#špricer

[uraandri]

alright i emptied out pne bottle of wine we have in the flat. time to start the second one. for the third i'm gonna need to buy some kisela to make špricers cause i don't like white wine on it's own

[thebendsbyradiohead]

call me špricer because i be 🔫🔫🔫

[crnagora]

Bilal gleda kako Maja peva za Janjuša

HAOS ZBOG MAŠE I MEDE! Bilal van sebe zbog saznanja o tepanju Maje i Janjuša, Marinkovićeva HLADNA KAO ŠPRICER otkrila svoju najveću želju! #Zadruga #Zadruga6 #Rijaliti #Vesti #Srbija #Balkan #NarodPita

Maja Marinković i Bilal Brajlović, nastavili su raspravu oko imena za bebu, a on je pobesneo jer je shvatio da želi da ‘da’ ime detetu isto kao što tepala u najvećoj ljubavi sa Janjušem. TRENDING VIDEO:AKCIJA Marka i Sanje pred punom sobom zadrugara

[pogresnoprotumacena]

Kad me jednom ne bude

Hoću tamburaše

I da mi se svira Olivera i

Nešto moje, od Tome

Hoću da kovčeg bude beo i da mi nasmejete majku

Da joj kažete da sam sa tatom i da mi je lakše

Da sam stigla sve

I popijte špricer za mene

[zbrkamisli]

Tada me je zaprosila. Pristao sam. Imao sam poverenja u Lolu. Pripada onoj vrsti žena koja može sve, kad se jedanput na to odluči. Ima duge vretenaste prste, koji su toliko spretni da joj bez bojazni možete poveriti najtanje staklo, najsitniji mehanizam, najkrhkiju stvarčicu do koje vam je stalo, a da pri tom budete sigurni da je neće oštetiti, ni razbiti. Oko nje je sigurnost. Gde je ona - tu je dom! I za kafanskim stolom stare „Lipe“, koja sva miriše na jagnjeća creva u saftu i ispolivane špricere, ona je u stanju da stvori toplu domaću atmosferu, tako da i usnuli pijanac postaje deo nameštaja - taburet ili postolje za vazu sa cvećem.

Od sedam do tri, Momo Kapor

[weekndbabygirl]

Pismo ocu: Ti si, ćale, kriv….

Marijana Stolić

Ti si, ćale, kriv što od malena umem udicu da vežem i iz prsta je izvadim bez suze, kao da čelična žica ne para kožu i krv se ne sliva niz laktove.

Ti si , ćale, kriv što mi je pesak u baletanke ušao po terenima tvojim i što s tesarima umem da se nadmudrujem kao majstor pravi.

Ti si, ćale, kriv što su me još kao bebu u svakoj kafani beogradskoj po imenu znali muzikanti i što i danas, onako „damski“, škembiće u saftu poručujem pre nego salatu.

Ti si, ćale, kriv što nam je kuća zvonila pesmom a terzijan  cepao žice na  gitari.

Ti si, ćale, kriv što špricer ne pijem jer se vino sodom kvari.

Ti si, ćale, kriv što poznajem bolje grčku mitologiju nego savremenu političku scenu.

Ti si, ćale, kriv što je Čajkovskog najlepši balet, Gogenove najlepše Polinežanke, „Aleksandrijski kvartet“ knjiga veka, Sotomajor najbolji atletičar ikad, što je Klint Istvud nikakav glumac al’ sjajan reditelj, što dan danas nijednu Šabanovu pesmu ne znam i što mi to na ponos služi.

Kriv si, ćale, što si gladan fakultet završio, 35 godina gradio tunele i mostove, a od penzije ni u banju sad ne možeš. Ni na rate.

Ti si, ćale, kriv i zato što znam šta je humor pa mi je danas malo šta stvarno smešno.

Jesi, kriv si, ćale, što si mi rekao kad mi je bilo pet da se od snova ne odustaje kad zagusti. Da se od snova ne odustaje nikad pa i kad po najdubljoj vodi plivam, jer si plivao kroz virove sa mnom.

Da, da, kriv si, ćale, što ti nikad duha zafalilo nije, čak i onda kad su nam se životi k’o domine rušili.

Kriv si, ćale, što sve četiri strane sveta znam, što ih se ne bojim ni na mapi ni na drumu. Što gde da pođem već sam s tobom tamo bila, il’ za ruku il’ kroz priče vođena.

