#zaduženje

[cgvijesti]

Saopštenje Vlade Crne Gore - o budžetu i zaduživanju

Saopštenje Vlade Crne Gore – o budžetu i zaduživanju

Foto: Vlada Crne Gore Vlada je na danas održanoj, 28. sjednici kojom je predsjedavao dr Dritan Abazović, utvrdila:  Predlog zakona o budžetu Crne Gore za 2023. godinu. U raspravi je naglašeno da je Budžet za 2023. godinu projektovan na 2,852 milijardi eura i predstavlja realan i održiv okvir koji će omogućiti očuvanje životnog standarda građana, postizanje održivog ekonomskog rasta i…

[izdavanjenekretnina]

Kupovina ili iznajmljivanje stana? Šta je isplativije? ✅ - NEKRETNINE ZA IZDAVANJE

[prijedor24]

Vlast radi ono što najbolje zna, novim zaduženjem vuku RS u propast, a građanima “stavljaju omču oko vrata”

Dok se u normalnim zemljama vlast javno hvali novim investicijama, prijevremenim otplatama kredita, rastom BDP-a, smanjenjem poreza… u Republici Srpskoj druga priča. U Vladi oduševljenje i puna usta hvale novim zaduženjem na račun građana.

Naravno, moramo uzeti u obzir da se svako hvali sa onim što ima i što proizvodi. Tako neko stvara nova radna mjesta, neko jača ekonomiju i privredu, a neko se…

[crnagora]

Katnić mora da odgovara za niz krivičnih djela

Katnić mora da odgovara za niz krivičnih djela

Demokratski front je najveća žrtva progona koji su organizovali Milo Đukanović i Milivoje Katnić, i to što je bivši GST penzionisan nama ne znači mnogo, jer je on počinio toliko krivičnih djela da će morati da se suoči sa zakonom i da bude procesuiran. Milivoje Katnić je vrlo ,,temeljno” i ,,savjesno” obavljao svoj posao sluge Mila Đukanovića, a posebno ono glavno zaduženje – da zaklonjen i…

[posetabuvijeu]

veštački jezik

21/10 četvrtak

Lozana-Bern 

  „Draga Sindi, kao što možeš da pretpostaviš, ja sam svoj trinaesti rođendan provela u skloništu. Desetog maja i nisu bile sirene tokom dana, pa sam pozvala drugarice kod mene na tortu. Tu su bile i Ninine drugarice zato što ni Nina nije slavila svoj petnaesti rođendan normalno, pa smo onda zajedno. Bilo je lepo sve do uveče kada su se oglasile sirene za početak vazdušne opasnosti koja je trajala sve do ujutru. Užas. Ali dobro, neću više da pričamo o tome. Sada žurim. Ćao.“

Rasplakao sam se jutros čitajući ovaj odlomak iz dnevnika beogradske tinejdžerke iz 1999. Zbog ovoga na kraju. „Sada žurim. Ćao.“ I osetio da mi je baš plakanje trebalo. 

  Dečji dnevnik nema naslov nego ime.

  Najstrašnije od svih strašila u Denanu je ono koje umesto glave ima sat. 

  Istočnjačka škrtost: na „prijatan dan“ kontrolora odgovaram tako što klimnem glavom i zažmurim. (Asgar bi odgovorio dugim „hmm“.) 

  Pošto su iz grada proterali golubove, postavivši šiljke na sve moguće lokacije (mada neko govori i o preseljenju golubova, što ne uspevam da zamislim), u Lozani su se na vrapce sažalili i rešili da ih zaposle u Javnom komunalnom. (Bože me prosti, ovo naknadno sažaljenje podseća me na odnos kolonijalne inkvizicije prema Indijancima i Afrikancima. Vrapci bi tako bili Indijanci.) Novopečeni regruti se ispred stanice revnosno zaleću u kantu u koju se odlaže hrana. Da podsetim, na francuskom se „hrana“ kaže „kućni otpad“. 

  Uprkos neutralnoj narandžastoj uniformi, đubretar, crnac, skupio je kosu i pokrio širokom šarenom kapom. „Nek mi bar na glavi piše ko sam!“ 

  U knjižari Payot u Lozani, na svakom izloženom primerku nove knjige Katrin Kise, Definicija sreće, stoji ista, rukom ispisana preporuka knjižara, „coup de cœur“: „Divan roman u kojem nas intimna priča vodi kroz jednu stranicu istorije“.

Jesu li zaista sve ispisane rukom? Ili je rukopis odštampan i umnožen na više banderola? Dok čekam na kasi, ne mrzi me da tražim razlike među slovima. I ispostavlja se da je prva intuicija tačna: svaki primerak je ispisan ručno. O ne! Menadžer knjižare sigurno je izabrao nekog crnca ili dođoša sa istoka sa najlepšim rukopisom i tokom cele radne nedelje zatvorio ga u budžak-pisarnicu. A možda je baš kasirka, Azijatkinja, dobila to zaduženje, da nekako ubije pauzu.

