bashcha - Tumblr blog

[bashcha]

Retrospektiva ‘20

Toliko sam zapostavila ovaj blog... Jeste prošla godina bila sr**e, ali ipak to nije izgovor. Materijala ima, a motivacije slabo. Jednom mesečno zaista nije puno, i nije mi zbog drugih (ako neko čita javite se, hello!) nego prvenstveno ovo pišem za sebe, jer volim da se osvrnem na ove beleške, uporedim sa prošlim sezonama.

Valjda sam završila ovaj self pity party, i da se vratim temi! Tema je retrospektiva druge polovine 2020 (ukrala ideju od floradele https://floradela.com/moja-basta-letojesen-2020/). 

Krajem juna, počele su stidljivo prve dalije, scabiose i larkspur koji su inače bili divni, winter sowing se isplatio u oba slučaja. Kreću i prvi cvetovi gaure i verbene, ove dve biljke su toliko zahvalne i ne znam više koliko puta ću da trubim da ih zaista morate imati u bašti.

U jednom momentu krajem jula, delovi bašte su izgledali kao da je jesen stigla.

Uspela sam da odgojim rhodociton iz semena, dugo mi je bio na wish listi. Nažalost moj jadničak je trajao kratko, očigledno nije bio zadovoljan tretmanom u visećim saksijama (koje su se po letnjoj žezi često isušile potpuno), ali ipak me obradovao sa par cvetića. Vredelo je.

Početak avgusta i dalije kreću punom parom, pridružuju se i kosmosi. Procvetala mi i prva hajdučka trava iz winter sowing ture, pastelne nijanse su me oduševile pa sam na jesen posejala još i lepo napreduju.

Još jedan eksperiment prošle godine je bio leptirasti grašak Clitoria ternaeta. Biljke su lepo krenule ali nakon što sam ih prebacila u baštu su jednostavno stale, par cvetova svega bilo, suzdržavala sam se da ih berem jer sam htela barem seme da sačuvam za sledeću godinu, i to je bilo jedva. Navodno ih treba zalivati svaki dan kada su letnje žege. jednu od biljaka smo mama i ja izvadile u saksiju na kraju sezone da je pokušamo sačuvati preko zime, jer je leptirasti grašak trajnica u južnim krajevima odakle potiče. Videćemo da li će nam uspeti!

U avgustu se razgoropadila smeđooka Suzama (rudbeckia triloba) a pored nje ne zaostaje brazilska verbena (verbena bonariensis), žuto ljubičastom duetu se pridružila i gaura Summer Breeze.

Početkom septembra u drugoj bašti (kod mame) je sve gorelo u žuto, crvenim i oranž tonovima. Rudbekia i helenium su vatrena kombinacija. Kreće sa jesenjom setvom digitalisa, a malo kasnije sejem i larkspur, orlayu, kandilicu, daru, skabiosu...

Sredinom septembra su krenule sa cvetanjem i japanske anemone. Dugo sam patila što nisam mogla da ih imam, ali ne ide na pesku, tek u ovoj bašti gde je glinovito i vlažno rastu kao pomahnitale i šire se na moju neizmernu sreću.

Početak oktobra i imam toliko dalija da najzad mogu da se igram sa aranžiranjem. Cvetaju mi najzad i dugo očekivane Watying Mathilda dalije. 

Rudbekia polako posustaje, ali je i dalje zanimljiva sa crnim lopticama koje su ostale nakon otpalih latica. Cardiospermum koji se sam rasejao se dokopao sunca i polako protkao svoje nežne grane i oktio verbenu i rubekiu zelenim lampionima. Gaura i anemone i dalje ne posustaju. Sejem ukrasni grašak.

Pred kraj oktobra uvlači se u vazduh neki nemir jer se neizbežno bliži kraj sezone, i svaki dan bez mraza je dobitak jer još uvek mogu nabrati naramak dalija koje kao da tek sada žele da cvetaju ludo.

Početak novembra, sadim lukovice lala, narcisa, patuljastih irisa, krokusa i muskarija. Patuljaste irise sam morala da jurim ponovo, ali zahvaljujući divnim ljudima sa IG koji su mi dojavili i drugarici koja je otišla da ih kupi proleće neće propasti! I dok lukovice ušuškane čekaju svoje momenat, bašta posustaje. Tu i tamo koji cvet anemona, scabiose, dalije koje sam uspela sačuvati zahvaljujući mojoj mami jer ih prekrila najlonom kada je naišao prvi mraz.

Sezona je trajala dugo, ali kobni mraz je morao naići i početkom decembra je bašta otišla u zimski san.

[bashcha]

Jesenja setva cvetnica

Kako leto odmiče mnoge biljke završavaju svoj ciklus i seme sazreva. Priroda je to uredila tako da već ove godine nove biljke izniknu i pre zime razviju jak koren. To su uglavnom biljke kojima prija hladnije vreme i cvetaju na proleće do početka leta.

Uskoro će vreme za setvu, digitalis mi je već nikao, a planiram sejati kukolj, ukrasnu šargarepu, bupleurum, scabiose, larkspur...

Beli kukolj, Agrostemma githago je izdržljiv do zone 7, što u prevodu znači do -17 °C. Naša zona je 6B jer je znalo ići i do -20°C zimi, ali  su te zime sada više izuzetak nego pravilo. Moje biljke su bez problema prezimele, doduše zima je bila izrazito blaga. Na proleće, sredinom maja sam imala šumu belih cvetova na dugim stabljikama. Kukulj brzo niče, potrebna mu je svetlost te ga prekrite tankim slojem zemlje ili samo dobro utisnite u zemlju da ga voda ne sapere.

