pavlovicivanrdc

[pavlovicivanrdc]

Da li je moguće bolje upravljati IT projektima u bankama?

Do pre par godina sam mislio da su kolege koji u velikim IT projektima gledaju nekoliko koraka unapred zaista posebni. Danas pored toga da su posebni mislim I da jednostavno imaju iskustva u takvim projektima I možda još važnije dobro razumeju svoju ulogu u njima.  

Iako se najzanimljiviji primeri verovatno mogu vezati za zamene Core systema (gde sam posredno ili nesporedno svedočio situacijama da jedan od vodećih CBS provajdera na svetu jednostavno ne može da obezbedi primer uspešne implementacije svoje platforme u regionu ili da jedna od najvećih konsultantskih kuća ne može da pronadje dobar primer CBS projekta koji nije bar jednom bio u velikom problemu/krenuo ispočetka), svedoci smo I da mnogo manji projekti često bivaju neuspešni pre svega iz vremenske perspektive (a vreme je naravno novac – ne samo iz perspektive dodatne upotrebe resursa, već I nedostupnosti istih tih resursa za druge projekte).

Obzirom da meni lično projekti predstavljaju ozbiljan profesionalni izazov (često kažem da jedan projekat u razvojnom smislu može da vredi više od nekoliko godina operativnog rada na nekoj temi) pokušao sam da analiziram neke osnovne probleme I kako ih prevazići.

Pisanje “poslovnog zahteva” uglavnom je problem sa kojim se suočavaju banke koje nemaju iskusne Business analitičare (BA). Jednostavno ne verujem da postoji biznis korisnik koje ne ume da definiše svoj zahtev, osim ukoliko ga ne primoravate da ide u tehničke detalje (npr da definiše neki svoj zahtev na nivou konta/transakcija, polja u DWH/CBS itd) ili mu ne ostavljate prostora za naknadnim izmenama. Ovaj problem se generalno može prevazići Agile pristupom gde umesto detaljno definisanog poslovnog zahteva krećemo od direktnih razgovora izmedju poslovnih korisnika I developera I definisanja manjih funkcionalnih celina koje onda gradimo kao lego kocke. Kod ovakvog pristupa, developeri ne gube vreme namenjeno projektu čekajući da definišemo delove koje u početku nismo spremni ili kod kojih nismo sigurni, a u većini slučajeva neki tehnički detalji koji poslovnom korisniku nisu poznati developer može u samo nekoliko upita u baze proveriti I obezbediti input za analizu I odluku kako definisati neki razvoj (vrlo često u ovim iteracijama developeri ponude I dosta bolje rešenje od poslovnog zahteva 😉). Kasne izmene ne treba smatrati problematičnim jer će nam takva kultura dosta olakšati donošenje odluka I samim tim brze rezultate koji će nam kasnije dati I prostor da se negde vratimo I nešto doradimo.

Project management je dugo godina bio po meni jako potcenjen, ali verujem da se to polako drastično menja I da danas PM-ovi mogu da prave veliku razliku na projektima. Iako će mnogi reći da PM-ovi ne treba da ulaze u content projekta (već da je njihova jedina obaveza da vode računa da se projekat odvija u roku, scope-u I budžetu), ja lično mislim da PM u ozbiljnim projektima mora da razume dobro projekat (iz mog isksutva najbolji PM-ovi su ustvari bivši BA) da bi mogao da:

·        racionalno koristi svoj najskuplji resurs (ljude) – nije mi teško da zamislim situaciju da zbog nerazumevanja teme od strane PM-a na dvočasnovnim sastancima sedi I desetak ključnih eksperata, a uglavnom je potreban jedan ili dvoje (pa umesto 4h potrošimo 10x2=20h)

·        uključi na vreme adekvatne kolege/org. jedinice

·        prepozna critical path u projektu - jako je bitno razdvojiti proklizavanja taskova koja direktno usporavaju ceo projekat I utiču na kašnjenje većeg broja narednih taskova, od proklizavanja onih taskova koji nisu na critical path-u

