alekdigital

[alekdigital]

Petra Collins

[alekdigital]

Molly Soda

Molly koristi internet kao svoje mesto gde se izražava. Koristi društvene platforme kao što su Instagram, Facebook i Youtube. Uglavnom je sama sebi glavni subjekat. Svojim radovima provocira ljude na internetu koji često nisu sigurni da li je umetnica ili obična osoba, da li je stvarna ili ne. Njena dela su veoma intimna i prikazuje sve ono što i većina nas skriva, svoje telo, osećanja ili ko smo mi zapravo u svojoj spavaćoj sobi. “Should I Send This?” prikazuje sve od navedenog. “This piece isn’t about me, it’s about everyone who has ever tried to achieve validation/intimacy via sending a text message, a nude… anything vulnerable using digital communication.”  Takođe video od 10 sati pod nazivom “Inbo full” gde čita sve poruke koje su joj ljudi poslali prikazuje realnost iza ekrana. 

[alekdigital]

Mária Švarbová

Mária je fotograf koji ima jasno izražen stil. Više je skoncentrisana na prostor, arhitekturu i atmosferu, nego na same portrete. Njeni modeli su prikazani bez emocija u koju god situaciju da ih smešta. Uglavnom su to prizori svakodnevnog života. Mesta koja bira su pretežno izgrađena u dobu socijalizma. Njene serije fotografija kao što su “Swimming pool” ili  “Plastic world” i druge, izazivaju posmatrača da preispita ukorenjene uloge koje ljudi igraju u društvu.

[alekdigital]

10.000 Moving Cities – Same but Different

Marc Lee je autor interaktivne instalacije za koju je osnovu korišćen digitalni interface. Posetioci mogu da odaberu odredjni grad i tako dobiju celinu sadržanu od teksta, slike, videa i zvuka koji je poslednji pronadjen u datom trenutku. Na taj način se mogu doživeti fragmenti odredjenog grada, ali takodje se prilikom svakog odabira mesta sadržaj menja i nikad nije identičan. Konstantno se menja kao i sam svet. Ovaj rad se može paralelno posmatrati sa digitalnom/internet erom koja se velikom brzinom nekotrolisano menja. Informacije koje dobijamo nisu cenzurisane niti filtrirane i moguće je doći do različitog percipiranja gradova u različito vreme. Tako ih možemo doživeti na pravi ili možda i pogrešan način, kako i danas prihvatamo informacije putem interneta ili doživljavamo jedni druge preko društvenih mreža.

[alekdigital]

Jen Stark

Jen Stark je umetnica koja implementria svoj prepoznatljiv stil od 2D, zatim 3D umetničkih dela, pa sve do skulptura, javnih umetnina i animacije.

Njena ideja je da izmesti posmatrača iz realnosti u novu dimenziju. Radovi su veoma slojeviti i to je ono što doprinosi šoku boja. Kroz svoje radove provlači sfere kao što su šamanizam, nauka, misterioznost univerzuma, alternativna stanja i druge dimenzije. Iako je prvobitni počela sa papirom, drvetom i metalom, danas stvara i interaktivnu animaciju. "Multiplicity" je rad gde crno, belu i sivu, zamenjuju vividne boje nakon prolaska pored animacija. Često je insiprisana oblicima iz prirode i njenom evolucijom.Njen umetnički domen se ne zaustavlja u galerijama, već je prisutan u parkovima, šoping molovima, na zgradama, pakovanjima ili dodeli Mtv nagrada.

https://www.youtube.com/watch?v=SGk1z6S4GoA

[alekdigital]

Metamirrorism

“Metamirrorism” je instalacija umetnice Signe Pierce. Pomoću kamere, raznih svetlosnih izvora, ogledala i bojenih filtera, Signe stvara autentičnu sliku. Prostor koristi kao platno i stvara “digitalnu sliku”. Svaki posmatrač je doživljava na svoj način i vidi drugačije. Zapravo je sam posmatrač centar celokupne slike. Sebe naziva “reality” umetnicom i samim tim je želela da razdvoji realno od digitalnog. Kamera projektuje trenutnu sliku, zatim se slika reflektuje o ogledala i reflektivne objekte koji su postavljeni u prostoru. Tako se stvara manipulacija različitih formi bez ikakvog filtriranja i korišćenja digitalne manipulacije ili programiranja. Lepota ovog rada je u čistoj realnosti, načinu prelamanja svetla i stvaranje jedinstvene slike za svakog pojedinca.

[alekdigital]

Iako je ovo vrsta preformansa i bazira se na samom pokretu tela i koreografiji, u poslednjoj predstavi Marie Chouinard možemo videti kombinaciju digitalnog i realnog sveta. Predstava pod nazivom  “Radikalna snaga, Sola i dueti” predstavlja skup svih njenih dotadašnjih dela. Marie je poznata po složenosti same forme. U ovoj predstavi je u dva čina koristila kameru na samoj sceni gde se snimak projektovao na platnu. Igrači su svojim licem odnosno šakama izvodili svoju koreografiju. Ovaj zanimljiv pristup ne bi bio moguć čitan da nije na ovaj način prezentovan, prvenstveno jer je lice, a pogotovo šake su veoma udaljene od očiju publike. Ovako nam je približila svoju ideju i koncept same koreografije prstiju i lica. Ne smemo izostaviti i karakterističan zvuk koji u svakoj  njenoj predstavi zauzima veliku ulogu. 

[alekdigital]

Nalini Malani

Nalini Malani je indijska umetnica koja kombinuje različite vrste medija. S obzirom da je i sama izbeglica njeni radovi se zasnivaju na temama poput migracija, nemaštine i feminizma. Njih prožima sa klasičnom literaturom i mitologijom.

