#Палиндромне речи | Explore Tumblr Posts and Blogs

rasen-rs · 5 years

Text

Арапским математичарима су магични квадрати или „хармонични распоред бројева“ (wafq ala’dad) познати од седмог века, када су Арапи освојили северозапад индијског потконтинента и дошли у контакт са индијском културом, упознавши се са тамошњом математиком и астрономијом. Постоје и мишљења да су Арапи за магични квадрат чули и раније преко кинеских трговаца.

Шамс ал Мариф

Од седмог века арапски астролози користили су магичне квадрате за израчунавање приликом израде хороскопа и за разне друге астролошке прорачуне, због чега им се и приписује настанак астролошког начина примене квадрата.

Магични квадрати трећег и четвртог реда испуњени бројевима или словима чест су мотив на арапским гемама, талисманима и амајлијама (нпр. квадрат четвртог реда испуњен са четири слова Алаховог имена).

Магични квадрат је врста укрштених бројева, речи или других симбола у којем је број знакова у сваком поједином реду једнак укупном броју редова. Приписивана су им магична својства због чега се могу наћи на амајлијама и талисманима, изнад кућних врата као вид заштите, код болесника за брзо излечење, а заступљени су и кроз разне врсте словних и бројевних игара. Према врсти садржаја деле се на бројевне, словне и знаковне, а према распореду и начину читања садржаја на несиметричне, симетричне и палиндромне. Њихово савршенство можда је најбоље описао научник Шујлер Каман: „Магични квадрати су понекад мали модели свемира, можемо их посматрати као симболичке представе живота, његовог непрестаног тока и обнављања преко божанскога извора из средишта свемира“. Код бројевног квадрата не ради се симетричном распореду бројева, него о резултату који се добије сабирањем свих бројева у једном реду, колони или дијагонали. Бројеви у њему чине одређени аритметички низ у коме је разлика између два броја у низу увек иста вредност.

Прве методе за конструкцију магичних квадрата јављају се нешто касније. Између 11. и 14. века арапски математичари, попут Ахмада ал-Бунија, Аз Зињанија и Ибн Кунфундија, открили су низ једноставних правила за креирање магичних квадрата, а од 13. века квадрати су доживели препород као астролошки и магијски феномени.

Између 1225 и 1250. године арапски математичар Ахмад ал-Буни описивао је магичне квадрате претежно као мистичне и астролошке феномене. Иако нису сачувани детаљи свих његових описа, познато је да је ал-Буни приказао прве опште методе конструкције различитих магичних квадрата помоћу једноставне граничне технике (bordering technique), али ова метода није његово откриће.

Багдадски математичар Аз Зињани је у 13. веку подробније представио посебну методу са креирање магичних квадрата петог реда, тзв. метода уоквиривања. Квадрат се овом методом гради од спољашњег прстена ка унутрашњем.

#gallery-0-4 { margin: auto; } #gallery-0-4 .gallery-item { float: left; margin-top: 10px; text-align: center; width: 33%; } #gallery-0-4 img { border: 2px solid #cfcfcf; } #gallery-0-4 .gallery-caption { margin-left: 0; } /* see gallery_shortcode() in wp-includes/media.php */

Перзијска књига питања; фото: Википедија

Ал Казвини Закарија ибн Мухамед: Математичка табела (Чуда створеног и чудотворни аспекти постојећег), 1537; фото: satukis.info

Шамс ал ; фото: Википедија

У 14. веку је у својој књизи Ибн Кунфунд представио методу означавања поља при грађењу четири типа квадрата.

Магични квадрати су дубоко уткани у културу народа северозападне Африке, у њиховој уметности, архитектури, на народним ношњама, маскама, верским предметима, као средство за прорицање и при планирању градње кућа. У раном 18. веку математичар, астроном, астролог и мистик Мухамед ибн Мухамед представио је начин за прављење квадрата непарног реда.

