mortisha-blog-blog

[mortisha-blog-blog]

Jevanđelje po napaćenom muškarcu

Naiđem na prepisku sa drugom od pre XY godina.. jeste puno opštih mesta, jeste puno muškog šovinizma ali nije ni da je potpuno neistinito.. uostalom tek kad nešto iskarikiramo i dobro mu se ismejemo možemo da sagledamo na pravi način. Valjda.

Dakle, počnimo...

“..mislim da su zene ipak izmislile sve one spanske serije, kao tip seminara za zene kako manipulisati tj izdresirati vaseg muskarca.. malo drame.. malo dernjave.. malo provociranja.. malo vise opaski.. pa malo pomazis cisto onoliko koliko da se ponada.. pa opet. .sve dok ga dobroooo ne izmesis i ne omeksas da radi sve sto ti hoces. e i ako na kraju vidis da nije to to trazis sledeceg budalu kojeg ces dovesti u red. tako meni ova moja samo zvoca! al jebi ga volim ja to.  samo te forsira! ma kakvi da uzmes vazduh, da popijes casu vode.. nema! samo tempo tempo! ma draga evo me da popijem pivo sa drustvom.. “auuuu ma kakvo pivo znas ti koliko to ima kalorija??! jel znas ti da sutra radis??!”  itd..itd..e necu biti papucar!  ali cek jos god dve kad mi dodje kriza, ima i novine zubima da joj donosim dok ona gleda fudbal i cuga pivo.

naravno ne generalizujem sve zene, ali 99,99999 % ste takve. vi ne znate sta hocete! ali kod nas je to jednostavnije.. ima sise, guzu, zna da kuva, lepuskata i ne prica puno...zeni odma!! mi smo ti sirova stoka, kod nas samo udri i dovodi u red! ali tako je da zene nemaju pojma,  cas hoce dzentlmena, a onda im to smeta pa hoce pravog muskarca. onda pravi muskarac je previse grub, pa bi opet dzentlmena ali da bude pravi muskarac. pa kad je to to onda da se lepo izrazava, ali da zna i da opsuje ali samo odredjenim ljudima. njoooj nikako!! da bude dobar ali da bude i takav assholl prema drugima. opet ne prema njoj. ali ne predobar jer takvi ne prolaze dobro u zivotu. da bude strastven ali ne prestrastven jer oni prestrastveni sigurno varaju. a one koji to nisu vi ce te ih prevariti. a i kome jos oni trebaju..i tako dalje i dalje..

 znam ja to pazljive i fine.. trep trep.. uhhhh.. samo dok som ne zagrize! a kad se to desiiii  ne znas u koji si film upao! do malopre bese to romanticna komedija a sad horor triler drama!!  evo znam jednu drugaricu, ona ti ovako stalno postuje na fb kojekakve romanticne pesme,  poeziju, neke inspiratvne filmove. govori stalno kakvi muskarci treba da budu i o oskudaciji takvih u srbiji. tipa, trazila sam princa na belom konju a sve samo konji i princa nigde.  pa kontam se ja dal je moguce da od toliko stanovnika muske populacije sve konji?? prosto statisticki nemoguce! i onako nenamerno pogledam ja njen fb i ona ti bas sa jednim konjem! pa sa drugim! ma da je konj  bilo bi super! nego bas ona seljacka sirovina! iako je ona prefinjena dama, boze me sacuvaj, i svrstava sebe u “kulturno-umetnicke gradjane” beograda. eto ti dokaza, jedan od milion!