Svoju instalaciju Transgression naziva “video/shadow play”. Ovaj multimedijalni rad je sačinjen od četiri oslikana plastična cilindra kroz kojih se projektuje video ne zid. Na zidu je takođe crtež koji je direktno kreirala u galeriji. Ono što je mene privuklo ovom radu je kompleksnost priče koju je prožela kroz različite medije koji utiču jedni na druge i stvaraju zajedno jednu celinu. Kao da je stvaran svet gde situacije, ljudi ili potezi uzajamno utiču jedno na drugo, prenela u galerijski prostor.

[alekdigital]

Jenny Holzer

Jenny u svojim radovima koristi slogane ili tekstove u različitim formama. Koristeći se njima ona provocira i osvešćuje. Bavi se društvenim, političkim, feminističkim temama. Njena ideja je da se umetnost izmesti iz galerije, pa je tako i započela sa plakatima pod nazivom “Inflammatory Essays”, takođe je svoje stavove štampala na majicama i meni najinetresantiji je projekat "Xenon Projections". Kako se menjala tehnologija tako je i ona menjala svoj medij tj. način izražavanja. Pomoću led svetala je projektovala određene rečenice uglavnom na zgradama i to u masovnom izdanju kako bi ostavila što veći utisak. Mislim da je veoma bitno što Holzer smatra da treba da se pitate i treba da budete uključeni u ono što se dešava oko vas i da se bavite tim temama i pokušate da promenite nešto.

”Love art dearly, I mean it. Don't do it if you aren't absolutely possessed by it. No one needs trifling stuff or half hearted things” – Jenny Holzer

[alekdigital]

Ryoji Ikeda - The Radar

Ryoji Ikeda je japanski elektronski kompozitor i vizuelni umetnik. The Radar. 2012. je multimedijalna instalacija predstavljena na plaži Arpoador u Rio de Žaneiru. Ikeda je bio inspirisan samom lokacijom i na osnovu energije koju ona nosi rodilo se ovo delo. Pokušao je da mapira ceo univerzum na plaži, to je nešto što je izvan naših granica imaginacije. Bez publike ne postoji ni umetničko delo, ona je druga polovina, ona čini celinu ovog rada. Smatra da ne postoji savršena ideja i da su ljudi ti koji je upotpunjuju. Cilj mu je da svako doživi delo na svoj svojstven način da li to bilo pozitivno ili negativno nevažno je, ali da to bude neki osećaj uzvišenosti. 

[alekdigital]

Parker Ito

I’M INTERESTED IN MAKING WORK THAT MIMICS THE MECHANISM OFTHE INTERNET …I’M TRYING TO MAKE SOMETHING SO COMPLICATEDTHAT IT CAN’T BE UNDERSTOOD, SO TOTAL THAT YOU CAN NEVER ZOOM ALL THE WAY OUT.  Parker Ito

Svi njegovi radovi su inspirisani novim tehnologijama. Njega ne brine da li će radovi digitalno stvoreni biti izloženi u realnom svetu ili ne. Internet je njegova osnovna podloga i veliko igralište. Kao što je i sam rekao njegovi radovi su veoma kompleksni i u njegove slike se morate udubiti. Često imaju previše detalja. I svoje radove upoređuje sa Sisktinskom kapelom, ali se ne obazire na taj duhvni deo, već želi da kada ugledate određeno delo da osetite. 

 PARTLY IT’S A REACTION TO HOW FUCKING BORING ART IS IN A WHITE GALLERY. I’M REALLY TRYING TO DESTROY THAT. Parker Ito

Ono što se meni dopada je što je potpuno iskren. On je apsolutno ono što jeste, ne trudi se da bude neko drugi i to prosto izbija iz njega. Ne krije da ne čita knjige i da skuplja one sa puno slika ili da su njegovi asistenti često proizveli radove. Ito razbija taj galeriski prostor, svojim skulpturama, instalacijama i slikama. Umetnost Parkera Itoa se zaista može izjednačiti sa internetom. Nema identitet, konstatno se menja, haotično je i šareno, previše detalja i informacija, a opet ispod površine je mnogo više nego što na prvi pogled vidimo. Interesatno je što nema svoj prepoznatljiv stil i što stvara onako kako se u tom trenutku oseća, što smatram da je veoma inspirativno za mlade umetnike koji se često izgube pokušavajući da stvore jedan prepoznatljiv stil. 

[alekdigital]

Gordon Berger je mladi umetnik koji preispituje sta je to umetnost danas. On koristi nove tehnologije i tako pokušava da pomeri granice. Za njega slika nije više ograničena samo na platno, pa je tako njega zamenio ekranom. Gordon dovedi u pitanje konvencionalni odnos sa ekranom i način na koji opažamo imaginarne konstrukcije digitalnog sveta i stvarnog sveta. 

[alekdigital]

What's a soulmate?

- Vasjen Katro

Prvenstveno format ovog video rada se svrstava u digitalnu umetnost. A osim toga ja ga lično tako doživljavam. Smatram da umetnost nema pravu i jedinu definiciju, ali ona za mene treba da bude nešto što izaziva određenu emociju ili reakciju, da možemo sa njom da se povežemo ili poistovetimo na neki način, da nas osvesti ili navede na razmišljanje.  Kao što bi me privukla slika Monea, zasenila skulptura Brankušija ili mi fotografija Roberta Frenka izazvala neku vrstu nostalgije, tako i ovaj video rad. Ovo nije složen rad, ali ono što on nosi je meni lično bitno. Ljubav kao jedna neisrcpna tema ponekad ume da bude dosadna i već mnogo puta prikazana istom šemom, ali ovde je na jedan jednostavan način u par rečenica odgovoreno na pitanje “Šta je to srodna duša?”.