one-parsec-away-from-humani-blog - Tumblr blog

[one-parsec-away-from-humani-blog]

Edutainment - koncept sadašnjice

Današnje vreme odlikuje život u četvrtoj brzini, obazrivo ostavljam prostor za dalje ubrzavanje tempa. Stvari se menjaju neverovatnom brzinom, promene su svakodnevne i nikada ranije nije postojalo ovoliko uslova da ljudi stvore nešto svoje. Samo nekoliko klikova deli svakoga od nas da stvori svoju televiziju, radio, časopis, a bogami i nešto komplikovanije. Treba samo obratiti pažnju o nekoliko prioriteta, kojim nas niko neće naučiti.

Prvo, presek st(r)anja. Jedna od stvari kojim nas uče domaći TV kanali jeste da program na televiziji izgleda mora da bude dosadan. Nema ničeg lepšeg nego kada g-din M.A. vozi do Grčke i pokazuje gde su rupe, mesta za stajanje i sl. Ili kada nas g-din proslavljeni reditelj R.B. uverava da je najsmeliji poduhvat u srpskoj kinematografiji serija koja ima moć da se u njoj ne dešava ništa (tako kažu oni koji su uspeli da odgledaju nešto). Naravno, ono što svi nazivamo kič i šund je zapravo pokušaj da se masa zabavi na životinjski način (sex, drugs & turbo-folk).

Racionalna manjina na ovo vređanje inteligencije odgovara okretanjem leđa i bežanjem u drugu krajnost. Nažalost i ta druga strana ide ka nekim ekstremnim vrednostima koji se graniče sa prvim. Jeftina zabava je svuda oko nas, ne bira žrtvu, a svakoga privuče na neki način.

Suma sumarum - difuzija pažnje se zadovoljava ponovnim učitavanjem stranice, sviđanjem ili deljenjem sadržaja sa društvenih mreža ili utapanjem u sivilo čitave situacije. Da li iko ima rešenje?

Veštiji i iskusniji od nas (odbijam da kažem pametniji, jer smo mi zaboga NEBESKI NAROD) su odavno predvideli šta se dešava i tražili način da tome dođu na kraj. Koncept koji su oni smislili naziva se Edutainment (učenje kroz zabavu). Shvativši da moraju da obrazuju čak i one najzadrtije ljude, došli su na ideju za programom koji na zanimljiv način radi posao. Svi ste čuli za Braniacs, MythBusters, a bogami i TopGear. Ove tri mi prvo padaju napamet.

Šta im je zajedničko (osim razbijanja stvari)? Kako bih ostavio dovoljno prostora za razmišljanje, navešću samo osnovnu ideju koncepta - Praktične su, edukativne i zabavne. Sve što smo mislili da nikada neće biti moguće u naučnoj emisiji. Naš naučnik Zoran Popović je dobio pohvale od Boga lično (Bila Gejtsa) zato što je (pročitajte)

Zoran Popovic is getting students excited about education by turning math into a game: http://t.co/FHu1hoVitv pic.twitter.com/zBv5xZQj2l

— Bill Gates (@BillGates) November 30, 2013

EJJ! Pretvorio je matematiku u igru? Pa to je bogohuljenje! Ne može tako! Matematika se vežba i poenta je da se pomiriš sa tim da nikada neće biti interesantna! Svi koji su ovako reagovali mrš sa stranice!

Ko me poznaje zna da bi moj prvi korak kada bi postao profesor/nastavnik u školi bio sledeći:

- Sav nastavni sadržaj bi smestio u desetominutne youtube snimke (možda i kraće).

- U snimke bi ubacio što više praktičnih primera, animacija i efekata

- Pričao bih čudnim glasom

- Učenici bi imali zadatke šta da pogledaju dok su kod kuće

- Na času bismo se preispitivali i tražili praktičnu korist pregledanih lekcija

- AKTIVNO BI KORISTILI ZNANJE

Deca nisu kriva, već odrasli koji se ponašaju ko balavci misleći da deca moraju da se prilagode Jevanđeljima starim 1000 godina. Neće da bude :)

Prostora za Edutainment ima previše, samo je poenta da aktivno primenjujete stečeno znanje, a ne da ga prosto skladištite. Nema šta ja više da pričam i pišem. Ne znam ja šta vi znate i šta možete, znam samo da to morate da pretvorite u praktičan, edukativan i zabavan  sadržaj. Završiću u stilu "najgorih" direktora, a to je pitanje koje je ipak ključno - Zašto bi ja hteo da gledam, slušam ili kupim to što vi nudite? Ubedite me!

