duboko u meni su tvoje kosti

I meso iza potoka

I krvotok iza otoka

Rećiću ti sve ako ne kažem ništa

Na trećem rebru tvog mosta

Počela je kiša

Ispod šestog sna

tvog nespavanja

Lobanja oko vrata, užareni nokti od stakla

Usta su tvoja puna krvi

Na mojim rukama tvoje telo tone

I tvoj glas se mrvi

Slikaš mi predaju po staklu

I jurim do posla

Okliznuću se

Duboka je noć kao tvoja?