#ukopčavanje

[ukopcavanje]

Ukopčavanje → razigravanje 2022

Juče, 3. juna 2022. godine, nova generacija maturanata matematičke gimnazije u Kraljevu, provela je veselo veče u hotelu Turist, u društvu svojih profesora i školskih drugova i drugarica! Ubrzo će otići i uspešno se priključiti klasi akademskih građana. No, pre toga, kako red nalaže — zajedno smo se potrudili da ostavimo pisani i fotografski trag za neke buduće đake, sa nadom da će prateći stope prethodnika i nadolazeći naraštaji koračati smelo. Ovaj kratak pregled dešavanja ima svoj tačno utvrđen hronološki tok, ali učesnici neznatno variraju u zavisnosti od događaja, te na samom početku navodim imena svih aktera sa naslovne fotografije ispred zgrade opštine (sleva udesno): Aleksa Pantović, Uroš Nedeljković, Ognjen Kužić, Vladan Bašić, Jovan Pavlović, Vladislav Vukosavljević, Ana Kiković, Milica Zubljić, Sonja Simović, Vanja Vukadinović, Andrej Bantulić, Pavle Đoković, i Mihailo Lukić. Odeljenjski starešina budućim kolegama želi uspešne studije, srećan život i bogatu karijeru!

Renesansna postavka I ( 23. april 2022. godine, subota : Budimpešta, Budimski dvorac )

Izlet u Mađarsku ( 22. - 25. april 2022. godine : Kraljevo — Budimpešta — Sentandreja — Beograd — Kraljevo ) Detaljan prilog nalazi se ovde.

Dodela pohvala i diploma ( 24. maj 2022. godine, utorak : Svečana sednica Nastavničkog veća u biblioteci Gimnazije Kraljevo povodom Dana škole ) Detaljan prilog nalazi se ovde.

Maturski ples ( 27. maj 2022. godine, petak : Trg srpskih ratnika, Kraljevo )

Matursko veče ( 03. jun 2022. godine, petak : Hotel Turist, Kraljevo )

Odbrana maturskih radova ( 10. - 14. juna 2022. godine : Gimnazija Kraljevo ) Detaljan prilog nalazi se ovde.

Sednica Nastavničkog veća ( 14. jun 2022. godine, utorak : Gimnazija Kraljevo ) Na sednici je verifikovan uspeh na maturskim ispitima, a većinom glasova veća doneta je odluka da predsednica našeg malog odeljenja, Ana Kiković, ponese titulu đaka generacije Gimnazije Kraljevo!

Dodela diploma ( 16. jun 2022. godine, četvrtak : Gimnazija Kraljevo )

Sveži indeksi ( 04. jul 2022. godine, ponedeljak : ETF, Beograd )

Reka, roštilj, fudbal, gitara, i šah ( 11. jul 2022. godine, ponedeljak : Žička Reka, Žiča )

Renesansna postavka II ( Odeljenjska majica )

Škola: Matematička gimnazija Kraljevo. Odeljenje: IV-8. Koordinator Ukop(č)avanja: Jovan Pavlović.

[ukopcavanje]

Ukopčavanje → priznavanje

Uspešni ljudi ne čekaju da im se stvari dogode. – Leonardo da Vinči

Juče, 24. maja 2022, na Dan Ćirila i Metodija (Dan slovenske književnosti i kulture), održana je svečana sednica Nastavničkog veća u biblioteci Gimnazije Kraljevo, povodom Dana škole. 

Učenicima i učenicama koji su učestvovali na republičkim takmičenjima tokom školske 2021/2022 godine uručena su simbolična priznanja. Najuspešniji učesnici, koji su posredstvom vanrednog zalaganja i sreće koja hrabre prati zadobili jedno od prva tri mesta, nagrađeni su i prigodnom knjigom. Predmetni profesori ujedno su pohvaljeni za podršku učenicima u promovisanju znanja, umenja i veština.

Nakon dve neregularne školske godine koje su od većine učesnika vaspitnog i obrazovnog procesa iziskivale dodatne napore, đaci su tokom aktuelne takmičarske sezone iskazali bodar borbeni duh i veliku naklonost druženju u okruženju zdrave konkurencije. Uprkos početku koji ni ovog puta nije mnogo obećavao, postignuća su brojna i zapažena, kako na polju prirodnih i društvenih nauka, tako i na sportskim terenima.

Zahvaljujući razumevanju rukovodstva škole, skromni godišnji budžet koji ni u regularnim okolnostima nije preterano fleksibilan, uspeo je da podrži želje đaka da nastupaju, da se okupljaju, i da prezentuju svoja postignuća i van zvaničnih takmičenja, u obliku različitih sekcija, tribina, projekata… Nije na sednici bilo vremena ni da se pobroje sve praktikovane aktivnosti!

Upravo u takvim okolnostima pojedini uporni, vredni, i talentovani maturanti blagosloveni su naposletku nagradama koje će ih poštedeti polaganja prijemnog ispita za odabrane fakultete.

Čestitke svim učesnicima!

Znanje, vedrina, i entuzijazam; ovo su samo neka od veselih lica koja stoje iza ovogodišnjih rešenih zadataka na blogu.