Takodje pored standardnih PM zadataka, verujem da je posao PM-a da prepozna kada neko od članova tima ne razume svoju ulogu u projektu i da mu na to skrene pažnju (share and explain project language and methodology/clarify roles and responsibilities/formalize a project charter with golden rules). Često se dešava da se ključni ljudi u projektu drže svojih funkcionalnih oblasti ne razumevajući da uloga npr. stream leader-a očekuje od njih da se pobrinu da se izvrše i taskovi i drugih org. jedinica za koje stream leader nije funkcionalno nadležan. U smislu obezbedjenja resursa na projektu (najčešći slučaj da zaposleni nisu 100% na projektu) važno je da PM primeti i kada je neko od kolega u problemu da izdvoji vreme za projekat, pogotovu kada do toga dolazi iz nerazumevanja funkcionalnih menadžera o potrebnom angažovanju na projektu i da na to ukaže.

UAT je za mene najveće iznenadjenje gore navedene ankete. Dobro pripremljen i izveden (po mogućstvu i automatizovan UAT) nam je daje mogućnost da na vreme (ranije u projektu) uvidimo nedostatke i vratimo na doradu, a kasnije i re-testiramo i poštedimo sebe mnogih problema u poslednjoj fazi projekta ili sutra na produkciji. Na kraju, ne zaboravite da “Only half of programming is coding. The other 90% is debugging.”

Change management – u anketi prepoznat kao najveći izazov. Iz mog ugla savet da nikada ne potcenjujete vreme i resurse za „change management“, kao i komunikaciju vezano za izmene na projektu. Takodje gradite ulogu Project/product owner-a kao nekoga ko će donositi odluke o (ne)potrebnim promenama, odnosno braniti te odluke pred sponzorima projekta.

[pavlovicivanrdc]

Interesting Open banking cases

Deposit Solutions - open platform that allows banks to offer attractive third party deposit products to their own customers through their existing accounts, with mission to establish Open Banking as the new industry standard for the deposits business. Deutsche bank’s 7m retail customers in Germany use Deposit solution to funnel savings to third-party lenders, and Deutsche is planning to roll out it to the 13m clients of its Postbank brand, its 4m retail clients outside Germany, as well as its small business and wealth management customers.

Use case: platforms like Deposit solution allows you to apply light balance sheet-high income strategy and offer your clients third party products

My hint: enrich your m banking channels with your partner’s products (like insurance or investment funds)

https://www.deposit-solutions.com/

Plaid – used by digital financial services to make it easy for their customers to connect their bank and investment accounts, regardless of where they bank (11,000 institutions across the US, Canada, and Europe). From recently Plaid provides the permissioned connection to financial accounts via Microsoft Excel experience. After linking account(s), the individual have access to their balance and transaction history, providing an up-to-date and holistic financial picture.

Use case: if there would be Plaid in Serbia you would be able to approach all bank (or even leasing, insurance, pension/investments funds) accounts of your (potential) clients and use that data for credit scoring...

My hint: Be local Plaid or change traditional scoring with the Plaid available data where you check creditworthiness using real, up-to-date financial data provided directly to you.

https://plaid.com/eu/

 Flux - works with major retailers and banks across the UK and automatically delivers digital receipts to customers banking app. Customers simply pay as normal using a Flux-enabled bank card and Flux attach a receipt in their banking app, thanks to integration with your retailer’s existing POS system.

Use case: partnerships with Flux based platforms create eco-system and higher level of customer experience

My hint: be eco-friendly, give your customer added value and collect data for better customer segmentation that can be used by bank and sold to retailers. Use two services, bank and bills at the same time for a wholistic solution and financial education of client.

https://www.tryflux.com/

[pavlovicivanrdc]

Zašto je primena Big Data i mašinskog učenja zanimljivija bankama u Fraud menadžmentu nego u kreditnim rizicima?

Pre par meseci smo u firmi dobili priliku da organizujemo sastanak na neku od tema po izboru sa specijalizovanim analitičarem jedne od najvećih svetskih konsultantskih kuća u oblasti IT-a, i kao kompanija koja ima jako uspešne Big Data projekte u TelCo industriji I koja želi da tu tehnologiju I znanje plasira u bankarskoj industriji, izabrali smo temu “Data lake u CEE bankarstvu”.

