Kratke priče o mojoj potrazi za zaboravljenim snovima, izgubljenom suštinom, borbi protiv Karakondžula koje me neprestano ometaju.O ljubavi, onome šta pruža, ali i njenim pogubnim klizištima. Priče o svakodnevnim, naizgled nebitnim situacijama u kojima se krije najdublja suština. Verujem u to.
Don't wanna be here? Send us removal request.
Statistics
We looked inside some of the posts by snovoslovac-blog and here's what we found interesting.
Average Info
Notes Per Post
4
Likes Per Post
2
Reblog Per Post
2
Reply Per Post
0
Time Between Posts
2 hours
Number of Posts By Type
Photo
4
Text
3
Last Seen Tumblr Blogs
Fun Fact
After the announcement of the deal with Yahoo!, there were 170K signatures of unhappy Tumblr users petitioning to prevent the sale in 2013.
Photo
at Zvezdara https://www.instagram.com/p/BpMBd6CFIpy/?utm_source=ig_tumblr_share&igshid=445ud5yl36k2
0 notes
Photo
Ispod utabanih staza spavaju demoni. Pronadji svoje. Sam ih utabaj. Koliko god apsurdno zvečalo, samo su one sigurne. https://www.instagram.com/p/BpL8dWtFIkn/?utm_source=ig_tumblr_share&igshid=shb65of9vpke
0 notes
Photo
Lovac sam na snove. Ćije? - Lovac sam na snove (on Wattpad) https://my.w.tt/cULChscabR Jedna sasvim lična...
0 notes
Text
Crveni rokovnik
Jednom davno sam napisala jednu priču. Bila je to najlepša priča koju sam napisala ikada. Zapisala sam je u rokovnik. Crveni. Valjda.
Jedan tadašnji drug, Živko se zvao, čini mi se, uzeo je priču da mi je njegov otac odštampa. I nikad nije vratio rokovnik. Ni doneo priču.
Sećam se, na početku priče je bila devojčica na koju je padao tek ucvetali behar.
Samo toga se sećam. I da je bila mnogo lepa. I da su bezglasno plakali svi koji su je čuli. Da, bezglasno. Tog bezglasa se sećam. Možda je bila i tužna. Verovatno. Ne sećam se.
Živka, ako se zvao tako, odavno ne vidjam. Ko zna gde je. Sigurno se ne seća ni mene, a kamoli moje priče. Ili mog crvenog rokovnika. Ako je bio crveni. A ja, eto, želim da ga pitam zašto mi ga nikad nije vratio. Zašto ga je, uopšte, i uzimao. I da ga nije, sasvim slučajno, negde, ipak, sačuvao.
Nikada više nisam napisala takvu priču. A evo, i lišće je požutelo. Kako da znam zašto su svi koji su priču čuli plakali? Kako da se setim behara, njegovog daha i mirisa, ako mi Živko, ako se tako uopšte i zvao, nikada ne vrati moj crveni rokovnik? Kako da napišem drugu priču?
A sve zbog Živka, koji nikad priču ni pročitao nije…
2 notes
·
View notes
Text
0 notes
Text
Crveni rokovnik
Jednom davno sam napisala jednu priču. Bila je to najlepša priča koju sam napisala ikada. Zapisala sam je u rokovnik. Crveni. Valjda.
Jedan tadašnji drug, Živko se zvao, čini mi se, uzeo je priču da mi je njegov otac odštampa. I nikad nije vratio rokovnik. Ni doneo priču.
Sećam se, na početku priče je bila devojčica na koju je padao tek ucvetali behar.
Samo toga se sećam. I da je bila mnogo lepa. I da su bezglasno plakali svi koji su je čuli. Da, bezglasno. Tog bezglasa se sećam. Možda je bila i tužna. Verovatno. Ne sećam se.
Živka, ako se zvao tako, odavno ne vidjam. Ko zna gde je. Sigurno se ne seća ni mene, a kamoli moje priče. Ili mog crvenog rokovnika. Ako je bio crveni. A ja, eto, želim da ga pitam zašto mi ga nikad nije vratio. Zašto ga je, uopšte, i uzimao. I da ga nije, sasvim slučajno, negde, ipak, sačuvao.
Nikada više nisam napisala takvu priču. A evo, i lišće je požutelo. Kako da znam zašto su svi koji su priču čuli plakali? Kako da se setim behara, njegovog daha i mirisa, ako mi Živko, ako se tako uopšte i zvao, nikada ne vrati moj crveni rokovnik? Kako da napišem drugu priču?
A sve zbog Živka, koji nikad priču ni pročitao nije...
#izgubljeni snovi#ljubav#inspiracija#smisao#izgibljeni smisao#pisanje#izazov 365 dana#kratka priča#proza
2 notes
·
View notes