Odeljenje IV-8 predstavljali su, sleva uvis:

Ana Kiković (treća nagrada na republičkom takmičenju iz fizike), naknadno proglašena za učenicu generacije!

Vladislav Vukosavljević (treća nagrada na republičkom takmičenju iz fizike + učešće na republičkom takmičenju iz matematike),

Jovan Pavlović (ponosan odeljenjski starešina),

Pavle Đoković (učešće na republičkom takmičenju iz fizike),

Uroš Nedeljković (učešće na republičkom takmičenju iz matematike),

Mihailo Lukić (učešće na republičkom takmičenju iz matematike).

Hvala koleginici Mirjani Janković (fizika) na nesebičnom zalaganju, kao i kolegi Gordanu Markoviću što nas je fotografisao (pre porudžbine piva u Parizu). 

Lokacija: Gimnazija Kraljevo, 24. maj, 2022. Odeljenje: IV-8.

[ukopcavanje]

Vedro znanje → Ukopčavanje 2022

U periodu od 22. do 25. aprila 2022. godine, nova generacija maturanata matematičke gimnazije u Kraljevu, izvela je uspešno izlet do Budimpešte i Sentandreje u Mađarskoj! Nakon ljubaznog poziva đaka, pridružili su im se u ovoj odvažnoj pustolovini, razredni i srdačno prihvaćena razredna. Maturanti su pokazali visok nivo organizovanosti, odgovornosti, i međusobe naklonosti, što je itekako doprinelo preovlađujućem osećaju vedrine. Put je realizovan tokom uskršnjeg prekida nastave koji se ove godine sticajem okolnosti prostirao samo od petka do ponedeljka. Ispostavilo se da ni to nije prepreka za odlične organizatore, tako da učenici nisu izostajali iz škole ni u četvrtak pre polaska, ni u utorak po povratku. Time su na najlepši način krunisali svoje četvorogodišnje druženje. Ubrzo će se priključiti klasi akademskih građana: odeljenjski starešina budućim kolegama želi uspešne studije, srećan život i bogatu karijeru! No, pre toga, kako red nalaže — zajedno smo se potrudili da ostavimo pisani i fotografski trag za neke buduće đake, sa nadom da će prateći stope prethodnika i nadolazeći naraštaji koračati smelo.

Dan I ( 22.04.2022 : Kraljevo — Beograd — Novi Sad — Budimpešta )

Polazak sa keja u ranim jutarnjim časovima (02h) ugovorenim kombijem; niko nije spavao: pevalo se i ludovalo do Beograda; u zoru smo se na glavnoj stanici ukrcali u autobus na sprat sa preostalim putnicima; u Novom Sadu su sva slobodna mesta popunjena; saznajemo da će nam se narednog dana usled velikog interesovanja pridružiti još jedan autobus turista što je dovelo do preraspodele programa putovanja; već u samom startu smo prinuđeni da se u letu prilagođavamo okolnostima — dogovorno usvajamo nov plan poseta a od grupnih fakultativnih izleta uplaćujemo samo vožnju brodom Dunavom i izlet do Sentandreje; na granici nije bilo dužeg zadržavanja — za ulazak u Mađarsku nisu potraživana lekarska uverenja niti potvrda o vakcinaciji zbog pandemije virusa korona; u Budimpeštu pristižemo u ranim popodnevnim časovima; odmah je realizovan planirani grupni panoramski obilazak pojedinih atraktivnih lokacija; posećujemo Budimski dvorac i Kraljevsku palatu u kojoj se danas nalazi predsednička rezidencija; pažnju posmatrača plene stražari na belim konjima u tradicionalnim Husarskim uniformama; Budimski dvorac nas privlači lepotom velelepne arhitekture, sa skladnim parkovima, prelepim fontanama i zadivljujućim vidicima; svuda oko nas su aktuelna kulturna dešavanja: od postavke u muzeju velikog iluzioniste Hudinija (rođen u Budimpešti), do izložbe kitnjastih postera iz perioda Secesije u samom dvorcu; vodič na nekoliko lokacija ispreda zanimljivu priču o lokalitetima poput Ribarske kule i crkve Matije Korvina — već smo se zaljubili u ovaj grad; nakon kratkog slobodnog vremena prelazimo na stranu Pešte ka modernom delu grada; prolazimo pored Vaci ulice, Parlamenta, Trga Heroja što u nama podstiče želju da Budimpeštu u narednim danima upoznamo mnogo bolje; puni utisaka odlazimo do hotela i smeštamo se;

odmah nakon smeštanja u dvokrevetne sobe odeljenje se odvaja od ostatka grupe i kreće sa realizacijom zacrtanog programa — uprkos kiši koja ne jenjava uveče smo se iz hotela zaputili ka centru grada u potrazi za lepim mestom za zajedničku večeru; nailazimo na prve neočekivane poteškoće koje valja prevazići: iako je Mađarska punopravna članica EU, valuta je Forinta, te u pojednim prodavnicama, restoranima, lokalima ne primaju Euro ili je kurs veoma nepovoljan; iako su blizu hotela locirane stanice za gradski prevoz tramvajem ili autobusom, menjačnica nema; dovitljivošću i zalaganjem pojedinih učenika izvesna suma Eura razmenjena je u lokalnim radnjama za Forinte (3 Forinte vrede orijentaciono 1 Dinar); za to vreme jedan odred zadužen je da se po kišovitom vremenu vrati do prve stanice na kojoj smo uočili automat za kupovinu karata za gradski prevoz; naposletku, naša dovitljivost odnela je pobedu; petak je veče — većina ugostiteljskih objekata sa lokalnim jelima već je krcata; posle malo dužeg traganja i premišljanja, odabrali smo restoran koji je pristao da nas rasporedi za dva stola i uz to je primao Eure; tamo smo probali nekoliko zanimljivih i ukusnih jela; umalo smo izgubili druga Andreja; na povratku u hotel upoznali smo još neke čari života u prestonici; čak smo isporučili nekoliko drugara kao izvidnicu u obližnji noćni klub u nameri da olakšamo hotelski kapacitet.