Na tom sastanku ja nažalost nisam dobio odgovor na pitanje koje me muči “zašto se pre svega IT direktori u CEE bankama (još uvek) masovno ne klade na Date Lake tehnologiju I zašto tom tehnologijom ne pokušavaju da reše bojne zahteve iz različitih biznis odeljenja, a gde se kao showstopper-i često pojavljuju problemi nedostatka podataka, nemogućnost real time obrada ili preskupih I prekomplikovanih projekata proširenja I integracija postojećih DWH ili relacionih baza podataka”.  Međutim kao osobi koja dolazi iz Credit risk-a na nekom portfolio nivou I koga su davno naučili da su ostali rizici tu, ali da je Credit risk ono što boli banke u Srbiji, malo me je iznenadilo što se na tom sastanku mnogo češće čulo “Fraud detection” nego “Probabilty of Default”… medjutim slične rezultate zabeležili su I drugi (ispod primer The Economist-a) pa me je to nateralo da se malo zainteresujem za temu “Zašto Fraud?”

Fraud menadžment je dugo u bankama bila tema kojoj se nije poklanjala prevelika pažnja…uglavnom zbog toga što se Fraud uglavnom vezivao za poslovanje sa karticama (kažu da kriminalci ne vole “slow transactions” pa im platni promet nije bio zanimljiv), a čak I u Americi je važilo pravilo da su kartice toliko profitabilan proizvoda da nije problem podneti čak I nekoliko procenata prevara…medjutim “Instant payment” I “open banking” donose nešto što bi po Covid terminologiji nazvali “new normal”, a to su “real time payments”… spore transakcije koje postaju brze, nose visok rizik, ali ni približno iste prihode od naknada kao kartičarski biznis…još jedna jako bitna novina je da su za razliku od transakcija karticama, gde učestvuju minimum 3-4 strane, “instant payments” ustvari peer to peer transakcije koje odlikuje jako malo podataka (originator, beneficiary, iznos, vreme) pa smo prinudjeni da bi ih razumeli da ih obogatimo dodatnim podacima kojima banka raspolaže ili ih može nabaviti od 3rd party provajdera.  

Kako se na ove izazove može odgovoriti primenom data science-a imao sam priliku da vidim na primeru jednog od vrhunskih softverskih rešenja za monitoring transakcija (bilo da pričamo o prepoznavanju Fraud-a ili finansijskog kriminala/pranja novca). U pitanju je IBM-ovo rešenje SaferPayment koje se zasniva na realnom vremenom (ili bar near real time-u), profilisanju učesnika u transakciji, cross channel pristupu, obogaćivanju dodatnim podacima I sve većoj upotrebi mašinskog učenja pored još uvek neizostavnih ekspertski postavljenih scenarija. Kada govorimo o profilisanju učesnika, cilj je da u u realnom vremenu razumemo istoriju transakcija originator-a, beneficiary-a, ali I to kako se originator ponašao ranije kao beneficiary I obrnuto, kako bi ustanovili eventualno postojanje nekih protočnih računa ili kruženja novca u cilju zamagljivanja pravih učesnika u transakciji.

Primena cross channel pristupa nam može biti dvostruko korisna. Prvo da smanjimo false positive rates I poboljšamo korisničko iskustvo naših klijenata. Naime, nije dobra situacija kada korisniku blokiramo neko e-banking plaćanje zato što je inicirano sa nelogične IP adrese, na primer sa neke egzotične destinacije, a da nismo u stanju da nadziranjem drugih kanala (na primer transakcija kartica sa pinom ili drugim teško kompromitovanim elementima zaštite) razumemo da se klijent verovatno nalazi na toj destinaciji I da transakcija nije nelogična. Takodje, možemo sebe zaštiti od često vidjanog scenarija da novac dolazi kroz jedan kanal (npr e-banking ili cash in ATM-ovi), a odlazi kroz neki drugi kanal (npr. kartičarske transakcije). Samo postojanje silosa u bankama (kada svaki kanal ima svoj Fraud softver) čini banku mnogo zanimljivijom kriminalnom svetu.