Trebalo je da je, plativši, upitam: „To je vaš rukopis?“

  Pravilo važi i u Lozani. Kad god usput jedem, isključivo hot dog, srešću neku lepu devojku pred kojom će me biti sramota što jedem.

  Brdoviti gradovi puni su zazidanih reka. Pod centrom Lozane tako teče La Louve, Vučica. A ispod Rue du petit chêne koja se spušta ka stanici, sigurno teče vodopad.

Posle popisa zabačenih ostrva, Judit Šalanski treba da napiše Atlas zazidanih reka. 

  Karlica: zaboravljena reč. Šta bi bilo dobro tako nazvati? Kafanu? Knjižaru? Nešto bez čega se ne može?

  I ja, evo, na prvom peronu železničke u Lozani, imam ekskluzivnu priliku da vidim švajcarskog vojnika. Anri Kale ga je u Rêver à la Suisse opisao sa mrzovoljom: uniforma ga je previše podsećala na jednu drugu vojsku, kako on piše, „koje smo se nagledali“. Meni je simpatičan. Najpre mi je, sa nakrivljenom crnom beretkom i lakiranim kljunastim cipelama, zaličio na miks kicoša i šminkera, maturanta koji za vikend polazi k roditeljima noseći prljave stvari. Ali uniforma, golubije siva, ipak mi je ulila izvesno poštovanje. Ne zbog boje, već zbog načina na koji je ispeglana. Da ne bi bilo nikakve zabune, taman kada ga kompletno razgledaš, na zelenoj tašni koju nosi na leđima, na sva 4 jezika piše Švajcarska armija.

Ispod celog koncepta (kreatorske linije) kao da stoji titl: „CIVIL FRIENDLY: Swiss Army. The only cool army in the world.“ (Možda je vojnik samo maneken koji se vraća sa seta?)

  Drug Enes, verna mušterija beogradskih knjižara, a kad zatreba i njihova desna ruka, šalje mi fotku ulaza u Filološki, gde kratko menja jednog od njih: „Evo, menjam Vlada dok skokne do Maksija. Naravno, nisam ništa prodao. Jedino sam sebi, kaže Vlado“. 

  Marko Despot, iako je iskusni urednik, otvoren je i srdačan. Na svaku moju fascinaciju (što potajno i očekujem od njega) dodaje fusnotu otklona. Nakon mojih hvalospeva Buvijeu on mi skreće pažnju na pisma njegovog saputnika, Tijerija Vernea, koja je slao za vreme zajedničke azijske rute iz Upotrebe sveta. „Tu se vidi“, kaže, „da je Buvije sve pokupio od njega“. Nagonski branim svog novog heroja: „Pa i Upotreba sveta je zajednička knjiga“... Ali već mi je krivo što Verneovu knjigu nisam pazario kad sam je prepoznao u Dimitrijevićevom skladištu u knjižari Rameau d’or.

Iako me književno (još) nije razočarao, već sumnjam u Buvijea zbog statusa kultnog pisca. Ništa nije podozrivije od omiljenih, od golden boys, pa i kad su mrtvi. Iza njih se krije brdo zaboravljenih i odžeparenih „minornih autora“. Znajući da je Verne sam napisao i nacrtao nekoliko knjiga s putovanja, na polici za putopise u knjižari Payot potvrđujem sumnju. Pored petnaest Buvijeovih naslova, od Vernea ni traga.

Verneovu knjigu je, naravno, objavio L'Age d'homme. (Kao i Buvijeove Japanske hronike, pa se Dimitri s njim posvađao.) Moj sagovornik odaje da u jednom skladištu u Burgonji i dan danas tavori na hiljade paleta njihovih izdanja. I sva je prilika, čekaju novog vlasnika.

Nauk za sve gurue, gromade poput Dimitrijevića, i ne samo u izdavaštvu ili književnosti. Šta god da radite, samo pazite da ne umrete, da vaša imovina ne postane ostavština. Jer ste najebali kad je se dokopaju naslednici. 

  Mapu treba otvarati samo da bi video kuda se krećeš a ne da bi sobom upravljao.

  Nisam ih još ni čuo kako treba, a već mrzim švajcarske deminutive. Kafeli – Buchli – Bierli – Müntschi (poljubac, deminutiv od augmentativa) Kakav je to jezik koji buvljaku tepa Flohmi? Ili još gore : Brocki? 