Sledeći kandidat koji bolje reaguje na jesenju setvu je Orlaya grandiflora, neke biljke je najbolje sejati što pre, čim im sazre seme. Na proleće sam imala slabu klijavost. Sa jesenjom setvom već cveta početkom maja do kraja juna. Semenu treba svetlost za nicanje, ja izbušim rupe i ubacim semenke, ali ne zatvorim rupe zemljom. Orlaya dobro reaguje na fluktuaciju temperature, hladnije noći-topliji dani. Na više izvora se navodi da u slučaju loše klijavosti treba seme izložiti hladnijim temperaturama na dve nedelje. Prve znake života ne očekujte pre 14-21 dana. Biljke rastu do 60-70cm u visinu i dosta su razgranate, te ih treba rasaditi na rastojanje od barem 20cm. Ne treba joj puno nege, samo joj obezbedite sunčano mesto.

Na slici iznad je prolećni buketić satkan od čipkaste orlaye, belog kukolja, cvetova vlašca, perunike i cerinthe-a..

Ukrasna šargarepa Dara na scenu stiže malo kasnije. Prozračni čipkasti cvetovi čija boja varira od bledo roze, bordo pa do čokoladne su omiljeno mesto za okupljanje insekata,a vašem vrtu će dati livadski šmek. Dara mi se pokazala dobra i za jesenju, i za prolećnu setvu. Ukoliko je posejete krajem avgusta-početkom septembra do zime obrazuje bujnu lisnu masu, a krajem maja-početkom juna naredne godine kreće da cveta, sve do avgusta u mojoj bašti. Cvetanje možete produžiti ukoliko je posejete u par navrata i na proleće. Seme treba prekriti tankim slojem zemlje, a potrebno mu je 10-20 dana da nikne. Kao i kod orlaye godi joj fluktuacija temperature. Biljke mogu porasti 1m u visinu, kod mene su bile i višlje, a presadite ih na razmak od 20cm. Toleriše sušu, voli sunce i propusno zemljište.

Jednostavna i ne zahtevna biljka čiji cvetovi podsećaju na jastučiće za igle. Neumorno cveta već od juna i privlači mnoštvo leptira i pčela, otuda i domaće ime leptirov cvet. Scabiose su mi definitivno bolje nicale sa jesenjom setvom nego na proleće. Njima je potreban topliji period nego što su to prolećne temperature (ukoliko ih sadite ranije u proleće). A dokaz su mlade biljčice koje su već sada same krenule. I one su za zonu 7, ali su prošle godine prezimele ok. Videla su se na listovima oštećenja koja na kraju nisu bila značajna jer su se biljke bukvalno vinule u nebesa i predivno cvetale. Seme je potrebno prekriti zemljom, a niče za 7-10 dana (meni su upravo nikle nakon samo 5 dana!) Biljke rastu dosta visoko te im je potrebna neka vrsta potpore.

Ne mogu da ne spomenem Cerinthe, ljubičasti cvetovi nanizani poput zvončića su glavna atrakcija pčelama, a ima i neobićne plavkaste listove, nekad sa izraženim belim pegicama. Cveta već početkom aprila ako ga posejete na jesen (prve cvetove sam zabeležila 10.aprila), a cvetanje možete produžiti sve do avgusta ukoliko ga sejete u više navrata od proleća. Seme se preporučije natopiti u mlakoj vodi na par sati do 24 sata pre sejanja, prekriti zemljom. Ukoliko na zimu bude duži niz dana sa mrazom potrebno ga je malo zaštititi. Ja ga nisam štitila, i videla su se oštećenja na listovima ali to nije bio problem biljci da nastavi da raste. U mojoj bašti se već samorasejao.

Ostavljam vam dalje spisak jednogodišnjih cvetnica koje možete sejati uskoro, pred kraj avgusta, idealno 8 nedelja pre prvog mraza. Samo da napomenem, prvo sejem u posudice pa ih kasnije prebacujem u baštu.

Jednogodišnje: ažurirano 6. septembra 2024

Kela (Ammi visnaga) zimootporno do -12°C

Divlji komorač (Ammi majus) zimootporno do -12°C

Kukolj (Agrostemma githago) zimootporno do -17°C

Različak (Centaurea cyanus) zimootporno do -18°C

Irski zvončići (Moluccella laevis) zimootporno do -12°C

Zvinčac (Bupleurum griffithi) zimootporno do -23°C

Boraž, boražina, boreč (Borago officinalis)

Neven (Calendula officinalis) zimootporno do -12°C

Kalifornijski mak (Escholzia californica) zimootporno do -18°C

Velika visika (Cerinthe major) zimootporno do -12°C

Noćna viola (Hesperis matronalis) zimootporno do -20°

Ukrasna šargarepa (Daucus carota) zimootporno do -12°C

Digitalis (Digitalis purpurea) *dvogodišnja, zimootporno do -23°C

Žavornjak (Consolida ajacis) zimootporno do -18°C

Mačkov brk (Nigella damascena) zimootporno do -18°C

Stidak (Orlaya grandiflora) zimootporno do -20°C

Skabiosa (Scabiosa atropurpurea) zimootporno do -12°C

Zevalica (Antirrhinum majus) zimootporno do -18°C

Rudbekija (Rudbeckia hirta, Rudbeckia triloba) zimootporno do -29°C

Tanacetum (Tanacetum parthenium) zimootporno do -23°C

Slamno cvece (Xerochrysum bracteatum) zimootporno do -23°C

Zevalica (Antirrhinum majus) zimootporno do -18°C

Turski karanfil (Dianthus barbatus)*dvogodišnja zimootporno do -23°C

Mak (papaver nudicale, Papaver somniferum) zimootporno do -18°C

Mirisni grašak (Lathyrus odoratus) zimootporno do -12°C

Šeboj (Cheiranthus cheiri) zimootporno do -17°C

Koreopsis (Coreopsis tinctoria) zimootporno do -17°C

[bashcha]

Penstemon barbatus

Htela sam da odgojim što više trajnica iz semena jer je to najjeftiniji način da dođete do više biljaka, ali takođe i do onih koje kod nas ne možete kupiti kao sadnice. Jedna od njih je bio i penstemon barbatus.