 i danas ti ja na glavnoj ulici sedim, pijem svoju kafu kad seda u drugi kafic cura.  bas lepa ali ne tipa fufica nalickana, vec ima nesto. bar sam to mislio.. u ruci joj foto aparat. uuuuu rekoh vidi umetnicka dusa! vec mi se svidja! i to nije obican aparat vec novi canon 7d, ne kupuje to svaki balavac koji hoce kobajagi da se bavi fotografijom. i gledam je ja, reko ajd da joj pridjem! inace to vrlo retko radim jer mi je reko deda. lazem naravno... hahhaha!  negde sam procitao, davnih dana, da ne trebas  da prilazis zenama koje ne vrede, tako nesto.. tj ne isplati se to.  i licno se ja uverio. tako da ne sramim se, ali ni malo, prici curi, al ako nema vajde od toga, sta cu.. nisam jebac jer biram, znas poslovicu valjda.. iii rekoh, taman se spremam onako kad prilazi lik i seda za njen sto. odma’ sam ga snimio! onako visi lik, vojnicka kratka frizura.. mogo bi se zakleti da je negde iz zemunskog klana pobegao, ali ga cura nagovorila da kupi sebi polo majicu posto to sad tako iiiiin. farmerke i neke sandale. naravno gore neke besne “pokrijemtipolalica” cvike  i onako nonsalantan smekerski hod. seda on kod nje a ona se smeska. on je ne jebe ni dva posto. ma kakvi dva!! ni pola!! kao nesto telefonira.. on faca.. znas!  i lik ladno ustane da proseta dva tri kruga oko kafica.. telefonira. jebote!  znas nesto mnogo bitno!  a ona uze aprat i poce da slika. i ja se tu pitam pa jel to moguce??  pitam se sta prolazi kroz njenu glavu!! verovatno samo puno promaje! a taj aparat joj je verovatno dragi kupio jer je najskuplji, sto je fakat. i jebem ti mene i moju percepciju i poznavanje ljudi i jebem ti i zaljubljivanje na prvi pogled uvek sam najebo! ali uvek!..”

[mortisha-blog-blog]

And Give My Love to the Swallows (Jaromil Jires, 1972)

[mortisha-blog-blog]

[mortisha-blog-blog]

...