  Prevoditeljka razgovora o Ništa nije ničije u Bernu, priprema se sa mnom i voditeljem pred početak i kaže: „Stala sam kod reči Zamak Lavinji. Šta je zamak? Pomislila sam da je greška, da je zamka.“

  22/10

Bern

 U hotelu u Bernu, u osam ujutru, žena ulazi u restoran i sa maskom i sa Bluetooth slušalicama. Ujutru! 

 Jedno genijalno Janovo pitanje od sinoć: „Nije li pripovedač vaše knjige, baš zato što je opterećen sticanjem retkih i vrednih stvari, kojima potom ukida promet i pohranjuje ih u svojoj kolekciji, zapravo savršeni primer hipstera?“ Nisam umeo da odgovorim. Spetljao sam se: „Bio bi hipster da nije istovremeno i arheolog... Hipsteri su površni...“ Jan je klimnuo, više saosećajno nego ubeđeno. Imao sam siguran, i pored svega lep utisak da sam raskrinkan.

Postoji ogromna razlika između ljudi koji samo stoje i ljudi koji stoje i čekaju. Ali ništa nije gore od onoga ko stoji i čeka praveći se da čita. 

  Posle sinoćnjeg razgovora o Ništa nije ničije bolje razumem zašto neki pisci na svojim promocijama govore sporo kao patrijarsi. Čak i kad su pred domaćom publikom, očekuju da ih posle svake rečenice neko prevodi. (Prevoditeljkin osmeh koji se svaki put javlja neposredno pre nego što izgovori prevod posle nekog vremena izgleda kao nesvesni tik koncentracije.) 

  U publici, u kojoj su mi najavili da će biti dosta „naših“, preovlađivali su slavisti iz cele Švajcarske. Na pitanje „Šta mislite o savremenim postjugoslovenskim piscima?“ koje je postavila Ana Hodl iz Bazela odgovorio sam: „Ne zanima me niko osim Luke Bekavca.“ Posle, na koktelu, više njih mi je prišlo zamolivši me da ponovim njegovo ime i prezime. Šta ti je namedropping! Poneo sam pet primeraka knjige, više simboličnog prisustva radi, nego da bi se prodalo. Prvi čovek koji je prišao (cena je bila 10 franaka) kupio je tri komada. Ispostavilo se da je on rodom iz Bosne. I kako je više puta izgubio biblioteku seleći se, sada se pretvorio u „delioca knjiga“: „Uvek udarim svoj eks-libris i prosledim knjigu dalje.“ Posle razgovora, koktel je upriličen napolju, ispred sale, sa pivom iz limenki koje su se zahvatale iz putnog frižidera. Osećao sam se kao da sam u Krojcbergu. Veče se nastavilo u kafani Lesehalle, gde je od albanskog kafedžije bilo moguće naručiti i šljivovicu. Trebao mi je, o itekako mi je trebao odmor od visokoparnog Zamka-Zamke.

  Kada bi ljudi mogli jedno drugom da kažu sve, ali baš sve, pri prvom susretu. Ali ne. Oni hoće da ostaju zajedno. Hoće da imaju život pred sobom. Život u kojem će to sve iznova da ponavljaju.

  Švajcarci dozvoljavaju dvojno državljanstvo, ali kad je reč o muškarcima, to nije moguće pre vojnog roka (koji je u Švajcarskoj obavezan). Da li oni zaista mogu da biraju koja strana će ih regrutovati? Izgleda da da. Tome se kasnih četrdesetih smejao Anri Kale u svojoj knjižici o Švajcarskoj; moj osmeh je nešto kiseliji. Sanjarim: da je koju deceniju pre Kalea bilo moguće opredeliti se između nemačke i francuske vojne knjižice, da li bi Petlići izabrali Hitlera ili De Gola? Da li bi se moglo odraditi šest meseci u jednoj a šest u drugoj vojsci, tek staža radi? U prilog „čistog vojevanja“?

Ali kako će biti ako se sutra zarati u zemljama koje, za razliku od Švajcarske, nemaju obavezan vojni rok? Biće, naravno, opšta mobilizacija svih državljana koji su vojno sposobni. Je l’ se žališ? Čuj, je l’ te neko po rođenju pitao: „Či’ si vojnik?“ Treba da zaslužiš svoj glas, ej!

  Dečačić od dve i po godine izležava se u separeu voza. Dok napravi krug do tobogana, mesto je zauzela žena sa laptopom. Mališa prilazi njenoj torbi, ja se čudim što već ne vrišti, ali u trenutku kad hoće da se pobuni, ruka nevidljive mame približava se iza sedišta, okreće malom bradu i ponovo ga usmeri ka toboganu. Mali otperja kao auto na navijanje. Žena koja je zauzela njegovo mesto otvara svoju igračku na kojoj važno piše Geneva office, a onda, kad je svima pokazala da je ozbiljna i da je ne treba ometati, zdušno se posvećuje svom tinder-telefonu.