  Dan II ( 23.04.2022 : Palata umetnosti — Centralna pijaca — Citadela — Budimski dvorac — Oktogon )

Kako gimnazijalcima i dolikuje, prvi dan u Budimpešti započeli smo kulturnim bogaćenjem: odmah nakon doručka u hotelu uputili smo se u Palatu umetnosti (Műcsarnok Kunsthalle) koja funkcioniše kao muzej savremene umetnosti na Trgu Heroja; još juče smo primetili da je u Muzeju lepih umetnosti na suprotnoj strani trga u toku gostujuća postavka veličanstvenih dela Hijeronima Boša, ali je red za čekanje na ulazak bukvalno kilometarski; u prelepoj zgradi konstruisanoj u Neoklasičnom stilu obišli smo obe postavke: razigranu postavku fotografija sa plaža širom sveta čuvenog fotoreportera Martina Para (Martin Parr) koja intimno, satirično i antropološki sagledava brojne aspekte savremenog života kroz morske scene (Parrs Seashores), kao i nagrađena dela sa Drugog nacionalnog salona primenjene umetnosti i dizajna pod nazivom Common Space, koji je privukao nepodeljenu pažnju većine đaka (staklo, keramika, tekstil, metal, grafički i industrijski dizajn, animacije...); deo učenika za to vreme bio je u potrazi za gitarom — prethodnog dana smo u autobusu uočili jedan od retkih propusta u organizaciji: nedostatak akustičnog instrumenta uprkos tome što nekoliko učenika na njemu redovno muzicira nakon nastave; posle dugog razgledanja i brojnih uzdaha (sa obe lokacije), našli smo se ponovo na Trgu i uz muziku nove gitare dočekali one najupornije uživaoce umetnosti; nakon toga, s obzirom da smo Kraljevčani, te i dobri poznavaoci pijace, morali smo proveriti kvalitet i budimpeštanske Centralne pijace; neki su uspešno pazarili privlačne suvenire, a neki su bankama plaćali svoj skroman obrok u vidu makarona i čuvenog mađarskog gulaša koji smo s nogu zalivali najpoznatijim lokalnim pićem (Unicum je biljni liker ili biter, koji se proizvodi po tajnoj formuli od preko 40 biljaka); zatim smo se zaputili ka prelepom “Zelenom mostu” („Szabadság híd“ u prevodu Most Slobode, povezuje Fovam trg sa hotelom „Gellert“ kao i najvećom pijacom Budimpešte istog naziva); prešli smo ga lagano peške i napravili jako lepe fotografije;

prelazak u Budim doveo nas je bliže našoj sledećoj destinaciji - Citadeli (ova tvrđava na platou visokom 235 metara (Gelertovo brdo), izgrađena je posle gušenja Mađarske revolucije 1848. godine i predstavlja simbol grada); jedanaest dobrih duša okrepilo se pre uspona dvema perecama čudnih razmera za ovaj svet; kako je trajalo renoviranje Citadele, popeli smo se najviše što smo mogli i još jednom načinili sjajne fotografije (na brdu je Spomenik slobode, a predstavlja ženu sa listom palme u rukama, podignut je kao znak sećanja na Sovjetske trupe poginule za vreme oslobadjanja Mađarske 1945. godine; veruje se da se upravo odavde pruža najlepši pogled na Budimpeštu); pri dugom i živopisnom silasku (navigaciju je preuzeo naš drug Vladan), izgubili smo deo energije, pa smo u podnožju brda zauzeli klupe da prikupimo snagu u živopisnom parku usred saobraćajne petlje; neki od nas ipak nisu mogli da miruju, već su se živahno dobacivali frizbijem; nastavili smo naše putešestvije prelepom obalom Dunava još jednom do Budimskog zamka, do kojeg smo stigli pomoću malih pokretnih kućica koje su nam pružile lep pogled na zalazeće sunce iznad budnog grada (još jedan od načina za dolazak do Ribarskog bastiona je žičara iz 1870. godine koja kreće sa budimske strane Lančanog mosta pokraj tunela sa trga Adam Klark; lančani most su izgradili Vilijam i Adam Klark, koji su konstruisali i Londonski most; u podnožju mosta je kilometarska nula, polazišna tačka od Budimpešte u svim pravcima); posle divno provedenog popodneva bilo je vreme da odahnemo uz piće i glasnu muziku u lancu pabova oko Oktogona (jedna od glavnih raskrsnica Pešte, na ukrštanju Velikog i Andraši bulevara); tamo smo upoznali divne ljude iz država širom sveta.

