newartsandstuff-blog - Tumblr blog

[newartsandstuff-blog]

Tijanin zakon

Koliko nam je poznato, prihvaćen je Tijanin zakon, koji se zalaže da ubice i sliovatelji dobijaju doživotne kazne u zatvoru, bez mogućnosti uslovne slobode. Što je jako pohvalno, ako se to radi da bi se poboljšalo stanje u državi. Isto tako nam je poznato da je Skupština progurala svoj, novopečeni,  zakon o državnim neprijateljima, sa opravdanjem: ‘’MaLo SmO DoDaLi taĆakA u TijAnin ZakOn’’ 

U stvarnom životu se dešavaju ovakve stvari, dok na filmu, odnosno, zbog filma imamo, malo, drugačije stvari. Svako, iole razuman, bi trebalo da ima mišljenje kako je silovanje i umijanje loše, bar ja tako vidim te stvari.

Dakle, 2019, godina je, a ljudi pišu/izgovaraju sledeće:

He was hot. I can’t believe i’m writing this about a serial killer. 

Literally why the fuck was Ted Bundy so hot. 

I know he’s a murderer but we can say Ted Bundy is hot right? I mean  (Zac) Efron is going to play him. Feel like that’s OK.

Večina ljudi ne prati ubistva i dela serijskih ubica, ali kad u 2019, godini, Netlfix izbaci seriju, pa film, i onda na sve to, glavnu mušku ulogu igra jedan od najseksepilnijih muškaraca današnjice(po podacima koje imaju modni časopisi), onda te teme dobijaju pažnju. I šta sledi posle toga, naslovi kao što su *5 hottest insane murderers*. Sva sreća pa imamo gugl, ali i bez njega, znamo makar naziv jednog od ubica. Ali šta ne znamo, imena žrtava. To što se desilo svakoj osobi je jako tužno, tragično i užasno.

                             sva imena žrtava treba da se znaju i čuju

I sad, ovde nastpa Holivud, koji kroz godine i decenije prikazuje delove života, kada ih prikazuje, koje njima odgovaraju, a pogotvo kada se stvaraju fillmovi sa ovakvom tematikom. Pogotovo kada je film o serijskim ubicama, ne treba Zac Efron dda glumi simpatičnog serijskog ubicu, i da ne obraćamo pažnju šta je uradio, ali da balavim nad njegovim pločicacama na stomaku. Žrtve, koje imaju imena i prezimena, treba da budu sastavni deo priče, ako ne i ravnopravan sa glumcem čiji je posao da igra ulogu serijskog ubice. To je uradio, ubijao je, koga je ubijao - devojke. Onda brate mili snimi, prikaži, i reci koga je ubio! 

[newartsandstuff-blog]

Drama

Vraćam se na Ju Tjub, Ju Tjubere i poznate vlogove. Kao što sam već  napisao u nekom od prethodnih teksotava, kada si ju tjuber, i svnimas se svakodnevno ili na nedeljnom nivou, delimično, otvarap vrata apsolutnim strancima da ti uđu u tvoj život koliko-toliko. 

I zašto sad pričam o ovome? U prethodnih par nedelja, desio se veliki muzički festival pod nazivo Koačela, i svi poznati ju jtuberi su otišsli tamo i snimali vlogove, video, reportaže... Nije ni bitno, i pošto živimo u društvu gde je svako dao sebi za pravo da bilo šta komentariše, tvrdi i tako dalje nastala je drama oko jednog poznatog šminkera. 

E sad, uopšte neću ulaziti u to šta je on uradio ili šsta je bilo ko o njemu rekao, već o tome šta tuđe mišljenje može da uradi tebi, tvom radu, poslu.... generalno svemu! 

Naravno, ne treba braniti osobu ako uradi nešto loše, sa  strane pravda, ali isto tako ne treba neki Pera Perić iz Čilea, da napravi video o tome kako on misli da taj šminker, navodno, drži kučiće zavezane za lanac u dvoriptu, i onda taj šminker, izgubi klijentelu,  jer se neko našao pametan da laže i pravi video, jer ponovo, živimo u vremenu u kojem toliko informacija procesuiramo iz minuta u minuta, da niko ne može da zna da li je nešto instina, laž, fora ili bilo šta drugo. 

Znam da ovaj primer nije najbolji, jer je izmišljen u pisanju, ali takve stvari se dešavaju na internetu. Ja napravim neki video gde prozivam nekoga ko je mnogpuno uticajan, ljudi kliknu na moj video jer niko ne voli tu osobu koju prozivam i krenću da napadaju tu osobu. 