  U pisanju sigurno ima nečeg od intervala između momenta kad nekom pošaljete važnu poruku, a onda sklonite od sebe telefon i zamišljate kako vaše reči deluju na njega.

  Privatnost se poštuje samo u zemljama gde su svi isti. Jer i ne postoji. To je samo bezbroj istih života. 

  Kiza Radović otpevao je, u Presingovoj pesmi „Povorke odgovora“, moj kredo, onaj koji me je defitinitivno opredelio za prozu gledanja umesto poezije jezika: „Sve je život koji dolazi, život koji odlazi, i hiiii!“ (Bio sam očigledno nesposoban da pišem „poeziju života“). 

 Bernski poljubac («Bärner Müntschi»): ime lokalnog sladunjavog piva. 

 23/10 Lavinji

 Dok pišem, najčešća misao je: „Jebena glad!“ 

 Na poleđini dečje igračke Splendor, prodate, prema proceni proizvođača, u milion primeraka, stoji sledeći opis: „Pažljivo izaberite žetone da biste stekli akcije, koje će uvećati vaš prestiž i doneti vam bonus. Tako ćete moći da priušitet još vrednije akcije, koje će vam doneti još veći prestiž. Sve dok vas ne poseti plemeniti mecena koji će uvećati vaš prestiž... Jer samo prestiž određuje pobednika.“ 

Da ne grešim dušu, igračka jeste kostimirana, smeštena je u doba monarhija i kolonizacije. Ali njeni recepti važe u svakom dobu. Savršeno sokoćalo za malog Švajcarčića. 

  Kad sam je sreo na terasi u razgovoru sa prijateljima, Sika me je pogledala upravo kao da sam je prekinuo u pisanju. Sigurno im je držala slovo. Kao da sam svešteniku upao u reč! Očima! 

  Javna fascinacija nekim piscem zaista je najbrži način da se suštinski upoznamo s njim. Oni koji o njemu znaju više odmah će nam odati njegove slabe strane i neautentičnosti. To je neminovni magnetizam između početnika i učitelja. Gijom D. iz fondacije Mihalski mi je, kad sam mu rekao da ću prevoditi Japanske hronike, naveo jednu takvu triviju. Radeći u Buvijeovoj zbirci u Ženevi, njegov biograf je otkrio da je anegdota o rukopisu koji je nestao na deponiji u Iranu izmišljotina. 

Biograf i treba da nalazi takve detalje. Ali mene kopka ovo: ako je laž, zašto je ispričana na takav način da mi se najbolje od svega drugog ureže u pamćenje? Zašto je ubedljivija? Što nije onda, kad je na tu stranu talentovan, Buvije i istinu pričao kao da je izmišljotina? Možda je to ključ svake dobre priče. 

  Gost sa Balkana neminovno će, naročito u mondenskim prilikama, biti upitan o problemu jezika. Ja sam se već na tu temu napričao sa Asgarom, uz litre i litre vina, bez ikakve cenzure, pa se smatram spremnim za dvoboj sa nekim „izvan zamka“. Večeras me na tu temu sačekuje prevoditeljka Kamij Lišer. „Znate“, kažem joj, „srpskohrvatski, izvor svih današnjih nacionalnih jezika, zapravo je veštački. Nastao je i pre Jugoslavije, dogovorom hrvatskih i srpskih lingvista o međusobnom približavanju i usaglašavanju dijalekata. Sada se nacionalni standardi udaljavaju od tog zajedništva, praveći se da ne postoji, a u stvari ga samo nastavljajući.“ „Problem je sigurno u tome što je jezik veštački stvoren“, pokušava da mi oponira sagovornica. „Pa i francuski je veštački jezik!“, poentiram.

  Nešto kasnije, neko od gostiju večerinke postavlja pitanje za trpezu: „Kom sektoru pripada književni prevodilac?“ Ne trepnuvši kažem: „Uslužnom“. „A pisac?“ „I pisac.“

  Po još nečemu se razlikujem od Buvijea. On po smeću traži svoj rukopis, spreman da ode i do deponije. Ja sam upravo i svoje i zajedničko đubre pretresao u potrazi za računom iz radnje igračaka, Franz Karl Weber, da bih zamenio slučajno promašeni tablet koji sam kupio za Rolija. To mi je, sigurno za razliku od Buvijea, upropastilo dan (ovaj u kojem beležim), a takođe nisam baš bio raspoložen da se zbog toga uputim na deponiju. Ne, splin mušterije ipak nije dovoljan razlog da se po njoj prekopava. 