Nabavila sam dve boje, koralnu i ljubičastu. Sejala ga wintersowing metodom prošle godine, a početkom juna je krenuo sa cvetanjem. Trebalo bi da cveta sve do septembra, ali ja sam ostavila da sazru semenke u nadi da ću moći da ih posejem još! Takođe se može razmnožiti reznicama u rano leto ili u avgustu poluzelenim reznicama i deobom busena na proleće.

Biljke su nezahtevne, vole sunce i zemljište koje je propusno, a kod mene su u groznoj lepljivoj glini. Raste do 90cm u visinu. Na zimu savetuju nadzemni deo odseći do zemlje, ali ja nisam  jer svakako nadzemni deo se osuši.

[bashcha]

Švračije nožice

Divlju verziju ovog cveta znam kao švračije nožice i to mi je bio jedan od omiljenih cvetova u detinjstvu, pored različka i cikorije jer su jelte plavi.

A u pitanju je jednogodišnji delfinijum tj. Consolida tj. Larkspur. Kod nas poznat kao jednogodišnji žavornjak ili kokotić.

Na slici ispod je Consolida regalis, divlji primerak žavornjaka i često se viđa pored puteva, po livadama i njivama.

Najčešče je plavo ljubičast, nijansa je ustvari teško opisiva, ali može biti svetlo plavi, roze, beli i najnoviji must have “Misty lavender” pastelno prljave lila nijanse. Cvetovi su privlačni i leptirima, pčelama i bumbarima.

Preferira siromašnija zemljišta i barem 6-8 sati sunca. Spada u biljke koje vole hladnije temperature, pa već sredinom leta se suši, a tada je i prilika da sakupite seme.  Jednom kada ga posejete uvek će se sam rasejavati, i to vrlo uspešno. Pred jesen već niču mlade biljke i bez problema prezime. Spada u “hardy annuals”, a možete ga sejati i rano u proleće. Semenu je nekad potrebno dugo da nikne, ali ne odustajte od njega. Klijavost je uspešnija ako je seme izloženo hladnijim temperaturama barem dve nedelje. Negde sam čak pronašla podatak da na temperaturama većim od 18 stepeni ne niče. Ove godine sam ga sejala u dva navrata na proleće. Prvi put 25. januara wintersowing metodom i trebalo mu je mesec dana da krene. Posle sam 25.februara posejala drugu turu (isto wintersowing) i to seme je krenulo da niče nakon dve nedelje. Seme je potrebno prekriti tankim slojem zemlje, a idealna temperatura na kojoj niče je 15-18 stepeni za 14-20 dana. Što se tiče jesenje setve, u maminoj bašti on se samoraseje i do zime su već solidne biljke. Ove godine ću i ja prvi put da ga posejem na jesen.

[bashcha]

Burgundi, nijansa inspirisana vinom

Tamni baršunasti tonovi simbolizuju početak dugog toplog leta a sa letom procvetale su i prve dalije. U ovu tamnu kompoziciju savršeno su se uklopile scabiose Black Night u istoj nijansi sa Arabian Night i Soulman dalijama. 

A kako ova letnja noć ne bi bila skroz crna, dodala sam Totally Tangerine i Sarah Raven dalije u bojama zalaska sunca sa par vazdušastih čokoladnih oblačića daucus carote. Svaki recept ima tajni sastojak, a to je ono nešto neobično, u ovom slučaju zelene bobice vinobojke.

[bashcha]

Prolećne mirisne note

Jedan od važnijih kvaliteta kod cveća za mene je i miris, jer stvarno je razočarenje kada prinesete nosu prelepu ružu a ona ništa ne miriše.

Ove godine sam prvi put sejala i ukrasni grašak, i moram da potvrdim da je opravdao svoju mirišljavu reputaciju. U kesici je bio mix semenki, ali su meni svi ispali isti. Gornja latica je u nijansama ciklame, a donja boje lavande.

Te nijanse su se savršeno uklopile uz ružu Bright Eyes (CHEwdelight) i Cerinthe. Ostali sastojci su puterasto žuti cvetići skarletnog kelja, par listova i cvetova hojhere Midnight Rose i za kontrast Bupleurum.

Jedan prilično razbarušen buketić, divnog mirisa. 

Sejala sam grašak krajem januara. Seme se natopi na par sati u mlakoj vodi da bi lakše krenulo. Grašak odmah posejte u pojedinačne veće saksijice, i držite ga unutra na toplom. Čim biljke niknu, za 7-10 dana treba ih prebaciti u zaštićen, osvetljen i hladan prostor, da ne bi prebrzo rasle i izdužile se. Ja sam za tu namenu koristila mini plastenike za wintersowing, velike plastične kutije sa rupama na poklopcu. Grašak je otporan na hladnoću. Presadila sam ga u baštu početkom aprila, a prvi cvet je bio oko 20. maja.

Jesenja setva se ne razlikuje mnogo, jedino ne morate seme startovati unutra već napolju. I da ne zaboravim, grašku je potrebna potpora, pustite ga uz neku ogradu ili napravite od granja šator.

[bashcha]

Perunike iz Lejlinog vrta

Za vikend sam imala priliku koja se ne propušta. Lejla je organizovala vašar perunika, na licu mesta smo mogli da biramo i da se divimo raskošnim cvetovima.

