missmokrekose

[missmokrekose]

[missmokrekose]

Belgrade, Serbia

The largest protest in Serbian history

15.03.2025

[missmokrekose]

Vrtim po glavi scene iz prošlosti... Vrtim i vrtim i tako se slažu neke kockice. Prošlo je mnogo godina, a ja nisam do sada ni jednog trenutka pomislila da me je možda jedan čovek mnogo voleo. Voleo, a nikada nije smeo da kaže. Pokazivao je, ali nikada očigledno. Čuvao me je od drugih, a najviše od sebe. I sačuvao me je, sada smo daleki... Od rođendanske čestitke, do rođendanske čestitke, od čestitke jer sam dobila sina... i drugog sina..., do ponekog lajka na slici.

Eto, čuvao me je od nekih pogrešnih, čuvao me je od sebe pogrešnog, pustio me pravom, a nekako, ona jedna noć sa njim se uvek negde kroz misli promuva.

Znao je da nije za mene, a ni ja za njega. I hvala mu, što sam tu gde jesam i što me je čuvao.

Do sledeće rođendanske čestitke, ili možda njegove ćerke, druže.🙂

[missmokrekose]

Izgubila sam se...

Zaboravila sam kako izgleda živeti, jer ovo što se dešava odavno ne liči na život.

Trudeći se da drugima ugodiš, ostaneš prazan, nesrećan i siv.

Tražim svetlo, ali ga nema. Odavno je ta sveća ugašena.

A nesrećni ne mogu usrećiti, ma koliko se trudili, nemaju šta da ponude.

I tako kreneš negde, a ni sam ne znaš kuda si pošao, okreneš se i vidiš da neko korača za tobom.

Pa kad smogneš samo malo snage, samo prošapućeš :

- Ne prati me jer i ja sam zalutalo.

[missmokrekose]

Želim da ti kažem izvinim.

Izvini što su me kroz život ošamarile mnoge laži koje su zvučale kao istine. Izvini što su neke od tih laži bile i tvoje. Izvini što su me neke istine naučile da budem na oprezu za svaku sledeću izgovorenu reč, ma koliko se ona bezbedno i besmisleno činila. Izvini što neke situacije ostaju kao mač u kamenu, urezane duboko u svaku poru mog bića i što ih je nemoguće izbrisati. Izvini što mi neke rane krvare svaki put kada ih se setim. Izvini što sam ti oprostila sve, ali izvini i što ti ne mogu zaboraviti, ni tebi, ni svima prethodnima, ni tebi, ni svima budućima, koji će me povređivati, ili bar pokušati. Izvini što sam se opekla na žar slatkih reči, da više ne verujem ni ledu, ni vodi... Izvini, ja sam kriva što na meni sve ostavlja trag, do kraja vremena. Izvini što sam sa tobom iako ti ne verujem potpuno, niti mislim da ću ikada više moći, ni tebi, ni bilo kome drugom (ali ako mogu da biram, biram da tebi ne verujem do kraja života, ali da budem pored tebe {možda nekada i uspeš da popraviš, to što si pokvario}). Izvini što ne verujem sebi, pa nikada me niko nije izdao toliko puta, kao ja sama. Izvini što biram da budem baš sa tobom, koji si me izdao kao Juda Isusa, kao Vuk Branković kneza Lazara, sedevši za njihovom trpezom, hraneći se njihovim hlebom, pojeći se njihovim vinom, a na kraju... Izvini. Izvini i što te idalje volim više od sebe (pa znaš da ova luda glava oduvek više sluša srce od razuma). Izvini što te zbog tolike ljubavi često stavljam u neprijatnu situaciju, da i kada bi poželeo da odeš, setiš se, da (citiraću te) : "Nikada me niko nije voleo kao ti i siguran sam da nikada niko neće." , setiš se da se nikada niko ne bi toliko menjao zbog tebe, ne bi čekao, sve ove godine i sve buduće decenije, uvek raširenih ruku sa osmehom na licu, setiš se da te niko ne bi ispraćao svaki put iznova sa suzama, setiš se da uvek ima ta jedna luda kojoj možeš da se vratiš (lep je osećaj imati kome da se vratiš i znati da te neko čeka, zar ne?) , setiš se da ti niko ne bi oprostio sve tvoje laži i uvrede ( pa oprostiš i ti) i da te posle svake još više zagrli i zavoli, setiš se da te niko ne bi čekao toliko dugo, baš takvog kakav jesi, bez promena, setiš se da ti nikada nije traženo da se menjaš i da nikada nisi krojen pođim merama, već da si pušten da rasteš i razvijaš se kako želiš, setiš se da te niko ne bi gledao satima i samo slušao tvoj glas i sve šta ti se dešavalo u životu ili u tom danu... Izvini i što sam takva. Izvini što znam da me onaj osećaj koji sam imala kada sam te prvi put ugledala nije prevario i da nije laž i izvini što ću se za tebe i ovu ljubav boriti dok ima snage u meni. Izvini što ću umreti pre tebe i što ću te ostaviti i malo da vidiš kako je bez mene (jer ti si mnogo puta poželeo, ali ti nisam dopustila, ne brini, jednom hoću). Izvini što ću ti na taj način srušiti pola sveta, ali ćeš biti zahvalan Bogu što ti je poslao baš mene. Izvini što ćeš se milion puta u životu zapitati "Čime sam je zaslužio?", ali izvini i što nikada nećeš pronaći odgovor na to pitanje. Izvini što ću ti u životu pokazati i raj i pakao. Izvini što ću ti zauvek biti anđeo sa dušom đavola. Izvini što ću ti u životu vraćati za oko-glavu, za zub-vilicu. Izvini što si baš mene izabrao da me voliš. I izvinim što sam ja tebe. ®️