  Sika je zamislila blog o prevodilaštvu, Oh shit maybe, kao mesto za razmenu ličnih iskustava prevodilaca. Ali (naravno?), na kraju je ostao samo njen. Prevodioci u književnoj industriji na Zapadu uglavnom sebi ne mogu da dozvole da budu javno iskreni do kraja, naročito prema izdavačima. Blog ipak počinje sledećim genijalnim citatom Peti Smit:

„Čitam Flobera. Ne Madam Bovari nego njegove priče. Stvarno je kul, jer baš ima sluha. O jebem ti, možda ga ima onaj ko ga je preveo.“ (iz pisma En Voldman)

[balkanin]

Koliko će Republiku Srpsku koštati Dodikov izlet na Londonsku berzu i zaduženje od 700 miliona KM

Koliko će Republiku Srpsku koštati Dodikov izlet na Londonsku berzu i zaduženje od 700 miliona KM

Najava predsjedavajućeg Predsjedništva BiH Milorada Dodika o novom zaduženju bh. entiteta Republika Srpska u iznosu od 700 miliona KM, koje će se realizirati putem Londonske berze, izazvala je zabrinutost javnosti, ali i ekonomnskih stručnjaka. S obzirom na to da je ovogodišnji budžet Republike Srpske planiran u iznosu od 3,8 milijardi KM, a izvornih prihoda ima tek nešto manje od milijardu KM,…

[duskomijatovic]

Svi na ovu stranu!

Sadašnja vlast u Kragujevcu (nadam se da ćemo 21. juna da im vidimo leđa), je od 2014. kada je stupila na dužnost, pa do današnjeg dana, uspela da uradi sledeće i da grad koji je bio na 2.mestu po investicijama, pretvori u ruinu i kasabu. Idemo redom:

Kreditne obaveze grada Kragujevca po bankarskim kreditima iznose 24 miliona evra (tačnije 24.378.674,88 na dan 30. jun 2019. – po podacima Gradske uprave za finansije). Potpisan reprogram sa EPS-om oko 14 miliona evra (1.662.242.237 dinara – zaključak Vlade RS – početak otplate mart 2020.) Potpisan reprogram sa Energetikom oko 10,5 miliona evra (1.240.998.180 dinara, početak otplate 1.1.2020. mesečni anuitet 11, 5 miliona dinara)

Zaduženje prema EBRD (Evropska banka za obnovu i razvoj) 15 miliona evra, od toga sukcesivno povučeno oko 10 miliona

Zaduženje JKP Šumadija – 9,5 miliona evra.

Ukupne obaveze koje će grad na osnovu ovih zaduženja imati u 2020. godini će biti oko 800 miliona dinara,

Ovu situaciju koja je blago rečeno katastrofalna, može da reši samo jedan čovek u Kragujevcu, samo Veroljub Stevanović. Može, zato što njegov program u 100 tačaka jedini može da privuče investitore i podigne grad koji je pred bankrotom. Može, zato što ima veliko političko iskustvo i jednostavno može, zato što je Verko i najbolji gradonačelnik u istoriji grada, a do tog nivoa nije došao lako, već mukotrpnim radom. Može Verko, zato što je za vreme njegove vladavine Kragujevac bio odmah iza Beograda i može Verko, zato što njegov radni dan počinje u 6 sati ujutru a završava se duboko u noć. Navedene cifre su katastrofalne i svi mi koji živimo u Kragujevcu imamo istu obavezu kao Verko. Naša obaveza je da pomognemo gradu, da pomognemo sebi, da zaokruživanjem broja 2. vratimo Čileta tamo odatle su ga silom oterali. Na mesto gradonačelnika. Da bi to uradili, moramo SVI da pređemo na jednu stranu.

#SviNaOvuStranu 

[balkantimes]

Šta će biti sa Saudijskom Arabijom kad nestane nafte?

Saudijski prijestolonasljednik Mohammed bin Salman (MBS) se više ne može pozivati na mladost ili neiskustvo, to vrijeme je prošlo, navodi glavni urednik portala Middle East Eye (MEE) David Hearts u autorskom tekstu.

Saudijski prijestolonasljednik Mohammed bin Salman (MBS) se više ne može pozivati na mladost ili neiskustvo, to vrijeme je prošlo, navodi glavni urednik portala Middle East Eye (MEE) David Hearts u autorskom tekstu.

„Ono što vidite, to dobijate. Pogrešne odluke, greške i ratovi koji se povezuju sa njim kao prijestolonasljednikom će biti nastavljeni samo što će on biti kralj. Kompletni repertoar njegova državništva se vidio tokom olujnog telefonskog razgovora koji je vodio sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom pred sastanak OPEC-a koji je završen opasnim ratom cijena između Saudijske Arabije i Rusije“, nastavlja autor.

Putin i Erdogan

On ističe kako sad MBS sam može vidjeti koliku je grešku napravio tim pozivom jer su „cijene kolabrirale, skladišta će se rapidno isprazniti“, a naftne kompanije su pred realnim mogućnostima da zatvore izvorišta.