Dan III ( 24.04.2022 : Campona — Tropikarijum — noćno krstarenje Dunavom )

Uprkos tome što smo se u hotel vratili u ranim jutarnjim časovima, uspeli smo da se naspavamo i “napunimo baterije”; nakon doručka po dogovoru tramvajem krećemo ka centru grada gde ćemo presesti u autobus koji nas opet vozi u Budim ka našem narednom odredištu; nekih 45 minuta traje putovanje na periferiju grada (oko 10 km od centra) ka velikom tržnom centru Campona sa prodavnicama na dva sprata, ogromnom salom za ishranu, i bioskopom; glavna atrakcija i cilj naše posete zapravo je Tropikarijum, koji je u sklopu tog objekta; opet nismo imali dovoljno razmenjenog novca, te smo silom prilika početnu poziciju u redu za ulazak napustili; opet, imali smo dovoljno sreće da po povratku u red ispred nas zateknemo porodicu zemljaka tako da smo zajedno ušli kao studentska grupa (15 učenika + 4 profesora); tamo smo videli najlepše predstavnike tropskog živog sveta sa delovima prašume (krokodili, pitoni, tarantule, gekoni, patuljasti majmuni, armadiljo...); vrhunac obilaska svakako je ogroman akvarijum (najveći u Centralnoj Evropi) sa providnim tunelom odakle smo iz neposredne blizine posmatrali graciozno kretanje gospodara slanih voda: morskih pasa i raža; posle spektakularnih okeanskih scena obišli smo prodavnice u tržnom centru, ručali i krenuli nazad ka gradu; popodne smo iskoristili za konstruktivni predah i druženje po sobama, jer je uveče u planu bilo krstarenje Dunavom;

predveče smo se po prvi put nakon panoramskog obilaska priključili kompletnoj grupi u autobusu; kako se čini, niko ne želi da propusti noćnu vožnju i uživanje u pogledu na obalu koja se nalazi pod zaštitom UNESCO-a; na doku nas je dočekao prelep brod, sav u sjaju, sa klasičnom muzikom; krstarenje je bilo iskustvo koje oduzima dah — uživali smo u predivnom pogledu; istina je da Budimpešta na svakom koraku nudi vidikovce sa kojih se posmatraju lepote grada, ali je vožnja brodom ipak pravi pogodak uveče, jer pod noćnim nebom, kada su građevine pod svetlima, sve dobija drugačije ruho; brod kreće ka zgradi Parlamenta (vlada mišljenje da je to jedno od najlepših (i najvećih!) administrativnih zdanja u Evropi — inspirisan je zgradom parlamenta u Londonu a na njenoj izgradnji bilo je angažovano preko 100.000 ljudi); posmatranje Parlamenta sa Dunava ostavlja potpuno drugačiji utisak, s obzirom da celo neogotičko zdanje sa kopna možete da vidite samo iz Budima, a kada mu priđete sa peštanske strane, njegovu visinu od 96, a dužinu od 268 metara ne možete da obuhvatite pogledom; sa reke je naprotiv moguće proći celu dužinu tog simbola Budimpešte, a uočićete barem neku od 90 figura poznatih ličnosti iz mađarske istorije koje ukrašavaju spoljašnjost zgrade (jednu od najvećih atrakcija za posetioce unutrašnjosti predstavlja svakako i Sveta kruna (1000 godina stara kruna prvog mađarskog kralja), koja se nalazi i na grbu ove zemlje); brod dalje plovi do Margaret mosta, gde se okreće i vozi ka ostalim znamenitostima mađarske prestonice; na putu ispod čuvenog Lančanog mosta (prvi most koji je povezao Budim i Peštu, a ujedno i prepoznatljiv simbol Budimpešte je Sečenjijev most, „Széchenyi Lánchíd“, ili Lančani most.), Elizabetinog (Eržebetinog) mosta, Mosta slobode, sve do Mosta Petefi, imali smo priliku da pod otvorenim noćnim nebom ovog puta sa vode vidimo Budimski dvorac, a pogled nam je, naravno, privukla i lepota belog kamena Ribarskog bastiona i tornja Crkve Svetog Mateje; uživali smo i u svirci našeg druga Vanje na juče pribavljenoj akustičnoj gitari; nakon krstarenja razredni i razredna su se ovog puta samostalno uputili u peštansku noć, a pri iskrcavanju sa broda došlo je do nesporazuma i tri (m)učenika ostali su prepušteni sami sebi u veličanstvenom gradu jer je autobus otišao ka hotelu bez njih; uprkos svim nedaćama koje je Budimpešta za njih pripremila, stigli su živi i zdravi u hotel u ranim jutarnjim satima, jači nego ikada.