Претпоставља се да је магични квадрат у Перзији био познат и пре исламског периода и појаве шаха. У десетом веку перзијски математичар Бузјани саставио је рукопис у коме на 33 страни наводи неколико квадрата. Они су попуњени бројевима у таквој аритметичкој прогресији да је збир сваког реда, колоне и дијагонале једнак.

Анонимни перзијски рукопис који се чува на универзитету Принстон садржи примере магичних квадрата, али не и методе њиховог грађења. Квадрат шестог реда налази се у Перзијској књизи питања из 16. века, која се чува у египатској националној библиотеци у Каиру.

Далибор Дрекић

Литература:

George Sarton, Introduction to the History of Science, Vols. 1-3, 1947, Baltimore. Vol. 1, pp. 660f.

Повезани текстови:

Улога магичних квадрата бројева у различитим цивилизацијама Древни словенски квадрат Магични квадрати на ћириличном и грчком писму Словни магични квадрати Магични квадрат у српској књижевности Књига свете магије мага Абрамелина

Арапски бројеви и магични квадрати бројева Арапским математичарима су магични квадрати или „хармонични распоред бројева“ (wafq ala'dad) познати од седмог века, када су Арапи освојили северозапад индијског потконтинента и дошли у контакт са индијском културом, упознавши се са тамошњом математиком и астрономијом.

#Амајлија #Арапи #Астрологија #Гема #Магија #Перзија #Талисман

0 notes

rasen-rs · 6 years

Link

Песма је начињена у форми палиндромних стихова, при чему се цела песма може једнако читати од почетка и од краја. У песми се не чува идентична форма стиха, тј. при обрнутом читању мора се тражити граница речи. Пример ове палиндромне форме јесте најпознатији палиндромни израз: "Ана воли милована" где је приликом читања уназад поремећена граница између речи : Анаволим илов ана.

0 notes

rasen-rs · 6 years

Link

Гинисова књига рекорда из 1985. године као најдуже палиндромне речи у енглеском језику наводи „Redivider„ („неко или нешто које изнова нешто дели“) и хемијски термин „detartrated“ („лишавање тартрата најчешће у циљу смањења опорости или киселости код воћних сокова и вина“). Реч „redivider“ спада у категорију измишљених термина јер, иако су је користили поједини писци, она се не појављује у већини енглеских речника (у краћем Оксфордском речнику појављује се само redivide и redivision).

0 notes

rasen-rs · 7 years

Text

Пре 6000 година у Кини један магични квадрат изронио је из реке исписан унутар шара на корњачином оклопу. Од тада до данас употребљаван је у Кини, Индији, Египту и многим другим античким цивилизацијама као тајанствени код у архитектури, математици, филозофији, астрономији, астрологији, религији, мистици, прорицању, и проучавању разних природних феномена и људског понашања У каквој је вези кинеска легенда стара 6000 година са спиралном природом и кодирањем ДНА? Шта представљју шаре са корњачиног оклопа у феномену звучних таласа? Стари индијски пророци упућују на то да Ло Шу магични квадрат није само временски календар, него и матрица или код свемира који регулише тајну архитектуру њихових храмова. Он представља орјентални концепт Јин-Јанга основу И-Чинга, Ки-ја, компасног Фенг-Шуија, кабале… Данашње научне дисциплине попут генетике, математике, физике, киматике, астрономије… потврђују све оно што је овом магичном квадрату у древним цивилизацијама приписивано.

Нимфа реке Ло: цртеж на свитку из 16. века (Минг династија)

У почетку не беше мисао, чин или дело, него беше реч (логос), односно звук, односно вибрација.

Иако се на једној керамичкој плочици пронађеној у мезопотамском граду Уру (4000. године пре нове ере) налази и магични квадрат 6×6, његова права историја почиње у Кини где је пре више од 4000 година настао Ло Шу (洛書, „Свитак о реци Ло“), први магични квадрат бројева на свету.