Jedan “brzinski” krug oko bašte, koji je trajao sat vremena, a izbor boja ogroman. Na kraju sam kući ponela osam novih, a na memorijskoj kartici mnogo više. Nadam se da ćete uživati u fotografijama koje slede, na žalost miris vam ne mogu preneti.

Ako želite još malo da uživate u ovoj cvetnoj raskoši, fotografije od prošle godine su dostupne ovde.

[bashcha]

Proleće u karantinu

Od mog poslednjeg bloga je prošlo 3.5 meseci, ovakve dramske pauze do sada barem ovde nisam dozvoljavala. Priroda nije stavila pauzu, i u bašti se svašta dešava. Jutros sam nabrala ovaj buketić i odlučila da je vreme da obrišem prašinu sa bloga.

Da počnemo...

Ovogodišnji wintersowing mi polovično uspeo. Trenutno imam dosta saksija gde još ništa nije niklo, da li to da pripišem lošem semenu, ili se još uvek nisu poklopili idealni uslovi za nicanje. U svakom slučaju ne bacam ništa i čekam.

Odlično su se pokazali larkspur Misty Lavender, verbascum Southern Charm, oenothera, bupleurum Griffithii, daucus carota Dara, polemonium careauleum, nicotiana alata Crimson Bedder, nigella papillosa, agrostemma, lupine...većinom jednogodišnje biljke koje sam već skoro sve prebacila u baštu.

Ove godine sam sejala seme dalija, naklijavala sam ga u vlažnoj maramici i  imam nekih 15tak baš lepih biljaka. Napolju su mi sigurno već 3 nedelje, a trenutno vape za presađivanjem u veće saksijice. 

Gomolje dalija sam deo juče posadila kod mame u baštu. Lepo su prezimele i krenule da pupe. 

Iscvetale su lale, narcisi, irisi i krokusi (suprotnim redosledom), a sada dominira ljubičasta i plava jer kreću ukrasni lukovi i irisi.

Jesenja setva otpornih jednogodišnjih biljaka je prošla odlično, ne znam da li je puno značilo što je zima bila blaga, ali sve biljke su lepe i velike, i neke su počele cvetati. Prvi je bio cerinthe, pa sada orlaya, a uskoro će i agrostemma.

Toliko za ovo javljanje iz bashche!

[bashcha]

Zimsko sejanje ”na otvorenom”

Vreme je da obnovim gradivo pošto se bliži momenat za zimsko sejanje. Prošle godine sam bila zadovoljna rezultatima, a pogotovo me oduševio paradajz.

Dovoljno je pogledati kako je priroda uredila stvari. Biljke se i bez naše pomoći rasejavaju i niču same na proleće čim se stvore adekvatni uslovi.

Pri odabiru biljaka za sejanje ovom metodom obratite pažnju na informacije koje pročitate . Ako piše da je semenu potrebna: 

stratifikacija

skarifikacija

hladan period za nicanje

ako se samorasejava

seje na jesen

seje u rano proleće na otvoreno

ako se biljke klasifikuju kao otporne vrste tj. hardy annuals ili hardy perennials

sve su to kandidati za ovu metodu. Da vam uštedim vreme, spisak biljaka možete naći na kraju bloga.

Zimsko sejanje  je specifično po recikliranju starih plastičnih flaša i posuda čija je uloga da posluže kao mini plastenik i zaštite malu biljku. Idealna posuda je višlja, na primer boca od 5l za vodu, ali poslužiće i manje posude. Važno je da su providne kako bi biljke mogle da vrše fotosintezu i da imaju rupice na dnu za drenažu, kao i par većih rupa na vrhu da bi upadala kiša i dolazio svež vazduh, jer bez ventilacije su biljke i seme u opasnosti da se skuvaju po sunčanom danu.

Ostali materjali koje je potrebno da imate su armirana lepljiva traka - duct tape, permanentni marker i zemlja.

Ako koristite flaše rasecite ih skoro skroz negde na malo manje od pola (manja polovina je donja),  ne zaboravite rupice za drenažu izbušiti nožem ili bušilicom. Ispunite donji deo zemljom, zalijte i ostavite da se višak vode iscedi. Preporučujem da zalivate od dole, stavite u dublju posudu sa vodom i neka zemlja popije tačno onoliko koliko joj treba. Razbacajte semenke po površini, utisnite ih da bi bili sigurni da su u kontaktu sa zemljom. Ukoliko su krupnije semenke dodajte još zemlje na njih, otprilike  2x kolike su same semenke, a za sitne tek tek posolite zemljom. Obratite pažnju da li je semenu potrebna svetlost za nicanje jer u tom slučaju nije potrebno da dodajete zemlju na seme. U ovom trenutku zabodite i neki obeleživač u posudu, ili napišite ime biljke na samu posudu, zaklopite gornji deo i dobro zalepite armiranom trakom oko cele flaše ili posude koju ste već izabrali. Skinite čep sa flaše!

Ovo je bio školski opis, nisam želela bilo šta da izostavim. Vi imate slobodu da ovu metodu prilagodite onome što imate na raspolaganju. Inspiracije ima na pretek samo googlajte wintersowing. Ja sam probala i flaše, i po dve spojene kutije za salatu, kao i veću plastičnu kutiju za odlaganje od 52l.

U veću kutiju sam stavila male saksijice sa paradajzom, poklopac kutije sam izbušila, dno nisam, jer sam odlučila da ih zalivam tako što ću sipati vodu u kutiju pa višak koji zemlja ne popije isuti. To je značilo da svaki put vadim sve saksijice napolje što nije idealno.

Na dan kada sam sejala paradajz je bilo veoma toplo, 25 stepeni na suncu!