[one-parsec-away-from-humani-blog]

Fantom macan

[one-parsec-away-from-humani-blog]

ESPN World Cup Posters.

[one-parsec-away-from-humani-blog]

"Because of Landon, I feel like I’m just borrowing it." (x)

[one-parsec-away-from-humani-blog]

Preuzeto sa http://www.pescanik.net Marko Milanović i Miljana Radivojević 07/06/2014 |

Rektor Mića, Baron Minhauzen, ili kako je ministrov mentor zagubio doktorat

Ovaj tekst se neće baviti spornim doktoratom srpskog ministra policije, osim što ćemo reći da se potpuno slažemo sa...

[one-parsec-away-from-humani-blog]

Otvoreno pismo Ministru obrazovanja Srđanu Verbiću

Poštovani gospodine Ministre,

Okolnosti su vas dovele u situaciju da konkretnim delom dokažete svoju spremnost za uspostavljanje jasnih kriterijuma kojima će se povratiti poverenje, a samim tim i poštovanje koje je tokom protekle tri decenije naš obrazovni sistem izgubio.

Po svemu sudeći, pored vas u vladi sedi bar jedan ministar koji je svoj doktorat dobio na neregularan način, „kršeći akademske i pravne norme“ (Peščanik, 1. jun 2014).

Mislim da vas ove okolnosti obavezuju da svoj ostanak u vladi na mestu Ministra obrazovanja Republike Srbije uslovite ostavkom Ministra unutrašnjih poslova, koji je u roku od dve godine od magistrature na nedozvoljen način došao do doktorata. Ukoliko se ne varam, vama je od magistrature do doktorata bilo potrebno 13 godina.

Imamo primere kako su se u sličnim situacijama ponašali odgovorni političari: „Anet Šavan, bivša nemačka ministarka obrazovanja je morala da podnese ostavku u februaru 2013. godine, nakon što je dokazano da je plagirala doktorat. Istu sudbinu je 2011. godine doživeo i Karl-Teodor zu Gutenberg, tadašnji nemački ministar odbrane i najbliži saradnik kancelarke Angele Merkel. U Mađarskoj se sličan slučaj desio sa bivšim predsednikom Pal Šmitom 2010. godine“ (Peščanik, 1. jun 2014). Ukoliko ministar, čije je kršenje „akademskih i pravnih normi“ nesumnjivo utvrđeno, ne bude sledio ove primere a vi ostanete u vladi, izgubićete svaki kredibilitet, poštovanje ljudi u obrazovanju i u opštoj javnosti, i na taj način onemogućiti svaku neophodnu promenu obrazovnog sistema koju ste najavili.

Očekujem da ćete biti prvi koji će ličnim primerom pokazati da se iskreno zalaže za odgovornost koju zagovara.

S poštovanjem, za sada Miljenko Dereta Građanske inicijative, savetnik

  Peščanik.net, 02.06.2014.

[one-parsec-away-from-humani-blog]

Budite uspešni od glave do pete

Neverbalna komunikacija je ključ svega što radimo! Pokušajte da prebrojite koliko ste se puta danas pozdravili sa ljudima oko vas (mašući ili pružajući ruku), osmehnuli, ili pak prošli nehotice? Verovali ili ne, sve to predstavlja neki vid neverbalne komunikaciju koja je veoma moćno sredstvo toga kako nas drugi posmatraju, ali i obrnuto.

Socijalna psihologija posvećuje puno pažnje neverbalnoj komunikaciji i kroz njenu istoriju ima značajnih i manje značajnih rezultata koji su našli primenu u praksi. Rado bih neka od istraživanja koja na svojevrsan način mogu da unesu strah u kosti onih koji do sada nisu posvećivali puno pažnje neverbalnoj komunikaciji.