„Naftni i plinski sektor donose do 50 posto GDP-a kraljevstva i 70 posto zarade od izvoza. To je sada nestalo“, ističe Hearst i dodaje:

„Kako vam rekao bilo ko ko je razgovarao sa Putinom, možete pregovarati koliko god želite sa ruskim predsjednikom. Čak možete biti na suprotnim stranama dva regionalna rata (Sirija, Libija) i opet imati radne odnose, kao što to ima turski predsjednik Recep Tayyip Erdogan. No, ono što ne smijete uraditi je satjerati Putina u kut. To je upravo ono što je saudijski prijestolonasljednik uradio kada je dao Putinu ultimatume i urlao na njega. Putin je zagalamio također, jer zna kako je rusko stanje isplata u boljem stanju za igru pokera od saudijskog.“

Hearst nastavlja dalje kako je MBS sada shvatio kako ima „slabe karte“, ali i kako treba biti pošten i reći kako je prije razgovora tražio savjet od nekoga ko je „jednako arogantan i brzoplet kao i on sam“.

„Zet i savjetnik američkog predsjednika Donalda Trumpa Jared Kushner je saslušao princa i nije imao zamjerki. To objašnjava zašto je Trumpova prva reakcija bila ta da je pozdravio pad cijena. Trump je mislio na svaki cent koji je odbijen od cijene nafte, na milijarde dolara potrošačke sile koja će biti oslobođena kući. Tako je bilo dok mu se nije skrenula pažnja na to šta pad cijena nafte čini njegovoj vlastitoj naftnoj industriji“.

Finansijski pad

Sa brent naftom ispod 20 dolara, MBS će upravo shvatiti šta će se desiti kada svijetu ne bude trebala njegova nafta, piše urednik MEE-a i kaže kako je u prošlosti standardni odgovor bio snishodljiv pogled – no više nije tako jer su sada realni izgledi da Saudijska Arabija postane zadužena država.

„Finansijski pad Saudijske Arabije se dešava već neko vrijeme. Kada je njegov otac Salman postao kralj 23. januara 2015. godine, strane rezerve su iznosile 732 milijarde dolara. U decembru prošle godine su pale na 499 milijardi što je za četiri godine gubitak od 233 milijarde dolara, prema podacima Monetarnog odbora Saudijske Arabije (SAMA). I GDP po glavi stanovnika je pao sa 25.243 dolara 2012. na 23.338 u 2018. godini, navode iz Svjetske banke... Iz IMF-a su prognozirali neto zaduženje od 19 posto GDP-a ove, a 27 posto naredne godine, dok bi korona virus i naftna kriza zaduženja mogli povećati na 50 posto do 2022. godine“.

Hearst ukazuje kako mnogi projekti izvlače novac iz saudijskih zaliha, pa podsjeća na rat u Jemenu, puč u Egiptu, intervencije širom arapskog svijeta, ogromne narudžbe američkog oružja, „projkte iz taštine kao što je futuristički grad Neom, da ne spominjemo tri vlastite jahte, slike i palače“.

Autor piše kako je saudijska ekonomija imala problema prije korona virusa kada je stopa rasta iznosila samo 0,3 posto, dok je pad izgradnje od 2017. godine iznosio 25 posto. Ako se na to doda blokada zbog virusa, otkazivanje umre i hadža (što privlači do 10 miliona hodočasnika godišnje), onda se iz računice briše dodatnih osam milijardi dolara.

„Nije samo problem to gdje je saudijski prijestolonasljednik trošio novac, već i to što je propalo mnogo toga gdje je dao novac.“

Patuljak u odnosu na susjede

Glavni urednik MEE-a ukazuje kako je jedan od pokazatelja loših investicija pad relativne vrijednosti državnih fondova, pa se „veliki brat Saudijska Arabija sada nalazi kao patuljak u odnosu na manje zaljevske susjede“.

„Glavni državni fond, Javni investicijski fond (PIC), sada je 11. na svijetu, iza Investicionog tijela Abu Dabija, Investicionog fonda Kuvajta i Investicionog fonda Katara. Kada se ti fondovi sakupe pod državnu zastavu, onda je prvi UAE, ispred Kuvajta, Katara i tek onda Saudijske Arabije“, piše on dalje.