Ti si, ćale, kriv što si radio uvek a sa nama bio stalno, pa sam eto mislila da svi muževi i očevi to tako rade.

Ćale, kriv si što svi psi lutalice i sitna deca iz naše ulice za tobom trče da se maze i igraju.

I kriv si, ćale, što ti sestričine već matore devojke u krilu sede i šapuću svom ujki tajne neke a deci po tebi imena daju.

Kriv si, ćale, što mi nikad nisi rekao „sama si ga birala“.

Ćale, kriv si, što si mi sve greške oprostio, sve grbave reči iz nekog jada otrgnute, što si voleo i što me voliš baš onakvu kakvom si me stvorio , i dobru i lošu, razmaženu, ljubimicu, jedinicu a vešticu.

A posebno si kriv, ćale, zato što si je voleo onako kako si je voleo, i kad je cvetala i kad je venula, i kad je disala i sad kad je već decenijama nema, pa me ubedio da se drugačije u ovom životu ni ne može voleti i da sve je drugo farsa i burleska.

Ti si, ćale, kriv što si i Betmen i Supermen u detinjstvu mog jedinca, što si njegov heroj i kad uz stepenice ne možeš jer kolena više ne slušaju, pa ti on kese nosi i pod ruku te drži.

Ćale, kriv si što je na pismenom zadatku napisao juče učiteljici „Mene samo moj deda uvek razume“.

Ti si, ćale, kriv jer ne možemo zamisliti sutra bez tebe a znamo da nas ono čeka.

Kriv si, ćale, što si najveći junak naših života, naša stena nepomična, naše sidro i naša luka, naš dom.

Kriv si, ćale, jer sam uspela da ustanem i budem danas ovo što jesam i ovde gde stojim samo zbog tebe.

Da znaš, za ovu dušu što je imam, ti si ćale kriv.

Kriv si, ćale…

[covjek-casopis]

velika književna premijera: NOVA ZBIRKA PJESAMA OGNJENKE LAKIĆEVIĆ "VODIČ KROZ POŽARE", LOM, 10/2019, dvije pjesme

PISMO MOJIM SESTRAMA

zamišljam te kao dete zamrznuto od srama koji nosiš iz dnevne sobe ali ne plašiš se sluzi puževa ni pretećeg lica zmija znaš da je svaki strah samo drugačije odeven strah od smrti povremeno se mrštiš na mesec jer moraš na spavanje a ne bi nikada da spavaš mnogo ti se živi

i ja neiskreno spavam jedino snu se nikad nisam sasvim predala

ne dozvoli nikome da ti govori šta da radiš ali ne budi previše ponosna arogancija se uvek osveti za znanje je potrebna mekoća poniznosti ima ljudi koji te vole

idi u svet, sama opipaj duše koje susretneš, zagledaj sunce u pramenu kose, posmatraj pokret nečijeg oka, umor trepavica, nesigurne ruke, pomiluj svakoga ko je izgubio nekog bliskog, ne štedi sebe ako je dobar momak kojeg voliš u nevolji, rizikuj sve, pa šta ako zadobiješ promrzline ili sunčanicu, vozi auto, da ga odmeniš kad se umori, i, naravno, da bi mogla sve sama udahni svaku plažu koju možeš, uzmi gutljaj mora, budi prijatelj jednookim ribama, i ja sam davno imala jedno oko umesto lica, a vidi me sada ne stidi se da zaplačeš nasred ulice kada se setiš da na svetu ima oko 825 miliona gladnih, primeti nečije iznošene cipele, ne zatvaraj se, tako hraniš sram, prezri ratove, voli ljude više od plaža i mora

posmatraj kako umor čini ljude pomirljivim, nemoj da postaneš takva, posmatraj linije plafona u besanim noćima, razumi nedostajanje toplote nečijih ramena, unutrašnju groznicu koja te tera da činiš nerazumne stvari, rastavi porodični poredak, ne ponavljaj iste greške, ne plaši se da kažeš da možda ne želiš da budeš majka, ne udovoljavaj čežnji, to je samo navika, okreni lice k vatri, ne pravi plan evakuacije, tuga će te sačekati gde god budeš, ne štedi se, kažem ti, ne beži nikada

