#КЊИЖЕВНОСТ

[rasen-rs]

Доментијан - Реч о Светлости

Доментијан - Реч о Светлости

Реч о Светлости: Доментијан је себе сматрао продужетком светосавског просветитељства и последњим учеником Светог Саве. Због улоге светлосних симбола у стварању књижевне симболике називали су га песником светлости. Храм у част Казанске иконе Богородице, Циолковски, Амурска област (унутрашњост); фото: Википедија/Feldsherov Victor Реч о Светлости Похитајте, браћо, и с љубављу сачувајте заповести…

[conservative-riot]

Не могу ћути више. Опростити ми због овог душевног импулса.

Сам гладан уметности. Сликарство , Књижевност... Не могу више да поднесем ове броје, ову математику, програмирање. Трчим од овога до најприступачнијег за мене у овом тренутку - спорта и учења српског језика. Потпуно сам заборавио на религију, јер ме је ова сатанистичка чежња за животом потпуно појела, остављући само прст који пише овај пост.

Не желим ништа осим оловке у руци. Али кад користим оловку, плашим се с њом пред листом папира, као на првом састанку (ни то нисам имао, о чему причам?). Желим да читам књиге (уклучујући и српски књиге). Уместо тога, морам да напишем резиме како да комплетирам софтверску документацију.

Не жалим се, само желим да или не желим оно што желим, или да напустим студије и одем негде, у Србију, на пример, да берем грожђе, радећи оно што волим, ноћу.

[negoslava]

"Благ реч", после факултета, улази и у школе

Била сам веома поносна када је др Татјана Трајковић, професор дијалекторлогије на Департману Филозофског факу��тета у Нишу за српски језик и књижевност, замолила да њиховој библиотеци дарујем своје књиге на заплањском говору, како би студенти имали прилике да и на овај начин упознају говор мог родног Заплања. Једнако сам поносна и на рад моје младе земљакиње Сандре Савић, истраживача-сарадника на…

[jucelinoluzposts]

Тхе Дреамер - Ебоок

Тхе Дреамер – Ебоок Лансирање! Унмиссабле!Хуселино Нобрега да Луз је рођен у Парани 7. марта 1960. Студирао је новинарство, право и књижевност. На почетку своје професионалне каријере посветио се духовном животу, касније се определио за звање Професор. Првих година 1984. године радио је као професор, а од 1969. године посветио се духовном животу, написавши више од 35 књига и пославши свима више…

[jedan-bojan]

Писац који је пленио енергијом, освајао шармом и остављао снажан утисак на читаоце аутентичним и препознатљивим стилом писања, оставио је у наслеђе српску књижевност делима о чијим се концептима још увек расправља, а о чијем неухватљивом духу се и даље говори.

Са девет година написао је прву песму, а тридесет година касније и прво значајно прозно дело „Башта, пепео”.

[homeoftheraindeer]

"Да ли си - упита га једном - од реке научио тајну: да време не постоји" ?

Васудевино лице озари ведри осмех.

" Јесам, Сидарто - рече. Мислиш ли тиме ово: да се река налази свуда у исти мах, на извору и на ушћу, на водопаду, и на скели у брзаку, у мору, у планини свуда и истовремено, и да за њу постоји само садашњица без сенке будућности ?

" То је оно што сам мислио - рече Сидарта.

И кад сам то научио, бацио сам поглед на свој живот и он је такође био река, и дечака Сидарту су од мушкарца Сидатре раздвајале само сенке, а ништа стварно. Сидартина ранија рођења нису била прошлост, нити су његова смрт и повратак Брами будућност.

Ништа није било, ништа неће бити, све јесте, све има своје битисање и садашњост.

Сидарта

Херман Хесе

[novcanice]

Вук Стефановић Караџић (Тршић, 6. новембар 1787 — Беч, 7. фебруар 1864) је био српски филолог, реформатор српског језика, сакупљач народних умотворина и писац првог речника српског језика. Вук је најзначајнија личност српске књижевности прве половине XIX века.Рођен у вријеме зло и мучно, у дане када се чињаше да је скоро угашен живот српског народа. Вук је стао на снагу у вријеме јуначко. Стекао је и неколико почасних доктората. Имао је неколико браће и сестара који су умрли. У тадашње време се веровало да је то због духова и вештица. После смрти доста његове браће његови родитељи су му дали име Вук да би то име отерало духове и вештице.