„Čak i prije pandemije korona virusa, IMF je smatrao kako planovi da se poveća PIF na hiljadu milijardi dolara nisu dovoljni da dovedu prihode koji su potrebni kako bi se Saudijska Arabija odvojila od nafte. Tada su iz IMF-a napisali: 'Ako Saudijska Arabija želi povećati svoj PIF sa 300 milijardi na navedeni iznos, finansijski povrat sam ne bi predstavljao adekvatan izvor prihoda u post-naftnom svijetu. Proizvodnja nafte od 10 miliona barela dnevno, sa cijenom od 65 dolara po barelu, predstavlja godišnji naftni prihod od 11.000 dolara po Saudijcu'.“

Druga mjera pada je ono što se desilo sa samim investicijama. Masayoshi Son, izvršni direktor banke Softbank iz Japana, naveo je kako je dobio 45 milijardi dolara nakon samo 45 minuta sa MBS za njegov fond Vision težak 100 milijardi. „Jedna milijada po minuti“, kazao je Son, a Softbank je prošle sedmice objavio kako će Vision fond imati gubitak od 16,5 milijardi dolara.

„PIC je za udio u kompaniji Uber Technologies davao skoro 49 dolara po dionici 2017. godine. Od tada su kolabrirale Uberove dionice. Prodao je skoro kompletan udio od dvije milijarde dolara u Tesli pred krad 2019., da bi potom Teslina vrijednost na berzi skočila neslućeno. Kada sve ovo uzmete u obzir, PIF-ova kupovina Newcastlea izgleda kao dobar potez“, ističe Hearst.

Upitna strategija

Nastavlja kako se pad cijena nafte desio manje od dvije sedmice nakon što je PIF potrošio još milijardu dolara za dionice četiri evropske naftne kompanije i kruzer kompaniju Carnival – što sve dovodi u pitanje strategiju PIF-a da se odvoji od nafte. „Ne razumijem zašto ovo PIF radi kada njihovoj državi treba svaki peni“, kazao je jedan bliskoistočni bankar za Financial Times, navode iz MEE.

„Ovo me jako podsjeća na QIA (Investicijski fond Katara) na njegovim počecima. Postoji strategija, ali se ne vode njome. Žele dobru vidljivost ali i dobru zaradu. Oni žele divezificirati ekonomiju, ali i biti oportunisti“, dodaje ovaj bankar.

Saudijska Arabija ne može sebi dozvoliti da koristi finansijski stimulans kao ublaženje utjecaja pandemije kao što susjedi u Zaljevu rade. Kraljevstvo troši jedan posto GDP-a na podršku ekonomiji tokom blokade, dok Katar troši 5,5, Bahrein 3,9, a UAE 1,8 posto.

„Postoje mnogi dokazi da nestaje novca. Kralj je objavio dekret kako će država platiti 60 posto plata tokom blokade zbog korona virusa. No, uposlenici najvećeg saudijskog telekoma STC dobijaju samo 10 posto dvojih plata, rečeno mi je, jer Vlada ne plaća STC-u novac za ljude na odsustvu“, piše autor.

„Saudijsko Ministarstvo zdravstva izuzima hotele i pretvara ih u bolnice. Umjesto kompenzacije vlasnicima hotela za privremeni gubitak imovine ili da im plate pravu cijenu, oni ih tjeraju da plaćaju režije uz troškove dezinfekcije soba. Ili, uzmite u obzir egipatske doktore koji rade u saudijskom privatnom zdravstvu koji moraju prihvatiti rezove plata. Oni koji odu na godišnji odmor, nemaju pravo na platu. Oni koji rade od doma kroz smjene kako bi se smanjila opasnost od infekcije ili to rade od dana za godišnji ili rade besplatno.“

Potres za regiju

Tako su realne šanse, kako je pisao Bloomberg, da Saudijska Arabija bude zadužena država i samo je sada pitanje kada će se to desiti, nastavlja urednik MEE-a.

„Tako je IMF izračunao kako će, sa cijenama nafte od 50 do 55 dolara po barelu, saudijske međunarodne rezerve pasti na petomjesečno pokrivanje uvoza 2024. godine. Sa naftom na nuli, nekada nezamisliva kriza isplate i napuštanje dolarske veze je veoma vjerovatna.“

Oba stuba MBS-ova plana da modernizira i uvede reforme u svoju državu sada padaju, ističe Hearst, te dodaje kako prinčev plan „privlačenja stranih investicija prodajom pet posto Aramca na stranim brezama je nestao i sada PIF, glavno tijelo za diverzifikaciju ekonomije od nafte, je također u haosu“.

„Mnogi bi se u regiji radovali propasti MBS-a. On je jednostavno mnogo nanio štete mnogima, naročito u Egiptu. U vremenu nakon nafte, MBS će izgubiti svoju moć oligarha koji može trošiti milijarde funti u minuti bez da trepne.“

„No, pad saudijske ekonomije, koja je decenijama bila pogon za ekonomiju cijele regije, brzo će se odsjetiti u Egiptu, Sudanu, Jordanu, Libanu, Siriji, Tunisu – državama koje su poslale milione radnika i profesionalaca u kraljevstvo i čije ekonomije rastu u ovisnosti o njihovim zaradama. To je slika koju niko ne bi trebao dočekati sa veseljem.“

(Agencije)

[mvprs]

Legendarni košarkaš ima novo zaduženje.

