tacet-omne - Tumblr blog

[tacet-omne]

[tacet-omne]

O mami

Uvijek sam imala loš odnos sa mamom i uvijek sam mislila da sam ja kriva za to,da nisam vrijedna,da ne zalusžujem bolju mamu. Ona je stvorila sve ono što sam danas,šutljivu,povučenu osobu bez prijatelja i osobnosti. Zahvaljujući njoj izgubila sam sebe,izgubila sam glas,izgubila sam prijatelje i nadu. Pored svega toga još uvijek imam osjećaj da joj dugujem. Znam da kad bi ovo pričala svima 90% bi ljudi krivilo mene,budi zahvalna što imaš mamu, što je živa,što nije neka narkomanka,što te nije ostavila. I jesam zahvalna na svemu na čemu mogu biti,ali ja nikad nisam ni u jednom trenutku svog života osjetila da je imam. Ne sjećam se da mi se ikad desilo da je nazovem jer mi se nešto jako loše desilo,da me utješi,da mi pomogne,ili zbog neke sretne stvari da mi cestita,da me bodri i jos vise ohrabri. Dok ovo pišem gubim se u mislima,jednim dijelom je opravdavam jos uvijek,valjda je to tako kad nekoga ili bar svoju ideju o njemu voliš. Ona nikad nije bila uz mene,od 1. pa do 20. godine evo. Ne sjećam se njenog zagrljaja,lijepe riječi i utjehe,a jedino mi je njena trebala. Uvijek me ignorisala dok pričam,ušutkuvala a samo sam htjela da me sasluša,da odvoji malo vremena. Kada sam se u 6. razredu osnovne škole počela sjeći pitala me zašto joj ništa nisam rekla,zašto joj nisam pričala. Ja nikad zapravo nisam ni naučila da pričam,od svog tog ušutkivanja i ignorisanja ja ne znam pričati sa ljudima,ne da nisam prestala ja jednostavno ne znam. Tada sam joj obecala da se vise nikada neću pokušati ubiti,mada se to ponovilo bar jos 5 puta,rezanje,tablete i razno. Nikada nismo pričale da ustanovimo šta je razlog tome,da to riješimo,to smo samo potisli kao i sve ostalo. A ona je zapravo bila razlog tome samo joj to nisam mogla reći jer bi bila nezadovoljna,ne bih bila dobra kćerka. A šta sam ja tada znala,sa 11 12 godina,možda sam samo bila u depresiji,samo mi je trebao neko,trebala mi je majka. Prošle godine su se moji roditelji razveli,morala sam biti na maminoj strani,morala sam je podržati,bila bi nezadovoljna da nisam. Sada i žalim. Samo želim kući,želim da kažem dosta je,da odem kod tate. On više mari,sluša me,sluša sta ja želim u životu,al on nije mama. Upisala sam i završila medicinsku školu jer je mama htjela,da nisam bila bi nezadovoljna. Nisam upisala fakultet a htjela sam,al mama bi bila nezadovoljna. Zato sam završila staž i sada polažem državni jer mama hoće da radim u Njemackoj,da povedem i nju tamo,mada ja ne bih. Stvorila mi je sve komplekse i svu nesigurnost u vezi kilaže i izgleda,ne vidim da vrijedim,ne znam. Kakvim me pogrdnim imenima nazivala od desete godine,nije lijepo cuti kad te mama zovne kurvom,droljom itd. Nisam to zaslužila,uvijek sam se trudila da bude zadovoljna da ja budem uzorna. Nisu mi ocjene bile bas najbolje,vrlo dobar ucenik,al ne vidim ni da to koze biti razlog,nisam uvijek bila najurednija al ko je uredan sa 10 godina. Nesretna sam zbog previše stvati i toliko urezanih loših sjećanja vezanih za nju sa se pogubim u njima,ne znam zbog koje prvo da plačem pa koju prvo da napišem. Nikad mi nije dala doznanja da sam voljena,da me želi,da je sretna što me ima. Čitav dan provedm u borbi sa mislima šta joj reći da ne bi bila NEZADOVOLJNA jer od toga sve krene,od jedne pogrešno izgovorene riječi. Sa 11 godina sm dobila sestru,željela sam je svim srcem jer sam uvijek bila sama,ostajala bih po citav dan sama kuci jer roditelji rade pa ne mogu izaci vani da se igram. Sa pravom kogu reci da sam odgojila svoju sestru,cuvala bih je svaki dan,dijete čuva i odgaja dijete, nije mi žao što sam je svaki dan čuvala ali oduzeto mi je djetinjstvo. Kada su svi počeli izlaziti u prvom srednje ja sam cuvala sestru,to se nastavilo do 4. srednje,pa i godinu nakon. Sada evo plačem što sestri 9. rođendan neće biti kakav ona želi,jer se mama ne trudi,ne sluša. Sinoć mi je sestra plakala,kaže želi da mama bude malo drugačija,da je sluša,da se nalo drugačije ponaša. To me najviše zaboljelo od svega.

Želim otići sa sestrom kod tate,da živimo,prebacila bih je u školu u koju je prije išla,više joj se ta i sviđa. Ja bih počela raditi,ukopila bih vrijeme da je mogu ponekad bar ispratiti u školu,stigle bi i izaći igrati se,mogla bih nas malo izdrzavati da ne mora sve tata. Ali ne mogu,mama bi bila nezadovoljna. Ne mogu da svarim da joj ja ne dugujem ništa