Za početak, jedna zastrašujuća činjenica. Istraživanja su pokazala da mi imamo samo 7 sekundi da ostavimo utisak na nekoga. Ako je slučajno došlo do štamparske greške, ponoviću – 7 SEKUNDI. Probajte da uspešno kažete sve što je relevantno o vama za to vreme (gledajte na sat). Teško, zar ne? Naravno, ključ uspešnog obavljenog  posla je neverbalna komunikacija. Način na koji izgledamo i posmatramo osobu preko puta nas, način na koji joj priđemo, sigurnost, brzina i ton kojim izgovorimo sve što smo zamislili i još mnogo toga ulaze u jednačinu na čijem kraju se nalazi ozloglašeni PRVI UTISAK. A ako do sada niste čuli rečenicu – nemate drugu priliku da ostavite prvi utisak, molim vas da je sada urežete u pamćenje.

Drugo istraživanje kome ćemo posvetiti prostor vezano je za značaj koji ima neverbalna komunikacija u odnosu na verbalnu. Naime, da li ste znali da sadržaj našeg govora čini samo 7% utiska koji će ostaviti ono što kažemo? Želim da napomenem da je cifra diskutabilna, s obzirom da postoje istraživanja koja su korigovala dobijeni podatak, ali poenta je ista – način na koji nešto kažemo je čak i važniji od toga šta hoćemo da saopštimo. Ne verujete? Namrštite se i recite ljudima oko vas da pucate od sreće. Da li su vam poverovali ili pitali šta vam je?

Ovo znači da su oni koji ponekad imaju problema sa neverbalnim izražavanjem osuđeni na propast. Šalim se, naravno. Stvar je samo u tome da treba da počnemo da mislimo o tome kako nešto kažemo i uspeh neće izostati! Psihološkinja Ejmi Kadi (Amy Cuddy) je na jednom TED Talks samitu posvetila vreme ovoj tematici, i tom prilikom ukazala na jednu dodatnu stvar – pored toga što je neverbalnu komunikaciju moguće korigovati, ona može uticati na to kako se osećamo. Potrebno je samo razmišljati i imati jasan cilj šta želimo da postignemo u komunikaciji.

Ovo su samo neke od informacija ne čine čak ni vrh ledenog brega kada je u pitanju neverbalna komunikacija i potrebno je mnogo vremena da se nabroji sve što ona predstavlja. Naše telo u situacijama kada bilo šta javno prezentujemo postaje naš glavni saveznik. Način na koji će izgledati čitava celina zavisi od toga kako ste pripremili šta ćemo reći, ali i kako ćemo to da predstavimo. Uspeh će doći onog trenutka kada osvestite i svoj neverbalni aparat i budete svakodnevno radite na poboljšanju istog.

[one-parsec-away-from-humani-blog]

Awake, arise, and assert yourself, you dreamers of the world!

Napoleon Hill "Think And Grow Rich"

[one-parsec-away-from-humani-blog]

Vođstvo – lekcija iz dubine mora

Prošle godine, poslovni svet uzdrmao je kapetan jedne nuklearne podmornice. Međutim, to nema veze sa bilo kakvim ratnim dejstvima, što se može pogrešno zaključiti na osnovu zanimanja pomenutog gospodina. Dejvid Marke (David Marquet) je uspeo da na primeru sopstvene podmornice pokaže kako stvaranje proaktivnog radnog okruženja pomaže ne samo povećanju uspeha organizacije, već I učvršćivanju autoriteta vođe.