[cgvijesti]

Damjanović pregovara sa OTP-om o zaduženju

Damjanović pregovara sa OTP-om o zaduženju

Ministar finansija Aleksandar Damjanović otputovaće danas u zvaničnu dvodnevnu posjetu Mađarskoj, tokom koje će sa menadžmentom mađarske OTP banke pregovarati o uslovima po kojima bi se Crna Gora mogla zadužiti kod njih do kraja ove godine, nezvanično je potvrđeno Pobjedi u Vladi. Kako piše Pobjeda, Damjanović će se u Budimpešti sastati sa glavnim izvršnim direktorom OTP-a Šandorom Čanjijem kako…

[gagagrne]

Rano ujutru na sam dan Božića kod mene u Sumrakovcu, a i kod nas kući naravno jer sam tako nasledila od mojih običaj, mesi se česnica. Na dan Božića se i lomi. Česnica se u Srbiji razlikuje od kraja do kraja, tako da se pojavljuje kao suva pita sa orasima i medom, neki je prave kao pogaču od pčeničnog brašna ili kao proju od kukuruznog brašna. Tradicionalno se u mojoj porodici pravi kao proja od belog, domaćeg kukuruznog brašna. U česnicu se stavlja novčić, grančica hrasta – badnjaka, dren, komadić kućnog praga (drvo), zrno pasulja, žita, kukuruza i slame. Sve to ima svoje značenje i u zavisnosti od toga ko šta dobije to će mu biti zaduženje cele godine. A recept ide ovako : Potreban materijal: 750g belog kukuruznog brašna 1 kašičica soli 1 kašičica sode bikarbone 150ml otopljene svinske masti 600ml gazirane mineralne vode ili soda vode Priprema: Sve sastojke izmešati, sipati u nauljenu i pobrašnjavljenu tepsiju dimenzija 26cm i peći u rerni zagrejanoj na 220C nekih 45 minuta. Za posnu varijantu staviti ulje. . . #MojeGrne #recept #recipes #homemadefood #comfortfood #instaserbia #tasty #cesnica #bozic #orthodoxchristmas #orthodox #pravoslavnibozic #srbija #instaserbia #sumrakovac #proja #serbianfood #serbiancuisine (у месту Bor, Serbia) https://www.instagram.com/p/BsQHnvUAUdx/?utm_source=ig_tumblr_share&igshid=5k8sd5i3ej4y

[prijedor24]

Republika Srpska ide u novo zaduženje

Republika Srpska zakazala je novo zaduženje u iznosu od 20 miliona KM. RS će se početkom aprila pokušati zadužiti za 20 miliona KM, nakon što je u martu zadužena za 50-ak miliona maraka. Naime, RS je zakazala aukciju entitetskih trezorskih zapisa u iznosu od 20 miliona KM za 6. april. Datum dospijeća je u oktobru ove godine, što znači da je riječ o polugodišnjim zapisima. RS je u martu obavila…

[crnagora]

MEDOJEVIĆ: DŽABA STE KREČILI! NEKO JE UZEO PARE !!!

MEDOJEVIĆ: ČIM JE NEKO TAJNO PREGOVARAO O KAMATI, POSTOJI OSNOVANA SUMNJA DA SE NEKO UGRADIO U PROVIZIJU I KAMATU!!! #VladaCG #vijesti #CrnaGora #Korupcija

Režimski analitičari i mediji pokušavaju da odbrane protivustavnu, protivzakonitu, tajnu i krajnje sumnjivu transakciju Krivokapića i Spajića i zaduženje od 19,2% BDP po spekulativnoj kamati od 2,875% koja je DOGOVORENA u direktnoj pogodbi, bez javnosti. Poslednje zaduženje Crne Gore iz OKTOBRA 2019 bilo je za 500 mil Eur, po kamati od 2,55%. A u 2020 su kamate samo padale zbog priliva jeftinog…

[stanrad36-blog]

Sumoran epilog nametnutih, sebičnih tranzicionih koncepcija

Sumoran epilog nametnutih, sebičnih tranzicionih koncepcija

 S konceptima tranzicije po nekom od nametnutih modela expres privatizacije – šok terapije, rasprodajne, divlje, pljačkaške privatizacije – nije ostvarena samoodrživa tržišna ekonomija, bez extrene finansijke zavisnosti  i bez nedovoljne zaposlenosti i iznuđenog izvoza radne snage Iz podataka u mnogim tabelama na ovom sajtu vidljivo  je da sve tranzicione zemlje, (izuzev Rusije koju spasavaju…

[hriminal]

U gradu gdje milijuni iz proračuna cure mrtvima, zaduženje od 38 milijuna je kap u moru.