Pored cross channel-a, jako bitno je da banke ulože I u integraciju dodatnih baza podataka I na taj način obogate postojeće podatke. Pre svega ovde govorimo o nekim identifikacionim podacima I logovima sa servera koji nam mogu pomoći da identifikujemo I ocenjujemo reputaciju I klijenata I uredjaja se kojih oni pristupaju ili čak I da prepoznamo kada sa druge strane imamo zahtev koji dolazi od mašine, a ne od čoveka. Razne nelogičnosti nam ovde mogu poslužiti za neki crveni ili žuti signal (drugačija ponašanja u odnosu na istoriju, zahtevi sa jednog uredjaja koji se tiču nepovezanih računa, nelogične kombinacije vremenskih zona, jezika, IP adresa…).

Meni je takodje jako interesantno I da Saferpayment za razliku od sličnih konkurentskih rešenja daje potpunu slobodu u delu korišćenja različitih data science alata I jako dobro razume sličnosti izmedju monitoringa transakcija za potrebe otkrivanja (internih/eksternih) prevara kroz različite kanale, kao I za potrebe sve kompleksnijih regulatornih “AML” zahteva u delu praćenja I identifikacije finansijskog kriminala za potrebe sprečavanja pranja novca I finansiranja terorizma, gde godinama na svetskom nivou postoji problem ulaganja jako velikih napora za obezbedjivanje očekivanih procesa (trošenja ključnih front office resursa I u neku ruku “maltretiranje” klijenata), izuzetno slabih rezultata u toj borbi (manje od 1% takvih transakcije se stvarno I spreči) I ogromnih novčanih kazni I prekršajnih/krivičnih prijava kojima regulatori redovno kažnjavaju finansijske institucije I senior menadžment istih.

Na kraju ove analize sam I sam shvatio zašto se Fraud-om trebamo baviti sada, ali I zašto ćemo sačekati još malo pre nego što Big Data bude prirodno okruženje za upravljanje kreditnim rizikom.

[pavlovicivanrdc]

Sjajna Krugmanova lekcija/prica o drzavnoj intervenciji koja bi trebalo da nam pomogne da ostanemo spokojni suocavajući se sa recesijom

Kao da kriza izazvana pandemijom Corona virusa nije vec ozbiljan problem, iza ugla nas sada vec izvesno ceka ozbiljna ekonomska kriza (neki kazu gora od svih nama poznatih). Tesko pogodjena privreda sirom sveta, bice dodatno ugrozena uzdrzavanjem svih nas od potrosnje i investicija koje je vise nego prirodno ponasanje u ovom trenutku. Kao neko ciji posao jako zavisi od privrednih kretanja, pogotovu u finansijskoj industriji koja ce neminovno biti ozbiljno ugrozena razmisljao sam o mogucim pravcima krize i setio se jedne sjajne Krugmanove price o drzavnom intervencionizmu koja je cak i mene, do tada nepokolebljivog sledbenika nevidljive ruke trzista ubedila da drzava moze da pomogne...

Ukratko, porodice mladih kongresmena sa Capitol Hill-a (njih oko 150) su se dogovorile izmedju sebe da cuvaju decu jedni drugima (kad vec cuvas svoju decu mnogo ti je manji napor da cuvas I necije tudje u odnosu na benefit koji dobijas kad neko cuva tvoje dete za vreme izlazaka). Kako bi sve bilo fer osmislili su da za svaki sat cuvanja dobijes jedan vauces, tako da koliko cuvas tudju decu toliko ce I neko cuvati tvoju.