ne juri nikoga osim da se izviniš, dokažeš kako se neće ponoviti oprosti snovima u korenu kose, zamisli, neki ljudi sanjaju samo o uspehu tvoji snovi su snovi o dobroti o nespretnom dodiru kore drveta o vlažnoj njušci psa dok neko sanja o romantičnom zavođenju tvoji snovi su o stalnosti, nepokolebljivosti neodustajanju od ljubavi

zasedaj sama sa sobom kad god je potrebno dugo pregovaraj ne nasedaj na bogove praznike države religije teorije zavere horoskope makar hodala svetom neutešna kao siroče ne trebaju ti takve utehe

ne dozvoli da te iko stišava prevrni sto kad ti neko kaže da dame ne treba da piju prevrni sto kad ti neko kaže da si preosetljiva poštuj svoju prozirnu kožu i ako te zbog nje neko uvredi i ismeje evo ti revolver čuvaj ga ispod suknje zakačen za butinu

ako te iko slomi to su te povredili oni koji dišu plitko čuvaju se za bolje udahe nemoj nikad da imaš posla s kukavicama plašiće ih tvoja glasnoća, tvoja ljutnja, kompleksnost tvoje predanosti, jačina tvoje ljubavi, otvorenost će doživljavati kao napad, odbijaće ih svako očekivanje nestalni, neodlučni momci ne mogu ti ništa samo pusti da iskrvariš do kraja od njih ja ću uvek biti tu seti se imaš još jedno srce i rezervnu koštanu srž

i najvažnije obećaj mi da nikad nećeš voleti traljavo nikad s pola srca

***

NEKADA SAM BILA PITOMA

nekada sam bila pitoma mislila da drveće pravi nevreme i da je moja ljutnja najbrižnija ljubav imala sam prozor za savršen dom ali od odsjaja na staklu nisam mogla da vidim unutra

nekada sam imala proleće na obrazima sklonio si ga nehajno kao mrvice od keksa

od tada nema osobe kojoj se nisam namrštila vozača kojeg nisam opsovala mačke koju nisam iz obesti probudila besnog psa kojeg nisam pomazila zida koga nisam išarala vrata koja nisam razvalila ljubavi koju nisam uništila

samo da nismo pričali precizno koristeći reč zauvek samo da nismo sklopili prijateljstvo sa šumom pored mora, svečano uz špricer da nismo utvrdili pravila mogla bih da zaboravim

svakog dana vidim prizore kraja sveta jedva čekam da sve izgori u požaru mojih sećanja

evakuacija počinje, stojim iza vrata pravim se da nisam kod kuće

____________________________

OGNJENKA LAKIĆEVIĆ rođena je u Beogradu, gde i dalje živi. Završila Filološki fakultet na katedri za anglistiku. Zbirke: Ispod stepeništa (2002, Mali Nemo), Ulubljenja (internet izdanje), Troje (2016, Samizdat, grupa autora), Ljubavna pisma Guglu (Književna radionica Rašić, 2017.) i Vodič kroz požare (Lom, 2019.) Članica alternativne rok grupe Autopark. Zabrinuta otkad zna za sebe.

fotografija: Staša Bukumirović

[newtsimon23]

#urlaub #špricer #wein #slovenia #letzterabend (hier: Belavšek)

[asweetjane]

Kada ostariš novo poznanstvo je kao špricer. Razređeno i nejasno. Često pomisliš, da je pravo, ali pokaže se kao slepa ulica, onda moraš nazad, kod starih dobrih, proverenih, nesavršenih ali samo tvojih prijatelja.

Svetlana Borković, “Veštičije mleko”

[misternikola]

“Kada ostariš novo poznanstvo je kao špricer. Razređeno i nejasno. Često pomisliš, da je pravo, ali pokaže se kao slepa ulica, onda moraš nazad, kod starih dobrih, proverenih, nesavršenih ali samo tvojih prijatelja.” - Svetlana Borković, “Veštičije mleko”

[gtaradi]

Pogled na Porcijunkulovo s kurjim okom

Pogled na Porcijunkulovo s kurjim okom

Neću pisati o tome što je Porcijunkulovo, za to su zaduženi službeni mediji u gradu i županiji. Neću raditi niti usporedbe između Špancirfesta i Porcijunkulova, jer su ta dva događaja sasvim različita, jedan je festival ulične kulture, drugi je sajam povodom vjerskog blagdana. No zapravo više nije sajam, prešao je već sve granice, i onu na Dravi i onu na Muri pa sad već slobodno možemo reći da je…

[pijanaqx]

Moraš da znaš da pijem gorku kafu.