Dan IV ( 25.04.2022 : Budimpešta — Sentandreja — Trg Heroja — Beograd — Kraljevo )

Nakon doručka smo se odjavili iz hotela da bi se pred povratak ponovo priključili turističkoj grupi sa vodičem u autobusu; zaputili smo se zajedno ka mestu manjem od Budimpešte, ali našim srcima bližem — oko 20 km severozapadno, nalazi se srpska prestonica u Mađarskoj; vodič nam je po dolasku ukratko opisao suštinske istorijske elemente na nekoliko bitnih lokacija; novo doba za ovo staro ugarsko mesto započelo je dolaskom nekoliko hiljada Srba 1690. godine, sa patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem; iz Srbije i drugih krajeva u begu pred Turcima, na prostore tadašnje ugarske carevine, preko Dunava i Save, prešlo je oko 30.000 ljudi, ali je samo njih oko 8.000 najupornijih stiglo do Budima; oslanjajući se na privilegije koje su Srbi u Sentandreji dobili od cara Leopolda I, potvrđene kasnije i od carice Marije Terezije, oni na tom prostoru krajem 17. veka postaju većinsko stanovništvo i već u 18. veku “hvataju” kulturni, ekonomski i obrazovni korak sa Evropom; danas četiri hrama u mestu pripadaju Srpskoj pravoslavnoj crkvi; u Sentandreji je u jednom periodu živeo i radio i Vuk Karadžić, a spomen na to je Trg Vuka Karadžića i Spomen-ploča na kući u kojoj je boravio (iako su veoma obrazovani stanovnici ovog mesta kada su žive rasprave o jeziku u pitanju u to doba pretežno branili stavove Dositeja Obradovića); Jakov Jaša Ignjatović jedan je od najpoznatijih Sentandrejaca — jedini je od srpskih književnika iz Ugarske izabran za dopisnog člana Srpske akademije nauka, a na malom trgu pored njegove rodne kuće podignut je spomenik velikanu srpske romantike; kao znamenitog Srbina iz Sentandreje treba spomenuti i Joakima Vujića, oca srpskog teatra, koji je u tom gradu osnovao pozorište; Glavnim trgom (Fo ter) dominira Trgovački krst, simbol grada — podigli su ga 1763. godine članovi Srpskog privilegijalnog sentandrejskog trgovačkog društva nakon epidemije kuge; spomenik je pod zaštitom Uneska, a zašto je to tako biće Vam jasno kada ga budete videli onako lepog ukrašenog kovanim gvožđem na postolju (obelisku) od skupocenog roze mermera; na Glavnom trgu se nalazi i Blagoveštenska crkva i zdanje Preparandije (prve srpske učiteljske škole); Saborna crkva (poznata i kao Uspenjska, Bogorodičina crkva ili Beogradska katedrala) je glavni i najveći pravoslavni hram (i najlepši) u Sentandreji, izgrađena u baroknom stilu; Požarevačka crkva je još jedan od pravoslavnih hramova Srpske pravoslavne crkve u Sentandreji — naziv je dobila po Požarevcu, odakle su se doselili brojni vernici koji su u nju dolazili; ovde se nalazi „Srpski pravoslavni muzej“ koji sadrži veliki broj sačuvanih ikona i drugih crkvenih predmeta ali i biblioteku od 30.000 knjiga, od čega 100 rukopisanih;

nakon šetnje sa vodičem imali smo vremena da i sami istražimo Sentandreju; kada se umorite od duge šetnje po kaldrmisanim uličicama uđite da se okrepite u srpskoj kafani „Korner“ koja se nalazi na Trgu cara Lazara; danas je ovo jedina kafana sa menijem na srpskom jeziku u kojoj se može slušati srpska muzika uživo; sa ovog trga se može izaći na reku i šetati prelepim kejom, na kome pristaju turistički brodići za razgledanje grada sa reke, ali i brodovi koji voze do Budimpešte; probali smo čuvenu sentandrejsku doboš tortu i još neke fine deserte iz brojnih poslastičarnica; obavezno posetite Muzej marcipana "Szamos", sa predivnim skulpturama od marcipana — kod njih možete kupiti i razne dezerte od marcipana, u ponudi je čak 1.001 ukus; posle toga obilazili smo živopisne suvenirnice i nakon duge potrage naišli na majice “I love Budapest” i kupili 14 komada, po jedna uspomena za svakoga od nas; pri povratku, poslednji put smo prolazili kroz Budimpeštu; danas smo morali da se oprostimo od mađarske prestonice, ali — kao grandiozni finiš ovog putovanja odlučili smo da nakratko istrčimo iz busa, sa kupljenim majicama i (i)legalno nabavljenom zastavom (sa jednog jarbola na dokovima Dunava), fotografišemo se na Trgu Heroja, uprkos blagom nerviranju (što bi se reklo) vodiča Srđana Veselinova (bez -ić); povratak do našeg kraljevskog grada obeležili su priča, šala, i smeh, a u kombiju od Beograda odzvanjala je pesma uz odeljenjsku gitaru (sutra smo se u školi svi pojavili u novim majicama)!

Reči sročili: Milica Zubljić + Vladislav Vukosavljević + Jovan Pavlović. Fotografije: Vladan Bašić + Milica Zubljić + Pavle Đoković + Andrej Bantulić + Marina Pavlović + Jovan Pavlović.

Škola: Matematička gimnazija Kraljevo. Odeljenje: IV-8. Koordinator Ukop(č)avanja: Jovan Pavlović.

[ukopcavanje]

Deda Mraz iz školske klupe

Ko ništa ne zna mora svemu verovati.