Medjutim problem nastaje tokom zime kada nema puno prilika za izlaske I kada svi pokusavaju da ustede vaucere za letnji period pa se cesto ustrucavaju od izlazaka da bi ustedeli za leto. Obzirom da je odluka jednog para da izadje, mogucnost drugog para da zaradi kupone, smanjenjem izlazaka postaje sve teze zaraditi kupone…znajuci to parovi se jos redje odlucuju za izlaske (kao sto se npr privrednici ustrucavaju od investicija, a stanovnistvo od potrosnje kada slute krizu)...i nastaje recesija…

Posto su vecina bila pravnici pokusali su da rese problem uvodjem obaveze izlazaka, ali posto su pravnici cesce deo problema nego resenja (izvinjavam se svima svojim drugovima pravnicima koje neizmerno volim i postujem) prevagnuli su ekonomisti…I pada dogovor da se dostampa jos kupona (nesto slicno kao kada ECB stampa pare, odnosno snizi Euribor)…parovi sada shvataju da kupona ima dovoljno I vise se ne ustrucavaju od izlazaka, pa se prilike za cuvanjem dece I zaradom kupona multiplikuju I svi su bili srecni…naravno previse kupona, svi izlaze, nema ko da cuva decu I kuponi postaju bezvredni pa dolazimo do inflacije (e tada ECB vec mora da povlaci novac odnosno da podigne Euribor J)...

Naravno u ovom slučaju nam nista nece pomoci ako u dogledno vremene nemamo resenje (vakcinu i lek) za Corona virus, a ne bih bio iznenadjen da posle ovog iskustva stupe na scenu do pre par godina egzoticne ekonomske misli vezene za redistribuciju bogatstva ili garantovani minimalni prihod kroz dodatno oporezivanje robota koji privredjuju umesto ljudi, jer kao sto ukazuje Piketi nije dugorocno odrzivo da kapitalisti prihoduju dvocifreni prinos na kapital u situaciji kada je rast drustvenog proizvoda blizu nule. 

Orginal clanak imate ovde:

http://www.slate.com/articles/business/the_dismal_science/1998/08/babysitting_the_economy.html

[pavlovicivanrdc]

Da li će IFRS 9 sačuvati stabilnost finansijskog sektora u regionu i zašto možda neće?

Poslovanje i poslovni rezultati banaka podloga su za donošenje odluka značajnog broja subjekata, uključujući i kreatore ekonomskih i finansijskih politika, te nema sumnje da će oči svih njih i nas u narednom periodu biti uprte u finansijske izveštaje banaka.

Kada je implementiran, IFRS 9 je najavljen kao prevencija budućih negativnih dešavanja i finansijskih kriza poput one iz 2008. godine, a trebalo je da reši izazov kasnog priznavanja nastalih kreditnih gubitaka u kreditnom ciklusu koji je odlikovao prethodni IAS 39 standard. Konkretno to bi značilo da bi IFRS 9 okvir trebalo da prepozna i prizna troškove rizika dok još postoji profitabilnost iz koje bi se ti gubici mogli naplatiti i omogući bankama da u recesiju ne uđu značajno opterećene gubicima prethodnog perioda, a što u tim slučajevima verovatno vodi dodatnim uzdržavanjem od kreditne aktivnosti i produbljivanjem krize.

U ovom trenutku nema više nikakve sumnje da će Korona virus ozbiljno pogoditi privredu. Neminovan je pad potrošnje, obustave rada u fabrikama, prekinuti lanci dostave, a turistička industrija već je u ozbiljnim problemima. Udruženje hotelijera i restoratera Srbije već je ukazalo na ogromne probleme sa kojima se suočavaju, ali i zatražilo direktnu podršku države i odlaganje naplate investicionih kredita. Kao neko ko je godinama učestvovao u upravljaju troškovima rizika i implementaciji standarda u jednoj od najvećih CEE banaka prosto nemam dilemu da će banke morati trenutno da prepoznaju ozbiljne gubitke u svojim bilansima (prema standardu umesto 12-mesečnih priznati „life time“ gubitke na ovim izloženostima, pa i celim portfolijima kod kojih je došlo do značajnog povećanja kreditnog rizika u odnosu na inicijalno odobreni) što će neminovno dovesti do ozbiljnog pritiska na buduće planove i aktivnosti i staviti IFRS 9 na prvi veliki test od njegove implementacije.