Кинеска легенда о магичном квадрату са корњачиног оклопа

Легенда записана у књизи Јих Кинг из 650. године пре нове ере каже да је у време велике поплаве Жуте реке кинески цар Ју (2205–1766 п. н. е) из Хсије покушао да помоћу канала усмери воду у море. У намери да одобровољи узнемиреног бога реке, народ му је приносио жртвене дарове, али ништа није помагало. Свакога пута када би бог био дарован из реке би израњала корњача, а полаве би се настављале.

Лу Шу – најстарији магични квадрат на свету (4000 п. н. е.)

Једнога дана један дечак је приметио да се на корњачином оклопу налазе знакови састављени од низа тачака и распоређени у девет засебних одељака. Када су знакови растумачени, испоставило се да се ради о “Багуа мапи” или магичном квадрату 3×3, у којем су бројеви од 1 до 9 распоређени око броја пет, тако да у сваком реду, колони и дијагонали збир увек износи 15, што је, такође, и број дана у сваком од двадесет и четири циклуса кинеске соларне године.

Народ је помоћу шара са оклопа израчунао да је количина дарова која је приношена богу реке недовољна, а затим је повећаном количином дарова бог реке одобровољен и поплаве су престале.

Према другој легенди, овај квадрат је начинио Фух-Хи, који се сматра оснивачем кинеске цивилизације.

Лу Шу – најстарији магични квадрат на свету (4000 п. н. е.)

Магични квадрат као тајанствени код постојања

Наредних векова овај се квадрат у кинеској традицији користио у архитектури, математици, филозофији, астрономији, астрологији, прорицању, проучавању разних природних феномена и људског понашања.

#gallery-0-9 { margin: auto; } #gallery-0-9 .gallery-item { float: left; margin-top: 10px; text-align: center; width: 33%; } #gallery-0-9 img { border: 2px solid #cfcfcf; } #gallery-0-9 .gallery-caption { margin-left: 0; } /* see gallery_shortcode() in wp-includes/media.php */

Бројевна вредност Ло Шу магичног квадрата

Збир редова, колона и дијагонала

Парни (земља) и непарни (небо) бројеви

У време Шанг династије (1700–1100 п. н. е.) квадрат је кориштен за планирање изградње градова и царских гробница. Између 1100, и 600 г. п. н. е настала је „Зоу пеј суан јинг“, прва позната математичка књига у којој је изложена расправа о гномону, правом углу. Између 400 године старе ере и 18 године нове ере долази до повезивања космологије Ло Шу квадрата и гномона, а 100. године старе ере написан је „Да Дај Ли Ји“, један од најстаријих текстова о овом квадрату. На рељефу кинеских царских гробница из 140. године нове ере налазе се изрезбарени магични квадрати поред слика компаса. Око 1300. године тибетански мандала Лама користио је Ло Шу модел као основу за дизајн мандала.

#gallery-0-10 { margin: auto; } #gallery-0-10 .gallery-item { float: left; margin-top: 10px; text-align: center; width: 33%; } #gallery-0-10 img { border: 2px solid #cfcfcf; } #gallery-0-10 .gallery-caption { margin-left: 0; } /* see gallery_shortcode() in wp-includes/media.php */

Ло Шу магични квадрат као основа и-чинга

Бројни предмети од кинеског порцелана украшени су магичним квадратима испуњеним кинеским, али и арапским знаковима. Такав пример је кинеска здела из источне Африке у којој је квадрат 4×4 испуњен арапским словима и бројевима, а око квадрата су кружно исписани знакови и симболи нејасног значења.

Кинеска здела с арапским знаковима унутар магичног квадрата

Стари индијски пророци упућују на то да Ло шу није само временски календар, него и матрица или код свемира који регулише тајну архитектуру њихових храмова. Он представља орјентални концепт Јин-Јанга где су непарни бројеви представљени белим тачкицама, које су Јанг – симбол раја, док су парни бројеви представљени црним тачкицама, које су Јин – симбол земље. Овај квадрат је постао основа И-Чинга, Ки-ја, а такође представља основу за разна прорачунавања у компасном Фенг-Шуију и другим формама кинеског прорицања.