Pablo Neruda

  Juče, 28. decembra 2018, generacija prvaka specijalizovanog odeljenja matematičke gimnazije u Kraljevu, uspešno je dočekala Deda Mraza. Iako je svima poznato da gospodin Mraz voli decu, u školama se pojavljuje obrnuto srazmerno svom statusu, što će reći - relativno retko. Češće ga viđamo na reklamama za kredite, Koka-kolu i kafu. Deda Mraze, dečica te mole: navrati ponekad i do škole! U našem je resoru para manje niko ne reklamira obrazovanje. Kafa nije zdrava, pusti Koka-kolu veruješ svemu jer ne ideš u školu! Razočarani učenici upoznati su sa činjenicom da je g. Mraz ipak nakratko posetio Gimnaziju u Kraljevu i ove godine, avaj, u nedelju, kada premoreni đaci zasluženo odmaraju. Pa, gde je tu pravda? I pored nastojanja da ubede razrednog starešinu da pregovara sa g. Mrazom, i silnog truda da oporave i okite rashodovanu školsku jelku - paketića niotkuda! Da sve bude još tužnije, nerazumni razredni nagoni decu da učionicu očiste i urede. Izgleda da je upravo tada kap nepravde prelila čašu. Dok su vredni učenici i učenice pozajmljenom metlom i lopaticom mahali na sve strane; pravo niotkuda banuo je niko drugi, do glavom i ulepljenom bradom - dobri Deda! Nakon što je podelio bonbone, a pre nego što je opet naprasno utekao iz provetrene prostorije, upriličili smo jednu zajedničku fotografiju: za one koji misle da sve znaju, pa ne veruju u dobrodušnog Deda Mraza. Sretna Nova!

  Lokacija: Gimnazija Kraljevo, treći sprat, učionica 28/1, 28. decembar, 2018. Odeljenje: I-8. Koordinator Ukop(č)avanja: Jovan Pavlović. ✓ pAyPAL.ME DoNiRAJ BLoG →  ✓ REDBuBBLE sHop / izLoG →  ✓ pHoTocRowD FoToGRAF →  ✓ FAcEBook sTRANicA →  ✓ piNTEREsT TABLA → 

[ukopcavanje]

Muška rešenja

I pored političke korektnosti iskazane na sve strane u današnjem završnom testu iz matematike za osnovce, naši učenici uspeli su ipak da doskoče ministarstvu. U obilju ponuđenih lepih ženskih imena, u 8. zadatku, poput: Ivana; (što je, kako saznajemo, za Rumune Irina, za Mađare Ilonka, za Bosance Sena, a za Albance Eliza), đaci stasali u ovdašnjoj patrijarhalnoj sredini išli su na sigurno i odbacivši rodnu ravnopravnost, složno Ivanu prekrstili u Ivana, a Petru u Petra. Ta je praksa danas toliko uzela maha, da nam je u toku pregledanja stigla ispravka ključa iz ministarstva, u kojoj se nalaže da se istim brojem poena ocenjuju i adekvatna "muška" rešenja!

  Koordinator Ukop(č)avanja: Jovan Pavlović.

[ukopcavanje]

Vedro znanje → Ukopčavanje 2018

Um nije sud koji treba da se ispuni, nego vatra koja treba da se rasplamsa.

Plutarh

  Juče, 14. juna 2018, generacija maturanata specijalizovanog odeljenja matematičke gimnazije u Kraljevu, uspešno je završila svoje srednjoškolsko obrazovanje, a svakom od devetnaest đaka konačno je uručena i diploma. Formalnosti na stranu, setih se mudrih reči velikog Rabindranat Tagore, da učenike ne treba ograničavati onim što smo mi naučili, jer su deca rođena u drugom vremenu. Čini mi se da je ova misao iz godine u godinu sve aktuelnija. Velika je istina da i učitelj može mnogo da nauči od onih koje podučava. Sa ovom generacijom se to uveliko obistinilo. Horizonte danas širimo zajedno, u neprekidnoj borbi, a na obostrano zadovoljstvo.

Ponosnom razrednom starešini preostaje da još jednom proba da podseti decu na početak puta i da upozori na nadolazeće prepreke, ali i na proverenu činjenicu da su najlepše godine tek u najavi. Predstoji još mnogo neophodnih radova, ali i neizbežnih radovanja. I zajedničkih okupljanja. A kad su nam se usta osušila od priče, prešli smo iz učionice u močionicu, da osvežimo sećanja, razvežemo jezike i nazdravimo za razdvajanje puteva za spojenim stolovima. Nazdravlje!

  Učionica (sa plodovima rada u rukama):

Gornja vrsta: Bandović Danica (+ Vukova diploma), Kovačević Viktor, Jovanović Aleksa (+ Vukova diploma), Popović Minja, Pajović Stefan, Kaluđerović Ljubomir, Župčić Martin, Šalović Dušan (+ Vukova diploma + učenik odeljenja), Vuković Nikola, Matović Vanja, Jovanović Marta, Pantović Ognjen, Seničić Iskra, Jovanović Marko (+ Vukova diploma), Slavković Isidora.

Na stolicama: Tonić Danilo, Nedeljković Vukašin, Jovan Starešina Pavlović (+ Matična knjiga), Bašić Mladen, Stojanović Luka.

