iamonlywoman - Tumblr blog

[iamonlywoman]

[iamonlywoman]

Morate imati svoj oslonac u životu...a da to nije drvo...

[iamonlywoman]

Zaroniš u more ni ne primetiš, zaroniš u kišu pa nikako da isplivaš na površinu ..

[iamonlywoman]

[iamonlywoman]

Mesec je u znaku škorpije, preživeće ga oni koji napuste svoju ljušturu ..

[iamonlywoman]

Smak sveta je lična stvar.

[iamonlywoman]

Za sva ta pitanja s kojima smo sinoć legli a jutros ustali, i za sve te odgovore o koje se oglušujemo - samo da jednom ne bude kasno ...

[iamonlywoman]

Nemoj mene, ja sam sa svojim senkama suočenа…

[iamonlywoman]

Ako ikada poželiš da naslikaš tišinu, neka bude boje jutra.. i dodji skuvaj mi puding od vanile pospi cimetom stavi pored prozora da se hladi ubedi me da je to što imamo dom

[iamonlywoman]

Onaj tren koji traje večnost.

[iamonlywoman]

Kada je žena sigurna u ljubav svog muškarca onda je ona slobodna da bude ono što jeste: samo žena, srećna i voljena.

[iamonlywoman]

Lepo je. Putovati. Kao reka. Bez želja i sećanja. Udaljiti svet od sebe prolazeći ga.

[iamonlywoman]

U zlatnom sarkofagu odluke na koju sam osuđena dišem u čula pretvorena očekujući mlaz svetlosti da me u život vrati.

[iamonlywoman]

[iamonlywoman]

Postoji nezaborav koji je zaposeo moje žice, muzika dizajnirana za oči. Nešto sjajno u glasu i prah od peska kao sporedne note.

[iamonlywoman]

Volim ljude čija duša ima izlazak na more.

[iamonlywoman]

Nemojte mi reći

Jelena Lukic

Ne zanima me i ne čujem. Naglo mi je posto selektivni sluh. Njegove reči, tek reči su prikaze. Koga se još tiče šta je rek’o duh.

Nemojte mi reći kada ga u foajeu pozorišta vidite na prvoj reprizi, i ne prepričavajte mi njegov komentar u pauzi, jer ste pomislili da bi me zanimalo. Nemojte mi reći ni kada vam preporuči kafanu na uglu, ni slučajno- ja sam ga prvi put tamo odvela i konobarica nam je pevala nekakvu veselu dečju pesmu i pokazala nam sliku svoje ćerke. Nemojte mi reći da se kladio u put u Portugal Dobro je, sve je dobro… Ja to već znam i nemojte mi reći. Baš me briga, družite se sa njim po Portugalu, pijte medicu i jabukovaču, osvanjavajte sa njim, prepričavajte tekstove, srastite sa telefonskom slušalicom. Nema i gluva- ja ne postojim za vaše reči. Ne govorite mi.

Ne zanima me i ne čujem. Naglo mi je posto selektivni sluh. Njegove reči tek reči su prikaze. Koga se još tiče šta je rek’o duh.

I ne pričajte mi da je kuća njegove porodice i dalje na mestu. Grad je malo oštetio crep, ali viđaju njegove petkom i svi su zdravo. Mene sustignu u neizrečenom pozdravu i ja tada čujem sve reči koje prepoznam u slučajnim vašim opaskama njegovih reči, pisama i misli. I vaša potreba da mi kažete gde ste ga i kad videli, kako ste ugledali njegov korak sa prozora tramvaja, kako je u lokalnom domu kulture čitao odlomke, a vi tražili paralele, a paralele su spavale na mom dlanu- nije moja potreba da sve to čujem.

Ja sam nema i tvrda, kao i to što spava u vašim rečima, a što se ne da izgovoriti, a što nas dvoje stavlja sa različite strane vaše priče.

Ne zanima me i ne čujem. Naglo mi je posto selektivni sluh. Njegove reči tek reči su prikaze. Koga se još tiče šta je rek’o duh.