Редослед његових осам спољашњих квадрата повезује се са осам основних триграма И-Чинга, док средишњи квадрат, око којега се остали окрећу, нема триграм (1. Кан: вода; 2. Кун: земља; 3. Чен: гром; 4. Сун: ветар; 5. без триграма; 6. Чеин: небо; 7. Туи: језеро; 8. Кенn: планина; 9. Ли: ватра). Симболика и значења осам триграма основа су за добро прогнозирање месечних и годишњих догађања.

Један од главних концепата Фенг-шуија, Багуа мапа која се користи за одређивање подручја кућа, управо је и настала на основу овог магичног квадрата. Сваки број у њему и одговарајући правац сматра се одговорним за сваки појединачни аспект људског живота.

Страи кинески магични квадрат шестог реда

Исти овај магични квадрат појављује се и у хебрејским кабалистичким текстовима, где је повезан са тетраграматоном. и често се назива магичним квадратом Сатурна или Кроноса.

Магични квадрат као нумерички код ДНА спирале

Магични квадрат из времена Јуан династије (1271-1368), исписан арапским бројевима

Новија генетска истраживања упућују на т�� да је збир редова, колона и дијагонала, који у Ло Шу квадрату износи петнаест, у директној вези са 64 могућа узорка ДНА кодирања, који приказује 64 могућа збира која такође износе 15. Френсис Крик и Вотсон су 1962. године открили да спирална природа тог молекула остварује специфичне односе са Ло Шу квадратом у погледу броја атома водоника у паровима ДНА.

Звучне законитости корњачиног оклопа

У кинеској легенди о настанку овог магичног квадрата налази се један веома интересантан детаљ. На први поглед безначајан податак да квадрат израња из реке на корњачином оклопу у ствари је најзначајнији детаљ ове легенде.

Немачки музичар и физичар из 18. века Ернест Хладни (1756–1827) један је од првизападних научника који је проучавао феномен звучних таласа. Посипао би песак на металну подлогу, а затим би завибрирао подлогу гудалом виолине. Песак би се слагао у шаблоне различитих геометријских форми, у зависности од вибрација које је гудало производило. Хладни је направио каталог фотографија ових облика, који данас називамо „Хладнијеве фигуре“. Многи од ових шаблона могу се пронаћи у природи, а један од њих јесте посебно интересантнан за ову причу – шаблон корњачиног оклопа са шарама.

Хладнијева фигура – лево; корњаин оклоп – десно

Проучавање шаблона у природи познато је још у древној Кини као наука која носи назив Ли. Ли осликава динамичан редослед и шаблон у природи, који је оличен у свим живим бићима (… шаре на корњачином оклопу су само један од шаблона у Ли науци…)

Овај Хладнијев научни експеримент показао је да су стари Кинези пре 6000 година познавали феномен звучних таласа, због чега су нумерички код временског календара, матрице свемира и ДНА спирале сместили управо у шаре корњачиног оклопа.

Вибрација или звук као основа свега постојећег

Према ведском учењу, свемир је вибрација, а вибрационо поље је корен свих истинских духовних искустава и научних истраживања. Вибрација или звук као покретач и етерично поље или Акаша која је у свему присутна два су нераздвојна чиноца постојања свемира. Све што постоји и у просторном и у временском смислу повезано је у један вибрациони извор. Ово ведско учење усвојио је и у свом раду применио и Никола Тесла.

Дакле, појављивање овог нумеричког кода на корњачином оклопу није никаква случајн��ст заснована на маштовитости твораца ове легенде. А такође није случајност ни то што корњача израња из воде. Вода има високу способност опонашања, односно примања у чувања вибрације и реагује на све типове звучних таласа.