Zalivanje će biti tema ako vidite da nema padavina, nemojte dozvoliti da se zemlja isuši. Kroz veće otvore na vrhu posuda sipajte vodu, ali ne kao iz česme. Izbušite iglom čep jedne flaše, kao da pravite mali tuš i tako sipajte vodu. Voda će se stvarati i od kondezacije u mini plastenicima, jer je u njima ipak toplije, pogotovo kada biljke malo porastu. Ako je potrebno menjajte mesto, nemojte ih držati na direktom suncu. Ukoliko je jako toplo otvorite/odlepite posude u toku dana da se biljke ne bi skuvale. Ako se desi da nailazi hladniji talas, mraz, dok su biljke male vredi prebaciti preko posuda neki karton ili ćebe za noć. Osigurajte svoje posude od vetra i ljubimaca da ih ne prevrnu.

Beli kukolj, Agrostemma githago skoro spremna za presađivanje u baštu.

Vreme za zimsko sejanje može da počne već u februaru, i ne morate sve odjednom. Ja sam sejala u prvoj trećini februara  i drugoj trećini marta. Čak i ako padne sneg i zatrpa posude vi ništa ne morate da dirate.

Paradajz sam posejala u isto vreme kao i prethodnih godina dok sam ga držala unutra. U svom mini plasteniku je bio do prve trećine maja kada sam ga presadila u baštu. Važno je da napomenem da biljke koje su uzgojene ovom metodom nije potrebno navikavati na spoljne uslove te su odmah spremne da se presele na stalno mesto kada za to dođe vreme. Krajem aprila sam skinula poklopac sa paradajza, čak ga nisam ni vraćala noću ako nije bilo potrebe. Presadnice paradajza su mi bile nikad bolje, malo niže ali debelih stabljika i listova, divne zelene boje.

Isti paradajz 3. juna.

Najzad evo i liste cvetnica koje možete sejati na ovaj način, iste biljke možete sejati i na jesen (a to je druga tema! pokrih dve teme jednim udarcem). Ovo nikako nije kompletna lista, preporučujem da svakako sami istražite. Na ovoj listi fale malo osetljivije biljke, npr. ja sam i kosmos sejala ovako ali tek u martu.

Jednogodišnje:

Kela (Ammi visnaga)

Divlji komorač (Ammi majus)

Kukolj (Agrostemma githago)

Šlajer cveće (Gypsophila annua)

Različak (Centaurea cyanus)

Irski zvončići (Moluccella laevis)

Zvinčac (Bupleurum griffithi)

Boraž, boražina, boreč (Borago officinalis)

Neven (Calendula officinalis)

Kalifornijski mak (Escholzia californica)

Velika visika (Cerinthe major)

Nezaboravak (Cynoglossum amabile)

Bulka (Papaver rhoeas)

Noćna frajla (Hesperis matronalis) *dvogodišnja

Divlja šargarepa (Daucus carota)

Turski karanfil (Dianthus barbatus)

Mirođija (Anethum graveolens)

Digitalis (Digitalis purpurea) *dvogodišnja

Virak (Alchemilla mollis)

Žavornjak (Consolida ajacis)

Mačkov brk (Nigella damascena)

Stidak (Orlaya grandiflora)

Skabiosa (Scabiosa atropurpurea)

Zevalica (Antirrhinum majus)

Ukrasni grašak (Lathyrus odoratum)

Divizma (Verbascum)

Višegodišnje

Hajdučka trava (Achillea sp.)

Mirisna kopriva (Agastache foeniculum)  

Monarda (Monarda fistulosa)

Gailardija (Gaillardia griffithi)

Gaura (Gaura lindheimeri)

Geum (Geum sp.)

Svilenica (Asclepias tuberosa)

Zvončići (Campanula sp.)

Kandilica (Aguilegia sp.)

Koreopsis (Coreopsis sp.)

Delfinijum, visoki žavornjak (Delphinium elatum)

Ehinacea (Echinacea purpurea)

Baštenski floks (Phlox paniculatum)

Zlatnica (Solidago sp.)

Plavi čičak, globus čičak (Echinops ritro)

Konopljuša (Eupatorium sp.)

Lavanda (Lavandula sp.)

Brazilska verbena (Verbena bonariensis)

Orijentalni mak (Papaver orientale)

Rudbekia (Rudbeckia sp.)

Taliktrum (Thalictrum sp.)

Žalfija (Salvia sp.)

Što se tiče povrća u februaru možete sejati već sledeće biljke:

Bosiljak

Brokoli

Keljčići

Kelj

Lukovi

Grašak 

Spanać

Blitva

Cvekla

Salate

Od marta se seju malo osetljivije:

Kukuruz

Krastavci

Patlidžan

Paprike

Bundeve

Tikvice

Paradajz

Tu ću se zaustaviti,  nadam se da sam barem nekog zainteresovala da pokuša, sretno vam zimsko sejanje! Grupa za podršku na FB

[bashcha]

Kraj sezone i priprema za novi početak

Odužilo se lepo vreme i sve do samog kraja novembra se moglo raduckati u bašti. Raduckati je možda understatement, pošto nikad više posla nego pripremiti baštu sada za proleće. Imam i nalepnicu na stolu da me suptilno podseća pošto sam sklona odugovlačenju.

Nakon batata, trebalo je vaditi dalije i to smo uradili iz dva puta. Odlučila sam da ih odmah izdelim na krompiriće umesto na proleće. Ceo proces je potrajao, prvo pranje pa sušenje, onda satima seckanje, pa sušenje ponovo, pakovanje...držim palčeve da većina preživi do proleća.

Sakupila sam i nešto semena pa se radujem novom projektu sledeće godine.