Ono što je Dejvid predviđao jeste da će to pokrenuti ljude da misle I da će racionalizovati njihovo ponašanje usmeravajući ga ka dobrobiti čitave podmornice. Bio je u pravu. Njegovo ponašanje bilo je usmereno da se uveri da je svaka odluka doneta složno, ali i da na neki način oblikuje razmišljanje članova svoje posade time što će postavljanjem pitanja ispitati da li su u procesu donošenja odluke razmotrene sve moguće posledice. Naravno da je aktivno učestvovao I da nije prepustio sve, kao što je rekao. Razlike je u tome što je on svoj trud ulagao u to da članovi posade razmišljaju (kao on), a ne da samo slepo slušaju one koji su iznad njih. Dejvid u svojim govorima kaže da se promena u ponašanju desila u roku od 24 sata, odnosno da je već tada mogao da primeti da su ljudi primetno drugačije počeli da gledaju na stvari oko sebe. Do potpune implementacije metoda trebalo je, prema njegovim rečima, oko godinu dana.

S obzirom da podmornica nije imala ratnih dejstava za vreme koje je on proveo kao kapetan (hvala Bogu), ova priča bi bez odgovarajućeg kriterijuma za procenu uspeha Dejvidog metoda izgubila smisao. Za sve nas koji nisu služili vojsku treba da napomenem da je svaka podmornica imala redovne inspekcije u kojima bi bio pregledan svaki aspekt rada plovila i bilo sumirano urađeno u prethodnom periodu. Prvi pregled je pokazao vidan napredak u funkcionisanju i u održanju samog plovila, dok su u drugom date najbolje ocene uz komentar da nikada nije viđena podmornica koja je u boljem stanju. Podsetiću vas da je u pitanju podmornica koja je samo formalno imala kapetana i da ta osoba duže vreme nije izdala nijedno naređenje! Na plovilu Dejvida Markea svaka osoba je bila istovremeno I član posade I kapetan!

Hajde da sada razmotrimo zbog čega je uspeo ovaj “eksperiment” i da li je ovo moguće i u drugačijim formama radne organizacije. Naravno da je posao nadređene osobe da bude glavni i odgovorni akter organizacije i da su na njemu najveći teret i najveća moć. Međutim, nemojte zaboraviti da i ostali članovi posade žive od i za organizaciju i jednako mnogo doprinose njenom napretku. Uz to, jedna osoba ne može znati baš (baš) sve što se dešava. Glava kuće ne može čuti svaki razgovor (unutar organizacije ili sa klijentima), pročitati svaki mejl i znati da obavlja posao baš svakog zaposlenog.

Najbolje je kod ljudi stvoriti osećanje pripadnosti i odgovornosti, kao da su u sopstvenoj kući (što I jeste tačno). To je pored povećanja produktivnosti dobro i za povećanje autoriteta poslodavca (s obzirom da pruža poverenje), ali i za smanjenje fluktuacije radne snage. Razlozi su jednostavni – kada neko shvati da “nije samo broj” i kada dobije uverenje (ili iluziju) da je njegov radni učinak jedinstven i nezamenljiv i priznanje da učestvuje u radu organizacije, neće želeti da ode. Tako da ovaj jedan prost metod pruža višestruku dobrobit. Uostalom, kada uspete da rešite stanje u svojoj kući možete da hladne glave mislite o napretku vaše organizacije.

Zvučaće smešno, ali vođa ne treba da stoji ispred grupe i da izdaje naređenja. On treba da bude rame uz rame sa ljudima oko sebe i da kod svakoga probudi osećanje odgovornosti. Ako vam zafali snage i motiva za to, samo se zapitajte - “Šta bi Dejvid uradio?”

[one-parsec-away-from-humani-blog]

Da li živim u Kazahstanu!?

Pre nekoliko godina sam, kao i polovina srpske i svetske omladine, gledao Borata i divio se količini neandertalizma u njegovoj izvedbi zemlje trećeg sveta i svetlosnim godinama kojim je isti udaljen od civilizacije. To je bilo pre 8 godina. Danas, kada sam nešto stariji i nimalo pametniji nego što sam bio tada, najradije bih počeo da plačem svaki put kada bi pogledao film. Ja živim u Kazahstanu!!!!!