Koliko god mi postali libernalni, otvoreni i koliko god se nama otvorili ‘’novi horizonti’’ u svakom aspektu bića. mnogo dajemo sebi za pravo. Kreatori bilo čega, moraju mnogo da se paze šta rade, pričaju i plasiraju gledaocima. Ali ne sa npr etičke strane, već generalno, da li će se Peri Periću iz Čilea svideti to da li sam ja Vegan ili ne. 

Evo primera, moj omiljeni primer, Kevin Hart(ne znam šta je on sve, glumac, komičar, morom, reper... stvarno ne znam, ali svakako je loša osoba u ovom primeru) je trebalo da vodi Oskare ove godine. Kada je Oskar to objavio na internetu, svi ljudi su povileneli i krenuli da prečešljavaju njev instagram od pre hrista i naleteli su na tvitove iz 2012 ili 2014 gde je bio ekstremno hommofobičan, i te, KONKRETNE, informacije su slali Oskarima dok Oskari nsu odustali od njega, i zamenili ga sa ne znam ni ja kim. A pošto u online kulturi, mnogo su popularni videi izvinjenja(u tom trenutku bilo je par ju tjubera koju su se zvinjavali i toliko su loše to urtadili da su ljudi pravili meme i parodije od tih videa), on nikada se nije izvinio i nikada nije rekao da mu je žao, i ljudi su počeli da ga masovno bojkotuju, što je apsolutno fer, jer to znači da je i dalje homofobičan. A ako si javno homofoičan a ‘’GluMaC’’ si, je isto kao da si švor a ušao si u Tom Ford prodavnicu = Ne funkcioniše baš najbolje. 

Ljudi treba da budu prozvani samo za stvari za koje postoje dokazi. TAČKA. 

[newartsandstuff-blog]

MLC - Millenial Life Crisis

Ako ćemo iskreno, milenijalci su jako jednostavna bića. U svakodnevnom životu, nije potreban bilo kakav vid ‘’stućnog’’ filozofiranja na bilo koju temu, a pogotovo ne na nemu stvarri po kojoj su milenijalci ‘’poznati’’ - film/ tv serije i  kompjuterske igrice, kao i stavovi individualaca koji se stvara nako konzumiranja ove dve stavke. 

Film/ tv serije 

Milenijalci vole filmove/tv serije više nego bilo šta drugo na ovom svetu.Odrastali smo na filmovima kao psto su Cluless, ligaly blonde, Mean Gearls, Matrix... i samim tim malo razvili neki stav o životu. Nemojte da me pogrešno shvatite, apsolutno ne mislim da su ovi filmovi kvalitetni filmovi , sa nekom dubogoumnom pozadinom, i sa još dubljim značenjem. Samo mislim su ovo proste forme koje ostavljaju veliki uticaj na gledaoca. 

Kompjuterske igrice

Ja, lično, nikada nisam imao bilo koju konzolu osim/pored kompjutera. I dan danas, ne znam da korsistim džojstik kao čovek. Za mene su tastatura i miš zakon. Ali pošto ne gledamo mene, a ni način na koji se igra igrica, to apsolutno nije bitno. Svako od nas je nekad igrao neku igricu, moj favorit, i dan danas je, Lara Croft zvana Tomb Raider. Ova igrica je opstala mnogo godina, i dalje se razvija( da ne kažem, uzima pare na baš loš storytelling) i pored toga, ponovo snima filma, tačnije jedan film. 

Samo da rezimiramo, bilo kakva vrsta filozofiranja na temu serija filmova igrica idt. sa milenijalcija je apsolutno nepotrebna, jer gledanje filma, kod nas, nije samo gledanje filmova, taj film gledam ja i moj telefon, ili seriju ili igranje igrice. Ulazenje u dubinu teme i ideje životna kroz objektiv/scenarijo kvari sam osecaj koji to sedenje za ekranom stvara. 

[newartsandstuff-blog]

Validacija

Malo mi je muka od želje za velidacijom. Naravno, mnogo je lepo kada smo  podržani nakon nekog napravljenog, odnosno stvorenog, rada. Aplauz, ocena, pohvale, nagrade... Sve je to super. Tacnije, ne dolaze u obzir samo takve stvari, već i viziranje, posao i dejt sa nekom osobom preko aplikacija za upoznavanje. Ali sa druge strane, osećamo se grozno kada smo odbijeni na bilo koji način, apsolutno bilo koji način.