Више о Ернесту Хладнију на: Унутрашњи светови, спољашњи светови

Магични квадрати су у кинеској култури били толико цењени да данас у музејима можемо да видимо бројне експонате од чувеног кинеског порцулана украшене магичним квадратима не само на кинеском писму, него и на арапском.

Као најстарији пронађени квадрат трећег реда, Ло Шу се узима као основа овог типа квадрата, а сваки други квадрат трећег реда добија се из њега путем ротације или одраза.

У почетку не беше мисао, чин или дело, него беше реч (логос), односно звук, односно вибрација.

Далибор Дрекић

Повезани текстови: Улога магичних квадрата бројева у различитим цивилизацијама Древни словенски квадрат Магични квадрати на ћириличном и грчком писму Словни магични квадрати Магични квадрат у српској књижевности Књига свете магије мага Абрамелина

Нумерички код матрице свемира и ДНА спирале пре 6000 година исписан на корњачином оклопу Пре 6000 година у Кини један магични квадрат изронио је из реке исписан унутар шара на корњачином оклопу.

0 notes

rasen-rs · 8 years

Text

Бројност палиндромних речи и израза у неком језику и могућност њихове употребе условљавају, најпре фонетске карактеристике писма (пре свега када је реч о фонетском палиндрому), а затим и његове морфолошке, творбене, правописне и синтаксичке особине. У писмима са сложенијим фонетским карактеристикама, где се један глас обележава са два или више знакова, знатно је мањи број таквих речи, а самим тим је и много теже изналазити већа књижевна решења у овој форми.

Најдужу реч у Оксфордском речнику, ономатопејско “tattarrattat” („закуцати на врата“) измислио је Џејмс Џојс (James Augustine Aloysius Joyce, 1882-1941) и употребио у свом роману „Уликс“ (Ulysses,1922.).

#gallery-0-6 { margin: auto; } #gallery-0-6 .gallery-item { float: left; margin-top: 10px; text-align: center; width: 50%; } #gallery-0-6 img { border: 2px solid #cfcfcf; } #gallery-0-6 .gallery-caption { margin-left: 0; } /* see gallery_shortcode() in wp-includes/media.php */

Aibohphobia

Друге интересантне речи из овог речника јесу „decafaced“ (имати десет лица, попут декахедрона), „decapaced“ (имати десет брзина, попут десетобрзинског бицикла).

И многе друге речи измишљене су и промишљено срочене тако да би биле палиндромне:

„releveler“ – „неко или нешто се налази поново на нивоу.“

„retrosorter“ – „прикладан опис особе која смишља палиндроме.“

„retrovorter“- „ретрословник“, „други назив за палиндром.“

“retreverter“, “palinilap“, “emordrome“, “mynonym“, “reversrever“, “wordrow” итд.

и шаљиве речи:

„aibohphobia“ – „страх од палиндрома.“

„ailihphilia“- „љубав према палиндромима.“

„elihphile” – „онај који воли палиндроме.“

„caibohphobiac“ – “назив за онога ко се плаши палиндрома”

Постоје мишљења да оне и нису део лексичког фонда енглеског језика, јер се готово никада не употребљавају. Друге дугачке палиндромне речи у енглеском језику спадају у категорије позајмљеница, топонима и стручних термина:

„Kanakanak“ „место на Аљасци.“,

„kinnikinnik” „назив за смешу дувана коју за пушење користе амерички Индијанци.“,

„Malayalam“ „источноиндијски језик.“,

„Ooloopooloo“ „дијалекат којим се говори у Аустралији.“,

„rotavator“ „трговачка ознака за пољопривредну машину, тип ротирајућег плуга.“,

„Wassamassaw“ „пут у близини Самервила у Јужној Каролини.“ итд.

Далибор Дрекић

Најдужи палиндроми у енглеском језику Бројност палиндромних речи и израза у неком језику и могућност њихове употребе условљавају, најпре фонетске карактеристике писма (пре свега када је реч о фонетском палиндрому), а затим и његове морфолошке, творбене, правописне и синтаксичке особине.

0 notes