[missmokrekose]

Zauvek ja.

[missmokrekose]

Crveni karmin, koji si obožavao sada nosim češće nego pre.

Blagi osmeh i epitet zmije... Postala sam ti , čestitam mili, uspeo si. Gadim se sama sebi. Ne osećam se postiđeno zbog svega što radim i jesam, a trebala bih. Postala sam okrutna i hladna. Što si i sam primetio. Ali kad si me već takvom napravio, odlučila sam da te eliminišem, jer ne treba mi u životu dve persone kao što si ti. Nema te više mili. Sada sam tu ja, kao verzija tebe, samo 50 puta gora. Prljava i zla. Ne zanimaju me tuđa osećanja, kao što ni tebe nisu moja. Lomim i gazim sve koji mi se nađu na putu, koji pokušaju da me zavole i pripitome. Ne ide to tako. Nemilosrdna divljakuša. Pa zar ne znaš da učenik često nadmaši svog učitelja. Eto mili, ja sam tebe premašila... Mislio si da nikada neće doći dan, da nikada neću skupiti dovoljno snage da te obrišem, da ignorišem tvoju poruku, ali došao je. Sve što je bilo potrebno, jeste da, postanem kao ti. Ali ja ne umem ništa slabašno, pa sam postala još gora. Izgubila sam sebe, znaš... Ali pronašla sam nešto drugo. Možda to nije ono što sam želela i ono što je dobro za mene, ali makar sam tebe bacila u smeće, gde ti je i mesto. Neću ni trepnuti ako te nekada sretnem na ulici, proći ću kao pored zgažene žvake. Sad kad si tamo gde pripadaš, konačno sam slobodna.

A vratiću se ponovo sebi, onoj pravoj, bez delova tebe. Znaćeš da jesam, kada više ne budem nosila crveni karmin. ®️

[missmokrekose]

Zato nemam griže savesti.

Zato uvek nadomestim nedostatak.

Zato ne čekam.

Zato ne gubim vreme.

Zato neko drugi nađe način.

Zato neko drugi izdvoji vreme.

Zato me neko drugi želi.

Zato ti klizim kroz prste kao pesak.

Zato te više ne molim za mrvu pažnje.

Zato biram da budem srećna i kad ti sad stvarno ne možeš.

Zato se smejem kad me pozoveš, ali sad ja stvarno ne mogu.

Zato što je on tu.

Zato što on može kad mi treba.

Zato kad me on pozove mogu.

Za to se izvini sebi! ®️

[missmokrekose]

Ne znam kako da počnem ovu priču, jer pravo da vam kažem, nisam ni sigurna da li želim da je počinjem...