"Kad umrem bar sam siguran: niko se neće dovući da mi pljune u lice. Svi ćete mi odjednom biti prijatelji i ko zna kakvo izmisliti priznanje. Potpuno vas razumem: mrtvi ljudi nisu zločinci, nisu gadovi, nisu ubice. Smrt je - pomilovanje. Smrt je najpristojniji nacin da se ode bez pozdrava, bez obećanja, na miru. Smrt je invalidnina herojima za amputirane lobanje i nesanica pepela u kojoj duše trava vetrove ištu. Odlaskom se znatno dobija: plakatiraju covekovo ime i prezime po uglovima na malo finijem papiru i svako vas čita, čita, kao da ste odjednom postali vrlo vazna izložba ili premijera u pozorištu. Ako to mora da bude u nekakvu jesen, - neka bude. Zemlja ne menja boje kao trava i vetar. Zemlja uvek miriše samo na presne ljude uporno, metar po metar, uporno, grudvu po grudvu, zemlja je gluvonemo zgrušano veče sasušeno i tamno kao pokojne lude. Zemlja je veliki san o pticama krtica i zvezdama crva otečen, i ako sve to baš mora da bude u nekakvu jesen, - u redu, neka bude. Gledacu kako sunce nagriza drveću ruke pa su dlanovi lisća ranjavi i krti, a mostovi tegle na ledjima topli vetar sto prve kiše najavljuje. I ako već svi odlaze po nekakvom zakonu pomirljivosti i umora, učiniću to odjednom, ne poštujući priglupe i svakodnevne smrti, nestpljiv da doživim taj mrak što mi se u zenice strmoglavljuje. I smeškajući se, a neću objasniti zašto se smeškam i šta osećam dok mi se u raznobojnim klikerima očiju hiljadu svetlosti menja. Morate već jednom shvatiti: ja samo na sebe podsećam ovako pijan od snova i proklet od poverenja. Posle mene slobodno dišite i vi sa rukama od crepa, i vi sa rukama od kolača. I prelamajte se u bezbroj nijansi od crne od bele, - nikad me nećete stići jer bio sam drukčija prizma. Ja sam ispred nosa svih vrlo poštovanih pronalazača prvi uspeo da patentiram pod istim rednim brojem osmeh zanosa i cinizma. Ja sam ispred nosa svoje vrlo cenjene generacije prvi išao da onjušim oblake i prvi se namršten vratio. I sad znam da je mudrije učiniti korak van sebe nego proći milione kilometara u svojim grudima. Inače, bio sam pomalo vanbračno zaljubljen u vetrenjače i stanične restoracije i posteno sam, čini mi se, platio, kiriju sto sam živeo među ljudima. Nije mi žao što sam ispao naivan kao dimnjak - sanjalica koji za zivota ceka da ga proglase za vulkan, iako nisam bljuvao ni pepeo ni žar put oblaka i ptica. Ja sam večito cvetao plavo i to bez razloga plavo kao jorgovan u blatu ispred kasapnica. Ja sam mislio: dobro, razmrskajmo usijane čelenke o zid, mozda ce se iz toga izleći nekakvi dani. Ja sam mislio: dobro, sve grobare na baštovanski kurs, možda ćemo naučiti na kosti da kalemimo cvet. Sad mi zbilja vie nicečga nije žao i neću urlati ni sliniti u rukav ako sutra neko ko bude pozvan da nišani - na mene prstom ne nanišani. Pljujem ja pomalo na vas, nadmeni budući. Da se nismo ovako prljavi grizli i parili, da nismo ovakvi nakazni pre vas krvarili i sanjarili, voleo bih da vidim na šta bi ličio vaš okupani, puderom posuti, razmaženi svet. Kad umrem, samo će mi biti žao ptica, jer sve vreme sam sanjao letove, pa ono drugo za mene nije imalo naročitog smisla i značenja. A vi se nasmejte kad spuste u raku velikog klovna i njegove nerazumljive svetove umorne od životnog šegačenja. I neka sve prođe bez molitvi i rodoljublja. Uličarkama donji ves od kaluđeričkih riza! Nisam bio ni ikona, ni vojnik, ni gradonačelnik u provinciji kome bone decu vaspitavaju. Cirkusi su bili moja najveca ljubav i moj najveci patriotizam, i rađao sam se kad su ginuli, a umro kad vaskrsavaju. Vi možda shvatate: bio sam tu da vam prstom na usni napišem osmeh i na trepavicama suzu u isti mah. Bio sam razapeta čelična zica između bivših koji sve lepo veruju i budućih koji u svemu traze trik. Po meni je igrala balerina sa amputiranom nogom i kisobranom u ruci, i svima vam je zastajao dah. Kažite hvala što se nisam prekinuo i zgrušao vreme u crven krik. Hoću da čujem taj aplauz kojim ste dlanove raskrvarili pod ogromnim šatorima neba naduvenim od riđih vetrova što oluju obećavaju. Jer pošteno je, na kraju krajeva, razumeti komedijase koji su se zbog vas izmotavali, iako su mogli da siđu u publiku i da za svoje pare psuju i obožavaju. Ako sve to mora da bude u nekakvo proleće, - neka bude. Belo od kiša proleće je tek okrečena fabrika etiketa na granama ispod kojih idemo. Zalepite mi usput na čelo jedan list i ništa vise, - ako se razumemo. Ostalo može da ostane kao i kad sam disao. Neka se lepršaju suknje i marame. Nek neko nekom zariva nož u vrat, i neko nekom i dalje šapuće: draga. Neka izgleda kao da sam se vrlo učtivo i diskretno udaljio i u slivnike prospite svaki drugi smisao. U desetoj sam leteo na mesec. U dvadesetoj sam leteo na grudobrane. U tridesetoj sam odleteo dovraga. Na kraju: ne umivajte me, molim vas. Maramicom mi pokrijte lice ako vam smeta moja budalasta maska. I čegrtaljke u šake, a onda: orkestar, molim jedan sasvim tihi jecaj! Upalite sve ulične svetiljke i reklame, neka grad izgleda kao arena pre mog odlaska. Zar ne primećujete, gospodo i dame, da smo u smrti opet nekako samo deca. Vama ce od našeg poslednjeg kikota utrnuti rskavica u zglobovima, a to je, ustvari, nasa poslednja naivna šala, poslednja salva crnog snega po vasim licima sivim. I ko zna, mozda ćemo samo svoju prazninu dati na čuvanje grobovima, a mi ćemo ostati da se cerimo i naričemo ovde negde u travi, ovde negde u lisću, ovde negde pod kamenom i dalje neverovatno živi."

