smoldermid

[smoldermid]

Festival nemogućeg

Nedavno sam naleteo na nešto stvarno zanimljivo – Festival nemogućeg u San Francisku. Zamisli ovo: dolaziš na izložbu, ali umesto da samo gledaš slike na zidovima, koristiš svoj telefon ili tablet da oživiš umetnička dela u proširenoj stvarnosti (AR).

Ovaj festival je savršen spoj umetnosti i tehnologije, gde su digitalni pejzaži i virtuelne skulpture deo izložbe. Kroz AR instalacije možeš doslovno da zakoračiš u umetnička dela, komuniciraš s njima i istražuješ prostor na potpuno novi način. Jedna od najjačih stvari je to što ti, kao posetilac, zapravo postaješ deo tih radova, što čitavo iskustvo čini još impresivnijim.

Sve je organizovano u okviru Minnesota Street Project, i meni je totalno fascinantno kako ovakvi događaji menjaju način na koji doživljavamo umetnost.

[smoldermid]

Hologrami, Worlds, League of legends.

Moram priznati, otvaranje Svetskog prvenstva u League of Legends 2019. godine potpuno me oduševilo, ali ne samo zbog igre, već zbog neverovatnog umetničkog performansa sa hologramima. Ako nisi video taj događaj, zamisli scenu gde se virtuelni likovi iz igre pojavljuju kao da su stvarni, plešu i izvode nastupe zajedno sa pravim izvođačima na bini. To je trenutak kada su esport i umetnost spojeni na jedan od najfascinantnijih načina ikada.

Ceremonija je koristila naprednu hologramsku tehnologiju, tačnije Holonet, koja omogućava projektovanje likova u visokoj rezoluciji kao da lebde u vazduhu. Jedan od najimpresivnijih trenutaka bio je kada se K/DA, virtuelni K-pop bend stvoren u univerzumu League of Legends, pojavio na bini i izveo pesmu zajedno sa stvarnim izvođačima. Ova kombinacija stvarnih i digitalnih izvođača stvorila je potpuno novi nivo umetničkog izražavanja i interakcije sa publikom.

Ono što me najviše fascinira kod ovakvih performansa je kako tehnologija polako menja pravila igre kada je u pitanju umetnost u esportu. Nije više dovoljno da samo gledaš igrače kako igraju – sada možeš da budeš deo vizuelnog spektakla koji kombinuje muziku, igru i napredne tehnologije poput holograma. Ovo otvara vrata za potpuno novu vrstu umetničkih performansa u video igrama i esportu, gde se spajaju stvarni i digitalni svetovi.

Holonet tehnologija korišćena na ovom događaju pokazuje koliko je tehnologija napredovala. Umesto da gledamo likove sa ekrana, sada možemo videti kako ih hologrami donose direktno pred nas, što čini čitavo iskustvo još imerzivnijim. Ovaj spektakl je pokazao da esport i tehnologija mogu da stvore umetnost na potpuno nov način, koji je ujedno i zabavan i vizuelno zadivljujući.

[smoldermid]

Virtuelni koncerti

Muzika i umetnost oduvek su išle ruku pod ruku, a sada, sa usponom virtuelnih koncerata i rejvova u igrama poput Fortnite-a, možemo videti kako tehnologija redefiniše svet umetničkih performansa. Kao neko ko uživa u umetnosti u svim njenim oblicima, moram priznati da me ovaj novi format stvarno intrigira. Spoj muzike, igara i digitalne umetnosti stvara potpuno novo iskustvo, nešto što nikada ranije nismo imali priliku da vidimo.

Ono što je posebno zanimljivo jeste kako se granice između realnosti i virtuelnog sveta polako brišu. Vizuelni elementi koji prate ove koncerte često nadmašuju ono što je moguće u stvarnom svetu – od gigantskih animacija do neverovatnih svetlosnih efekata koji transformišu prostor igre u živi, dinamični performans. Ovo je umetnost u pokretu, u svom najmodernijem obliku, i deluje kao da svaka nova verzija ovih koncerata pomera granice kreativnosti.

Ovaj format je takođe primer toga kako umetnici mogu koristiti tehnologiju da stvore interaktivna iskustva. Više nije dovoljno samo slušati muziku – sada možeš da budeš deo same predstave, okružen vizuelnim efektima koji reaguju na ritam muzike i ponašanje igrača. Umetnici poput Travisa Scotta ili Marshmella kreirali su spektakle unutar Fortnite-a koji su okupili milione ljudi, dok su njihovi virtuelni performansi kombinovali muziku, umetnost i tehnologiju u jedinstven događaj.

Ovaj novi format virtuelnih performansa je nešto što ćemo sigurno viđati sve češće. Kako tehnologija napreduje, ovakvi događaji će postajati još sofisticiraniji, nudeći umetnicima platformu za stvaranje umetničkih dela koja prevazilaze okvire tradicionalnih koncertnih nastupa. Ovi virtuelni koncerti su sada postali oblik digitalne umetnosti, i pružaju novu perspektivu o tome šta umetnost može biti u digitalnom svetu.

Nema sumnje da će ovakvi performansi nastaviti da oblikuju budućnost umetnosti i zabave. Iako fizički koncerti neće nestati, ovi novi formati nude nešto potpuno drugačije i inovativno, gde su umetnost i tehnologija spojene na način koji podstiče kreativnost i maštu.