Ljudi žele da budu validirani, to nam diže, ko išta drugo, ego. Volimo da čujemo kad nas neko pohvali, kad nam se neko divi, kad nas neko potapše po ramenu, dok sa druge strane, u najmanju ruku, kritika, nas ubijaju i spremni smo, na bog zna šta, kad čujemo nešto, iole, negativno. 

Ajde da se zapitamo zašto ljudi stvaraju bilo šta? 

Zato što žele da ljudi vide njihov rad? Zato što žele da edukuju široke, ili ne toliko široke) narodne mase? Zato što je lepo otići u neki prostor i videti šta neko misli o nekoj random aktuelno temi? 

N E! (ustvari, možda, ako je osoba koja stvara mlada, luda i zelena, što bi se reklo u žargovu) 

Ljudi stvarraju jer su, koliko toliko. egocentrični, jer smatraju, što bi se reklo deep down, da su oni najbolji za stvaranje tog rada na određenu temu. Može se reći da samim ti što su egocentrični, hoce da čuju neki govor o tome kako su inovativni, originalni bla bla bla. I sad, ajde da zamislimo neku osobu srednjih godina, koja je prvi put napravila izložbu, relativno laku za realizaciju, pre 4 dana, a pre toga se bavila hidrologijom.

 Da li stvarno mislite da je ta osoba napravila tu izložbu da bi prikazala nešto ekstavagantno/inovativno/novo ? 

[newartsandstuff-blog]

filmski festivali

Svi na svetu i njihove babe i tetke su upoznati sa konceptom festivala. 

Kako su se razvijale umetnosti, tako su se razvijali i festivali, logicno. Ali sad bih se usresredio na filmske festivale. 

Festivali su mesta, organizovana od strane ljudi, kako si se prikazali filmovi u određenom broju kategorija. Napraviš film, izmontiraš ga i nakon svetga ga pošalješ na festival. That seams legit, right? Možda je to tako izgledalo na prvom festivalu na svetu.

Kako su se razijale države, u svim mogućim sektorima, tako je i želja za novcem krenula da raste. I da skratim malo ovaj čas istorije - Danas, na filsmom festivalu poznatom svima kao Oskar, PRODUCENTSKE kuće plaćaju OGROMNE količine novca( u obliku donacija, reklama...) samo da bi njihovi  ušli u neki uži krug. Kapitalizam. 

U svom tom haosu, kao i svaki put kad se napravi haos, postoji pokret otpora koji se zove online festivali. Alternatnivni festivali, koji daju mogućnosti mladim autorima da se ‘’probiju’’ na scenu, ako tako mogu da kažem.

ALI, kao što su već pomenjeni Oskari postali gladni novca, tako, sa razvojem online festiva, su i alternatnivni festivali krenuli da se ‘’bahate’’. 

[newartsandstuff-blog]

Privatnost

Ako već pričamo o digitalnoj umetnosti, privatnost umetnika, odnosno kreato je jako bitna stavka ovoga. Naime, uzeću kao primer YouTube vlogere. Njihov posao je da se snimaju po svim mogućim društvenim mrežama, kače malo bolje koncepirane videe na svoje youtube kanale, uzimaju sponzorstva od random kompanija da bi živeli....

Gledaocima, a pogotovo deci, koji imaju priliku da gledaju svoje omiljene kreatore u svako doba dana ili noci u svakom cošku nekog grada, se stvara određena, a ja bih rekao, patološka slika o njihovom, imaginarnom, odnosu. 

Evo ga jedan primer, pre par godina, pratio sam neki kanal sa meditacijama i jogom. Devojka koja je ‘’vlasnica’’ kanala nikada nije snimala, tj. vlogovala, svoje odlaske u markete, prodavnice, već samo i iskljucivo meditacije i jogu. I od jednom, ona krene da se snima, i ja pored gledanja vežbi krenem da gledam kako jede sladoled posle teretane, kako mnogo voli gucci brend, itditdti. 

Da skratim priču, u jednom trenutku je  snimala neku tešku životnu situaciju, ne mogu da se setim šta je tačno bilo, ali znam da je imalo veze sa tumorom. Gde je ona objašnjavala šta i kako. Posle gledanje XY njenih vlogova, meni je bilo nje žao. Skoro sam se setio nje i zapitao se gde je i šta radi. 