Mnoge lukovice su krenule već sada prevarene lepim vremenom, visibable, krokusi, narcisi i irisi vire iz zemlje. Sklonila sam saksije na suvo mesto do proleća kada ću krenuti da ih zalivam, ovo posebno važi za lale.

Za one koji ne znaju, za muskari je sasvim normalno da izbaci listove već sada, zima mu ništa ne smeta. Znam da sam ja paničila prvi put haha.

Jedan od važnih poslova je i sakupljanje semena! Kosmosa imam dovoljno da posejem livadu!

Presadila sam otporne jednogodišnje cvetnice koje su imale puno vremena da razviju koren do zime. Na slikama ispod je Nigella, Orlaya i divlja šargarepa Dara. Ako se neko pita zašto imam žicu na zemlji, odgovor je tri slike ispod.

Moja najveća štetočina Ozi, jer svaka uzdignuta gredica je njemu wc. Nemam ja problem što on prihranjuje biljke, nego ih rasčeprka i male biljke stradaju. Ispod još jedna divna slika iz bašte, slika komposta. Sav kuhinjski i baštenski otpad se pretvorio u nešto najbolje čime možete obogatiti svoju zemlju.

Moram da se pohvalim peršunom, pravo je zadovoljstvo ubrati ove sveže listove kad god vam zatreba u kuhinji. Ove godine mi je baš lep.

[bashcha]

Batat 2019, treća sezona

Ove godine sam bila u fazonu, izvadiću koliko nam treba a ostalo ko šiša. Pomisao na još jedno arheološko iskopavanje (to je zato što sam htela biti arheolog kao  Indiana Jones) me nije veselila.

12. oktobra se skupila mala ekipa i krenusmo da vadimo batat, koji je na moje iznenađenje bio odličan! Krtole pravilne odmah ispod biljke, velike, ja u čudu kakva je ovo mađija.

Krenuli smo da razmišljamo šta je to ovaj put drugačije. Prvo, nismo stavili kap po kap navodnjavanje, nego je sa strane puštana voda iz creva. Bašta je bila dobro nađubrena stajnjakom. Primetili smo da kako smo se bližili drugom kraju parcele koja je bila više u senci i gde je zemlja nekako tvrđa batati su bili tanji i više su bežali sa strane. Takođe ove godine je bilo manje oštećenih batata, Nora je isterala jednog miša, a rovci su se izgleda iživeli prošle godine.

Sušenje smo shvatili ozbiljnije pa smo napravili mini plastenik i ostavili tamo batat jedno dve nedelje, a i sunčano vreme nam išlo na ruku. U plasteniku je bilo toplo i vlažno a to su idealni uslovi (temperatura od 30 do 35 stepeni, vlažnost 80-90%). Ovo je važan korak koji smo preskočili prošle godine pa nam sav batat istrunuo posle par meseci (a nije odmoglo ni to što smo tako neosušen ostavili u hladnoj garaži).

Ovim procesom se zaceljuju rane nastale tokom vađenja, kovertuje skrob u šećer i produžava vreme skladištenja do čak godinu dana. Za skladištenje se preporučuje tamna i hladna prostorija, temperatura do 15 stepeni.

Izmerili smo ovogodišnji rod, od posađenih 48 biljaka izvadili smo 87kg lepih batata + sitniji oko 10kg koji smo odmah konzumirali. Not bad ;) a sada je vreme za isprobavanje novih recepata.

Batat 2017

Batat 2018

[bashcha]

Beleške o dalijama

Negde skroz krajem novembra prošle godine sam krenula da pretražujem sajtove i biram dalije. Za nekog ko još nikada nije imao dalije u bašti (mamine se ne računaju), bila sam prilično ambiciozna i nije bilo te granice (ali literally) koja bi mene tada zaustavila u naumu da ih se dokopam.

Sredinom marta su stigle dalije. Ubrzo sam stavila nekoliko krtola na naklijavanje sa idejom da uzmem reznice i povećam broj biljaka.

Način na koji sam radila je sledeći (ja kao veliki ekspert delim savete), u plitke posude sam stavila zemlju za cveće pomešanu sa dosta perlita, cilj je bio da bude vazdušasta, pa sam krtole samo ugnezdila u tu zemlju. Nije potrebno zatrpavati ih jer je ovako puno lakše uzeti reznice kada se sve lepo vidi. Ostavila sam ih na prozorskoj dasci, a od dole ih grejao radijator, i svaki dan sam ih prskala vodom.

Naoružajte se strpljenjem ili kao ja svaki dan buljite u krtole. Kada se pojave prvi izdanci sačekajte da porastu 5-8cm pa ih pažljivo oštrim nožićem skinite sa krtole ali tako da na reznici ostane i mali delić krtole, prva je najteža! You tube je tu bio od velike pomoći pa savetujem da ceo proces najbolje prvo negde pogledate.

Meni je mali procenat reznica preživeo...ali zato sam i na drugi način rešila da povećam broj biljaka, deobom krtola. Unela sam ih na sobnu temperaturu da ih malo probudim, svaki krompirić je potencijalno nova biljka, ali samo u slučaju da ima izdanak i da mu vrat nije polomljen. Možda na prvu zvuči komplikovano ali je meni ovo upustvo prilično pomoglo pa ću ga ostaviti i vama. Nakon deobe, krtole posadite u saksijice, ali nikako prevelike jer dok zaista ne izbace listove, svaki višak vode je opasnost od truljenja. Savetuje se presađivanje u broj veću kako rastu.

Druga polovina aprila, još uvek nismo zavšili, i još uvek sve dalije držite unutra. Ako je napolju preko dana toplo, iznosite ih da uživaju na suncu a za veče vraćate unutra.