S vremena na vreme pogledam način na koji druge zemlje, pa i ne toliko značajno razvijenije od ove male Srbije, rešavaju složno i racionalno različite probleme i uspevaju da naprave nešto korisno za svoje društvo. Tako uspevam da vidim koliko daleko odmačinje nešto što u svetu ne postoji ni 10 godina, od nečega ovde što traje skoro 10 puta toliko! Neko će reći, pare. Uslovi, ambijent, mentalitet i sl. Pa dobro bre ljudi, da li te stvari padaju sa neba napolju? Da li ti za svaku glupost neko dođe i isere 3 miliona evra, izvinjavam se na izrazu. Kako ovaj ovde, višedecenijski rad BAŠ NIKADA NIKO nije nagradio nekim parama i rekao "der, der, svaka čast, evo ti penicilin u dupe da mi radiš još bolje i da ne kašljucaš".

Međutim, ako iko pogleda malo dublje u materiju primetiće jedno. Sistem jak kao zemlja. Zna se sve - kome ide, za šta, šta se dobija zauzvrat i šta može da krene po zlu. Ovde? Ništa ne znaš! Odmah bi da se ogradim, ja nisam klasičan Pljuvomir koji misli da, kada finansiraš nešto u ovoj nedođiji, je neko bacio novac u crnu rupu. Nažalost, pre će biti da su ova poslednja dva pitanja mnogo bitnija i teža za odgovor. Čak i ako uspeš da odgovoriš na prva dva i znaš kome daješ svoju pažnju neko će da osujeti tvoju želju i otme šta si pošteno zaradio. Kao dva Jevreja i novčić, ili sveštenici i dečkić :)

http://www.youtube.com/watch?v=spLxQXKDE6Y

Opet, ogradiću se od pljuvanja, jer mi cilj nije da prozivam do besvesti dok ne puknem od besa. Znate, prosto boli činjenica da je za sve potrebna jedna stvar u koju se kunemo samo po potrebi - sloga i da je to najveći problem. Svakom aspektu života je potrebno štošta, da ne kažem sve. Svako tu može da pronađe svoje mesto i doprinese onoliko koliko može objektivno da pomogne. Naravno, pod uslovom da je pravi, a ne mlohavi aktivista.

Dok se društvo (ovde ne mislim samo na srpsko, jer su sva ista) ne opameti, ja idem da, kao na slici, gledam u nebo u nadi da ću gore videti nešto uređeno. Mlad sam, nemam druge koze da čuvam osim svojih i da na svakom koraku budem primer sebi i drugima da su promene moguće.  Neću lagati, nisam jedini koji radi stvari onako kako bi trebalo i verujem da je to zametak jedne zdravije zajednice. Pozdrav.

[one-parsec-away-from-humani-blog]

Krajiška muzika - fenomen Žare i Goci

If you know anything about music you sure know which is the worst tone you can sing or play - secundum (i hope i wrote it right). Everywhere else in the world that tone causes serious damage to an ear. But in Serbias republic, part of Bosnia and Herzegovina those tones are pleasent to the listeners :)

http://www.youtube.com/watch?v=WV6Yal8jzJ4

Weird, right? You know, when you are drunk this music is alright to listen, so they say... I dont want to question oppinions, because people know what they listen.

Interesting thing about this kind of music are the topics which they adress and sing about. They are masters of subtle lyrics - phrases like "I am drunk, but I am not a fool, i would really like to marry you" or "Shes mows grass, brings water and repairs the fence, but she choose to marry a guy like me" are clearly among the greatest ever. You know the point really is to be as clear as you can.

Oh yes, I almost forgot the phrase (and i will conclude this short text)

"My dear wife, please shave off your moustache, we cant wear them both"

http://www.youtube.com/watch?v=ICgy5trZXqQ

http://www.youtube.com/watch?v=2mZpMHbcFYg

[one-parsec-away-from-humani-blog]

Incredibile, incredibile

My journalists are heading in the right directions (if they want to become serious journalists) and i am really proud of everything that is happening at the momment.

I do not wish to start a frenzy about all of this, but i told several times before that you help me a lot with everything.

Write ya soon :D :*

[one-parsec-away-from-humani-blog]

This just popped up in my tumblr feed, well... hhhhmmmmm... it's hard to say something about it - Imgur

[one-parsec-away-from-humani-blog]

How can you have sex without fear? Rubbish :D

[one-parsec-away-from-humani-blog]

:´(