Močionica (praznih ruku):

U iščekivanju pojačanja, upravnik odeljenja, Martin, predsedava okupljanjem i naručivanjem osveženja. Do tada pristigli: Popović Minja, Kovačević Viktor, Pajović Stefan, Župčić predsednik Martin, Nedeljković Vukašin, Kaluđerović Ljubomir, Šalović Dušan.

  Lokacija: Gimnazija Kraljevo sa okolinom, 14. jun, 2018. Odeljenje: IV-7. Koordinator Ukop(č)avanja: Jovan Pavlović.

[ukopcavanje]

Zahvalnica zahvalnog lica

Dragi moji, nadam se, pre svega da ste se lepo proveli u petak i da ste stigli da se konsolidujete za preostale predstojeće obaveze.

Nakon spontanog spleta savremenih turbo-terorističkih muzičkih nasrtaja na život i na zdravlje, izvedenih, doduše neuspešno, svima nam je trebao kvalitetan predah.

No, kako i priliči najboljima, veselje smo kako otpočeli, tako i zapečatili. Pojedinci, poput Luke i Stefana, istakli su se u okršaju, a toplo se nadam da nije bilo većih žrtava. Stilizovani Stefan i lukavi Luka, samo su evidentirani primeri širokog dijapazona mogućnosti talentovanog i sposobnog IV7. Treba li uopšte pominjati, recimo, Mladena, koji je i pored tesnih tregera tamanio tompus, ili mnoge anonimne učenike-ce koji su pustošili pivo i u pokretu...

Razrednog ste zaista neobično prijatno iznenadili, kako lakonskim obraćanjem i domišljatom pisanom porukom, tako i veličinom poklona koji je izazvao veliku pažnju prisutnih. Nagađalo se dugo i uporno o čemu je reč, a kako nismo otkrivali poziciju nadmoćnijem neprijatelju, moram da zaključim: i sasvim neuspešno...

Šta leži zapakovano ispod velikog zlatnog papira sa crvenom mašnom? Duhoviti su tipovali na pečeno prase ili punjenu patku, a poneko je bogami uočio i obline još jednog deteta. Kako učenici nisu ni mesari ni rode, i te pretpostavke pale su u vodu.

Jogi dušek? Baldahin? Udoban jastuk za konačni odmor i počinak?

Ali, samo prava raja je znala u čemu je trik: za razrednog nema predaha dok malci i deca i đaci ne stasaju. A mudro je ponekad ostaviti naslednike da rastu slobodno i na miru, pa im stariji ponajbolje pomažu odlaskom u visine i bogaze i planine.

A u dotičnoj divnoj divljini valja se orijentisati i ukazati na pravac kretanja, i pronaći izohipse i i rastojanja i strane sveta. A opet, vidik puca svuda naokolo, pa je poželjno prelep pogled ponekad i približiti. Videti dalje i jasnije, čak i ono što naizgled nije nadohvat oka.

A sve te specijalne sprave spakovati i staviti treba u specijalne pregrade i zadžepke i komore, specijalizovanih odeljenja ruksaka za specijalne odrede urbane gerile.

Želi razredni i vama: i jasan vidik i uspešnu orijentaciju i pune pregrade savladanih prepreka i uspeha i doživljaja.

Momcima preporučujem da pronađu vredne, pametne i lepe devojke koje će ih voditi kroz život. A vrednim, pametnim i lepim devojkama savetujem da izbegavaju momke koji traže nekog da ih vodi kroz život.

Hvala, još jednom, još jednoj uspešnoj generaciji.

Pripovedao / zahvaljivao / želeo: Jovan Pavlović. Ilustracija: Jean-François Rauzier. Pedagoški nadzor: kRijE DA pijE. Moderator: MozGoDER vELičANsTvENi. ✓ FAcEBook sTRANicA →  ✓ piNTEREsT TABLA → 

[ukopcavanje]

Maturski ples 18. maja 2018.

Maturantski ples je počeo da se održava u Srbiji 2005. godine a prvi grad koji se priključio ovom projektu Plesnog saveza Slovenije bio je grad Kraljevo.

Svi maturanti plešu istu koreografiju, uz muziku Johana Štrausa „Slepi miš“, a muzika se najčešće emituje preko satelitskog radija i svi evropski gradovi plešu u isto vreme tačno u podne.

Na osnovu toga, maturanti će pokušati da obore Ginisov rekord za najmasovniji simultani ples koji je postignut 2011. godine (33.202 plesača).

Na veliko zadovoljstvo okupljenih, ovogodišnji ples na Trgu srpskih ratnika, ispred Milutina, održan je po sunčanom vremenu (i bez neizostavne kiše koja je godinama vredno krasila ovu manifestaciju). Raspoložene, nasmejane i lepše i od vremenskih prilika, maturante je pre igre tradicionalno pozdravio glasnogovornik (ne)prilika u kojima životarimo, dragi gradonačelnik naš (koji se iz neutvrđenih razloga nije obratio okupljenima na istom trgu samo dva dana ranije, možda stoga što nisu plesali već protestovali). Razredne starešine, i sve osobe odgovorne za obrazovanje i vaspitanje razigrane omladine, političari su uredno pre nadahnutog obraćanja odstranili sa bine. Govor su, hteli ne hteli, čuli i svi okupljeni, a broj onih koji ne plešu, iz godine u godinu je sve veći, dok istovremeno broj odeljenja u kraljevačkim školama, nezaustavljivo opada.