Moje posađene u saksije lepo napreduju i već su dosta visoke, i sada je vreme da sve to što je poraslo odsečete...da, ne šalim se. Ako želite više cvetova a ne jednu dršku od metle, vreme je da stisnete zube ili oči i odsečete sve iznad prvog para listova.

Već 19 dana nakon seče dalija nove grane su lepo porasle, kao dokaz imam fotografiju iznad!

Sredina je maja i strpljivo čekam da se vreme stabilizuje i da najzad prebacim dalije sa intenzivne nege u baštu pošto polako prerastaju svoje saksijice i prave gužvu, sada ih već drzim napolju ali unosim samo ako je zaista hladno.

Kraj je maja i sve dalije su posađene napolje! Fotografija ispod je grupna pred sadnju. Jedino reznice još uvek držim u saksijicama pošto su male, njih sam dosta kasnije presadila u baštu.

Polovinom juna su krenule neke da cvetaju, a od avgusta su uveliko u cvetu i tako će biti do prvog mraza. Sav trud se i zaboravi kada stignu cvetovi (tek sada kako pišem shvatam koja je to avantura bila), i posle ovog predugačkog teksta ostavljam fotografije da uživate! P.S. naravno ovo je teži način, možete jednostavno sačekati lepo vreme u maju i direktno krtole saditi napolje...

[bashcha]

Dalije iz bashche

Ovih dana sam najzad stigla da uberem nešto dalija, pa odlučih da iskombinujem buketiće.

Zvezde nežnijeg su dalije Cafe au lait i Shiloh Noelle, kosmosi, cardiospermum, tu i tamo koja grančica ljubičastih papričica, divlje šargarepe, cinije i brazilske verbene.

Pošto su mi ostale dalije vatrenih nijansi, njih sam bez bilo kakvog zeleniša bućnula u drugu vazu.

[bashcha]

Dragulji iz bashche

Sezona 2019 u punom jeku, kažu da je loša godina za paradjz i na pijaci drži cenu. Da kucnem o drvo, meni je ova sezona baš dobra i ne mogu da se požalim.

Da li je do toga što sam radila zimsko sejanje, ne mogu sa sigurnošću da tvrdim ali više ne planiram da se zezam sa sejancima unutra. Jednom su dobili prskanje sa razređenim mlekom i jednom zalivani algama, sem toga prepušteni sebi, pustila sam i zaperke da rastu jer nisam htela da mu stvaram rane pošto je bio dug kišni period krajem juna.

Paradajz džungla, doduše u nakon ove fotografije sam malo skinula donje listove da ga prozračim pošto smo odlazili na godišnji a prognoza je bila nepovoljna po paradajz.

Nije ostao ovako besprekorno zelen, ali i kada su neki od listova počeli da žute ili dobijaju pegice samo sam ih skidala, ali bez preterivanja da ni slučajno ne ogolim previše biljku pošto je sunce bilo nemilosrdno i lako bi stradali plodovi od opekotina. Za razliku od prošle sezone nisam se previše opterećivala i plesala oko njega sa raznoraznim pripravcima.

Krajem jula stigli su prvi plodovi. Sadim dosta čerija jer oni prvi sazreju i posebna su poslastica. Novitet ove godine je Green Doctors, izuzetno ukusan i sladak čeri zelene boje.

Još jedan novitet je Black Japanese Trifele, kruškastog oblika, veličina plodova varira, kod mene su najmanji veličine jajeta, obilato rađa. Ukus je kompleksan, a sok od njega u kombinaciji sa Persimmonom je za umreti koliko je odličan. Trenutno mi je omiljen uz doručak i već sam krenula da sakupljam njegovo seme jer definitivno ostaje na spisku i za sledeću sezonu. 

Treći novitet, Amish Paste. Crven, novina u mojoj bašti, ali htela sam dobar paradjz za kuvanje. Amish Paste na papiru obećava, a u stvarnosti pa definitivno je bolji od onog sa pijace ali moja subjektiva ocena je da je dosta neutralan te je baš za to što mu ime kaže, dobar za kuvanje. Za salate i ostale sveže varijante ima boljih kandidata. Plodovi su krupni i različitih oblika, na jednoj biljci su mi bili više duguljasti a na drugoj okrugli, dosta je otporan na pucanje i puno rađa. Ima svašta što mu ide u prilog pa ću i njega sačuvati za sledeću godinu.

Dalje su stari favoriti, Persimmon i Orange Banana, izuzetno lepe sunčano narandžaste boje. Zanimljivo je da narandžasti i žuti paradajzi imaju manje kiseline, ukus im je blago voćkast i sladak (Orange Banana pogotovo kada ih pečete sa belim lukom i malo maslinovog ulja u rerni na 150°C), a inače su vrlo versatilni i ukusni na mnoge načine.

Za kraj Purple Russian, šljivar kojeg sam posejala da obnovim zalihu semena. Iako je izuzetno osetljiv kada naglo dobije vodu i često se raspuknu plodovi to nije razlog da ga ne sadite jer kako Amy Goldman  autor knjige  The Heirloom Tomato kaže:

Paradajz za koji vredi živeti.

Da li je tako dobar procenite sami, ukusi su subjektivna stvar, ja bih rađe to rekla za neki drugi paradajz.

U bašti Green Zebra i Black Zebra tek kreću da sazrevaju tako da će biti i za kasnije. Volela bih naći još neku kasniju dobru sortu da uvrstim za stalno.

[bashcha]

Helenium Ruby u čardak leji

Katalog kaže maksimalan rast 1m, a ovaj je prešišao tu visinu skoro duplo, visok je kao verbena! Trenutno u čardak leji cveta on, brazilska verbena i gaura.