Volela bih da se pohvalim stabilnošću i staloženošću, ali je to za mene ipak samo pojam.

Dan dva, rasuta na hiljadu komadića, ko kristala časa kad je baciš na pod. Prazna, nesigurna i iznad svega zbunjena...

Ako me pitate, da li ga volim, odgovor će biti verovatno, ali ako me pitate zašto onda to radim, reći ću vam, jer zaslužuje.

Možda neko drugi ne zaslužuje, možda ne zaslužujem ja, ali svaki od tih hiljadu delića mene, priča neku svoju priču i svaki ima neki drugi strah.

On nikad nije tu, kad god mi je trebao, zatekla sam "... ne odgovara na poziv", pa bih sve rešavala sama, pa bih se pitala čemu sve to...

A onda je došao neko drugačiji. Neko ko me grli jako, ko ne pušta dok ne vrisnem, neko ko priča i ume da sluša i neko kome je sigurno teže nego meni.

Neko je prošao svašta u životu, borac koji ne skida osmeh sa lica... Neko ljubi nestvarno lepo, neko mirise kao san, izgleda kao san, mazi se kao dete.

Pa u čemu je problema, devojko?!

Zašto ne ostaviš ovog i ne kreneš sa njim?!

Pa teško je, znate... Ne ostavlja se tek tako. Ne prekida se ljudav u jednom danu. Ne veruje se previše tek posle par dana.

Znate, suočena sam sa velikim strahom, većim od mog straha od samoće... A ne možete da zamislite koliko se plašim samoće.

Nisam sigurna ni da neko sasvim zna šta želi i da je dovoljno jak, da drži mene i sve moje strahove onoliko dugo, dok potpuno ne nestanu...

Mislim da se i on plaši i da nije ništa više tako jednostavno, kao što nam se činilo na prvi pogled.

I zato puštam vreme da izabere, umesto svih nas. Da pokaže kome je mesto pored koga i koliko...

®️

[missmokrekose]

Pricaču vam jednom priču, o jednoj ljubavi.

O usponima i padovima, osmesima i suzama. Pričaću vam, kako je to voleti nekog od početka do kraja života. Kako je to roditi se potpuno tek kad se duše sretnu... Pričaću vam jednom o sudbini u koju nisam verovaola, dok nisam upoznala njega. Biće to duga priča, sa srećnim krajem... Jebeš onu Balaševićevu - "Sve prve ljubavi su tužne", ova naša neće biti. Jer znam da je sa njim ono pravo.

Zapravo, neću vam ja više ništa pričati. Pričaćemo vam jednom zajedno, pričaće naši pogledi i osmesi. Pričaće ljudi koji su doživeli našu priču gledajući i slušajući nas, pričaće ptice i reke, a pričaće vam i Kalemegdan. ♥️®️

[missmokrekose]

Sunce je i ovog jutra obasjalo Beograd, ali ga nije Bog zna koliko ogrejalo... Beograđani se još nisu pošteno ni probudili, a tramvaji su kasnili kao i obično. Zvona Crkve Svetog Marka su se čula dalje nego inače, i odzvanjala hladnim prolazima između zgrada, zbog neobično mirnog subotnjeg jutra. Ovaj grad ima dušu. Čak i onda kad neki ljudi pokušavaju da mu je oduzmu. Ima onih koji od ovog belog grada žele da naprave Detroit, ali srećom ništa ne zavisi od njih. Mi smo tu da te čuvamo Beograde, dok spavaš, dok te ruše, deo po deo, mi smo tu da te gradimo i ne damo. Ti si naš grad, svih nas, dece, tinejdžera, studenata, mladih, starih, penzionera, stogodišnjaka... Ne damo da te unište oni koji te nikada nisu videli našim očima. Oni koji su u tebi videli samo kapital. Umesto murala, samo obične zidove, umesto parkova samo obične drvorede, umesto ulica, samo običan asfalt, umesto ljudskih duša, samo obične figure... I obećavamo ti Beograde, oslobodićemo te, kao nekada davno, od jako loših ljudi. Ponovo ćeš Beograde, pripadati nama. Vratićemo ti Pobednika, tamo odakle su ga odneli. Vratićemo ti železničku stanicu i plavi Dunav. Vratićemo ti i linije autobusa koje su ukinuli i plavo nebo. Vratićemo ti šume koje su posekli i cveće koje su pokidali, da bi tu bile neke betonske kocke. Vratićemo ti stari Trg republike i Slaviju. I još jedno ti obećavam Beograde, vratićemo ti ono Sunce koje greje. A sad, lepo spavaj grade moj. ♥️ 30. XI 2019. ♥️ ®️

[missmokrekose]

Bila bih ti...