Naravno, ako imate imalo empatije prema nekome, biće vam žao te XY osobe koja prolazi kroz težak životni period, ali ja, Bane, iz Žarkova, koji je u tom trenutku išao u srednju školu, razmišljam o apsolutno nepoznatoj instutorki joge iz, tipa Australije, gde je, šta radi i kako je. 

I sve to zahvaljujući snimanjem svojih shopping trip-ova u Sephora-u, Walmart itd.  Valjda, je samovoljno odlučila da će dozvoliti ljudima da vidi gde živi, čime se bavi van joge i meditacija. I kako je sve to kranulo nizbrdo, mislim, da se isključila sa YT-a.  

Moje mipljenje prema vlogerima, koji prikazuju njihov svaki minut i sekundu na društvenim mrežama je, U GO GURL, ako možeš to da radiš i kako si srećan, GOOD 4 U!!! Ali isto tako mislim, da ljudi koji prate te iste kreatore, moraju da naprave granicu između njih i sebe, jer VI NISTE PRIJATELJI, pa da možete da dolazite nekome ispred kuće u 4 ujutru kako bi ste se fotkali.  

Ljudi sebi daju mnogo prava za bilo kakve odluke koje uključuju i druge ljude. 

[newartsandstuff-blog]

Nostalgija

Kako je moguće da 9 od 10 filmova/serija, napravljenih po knjiga, budu sranje? To mi nikada neće biti jasno, no, nema veze. 

Knjiga/film moje mladosti je, svima poznat, Hari Poter. Čarobnjaci, leteće metle i ostalo. Izdržali su prva 3 dela filma da ne unište, ali onda posle je sve otišlo u *********. par godina kasnije, filmovi se završavaju, J K Rowling na svom Tviteru piše ‘’privatne’’ detalje o svojim likovima iz knjiga. Jedna od Stavki, npr, da je Dambldor gej. (nije kao da nekoga priga za to, ali u najnovijem mogućem nastavku HP-a, vidimo ko je njego dečko, tako da izgleda da treba da nas interesuje).

Naravno, ovaj rent nije direktno upućen Harry Potteru ili J K Rowling, već samom sistemu koji uništava kreativnost, podstiče reciklažu, ali isto tako plaća svaku kap koju izvuče. Money makes the world go round, right? 

[newartsandstuff-blog]

Preseksualizacija LGBTQ+ zajednice na ekranu

Ne znam, ovo mi je baš bolna tema, koliko i prijateljica Ana Brnabić. Baš hevi, što bi mladi rekli. 

Ako pričamo o filmovima, konkretno, oni veliiki broj filmova prikazuje LGBTQ+ parove kao neke monstrume koji žive od seksta, a ne od vazduha i  vode. AJde, okej, to su filmovi, niko ne veruje skroz u te pokretne slike koje se prikazuju na TVu, internetu, bioskopima, galerijama...

Ohh wait... 

Da, većina ljudi koja već ima problem sa tim, posle gledanja bilo čega što ima i najmanju mogoguću količinu LGBTQ+ konotacije, kad vide da par ima odnose 4 minuta na ekranu od mogućih 5, je jako UdArnO za njihove male, pametne glavice. 

I onda smo dobili predivnog, prepametnog, pretalentovanog italijanskog reditelja Luka Garadinja koji je rezira Call me by your name, po knjizi americkog pisca Andrea, ne mogu da se setim prezimena. 

Film koji prica o prvoj ljubavi, koja se nikada ne zaboravlja. blablalba. And guess what? 

Čak i u ,baš malo eksplicitnim scenama, nije ništa preseksualizovano. i to je jedan od razloga što potujem Luku Garandinja.  Prikazao je ljubav između 2 muškarca u  vremenu kada to nije bilo prihvatljivo, na najbolji i najobjektivniji način koji je generalno moguće.  Scene i kadrovi, u kojima ima ‘’akcija’’ ne vidimo to kao seks, već kao izražavanje emocija svom trenutnom partneru, kao što bi trebalo svuda da bude prikazano. 

I za kraj, 

Dear str8 people, 

molim vas, isti smo svi jebeno, ne pravite od nas karakondžule koje samo o seksu razmišljaju. I mi, kao i vi, imamo emocije, osecanja, želju da volimo i da budemo voljeni. Znam da je teško poverovati, ali tako je. 

Thank you for coming to my TED Talk. 

[newartsandstuff-blog]

Intervju sa Parker Ito

Parker Ito je američki umetnik čiji se rad prvenstveno sastoji od slikanja, instalacije i veb-baziranih slika. Njegov pristup umetnosti pod utiecajem interneta rezultira velikim radnim radovima proizvedenim u kratkom vremenu. 

