#dvadeset neprikosnovenih stihova

[a-lovers-discourse]

DVADESET NEPRIKOSNOVENIH STIHOVA

U ustima još gadno od velikih imena, I prošlost miriše na hartiju i neoprano rublje: Evo, ja žvaćem vrući hleb u društvu smelih stvorenja; O, taj vrući kotur, kako me odvlači sve dublje U tajanstveni život tela! Evo: otisci poslednjih rukovanja Novoga zaveta; Evo sva tela smeđa, debela i bela; Evo njina druga (i sva redom do milijarditih) stanja! Skoro me straši silna mudrost ove ruke, – Moj mozak je nemoćan da bude gospodar svih njenih pokreta (Ne, duhovnost mojoj pustolovini mišićnoj samo smeta!). I ta rebra savijena u luke; Tajanstveno učešće jednog bedra; Drhtaj! Puna sala i zvezda je noćas ova noć vedra, Noć rukovanja! Te ruke savijene zastave, noge: stovarišta drumova. Jednom višom voljom ja stavljam ova slova: Noć Novoga zaveta: Zato te noćas ja obznanjujem toliko i za Svedočanstvo sveta!

PHOTO: Andrej Glusgold