Bila bih ti knjiga. Bila bih ti violina i muzika. Bila bih ti ruža. Bila bih ti pesma. Bila bih ti jesen i kiša. Bila bih ti sunce i mesec i zvezda. Bila bih ti kaput i cipela. Bila bih ti voda, vazduh i zemlja. Bila bih ti more i mirna luka. Bila bih ti svetlo. Bila bih ti vetar u leđa. Bila bih ti čvrsto tlo. Bila bih ti crveno i žuto i zeleno. Bila bih ti osmeh i suza radosnica. Bila bih ti jutro i veče. Bila bih ti jastuk i ćebe. Bila bih ti mama i devojka i najbolja drugarica. Bila bih ti palačinka sa eutokremom i voćna torta. Bila bih ti reč utehe i rame za plakanje. Bila bih ti iskren zagrljaj i ruka u ruci. Bila bih ti toplo i mekano i udobno. Bila bih ti gramofon i ploča sa dobrim džezom. Bila bih ti časa pitkog vina i vatra u kaminu. Bila bih ti subota popodne. Bila bih ti plišani medved. Bila bih ti dečji osmeh. Bila bih ti dobitak na lutriji. Bila bih ti reka i planina. Bila bih ti grumen zlata, dijamant i biser. Bila bih ti topao čaj od jasmina. Bila bih ti brod za spasavanje. Bila bih ti dom. Bila bih ti bombona od maline i sok od jagode. Bila bih ti umiljato jagnje i mače. Bila bih ti naivna devojčica i zrela žena. Bila bih ti miran san i ispravna odluka. Ali ti to nisi želeo...

Pa sam ti ipak...

Pa sam ti ipak horor priča. Pa sam ti ipak jezivi zvuk i škripa parketa. Pa sam ti ipak ljuti trn. Pa sam ti ipak tužni rekvijem. Pa sam ti ipak ledeno doba. Pa sam ti ipak večna tama. Pa sam ti ipak pocepana jakna i tesna patika. Pa sam ti ipak žeđ, vlaga i ambis. Pa sam ti ipak nemirni okean i Bermudski trougao. Pa sam ti ipak crna rupa. Pa sam ti ipak cunami. Pa sam ti ipak razorni zemljotres. Pa sam ti ipak sivo i crno. Pa sam ti ipak podsmeh, vrisak i urlik. Pa sam ti ipak sumorni dan i besana noć. Pa sam ti ipak klupa u parku i tunel na Zelenjaku. Pa sam ti ipak slučajni prolaznik i potpuni stranac. Pa sam ti ipak buđavi hleb i pokvareno jaje. Pa sam ti ipak sarkazam i ironija. Pa sam ti ipak nož u leđa i šamar. Pa samo ti ipak hladno, tvrdo i neudobno. Pa sam ti ipak pokvareni vokmen i izgreban CD sa omiljenom muzikom. Pa sam ti ipak uskislo vino i sirovo drvo koje ne gori. Pa sam ti ipak ponedeljak ujutro. Pa sam ti ipak lutka bez glave. Pa sam ti ipak dečji plač. Pa sam ti ipak prokockana dedovina. Pa sam ti ipak zagađen zaliv i aktivni vulkan. Pa sam ti ipak samo kamen spoticanja. Pa sam ti ipak hladni čaj od lijandera. Pa sam ti ipak probušeni gumeni čamac. Pa sam ti ipak zatvorska ćelija. Pa sam ti ipak trula jabuka i prosuto mleko. Pa sam ti ipak pas sa besnilom i probuđeni lav. Pa sam ti ipak nevaspitano, razmaženo derište i razvratna bludnica. Pa sam ti ipak najgori košmar i pogrešno skretanje. Jer ti si tako želeo... 💙®️