[mortisha-blog-blog]

Somewhere in the darkness, there's a light..

[mortisha-blog-blog]

Lep je dan

Kako je danas lep dan!  U poslednje vreme mi je retko koji dan ovako lep kao ovaj danas. Ja mogu da volim, a da ne budem u intimnoj vezi sa tom personom. To je veliko saznanje za mene. Stvarno volim.

Nije samo zato lep danasnji dan. Pijem kafu sa cokoladom i uzivam.

Nije ni samo zbog toga danas lep dan.   Osecam se ostvareno. Radim posao koji volim. Tezak je, ali ja radim ono sto volim. Mogla sam da sedim u kancelariji i patim sto nisam u svojoj profesiji.

Nije ni samo zbog toga danas lep dan.

Ceo dan sam ga zasmejavala. Gledao me je, doneo mi je kafu, namerno nije hteo da mi donese neke stripove da bih ga jos malo molila i ponovo pozvala da mu kazem da ih donese. Rekao mi je da obozava sa mnom da razgovara i da obozava vesele i duhovite ljude kao sto sam ja.  Poljubio me je. Stisnuo mi je ruku u prolazu. Nema veze sto ima devojku i sto nikada nista necu uraditi dok ne cujem od njega da vise nisu u vezi. Ne znam da li cu to ikada cuti od njega, jer su prelep par i cak i lice i ona je lepa kao andjeo i dobra i deluje da su jako vezani, ali  desilo se izmedju nas nesto sto remeti sve  bajke i ljubavne romane i krivo mi je zbog toga.

Desilo se da niko nikome nije nista rekao i nista uradio, a da kada pricamo sve staje i prestaje da postoji osim nas i da se tesko razdvajamo i da cesto umiremo od smeha i placemo i da mi on prica i o njoj i da se sve zna a svi se prave  glupi i sve se vidi i toliko oseca da  svi pitaju.

I placem cesto kada dodjem  kuci, jer toliko je sve nepravedno.  Ja volim sve sto je njegovo, pa i njegovu prelepu i predobru  i pretalentovanu devojku.  Volim da slusam i da ga gledam dok mi prica o njoj i o tome gde idu i sta rade i u cemu uzivaju i sta su gledali i sta su citali i sta ce da joj kupi za rodjendan i td.

Placem narocito kada me pita da li da je ostavi, jer nije srecan sa njom. Zato sto jeste srecan sa njom. Naravno da mu nikada necu reci da je ostavi. Naravno da svaki put kazem da su prelep par i da je slatka i da ne mogu ja da znam da li on treba da je ostavi.

Mnogo volim  boju lisca nakon svakog kontakta sa njim. Primecujem muziku na svakom uglu i sve je jace i dublje i mirisi su divni i svet je jedno lepo i toplo mesto i sve ce biti ok na kraju i  ima puno dobrog u svemu i zvezde su stalno lepe i nebo odjednom nije vise samo crno i puno zvezda , nego je tamo gore sve puno necega sto je moje i sto mi obecava i  ja sebe vise osecam i volim i lepsa sam sebi i stalno se smejem i  onda placem i smisljam razne recepte i svuda vidim ljude koji se vole i lice na njih dvoje i sve mi je obecavajuce i sve pulsira i svet me grli i voli i ja volim svet i ideje dolaze sa svih strana i strpljenje je jace i mir je tu i hrana je ukusnija i posteljina je toplija i krevet meksi i  buducnost je sva u nekoj kucici sa pticicama ….