Учествовао је у Првом српском устанку као писар и чиновник у Неготинској крајини, а након слома устанка преселио се у Беч, 1813. године. Ту је упознао Јернеја Копитара, цензора словенских књига, на чији је подстицај кренуо у прикупљање српских народних песама, реформу ћирилице и борбу за увођење народног језика у српску књижевност. Вуковим реформама у српски језик је уведен фонетски правопис, а српски језик је потиснуо славеносрпски језик који је у то време био језик образованих људи. Тако се као најважније године Вукове реформе истичу 1818, 1836, 1839, 1847. и 1852.

[asweetjane]

Dragi moji verni pratioci, ukoliko ste zainteresovani, možete naručiti moju knjigu preko sajta Matice srpske, a svakako mi se možete javiti i porukom radi dogovora. Knjiga se sastoji od eseja i kritika o delima srpske književnosti, i ono što vam sa sigurnošću mogu reći jeste da su sva dela kvalitetna. Nadam se da će vam se knjiga svideti i očekujem vaše reakcije :)

[vaseljenska]

Радован Дамјановић - интервју (ВИДЕО)

Радован Дамјановић - интервју (ВИДЕО) http://www.vaseljenska.com/video/radovan-damjanovic-intervju-video/

[rukopisi-ne-gore]

књижевност (književnost), f - literature

књига (knjiga), f - book

страна (strana), f / страница (stranica), f - page

корице (korice), f, pl - cover

меки повез (meki povez), m - paperback

тврди повез (tvrdi povez), m / укоричена књига (ukoričena knjiga), f - hardback

рукопис (rukopis), m - manuscript

књижара (knjižara), f - bookstore

библиотека (biblioteka), f - library

лик (lik), m - character

херој (heroj), m - hero

хероина (heroina), f - heroine

негативац (negativac), m / зликовац (zlikovac), m - villain 

главни јунак (glavni junak), m / главни лик (glavni lik), m - main character

читалац (čitalac), m - reader

аутор (autor), m - author

ауторка (autorka), f - author

писац (pisac), m - writer

текст (tekst), m - text

прича (priča), f - story

поезија (poezija), f - poetry

песма (pesma), f - poem, song

песник (pesnik), m - poet

песникиња (pesnikinja), f - poet

стих (stih), m - verse

рима (rima), f - rhyme

строфа (strofa), f - strophe

балада (balada), f - ballad

сонет (sonet), m - sonnet

поема (poema), f - narrative poetry

ода (oda), f - ode

проза (proza), f - prose

приповетка (pripovetka), f - short story

роман (roman), m - novel

новела (novela), f - novella

бајка (bajka), f - fairy tale

басна (basna), f - fable

еп (ep), m - epic poem

криминалистички роман (kriminalistički roman), m - crime novel

књижевност за децу (književnost za decu), f - children’s literature

аутобиографија (autobiografija), f - autobiography

мемоар (memoar), m - memoir

дневник (dnevnik), m - diary

фикција (fikcija), f - fiction

наслов (naslov), m - title

поднаслов (podnaslov), m - subtitle

поглавље (poglavlje), n / глава (glava), f - chapter

увод (uvod), m - introduction

предговор (predgovor), m - preface

белешка (beleška), f - note

цитат (citat), m - quote

пролог (prolog), m - prologue

епилог (epilog), m - epilogue

пасус (pasus), m / параграф (paragraf), m - paragraph

ред (red), m - line

радња (radnja), f - plot

приповедање (pripovedanje), n / нарација (naracija), f - narration 

ток свести (tok svesti), m - stream of consciousness    

управни говор (upravni govor), m - direct speech

неуправни говор (neupravni govor), m - indirect speech

драма (drama), f - play, drama

трагедија (tragedija), f - tragedy

комедија (komedija), f - comedy

трагикомедија (tragikomedija), f - tragicomedy

чин (čin), m - act

сцена (scena), f - scene

глума (gluma), f - acting

глумац (glumac), m - actor

глумица (glumica), f - actress

монолог (monolog), m - monologue

дијалог (dijalog), m - dialogue

based largely on this post

Bonus: A short list of classics of Serbian literature

Novels:

Na Drini ćuprija (The Bridge on the Drina), Ivo Andrić   Nečista krv (Impure Blood), Borisav Stanković Seobe (Migrations), Miloš Crnjanski  Pop Ćira i pop Spira (Priest Ćira and Priest Spira), Stevan Sremac   Hazarski rečnik (Dictionary of the Khazars), Milorad Pavić 

Collection of short stories:

Rani jadi (Early Sorrows), Danilo Kiš Enciklopedija mrtvih (The Encyclopedia of the Dead), Danilo Kiš

Short stories by Laza Lazarević:  - Prvi put s ocem na jutrenje (The First Matins with My Father) - Sve će to narod pozlatiti (People Will Reward All This)  - Školska ikona (The School Icon)  - Švabica (The German Girl)

Short stories by Radoje Domanović:  - Mrtvo more (Dead Sea)  - Stradija (Land of Tribulation) - Danga (The Stigma)

Plays

Narodni poslanik (A Member of the Parliament), Branislav Nušić  Sumnjivo lice (A Suspicious Person), Branislav Nušić Gospođa ministarka (The Cabinet Minister's Wife), Branislav Nušić  Pokondirena tikva, Jovan Sterija Popović * Laža i paralaža, Jovan Sterija Popović * Tvrdica, Jovan Sterija Popović *

* I couln’t find the title in English so I assume they weren’t translated

Poetry

You can check my Serbian poetry tag, I’ll keep updating it

[rasen-rs]

http://www.rasen.rs/2018/08/tragedija-iza-jedne-od-najlepsih-ljubavnih-pesama-cekaj-me-i-ja-cu-sigurno-doci/

Трагедија иза једне од најлепших љубавних песама: "Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи"

“Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи” је по мишљењу многих, једна од најлепших икад написаних љубавних песама. Написао ју је Константин Симонов, а због услова у којим је настала ушла је у антологију.

Константин Симонов и Валентина Серова; фото: Profimedia (Курир)

Симонов био је велики руски писац, песник и патриота ког је судбина често одводила на ратне фронтове. Безнадежно је био заљубљен у Валентину Серову, тада најлепшу и најпопуларнију глумицу.

Она је, међутим, била удата. Пошто је супруг генерал, кога је јако волела, преминуо, Валентина је дуго патила. Потом се упуштала у многобројне љубавне афере, али никог није успела да заволи као свог покојног супруга.

А онда, ратне 1940. године упознала је Симонова, који је годинама маштао о њој. Ушли су у везу која је била све оно о чему је писац маштао, али, невоље тек долазе. Симонов је отишао на ратиште и у јеку највећих борби схватио је да се неће вратити кући жив.

Једино што га је одржавало била је фотографија и мисао на своју прелепу Валентину која је жељно ишчекивала да јој се врати. Тада је одлучио да јој напише песму која ће јој говорити колико је он воли, чак и када га не буде више.

Песму, која је требало да стигне Валентини после његове погибије је ставио у џеп, мирно ишчекујући свој судњи дан. Међутим, десило се чудо – јединица у којој се Симонов налазила некако је избегла финални удар непријатеља, и писац се, жив и здрав, вратио кући својој драгој, са песмом у џепу.

Венчали су се 1943, а песма о љубави која надјачава смрт у комбинацији са “хепиендом” обишла је цео свет, и преведена на чак 35 језика!

Но, пар наредних година није имао среће. С обзиром да су били јако популарни, пласиране су гласине да је Валентина варала Симонова док је био на ратишту и писао јој “најлепшу песму на свету“. Иако се доказало да то није истина – генерал Рокосовски, са ким су јој приписивали аферу, већ је био у срећној и дугој вези, а глумицу је срео на кратко тек неколико пута, брак глумице и писца је био уздрман.

Њена каријера креће силазном путањом, Симонов је напушта 1957, она се одаје алкохолизму и умире сама 1975. у Москви.

Песма је, међутим, постала бесмртна, синоним за љубав која превазилази све препреке и време. Многи уметници широм света су је интерпретирали кроз музику или рецитал, а код нас Раде Шербеџија и Тома Здравковић. Неки извори наводе да је Здравковић одлучио да изведе ову песму након што је сазнао да је болестан. Музику, препев и модификацију текста урадио је Милутин Поповић Захар.