Ples je i ove godine, nakon dobro uvežbanih koraka, završen u nešto opuštenijoj atmosferi, uz već neizostavne baklje i nostalgične zvuke & stihove iz (lepših?) prohujalih vremena. Na ovaj ili onaj način, još uvek sa osmehom "Igra rokenrol cela Jugoslavija", istovremeno, uigrano, zadovoljno. Istom numerom završiće se i matursko veče koje je za ovogodišnje svršene gimnazijalce zakazano za petak, 25. maj (još jedan bitan datum u pomenutoj bivšoj zajedničkoj državi). S obzirom da se negde u međuvremenu taj praznik zaturio, a novi Dan mladosti (niti bilo koji drugi dan posvećen mladima koju su budućnost naša), nismo nigde pronašli (nismo ga ni tražili?), jedno veliko hvala bratskom Plesnom savezu Slovenije. I naravno, svim maturantima (ne samo iz mog odeljenja), želim bezbrižne studijske godine i uspešnu karijeru. Još kad bi ostali ovde, ali o tome samo oni odlučuju, ili...

Pripovedio i fotkao: Jovan Pavlović. Pedagoški nadzor: u(s)MERENo pRETERivANJE. Moderator: MozGoDER vELičANsTvENi. ✓ FAcEBook sTRANicA →  ✓ piNTEREsT TABLA → 

[ukopcavanje]

Vedro znanje / Ukopčavanje 2017

"Sreća nije nešto što što pada u usta kao zrelo voće prostom igrom srećnih okolnosti. Sreća mora da bude pre jedan podvig nego poklon bogova i u tom podvigu napor, unutrašnji i spoljašnji, mora da igra veliku ulogu."

Bertrand Rasl (Bertrand Russel, 1872-1970).

Znanje, entuzijazam i lepota. Vesela lica koja stoje iza ovogodišnjih zadataka na blogu:

Prvi (donji) red: Veljko Đorović, Anastasija Pantović, Bogdan Todorović, Andrija Milašinović.

Drugi red: Dimitrije Marić, Ksenija Bulatović, Adrijana Jovanović, Koordinator Ukop(č)avanja Jovan Pavlović, Aleksandra Đalović, Aleksandar Kilibarda.

Treći red: Viktor Majstorović, Marko Seizović, Anđela Kujundžić, Luka Bojović.

Nadstrešnicu podupire: Đorđe Nešović.

P.S.

Imajući u vidu preovlađujuću uniformisanost, profesora odaje nešto duža brada. Dotični svim ovogodišnjim maturantima želi puno uspeha u predstojećem podvigu osvajanja sreće!

  Lokacija: Gimnazija Kraljevo, 22. maj, 2017. Škola: Matematička gimnazija Kraljevo. Odeljenje: IV-7.

[ukopcavanje]

Ogrezlo društvo

Savremene integracije, globalizacije i slične peripetije, zahtevaju i neprekidnu uravnilovku vrednosti, ali i jedinica mere, kojima se te vrednosti iskazuju. Nije tajna da je sve više zadataka koji se baziraju na bankarskim, daleko bilo - zelenaškim računicama, jer je to u skladu sa diktakom materijalističke demokratije. No, novina je da je od nedavno i drevni evropski metrički sistem mera prevaziđen. Usklađivanjem sa američkim uzorima, u zadacima se sve više javljaju do juče neupotrebljavane merice. Tako je u ovogodišnjem testu, poslednji, dvadeseti zadatak, kao kruna, imao za temu zlatarski zanat, a aktuelne jedinice su unce i dolari. Verovatno u prevelikoj želji da se dostigne nedostižno, ministarstvo nije poslalo ispravku ključa za učenike koji su zadatak ipak rešavali u dinarima. Mala je to cena, nekoliko bodova, za zacrtani cilj: društvo "ogrezlo" u dolarima!

  Koordinator Ukop(č)avanja: Jovan Pavlović.

[ukopcavanje]

Uspavana škola

Osim političke korektnosti i rodne ravnopravnosti, savremeni trendovi nalažu i da se zadaci baziraju na životnim situacijama i da problemi, ali i rešenja budu što bliži svakodnevici. Deveti zadatak, ipak, izgleda da je, inače budne učenike, zatekao nespremne za orijentaciju u realnom vremenu. Tako, umesto ispravnog odgovora koji se, po svemu sudeći, bazira na Marksovoj maksimi - po osam sati za spavanje, rad i rekreaciju, đaci su iskazivali preteranu naklonost kako prema pospanosti, tako i prema školskom životu. Tako smo bili u prilici da iz rešenja saznamo kako pojedinci provode u spavanju i 75% dana, a u školi i po 24 sata dnevno! Možda neko dnevno i spava 18 sati, ali mi se činilo da je nemoguće da onda provede toliko ili više vremena i u školi, dok mi kolega iz komisije nije otvorio oči. Zapravo je veoma realno i životno, da ne kažemo svakodnevno, da su deca istovremeno i u školi i u dubokom snu!

  Koordinator Ukop(č)avanja: Jovan Pavlović.