Ali nije samo zato danas lep dan.

Gledam Slaviju i prolaze ljudi i trole i automobili i cujem  razne price i  sve je ok i sve je uklopljeno i harmonija postoji.  Sve se sliva jedno u drugo.

Nije samo zbog toga lep dan.

Drugaricino dete mi je danas zaspalo na grudima i sve je bilo tako tiho i dobro i lepo. Spokojstvo deteta koje spava.

Nije samo zato danas lep dan.

Zima mi se smucila i rekli su da ce biti toplije, a to znaci da ce uskoro i Sunce da se pojavi i bice ga mnogo i cesto, a Sunce je izvor zivota.

Nije samo zato lep dan.

Napokon mogu da kupim  najgore novine i da ih listam uz kafu bez osecaja krivice sto ne listam filozofiju.

Nije samo zato lep dan.

Danas me je zena u autobusu zgazila i gurnula, jer nije imala mesta. I ja sam najzad shvatila da je to njen problem, a ne moj i nisam se ni posvadjala, niti sam se uzbudila. Samo sam shvatila da ta zena nesto nije zadovoljna i odlucila da ja ostanem u svom zadovoljstvu i bilo mi je jos lepse.

Nije samo zato lep dan.

On kada stane ispred mene i pita me nesto najgluplje i ja mu glupo odgovaram, a on glupo gleda u moje usne i nije svestan toga…

Nije samo zato danas lep dan.

Kad ga nesto pitam i kada on pocne da mi govori, njegov glas postaje sve nezniji i tisi i onda se oseca  jedno zajednicko  slivanje kroz prostor i vreme i slabost, ali niko nista ne preduzima.

Nije samo zato lep dan.

Zelim da se uclanim u drustvo za zastitu zivotinja ili cak da napravim jedno svoje i da spasavam male zivotinje.

Nije samo zato lep dan.

Jednostavno, kada  shvatis da treba da budes zahvalan za ono sto imas, a da prestanes da  ocajavas zbog onoga sto nemas… i da prestanes da zelis savrseno… i da priznas sebi svoje mane bas zato sto znas da su tu i vrline i da sve moze da bude lepo ako se ususkas pod cebe i grickas neku lepu cokoladu i gledas neki dobar film i vidis svoje fotke i setis se da te neko voli i da si uradio to i to i da zelis i da mislis i da dises i da  ako je sad sve ok, onda je  sad sve ok…

I onda je dan bas lep i sta ces vise od toga?

Dinna Anndi

Preuzeto sa Fresh Mc Cann Bloga

[mortisha-blog-blog]

Going to feel good...

Vraćam se juče kući... Smrzla sam se.. Ja sam se smrzla, ej!!!! I baš na raskrsnici blizu moje kuće gledam jednog mučenika kako gura auto, ne može da upali.. Kiša, hladno a on mučenik gura. I onda scena: dva prolaznika prilaze bez reči i počinju da guraju auto!! Auto naravno krene u jednom trenutku. Meni osmeh iscepao lice!! NOSITE SE NJU JORCI, BRISELI, RIMOVI I OSTALI!! Dokle god se dešavaju ovakve scene u mom gradu, znam da živim u SRCU sveta! Bez obzira na sve!!

Elem, VAŽNO OBAVEŠTENJE: Darko Rundek će održati koncert 17.12.2008. u Sava centru! Na MOOOOOOOOOOOJ rodjendan!!!!!!!

[mortisha-blog-blog]

DISKO DISKO PARTIZANIIIIIIIIIIII!!!!!