Чекај

Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи само ме чекај дуго. Чекај ме и када жуте кише ноћи испуне тугом.

Чекај и када врућине запеку, и када мећава брише, чекај и када друге нико не буде чекао више. Чекај и када писма престану стизати издалека, чекај и када чекање дојади свакоме који чека.

Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи. Не слушај кад ти кажу како је вријеме да заборавиш и да те наде лажу. Нек повјерују и син и мати да више не постојим, нека се тако уморе чекати и сви другови моји, и горко вино за моју душу нек пију код огњишта. Чекај. И немој сести с њима, и немој пити ништа.

Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи, све смрти ме убити неће. Нек каже ко ме чекао није: Тај је имао среће! Ко чекати не зна, тај неће схватити нити ће знати други да си ме спасила ти једина чекањем својим дугим. Нас двоје само знаћемо како преживех ватру клету, — напросто, ти си чекати знала као нико на свету.

Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи само ме чекај дуго. Чекај ме и када жуте кише ноћи испуне тугом.

Чекај и када врућине запеку, и када мећава брише, чекај и када друге нико не буде чекао више. Чекај и када писма престану стизати издалека, чекај и када чекање дојади свакоме који чека.

Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи. Не слушај кад ти кажу како је вријеме да заборавиш и да те наде лажу. Нек повјерују и син и мати да више не постојим, нека се тако уморе чекати и сви другови моји, и горко вино за моју душу нек пију код огњишта. Чекај. И немој сести с њима, и немој пити ништа.

Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи, све смрти ме убити неће. Нек каже ко ме чекао није: Тај је имао среће! Ко чекати не зна, тај неће схватити нити ће знати други да си ме спасила ти једина чекањем својим дугим. Нас двоје само знаћемо како преживех ватру клету, — напросто, ти си чекати знала као нико на свету.

  Извор: Курир

РАСЕН

[ultramorava]

Српски језик и књижевност 7 и 8 | Vebinar 16. mart 2021.

[zasvepare]

Данима се на Каленићу са тезге на тезгу 

сељака једна шарена а хомогена хрпа, на којој се могу препознати прво гломазне наранџасте и зелене цигле часописа Књижевност, одмах испод њих типографске црно-црвено-беле насловнице часописа Савременик и Поезија, а кад се мало боље загледате, ту су и бројеви Форума, Трећег програма, Речи из деведесетих; укратко саме суште, још и кабасте непотрепштине. Пробијете ли се, међутим, кроз те килограме периодике, наићи ћете и на танушна издања Просвете, Нолита и Пегаза, међу којима, без изузетка, доминирају песници. 

На гомилу сам први пут наишао пре две недеље, прорешетао је истраживачки, то јест, трагајући за ознаком педигреа, слутећи од почетка да није у питању смрт власника библиотеке, него, може бити, случај крађе, налик оном од пре годину дана, када сам наишао на књиге Јовице Аћина. И врло брзо наиђем на траг: име Дејана Михаиловића. 

Некадашњи уредник Просвете, а данас Лагуне, надобијао се брда књига током осамдесетих, са елоквентним посветама најразноразнијих аутора. И тај буљук се, безмало у форми брда, данас обрео на тезги. 

У прочељу можете видети прву књигу Николе Вујчића, Тајанствени стрелац, (Пегаз, 1980, 1000 примерака, коју аутор Михаиловићу посвећује “због Хармса”). И мени је име овог уредника остало заувек везано за прво појављивање Хармсових Случајева на нашим просторима, најпре 1982. у библиотеци часописа Знак, а потом (1989) у библиотеци Реч и мисао. На то издање сигурно и мисли Вујчић када Дејану посвећује књигу 23. јануара 1982. 

Данас, петнаестог, две недеље након првог појављивања Дејанових књига (све су ми интересантнији механизми тог појављивања и нестајања; умеју и да обрадују и фрустрирају: таман помислите да су једну гомилу распродали, сване неко прометно јутро, и цап: ето их опет на тезги...) хрпицу сам затекао на тезги мало ближој централном, цвећарском делу. 