Nije mnogo i dalo bi se revizirati za sledeću godinu. Visoke sedume mi jedu puževi i jednostavno mi tamo neće opstati, moraću ih preseliti. Lepo bi izgledala ona sitna i visoka crnooka Suzan, rudbeckia triloba, koju viđam sada po vrtovima, tako da ću obavezno nabaviti par biljaka za sledeću sezonu da je ukombinujem u leju.

U FB grupi Dutch Dreams sam dobila puno dobrih predloga na pitanje sa čim kombinovati helenium. Najčešći odgovor je bio ukrasne trave, miscanthus, deschampsia, sanguisorbia ili stipa. Od cvetnica krokosmija, echinacea palida, agastache, salvia, a posebno mi se dopao predlog da posejem mirođiju oko heleniuma.

Ljubitelji su sunca, vole vlažnu i bogatu zemlju, mada mnogi hibridi tolerišu malo suvlju zemlju ipak ih ipak treba zalivati tokom sušnih perioda. Visoke hibride je potrebno podupreti jer su teški kad krenu cvetati.

Dalje vam ostavljam fotografije ovog džinovskog helenijuma.

[bashcha]

Hamari Gold

Foto beleške ove divne dalije koja je trenutno u top tri kod mene u bašti.

[bashcha]

Lejlin vrt u julu

Početkom jula sam posetila Lejlu ponovo, prizor koji smo zatekli sam do sada viđala samo  u magazinima ili na Pinterestu. Cvetne leje prepune ehinacea i rudbeckia da ih je prosto nemoguće izbrojati, ovim načinom, sadnje (en masse) se na najjednostavniji način postiže wow efekat.

Nakon što smo proveli par sati fotografišući Lejlu i njen porodični vrt iskoristila sam priliku da joj postavim nekoliko pitanja.

Koliko je bilo potrebno da vrt izraste u ovo što danas možemo videti?

Na ovom mestu živimo već 10 godina, a bašta se razvijala poslednjih 7 godina.

Šta ti je bila inspiracija i kako si se odlučila za tako velik poduhvat?

Inspiracija je dolazila postepeno, u početku sam gledala baštenske magazine, iz kojih sam pokušala da razumem i naučim nešto o baštenskom dizajnu. Pre toga, sa nekih 15-16 godina dok sam živela u roditeljskoj kući, sanjala sam da će brdo preko puta biti moje i da ću tamo napraviti svoj raj.To je bio san, nisam znala kako ću tamo stići, a kako su godine prolazile san sam polako zaboravila...

U vreme kada sam upoznala svog muža, kuća sa brdom preko puta se prodavala, Tiboru se sviđalo da sa kućom ima i hektar zemlje i zato smo se odlučili za kuću na tom mestu. Tada još nismo imali nikakav plan da ćemo ikad napraviti ovako veliku baštu. Najvažnije je bilo da renoviramo staru kuću i da povrće uzgojimo za svoje potrebe. Pored velikog povrtnjaka, napravila sam malu cvetnu bašticu na nekoliko stotina kvadrata. Veliki poduhvat je počeo sa baštom od 1000 m2, sa kojim sam osvojila titulu “Najlepša bašta u Srbiju 2016″ nakon toga sam čvrsto odlučila da želim jednu veliku baštu u Engleskom stilu sa puno trajnica. Svakom godinom sam povećala površinu i kroz praksu naučila kako biljke treba razmnožiti, kakve kombinacije su lepe. Upoznala sam nove biljke, mnoge sam u Mađarskoj kupila, a u međuvremenu sam posećivala otvorene privatne bašte, išla na predavanja i edukacije o upotrebi trajnica u vrtu. Putovala sam po severnoj Nemačkoj, u Holandiji sam posetila privatne bašte poznatih pejzažnih arhitekata (Piet Oudolf, Karl Forster, Georg Arends), Tuin Appeltern, i sve ovo je ostavilo veliki utisak na mene.

Za vreme dok je bašta rasla mnogo sam naučila samo posmatrajući. Ostalo je več priča!

Da li se o vrtu brineš sama? Koliko je tako velik vrt zahtevan za održavanje?

O cvetnom delu bašte brinem sama, a u borbi protiv korova i za košenje trave imam pomoć sa strane. Ovakav veliki vrt zahteva svakodnevnu brigu, radim po 4-5 sati dnevno u njemu.

Tvoj vrt je zanimljiv tokom cele godine, kako si to postigla? 

Sa puno vrsta cveća sam postigla da tokom cele godine ima nešto lepo, malo sam i kolekcionar i volim da probam nove još nepoznate biljke. Preporučujem da se koriste razne vrste visokih biljaka, ja ih mnogo volim jer dodaju novu dimenziju vrtu.

Koje su to biljke lake za negu koje bi preporučila nekome ko želi da započne vrt u sličnom stilu?

Biljke lake za negu su ehinaca, gaura, nepeta fasseni, stipa tenuissima, budleja davidi, hortenzia arborescens Annabell, Cornus alba variegata, rudbecia hirta, lavanda, ruže (The Fairy, Mirato, Fortuna) sa njima se može napraviti pobednička bašta.

Koja ti je trenutno omiljena kombinacija biljaka?

Omiljena kombinacija se uvek menja i zavisi o sezoni. Stipa ili bilo kakva ukrasna trava sa Nepetom, Salvia officinalis, Coreopsis verticillatis, ili lavanda.

Ove godine si vrt otvorila za posetioce, kakvo je to iskustvo za tebe?

Bilo je to veliko iskustvo, volim kada se ljudi dobro osećaju u mom vrtu i kada se puni planova vrate svojoj bašti i dobiju inspiraciju d naprave svoj raj.