[mortisha-blog-blog]

Kad čak ni uspomene ne postoje

Kad se umoriš od bežanja, šta onda? Mmm? Kome ćeš se vratiti? Ja možda neću biti tu.. Najverovatnije neću, jer.. evo baš sada, dok ti gubiš kompas, neko drugi mi uporno priča kako smo jedno drugom odraz u ogledalu. I ja ću verovatno poći za njim.. Ne zato što verujem u to (ogledalo je ipak samo jedno a moje je odavno razbijeno), već zato što su mi zanimljive priče koje sam nekada volela da slusam pred spavanje. Sada me više ne uspavljuju, ali ipak.. volim da ih slušam.. navika, šta li je? Dok se ti sabereš, oduzmeš, pomnožiš, podeliš.. šta će ostati? Ostaće nemnoživa nula. Moja ili tvoja, više nije ni važno. I sabiraćeš ponovo ostatke ali množiti ih nikada više nećeš moći.

I znam da znaš.. Samo kad si samnom, ti si ti.. I znam da to mrziš.

Ja, vidiš, nisam nesrećna. Štaviše.. Smejem se, plačem, osećam euforiju, depresiju, napade smeha i panike.. i živa sam!! I radujem se tome. Sad znam da sam ipak živa.. Mozda ću voleti sutra njega, možda neću.. Nije ni bitno dokle god imam snage da se smejem..

Ipak, kad ostanem sama.. bude mi žao je što nikada nismo imali priliku da se zaista povredimo..

Fotografija : Vazon Vantelli (a ko drugi?)

[mortisha-blog-blog]

S3P - Psihomehaničar

[mortisha-blog-blog]

Be your own pet - You're a waste

Zahvaljujem se mom Malom Kumu na pesmici.

[mortisha-blog-blog]

[mortisha-blog-blog]

Katie Melua - Crawling up a hill

[mortisha-blog-blog]

Život je karneval

Život je strašno nefer, ali mu se mora priznati neverovatan smisao za humor.

Pre mesec, ili nešto malo više od mesec dana, ne bih ni u ludilu mogla da zamislim da mi se dešavaju stvari koje mi se recimo danas dešavaju. Ne radi se o tome kakve su stvari i situacije u pitanju nego o totalnom obrtu  u razvoja događaja..

Lagala bih kada bih rekla da volim sto se sve promenilo. Oh, kako bih gorko lagala.. Ali opet, valjda nas neko odozgo uvek vraća da NAPOKON naučimo gradivo od prošle (pretprošle, ko zna koje..) godine.  Jedno je sigurno - sve je sklono padu i propadanju. Ovom prilikom cu citirati nekog: „Ako želiš garanciju, kupi toster!“

Pred nama su uvek dva puta: Živeti u sećanjima i zakucati se (u edukativne svrhe pogledati fantastični film „2046“) ili stisnuti zube i krenuti dalje (u ovom slučaju  je bitno zanemariti manjak nekog od vitalnih organa, jer regenerisaće se već uz put..nekada..možda).

Evo još narodnih glupotvorina: Jedna vrata moraju da se zatvore da bi se druga otvorila. E pa kad već moraju da se zatvore nije loše to uraditi sa stilom – ZALUPITE IH! Dođavola i sa emocijama i sa navikama.. Život je karneval!

[mortisha-blog-blog]

Dream about the sun you queen of rain...

[mortisha-blog-blog]

Đavoli..

"Ono što nas plaši to su đavoli od papira.."

[mortisha-blog-blog]

I da...

Sneg je samo nekoliko puta zavejao moje stope što su kraj tvojih trčale, nekoliko samo puta su venule šume male za koje si govorio da ih pretvaram u raj, i kraj, već je i sećanjima svima kraj. Konca nije bilo našem samopouzdanju, mislili smo da nam bogovi nisu ravni, a sve se dogodilo ljudski, jadno i nama, ni mi nismo bili u stanju ostati u neprolaznog ognja visinama. A da je neko rekao da će sve kraj nas izumreti, da će sunce prestati da greje: pre bismo verovali, nego da će tvoj smeh negde bez moga da se smeje, da ćemo živeti opet svaki svoj život prazan i mali.

Desanka Maksimović