[missmokrekose]

🤫

Od kad se znamo, naš odnos se svodi na "PST!🤫" . Samo da niko ne zna, samo da niko ne sazna. Od prvog dana krili smo poruke, krili smo pozive, krili smo lajkove, krili smo susrete. Ne želeći da se sazna za nas, a opet nam je bilo mnogo lepše nego svima koji su se javno voleli. Od kad se znamo mi smo ljubavnici i ništa više od toga. Uvek je jedno imalo nekoga i uvek smo jedno drugom bili tajna. I znaš šta, ti si mi najlepša tajna, omiljena tajna i kriću te do kraja života. Najlepše je sa tobom, ali ne bi bilo tako da si samo moj i da sam samo tvoja. Oboje znamo da se ne bi trpeli. Vatra i barut prave eksploziju. A ja sam previše plamena, a ti si bure baruta... Meni treba neko ko je voda, da gasi požare koje pravim, tebi treba suvo i hladno, da ne pukneš pod pritiskom. Ovako je sasvim dobro, previše lepo. Nećemo kvariti. Jer trebaš ti meni, a trebam i ja tebi. Znamo se previše i imamo granice koje se ne prelaze. I zato, PST! 🤫 💙®️

[missmokrekose]

A, napisala bih ja knjigu o nama...

Ali se bojim da ljudi ne prepoznaju dva glavna lika, a da se sporedni sami spoznaju. Bojim se da bi "Plavo srce" bilo previše očigledan naziv knjige, da bi pseudonim Miss mokre kose bio previše ličan. Plaši me da bi ta knjiga uništila naše fejk srećne živote, naše fejk srećne ljubavi i naše fejk srećne rutine... Shvatili bismo i nas dvoje i svi ostali koliko je zapravo glume u našim životima i koliko smo dobri u tome što radimo. U scenama gde bi pisala o našim susretima, videlo bi se naše pravo lice, videle bi se duše ogoljene i bez maski. Ako bih ikada napisala knjigu o nama, napisala bih je, samo za nas dvoje. Nije ta drama za sve. 💙®️

[missmokrekose]

Od strahova imala je

visinu

tuđu smrt

i da ne može da ima decu.

[missmokrekose]

Bila je devojka koja je mogla imati šta god poželi. Previše lepa i previše dobra za većinu na ovom svetu. Mogla je imati bilo kog momka, dobijala se svaki posao za koji je konkurisala, išla je gde je želela, radila šta je naumila. Imala je svet pod nogama. Jednom je poželela da ima njega. I tada je prvi put u životu doživela krah. Dobila ga je, bio je njen, ali ne onako kako ga je želela i ne onoliko koliko ga je želela. Prvi put se zadovoljavala mrvicama. Davao joj je sebe uvek po malo, ali nikada dovoljno da se ona ne oseti ovog puta poraženo. I ne može se reći da nije dobila šta je želela, ali je ona to smatrala svojom najvećom ofanzivom jer nije uspela da zadrži muškarca kog je najviše želela. Znao je on da ona nije za njega, da previše lepa i previše dobra ne zaslužuje previše lepog, a previše svačijeg. Znala je i ona da on nije za nju, previše njegova, a premalo njen. Nije volela da ljudi ne uzvraćaju ono što im da, makar upola, jer ona nije umela ništa polovično, davala je sebe do zadnjeg atoma. Bila je svesna da ljudi to neće moći da uzvrate, nikada, istom merom, ali se nadala da će se makar maksimalno truditi. I ne, nju nikada nemojte pitati šta je njen najveći poraz, molim vas, nemojte. Jer i ona i on i svi vi, videćete da još nije gotovo. Reći će vam on je moj najveći poraz, a onda će se setiti da nije gubitnik i ponovo će ući u istu priču... A zna da nema svrhe i da se uzajamno ne zaslužuju. On ne zaslužuje previše dobru, ona ne zaslužuje njega previše svačijeg. 💙®️

[missmokrekose]

"Nije bila greška ako se ne ponovi, znala sam na kraju." 💙