Ajde nešto da kažemo o njegovom rođenju. ~~~~

Parker Ito je rođen 1986. u dugačkoj plaži  ;;;;;;;;;))))) (Long Beachu) , u Kaliforniji, i tamo je odrastao.

Milsim da je to dovoljno. 

Intervju se završava rečenicom, ‘’ I don't really see an end because this work could be re-blogged forever and each time work is photographed it is reactivated’’ (nadam se da nam ne treba prevod).

Život u modernom dobu znači živeti u vremenu gde su slike i kratki video formati dominantni, a ne dugački tekstovi i recenzije o bilo čemu. Što je apsolutno fer. Previše smo zasićeni informacijama o bilo čemo što ima format samo fotografije ili video, zašt bismo čitali bilo šta što je duže od 3 kratke rečenice? 

Nismo u mogućunosti da se skoncentrišemo ni na šta iole ozbiljno, jer po ceo dan gledamo/slušamo/čitamo neke finormacije koje nas uopšte neintereju.

COOL = cool kewl or kool

Čitajući inrwevju svatam da se gospodin Parker igra. Bukvalno samo igra. Ništa drugo ne radi. Njega umetnost je ‘’čitana’’ kao konceptualna, ali on sam kaže da nije. Sam kaže da su njegove skulpture i slike ‘’ravne’’ bez ikakve dubine. 

e sad 

ja imam pitanje za vas,

Zašto bi se bilo ko posle umetnikove rečenice dublje ubacivao u analizu nečega što nema težinu da bude analizirano? 

Thank you for coming to my TED Talk. 

[newartsandstuff-blog]

Izbrisani dečak

Umm da. Sinoć sam na Festu gledao ‘’boy erased’’ , film snimljem po istinitom događaju, o gej momku kojeg roditelji šalju u ‘’školu’’ za transformaciju GayToStr8. 

spojler; nije transformisan 

Back to the story, volim ovakve filmove, koji se bave događajima koji su se dogodili. Otac glavi otac u katoličkoj crkvi, majka domaćica i sin, gEj, student, u Americi tokom 2000ih godina. Pun pogodak za Holivud. 

Način na koji se manipulišu razum i razmišljanje religijom i postavljanjem pitanja o ‘’pravednosti’’ hrišćanskog života je očaravajuć. Smatram da je religija jako uvrnuta i bolesna mašina koja funkcioniše po svojim pravilima, bez obraćanje pažnje na ljude kao ključne faktore u tim organizacijama i krugovima. 

Film ‘’Boy erased’’ je SAVRŠENO sredstvo za prikupljanje materijala i otvaranje vrata za diskusije po pitanju PRO/ANTI LGBTQ+ osoba. Počevši od toga da je napravljen po istinitom događaju, znamo da nije apsolutni holivudski bulls***(malo mora da bude, jer se prikazuje širokim narodnim masama)

Samim tim što se prikazuje širokim narodnim masama, ljudi koji su odgledali film i  imali bilo kakav stav o LGBTQ+ osobama, nakon gledanja filma i razgovoa sa prijateljima, su u obavezi da pričaju prvo o filmu a onda o ne str8 osobama. 

and finally, gledajući film u Beogradu, u Sava centru, video sam(A i malo čuo) da ljudi ne izgledaju toliko zatucano po pitanju ljudiskih prava. 

Mislim da je film najveće blago koje je stvoreno, posle wc-šolje i interneta, jer kompleksnu priču koja nije razuvljiva većini, može da prikaže svima i da mogućnosti većini da se uključi u diskusiju o tome. Mislim da ne postoji ni jedan jedini mediji koji funkcioniše kao film - filmadžije moraju da stvaraju kako bi razvijali kulturu, podsticali razgovor, prihvaćanje i ravnopravnost. 

[newartsandstuff-blog]

[newartsandstuff-blog]

DiGitAlne UmetNosTi(?)

Danas svako može da napravi/nacrta/stvori/prekopira (nešto) i to da nazove umetničkim radom, što je skorz legitimno ali gde se pravi razlika između umetnika i osobe koja stvara? 

Kao, na primer, reaction gifs i meme. najbolja i najgora stvar koja se desila internetu.

                                Zašto? 

To je S M E Ć E interneta, ali toliko je rasprostranjeno i lako razumljivo da svako može da ih stvara. Postoje Intagram-Facebook-Twitter profili, koji zarađuju veliki novac samo  od kopiranja mema bilo koje vrste