Moraš da znaš da uvek idem sa leve strane, idem levom stranom Knez Miloševe, onom levom stranom bliže Skali u Va.

Moraš da znaš da imam čupavu kosu i da imam kovrdže.

Moraš da znaš da mrzim mokre čarape.

Moraš da znaš da spavam sa tri velika jastuka i da uvek moram da budem pokrivena.

Moraš da znaš da ne umem da gajim nokte.

Moraš da znaš da ima momenata kada mogu da ti pričam o svemu i da ne zaklapam usta. Sa druge strane, isto tako, moraš da znaš da ima trenutaka kada samo ćutim i na sve odgovaram sa "dobro" i to neutralnim, smorenim tonom.

Moraš da znaš sa kime se družim i ko mi je najbolja drugarica.

Moraš da znaš da volim rakiju, špricer i pivo.

Moraš da znaš da imam dve mačke i jednog psa.

Moraš da znaš da ne znam da pevam.

Moraš da znaš da imam kolekciju knjiga o Šerlok Holmsu.

Moraš da znaš da mi je omiljena čokolada Najlepše želje 200gr.

Moraš da znaš da volim da nosim štikle.

Moraš da znaš da imam puno crnih pantalona.

Moraš da znaš da pišem po zidu.

Moraš da znaš da ne volim sveske u linije, već samo u kvadratiće.

Moraš da znaš da nosim naočare i da ništa ne vidim bez njih.

Moraš da znaš da imam tetovažu.

Moraš da znaš da mi je omiljeni mladež onaj na stomaku sa leve strane.

Ne moraš, ali ja bih volela da znaš.

[dusa-bosanska-blog]

Sarajevo je...

Taksista koji me zovi sa aerodroma i na moju opasku da lišće već opada, odgovara riječima: "Ma ja, lubenica, učiteljica" što sam nakon podrobne analize shvatio da predstavlja magičnu formulu koja opisuje postepeni dolazak jeseni.

Trenutak kada se, nakon što pukne ramazanski top koji označava zalazak sunca, sa Jekovca vidi kako svjetla na svim minaretima Sarajeva istovremeno zaiskre.

Tandrkanje prvog jutarnjeg tramvaja koje odjekuje kroz prazne ulice grada.

Hladnoća zgrada iz austrougarskih vremena i stepenica u njima, sa rubovima izlizanim od đonova koji se već više od stoljećima njima pentraju.

Somun (sa ćurokotom) iz pekare na Kovačima.

Lopte koje se valjaju po plitkim virovima Miljacke.

Ljepota sarajevskih žena, koja uvijek u sebi nosi upisanu vlastitu prošlost i vlastitu budućnost, historiju prošlih i budućih mijena: u licima se mogu prepoznati kako žgoljave djevojčice, tako i zrele žene, kako i djevojčuljci tako i brižne starice.

Sfumato hladnog sarajevskog jutra, prije nego što sunce izmili iza planina, a izmaglica puže uz padine.

Škembići kod Hadžibajrića.

Plodovi koji rastu po grmlju diljem Sarajeva, znani kao bijele bobice.

Vitka mačka, tigrasta čaršijanerka, koja se valja na brdu perzijskih ćilima na Morića-hanu.

Okrugla tacna koja rotira na vrhu konobarskog kažiprsta.

Miting golubova na Sebilju.

Miris sira, kajmaka, mesa i mramora u Tržnici.

Zvonjava crkvenih zvona u šest ujutro.

Način na koji sarajevski akcenat pući usne govornika, zbog mumlavih suglasnika i progutanih samoglasnika, što naročito lijepo izgleda kod žena sa punijim usnama.

Jesenje lišće do zglobova na Vilsonovom šetalištu i zvuk zrelog kestenja kad otpadne, zasrlja kroz grane a onda udari u meki tepih od lišća.

Špricer kod Ramiza.

Miris starih podroma: ugalj, prašina, kace za kupus, memla.

Svjetla koja noću cakle u brdima oko Sarajeva, nalik na zvijezde koje kao pahuljice, sporo padaju.

Zvuk ispuhane lopte koju djeca šutaju po prašini u parkovima Novog Sarajeva.

Šištanje kiše na ulicama pod točkovima automobila.