За разлику од првог пута, када су наслови били поређани у једном нивоу, прегледно, али некако једнолично, данашњи (празнични?) распоред могао бих назвати “терасастим”: књиге су образовале једно четири-пет кула које су се углавном наслањале на оне најтанушније наслове, и сваки пут се рушиле, а на најнижим “спратовима” могле су се наћи потпуно чисте, нераспаковане свадбарске кошуље. 

Наравно да сам успут могао видети наслове који су ми први пут промакли: Милишићеве белешке, Унутрашње ствари, Просвета, које је Михаиловић и уредио (мени једна од најбољих од Милишићевих књига); Спојни судови Мирославе Оташевић (прва књига, објављена такође у Пегазу) и многи други песници који су Дејану поклањали прве ауторске примерке. 

Како су ове књиге завршиле на тезги? Михаиловићу сам писао чим сам га идентификовао као власника. Из тога што ми није одговорио нећу да закључујем да их се можда сам решио (можда му не функционише мејл?). Било како било, ако га неко од читалаца За све паре познаје, нека му скрене пажњу да се на Каленићу (друга тезга гледано од Вишке, сада претворене у корзо, по средини бувљачког одељка) распродаје његова распакована библиотека. Тарифа за дан државности Републике креће се око 50 кинти по комаду. Ако докаже да је власник, можда добије специјални попуст. 

На хрпи ће, пренесите му и то, вероватно наћи мање-више све што сам и ��рвог дана препознао (непожељна је то гомилица!) изузев, подразумева се, два трофеја која је ваш библиождер одстрелио за себе. Једно је горе наведени Тајанствени стрелац Николе Вујчића. 

А други трофеј (који Ваш библиождер пажљиво чува за крај) једна је од њему најдражих књига: Музика роба Небојше Васовића. 

На њој, за дивно чудо, нема никакве ауторске посвете. Иако ми није тешко да замислим Васовића како одбија да потпише књигу младом уреднику, будући да се засигурно већ тада (1992) нашао далеко од Београда, на оној обали “где ништа није његово” (из песме “Суматра”), опредељујем се пристрасно за претпоставку да је само Музику роба Дејан Михаиловић нашао за сходно да купи. 

Попут мене, данас, двадесет пет-шест година касније, за седамдесет пет динара, на Каленићу, где, разуме се, ништа није ничије. 

[palankaonline]

ЛИТЕРАРНИ КОНКУРС „ХЕРОЈИ НАШЕГ ДОБА“ https://ift.tt/3arY3EQ Народна библиотека Смедерево, Друштво за српски језик и књижевност за Подунавски округ и Медицинско-фармацеутска школа „Света Петка“ у Смедереву расписују литерарни конкурс ,,Хероји нашег доба“ поводом обележавања Међународног дана сестринства (Међународног дана медицинских сестара) 12. маја. Конкурс је намењен ученицима основних и средњих школа Подунавског округа и отворен до 7. маја 2020. године (најкасније до … Nastaviti čitanje https://ift.tt/eA8V8J #СмедеревскаПаланка #Србија #вести #новости #Паланка #Serbia #news #Palanka

[vestispalanka]

НАЈАВА ПРОМОЦИЈЕ РОМАНА ДРАГАНЕ ПРИЦЕ У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ Промоција књиге „ Силазак у непознато“ , првенца паланчанке Драгане Прице, одржаће се 14.9.2019. у 19 часова,у Народном музеју у Смедеревској Паланци. Јунаци ове књиге су студенти  опште књижевности Филолошког факултета. Они сви разговарају о књижевности и прочитаним књигама, па тако и главна јунакиња овог романа, која не само да студира књижевност, не само да …

Nastaviti čitanje https://ift.tt/308TASm Вести из Смедеревске Паланке

[homeoftheraindeer]

У живљењу, у трпљењу

срце блиједи,

срце вене,

сијена слиједи

бившег мене,

у трпљењу, у живљењу.

Изгубих се у тражењу.

Ја сам био,

ја сам и сад.

Нисам био,

нисам ни сад.

Изгубих се у тражењу.

У лутању, у сновима

ноћ ме руби,

дан ме враћа.

Дан се губи,

живот краћа,

у сновима, у лутању.

У надању, у чекању

живот снијем,

а сном живим.

Срце кријем,

срце кривим

што не живим,

што још снијем,

у чекању, у надању.

Тврђава

Меша Селимовић