Neke veoma grube procene ukazuju da bi profitabilne banke iz Srbije mogle iz svog jednogodišnjeg profita pokriti gubitke koji bi nastali prebacivanjem između trećine i četvrtine svog kreditnog portfolija iz performing (stage 1) u underperforming status (stage 2) što negde odgovara situaciji ozbiljne krize sa kojom ćemo se suočiti, te ukoliko imaju određenih rezervi u kapitalu (na šta već i regulator delimično može uticati) možemo računati na njihov puni doprinos makroekonomskoj stabilnosti. Sa druge strane, neprofitabilne banke će kompletan gubitak morati da pokrivaju iz postojećih i dodatnih izvora kapitala (osam banaka čije zbirno tržišno učešće iznosi 11,2% ostvarilo je negativan finansijski rezultat u prva tri kvartala 2019. godine) i neke od njih definitivno neće nastaviti sa poslovanjem. Komercijalna banka je na primer u periodu 2008.-2014. priznavala kreditne gubitke u iznosu od oko 10-20 mn EUR na godišnjem nivou, a onda je u 2015. i 2016. priznavala preko 100 mn EUR godišnje. Druge velike banke na našem tržištu su u tom periodu priznavale u proseku 20-50 mn EUR kreditnih gubitaka godišnje.

Kroz različite aranžmane (revizija, konsalting, IT implementacija, validacija, due diligence) imao sam priliku da vidim IFRS 9 metodologije dvocifrenog broja banaka u regionu i imajuću u vidu nesavršenost, kao i nezrelost tih metodologija izražavam bojazan da će dati prave rezultate i sačuvati stabilnost, dok će u nekim slučajevima samo stvoriti dodatne probleme. Optuživati u tom trenutku IFRS 9 da ne ispunjava očekivanja će biti slično tvrdnji da demokratija i kapitalizam nisu dali rezultate u našem regionu, a mogli bi odmah prepisati i odgovor da ne da nisu bili uspešni nego nisu ni zaživeli.  

Ne računajući nekolicinu banaka, najveći nedostatak u implementaciji je izostanak rejting/skoring modela pa samim tim i ispunjavanje zahteva kvantitativnog stage-inga i ugrađivanja forward looking informacija u isti što bi bili presudni elementi preciznosti i blagovremenosti prepoznavanja očekivanih kreditnih gubitaka, pa se može desiti slična situacija kao i u prethodnoj krizi da se gubici u finansijskim knjigama otkrivaju kasno i opterećuju poslovanje banaka u nekoliko narednih godina, ali i da pod pritiskom konzervativizma i nedostatka preciznih alata banke budu prinuđene da rezervišu mnogo više od potrebnog. U ovom trenutku manji nedostaci koji se mogu ispostaviti jako bitnim u periodu krize su u podacima slabo utemeljene LGD metodologije, uglavnom bez forward looking informacija, kao i izostanak POCI metodologije koja bi omogućila brzo izbacivanje loše aktive iz bilansa.

Na kraju verujem da će i banke koje do skoro nisu razmišljale o punoj upotrebi rejting/skoring modela u delu utvrđivanja značajnog povećanja kreditnog rizika o tome krenuti najozbiljnije da razmišljaju već nakon prvih meseci krize i svih dilema/izazova sa kojima će suočiti, ali je možda još bitnije da u smislu procesa i podataka urede procese pravovremenog identifikovanja problematičnih izloženosti, restruktuiranja i drugih strategija naplate kako ne bi dugoročno opterećivali nove plasmane upotrebom konzervativnih parametara rizika u budućim cenovnim i kreditnim politikama.

Svakako u ovom trenutku nam ostaje da se u značajnoj meri pouzdamo u common sense donosioca odluka vezano za mnoge aspekte očekivanih kreditnih gubitaka, kao i transparentne analize koje će svakako biti pod posebnim pritiskom regulatora i internih/eksternih revizora koji će prirodno osećati poseban pritisak javnosti za eventualne propuste u implementaciji standarda.

Autor: Ivan Pavlović

BDM for Banking Industry in Ibis Instruments (ex Head of Credit Risk Controlling and Risk Consultant)