Izrezbarene topovske čahure u Kujundžiluku.

Pijukanje radiostanica u taksijima.

Sladoled sa ukusom "egipatske vanilije" (šta god da je to) u slastičarni Egipat.

Reumatične ruke penzionera na leđima dok gledaju partije šaha sa džinovskim figurama pred avetinjskom Robnom kućom.

Zelenilo terena na Željinom stadionu.

Asfalt pun udubljenja, rupa, barica i ruža, nikad savršen, uvijek šatiran.

Kratki trzaj glavom u stranu koji prati odgovor "Pa evo...", na pitanje "Šta ima?"

Bljesak uličnih svjetala na mirnoj, plitkoj Miljacki.

Ublažene jarke boje jesenjeg voća i povrća u sjeni strehe pijace na Markalama.

Ćevapi bilo gdje u gradu.

Kiseljak koji izlapi za manje od petnaest minuta.

Tvrdoća kamena koji dotakneš kad se nagneš da popiješ gutljaj vode na Gazi Husrev-begovoj česmi.

Huk Sarajeva koji se čuje na Hridu ili Trebeviću - svi zvuci grada stopljeni u jedno.

Tišina koja prati padanje prvog snijega, kao da sve i svi zamuknu od sjetnog uzbuđenja.

Duge sjenke drveća u Velikom parku u septembarsko poslijepodne.

Kolekcija prepariranih životinja u Zemaljskom muzeju.

Kipovi ispred Narodne banke, vječiti čuvari Čeke, koji drže svjetla-šljemove, iznad svojih glava.

Ritam hoda penzionera na Ferhadiji koji se poklapa sa ritmom hoda međusobnog razgovora-sintaksa koraka.

Dres dupljak sa imenom Zinedina Zidanea na leđima musavog dječaka.

Titova slika u zlatarni na Čaršiji.

Miris koji odjeća nosi na sebi nakon boravka u Sarajevu: mješavina cigaretnog dima, ćevapa, pranja u sarajevskoj vodi i sušenja napolju.

Sarajevski svijet: pametni i papci, pohlepni i lijepi, umorni i mladi, mlađahni i mahniti, bogati i jadni, jedri i bolesni, visoki i trošni, ljuti i lavordžije, šaneri i geniji, dijaspora i jalijaši, željovci i pitari, djeca i odrasli, vjerni i nevjerni, moćni i pobožni - sve u svemu, skoro četiristo hiljada gradskih atoma.

I da se ne lažemo, tu nema kraja.Sarajevo se ili voli ili ne voli.

Source: Aleksandar Hemon

[kafaiknjiga]

Sve je to lepo, šetnja pored reke Majne, muzeji i ostalo...ali kada ste umorni od puta i gladni kao, što bi rekli Nemci, "der kurjak", prvo nešto da se jede. Vidite kiosk u turističkom delu Frankfurta, gužva 20m dužine, moralo bi da valja. Tradicionalno promrljate "Guten Tag, Bratwurst brate bitte", a onda pitate kakvo im je ovo svetložuto pivo, a oni kažu "a to je naš Apfelwein, tradicionalno frankfurtsko piće, moraš probati brate, bitte"... Hrana, naravno, odlična, suze da pođu od radosti kad zagrizeš!😋 Srkneš Apfelwein, isto suze pođu...ali ne od radosti, već zato što ste popili nešto čudno i kiselo i ne znam ni ja šta 😑...otprilike, kao da je Jelen Twist rešio da postane baja i krene u (alkoholnu) teretanu i onda odustao posle mesec dana... Nemci kažu da može i da se pije i razblaženo sa kiselom (špricer da padne u nesvest ako ovo čuje) i da se čovek navikne posle nekog vremena...ja nisam želeo da se naviknem na Apfelwein, pa se nismo susretali ostatak puta...😅 Nemci znaju da hranom i pivom, ali izgleda imaju malo "izazova" kada kombinuju pića...na posletku, imaju i neko gazirano piće koje je mix Coca-Cole i Fante i ne znam šta će im to u životu...😅 Imaju i svoju verziju kole, koja se zove Fritz-Cola i ni za to ne znam šta će im, jer je ukus identičan kao Coca-Cola... Ali zato je #bratwurst prva liga...👌 (at Frankfurt am Main, Germany) https://www.instagram.com/p/CgxDS6Asgyq/?igshid=NGJjMDIxMWI=