[smoldermid]

Evo još jednog interesantnog događaja vezanog za Pokemone koji me potpuno oduševio! Nakon što su Pokemon likovi preuzeli Van Gogh muzej, sada je na red došao Nacionalni muzej prirode i nauke u Tokiju. Kao veliki fan Pokemona, stvarno ne mogu da odolim ideji da Pokemon fosili budu deo izložbe zajedno sa pravim fosilima!

Izložba Pokémon Kaseki Hakubutsukan (Pokemon Fósilni muzej) savršeno spaja edukaciju i zabavu, tako što kombinuje svet Pokemona sa stvarnim naučnim temama. Zamisli ovo: šetaš kroz muzej i vidiš fosile dinosaurusa i izumrlih životinja, a odmah pored njih – fosili Pokemona poput Aerodactyla i Kabuta! Nije samo fora, već stvarno pametno osmišljena izložba koja koristi popularne likove da bi približila paleontologiju i evoluciju mladima, ali i onima koji su odrasli uz ove igre.

[smoldermid]

Pokemona i Van Goghog

Kao neko ko je odrastao uz Pokemone, nisam mogao da sakrijem oduševljenje kada sam čuo da su Pokemon likovi "preuzeli" Van Gogh muzej u Amsterdamu! Ova saradnja između Pokemona i Van Goghove umetnosti je nešto što zvuči ludo, ali u praksi funkcioniše savršeno. Na izložbi Pokémon x Van Gogh, poznati likovi iz igre postaju deo slavnih Van Goghovih dela, i moram priznati – izgleda neverovatno.

Zamisli Pikachua, Bulbasaura i ostale kako se pojavljuju u Zvezdanoj noći ili Suncokretima – kao da su oduvek pripadali tim slikama! Način na koji su uspeli da spoje ovu pop kulturu sa klasičnim umetničkim delima stvarno pokazuje koliko kreativnost može da spoji nespojivo. Ova izložba nije samo vizuelno zabavna, već i odličan način da se mlađa publika upozna sa Van Goghovim radom na potpuno novi i interaktivan način.

Mene je najviše fasciniralo to kako je muzej uspeo da privuče fanove Pokemona i umetnosti, a da pritom zadrži autentičnost Van Goghovih dela. Ova izložba je pun pogodak za ljude poput mene, koji vole Pokemone, ali žele da nauče više o umetnosti. Takođe, tu su i ekskluzivni suveniri i kreativne radionice za decu, što dodatno čini iskustvo kompletnim i zabavnim.

Ako si, poput mene, ljubitelj Pokemona, definitivno moraš da istražiš ovu izložbu. Nema boljeg načina da spojiš ljubav prema igrama i klasičnoj umetnosti u jedno jedinstveno iskustvo.

[smoldermid]

teamLab Borderless

Ako te fascinira digitalna umetnost, ne postoji bolje mesto na svetu od teamLab Borderless muzeja u Tokiju. Ovaj muzej je prava avantura za ljubitelje umetnosti, tehnologije i interakcije, jer spaja digitalne instalacije sa prostorom tako da svaki posetilac postane deo umetničkog dela.

Muzej je jedinstven po tome što umetnička dela nisu ograničena na zidove ili okvire. Sve se kreće, menja i reaguje na tebe dok šetaš kroz različite prostorije. Svetlosni efekti, projektovani pejzaži i interaktivni zidovi čine da se osećaš kao da si u nekom potpuno drugom svetu. Jedna od najzanimljivijih stvari je to što ne postoji jedna određena ruta kroz muzej – umetnost je doslovno "bez granica", pa svaki posetilac može da istraži prostor na svoj način, što znači da je svaka poseta potpuno drugačija.

Ono što je meni posebno zanimljivo jeste način na koji teamLab koristi tehnologiju da bi spojio prirodu i umetnost. Instalacije poput svetlosnih cveća, šuma leptira i digitalnih talasa kreiraju osećaj povezanosti između digitalnog i prirodnog sveta. A kako se krećeš kroz prostor, umetnost reaguje na tvoje pokrete i ponašanje, stvarajući utisak da si deo tog interaktivnog univerzuma.

Ako voliš umetnost koja pomera granice i stvara potpuno novo iskustvo, teamLab Borderless je nešto što jednostavno moraš videti. Muzej je pravi primer kako tehnologija može transformisati svet umetnosti, pružajući posetiocima nešto što ne mogu da dožive nigde drugde.

[smoldermid]

Takashi Murakami

Takashi Murakami je jedan od onih umetnika koji stvarno zna kako da spoji prošlost i sadašnjost, a pritom koristi pop kulturu na potpuno novi način. Njegova najnovija izložba, Monsterized, definitivno to dokazuje. Ako voliš umetnost koja se igra sa simbolima i likovima iz animea i mange, ali ti u isto vreme daje prostor da malo dublje razmisliš, onda je Murakami prava stvar za tebe.

Njegova izložba je puna ogromnih, šarenih skulptura i slika koje izgledaju kao da su izašle direktno iz neke crtane serije. Ono što je meni posebno zanimljivo je način na koji koristi tehnologiju i digitalne medije, pa njegove izložbe nisu samo klasične galerije. U Monsterized izložbi, recimo, Murakami koristi likove i simbole iz japanske pop kulture i menja ih tako da izgledaju kao čudovišta, što savršeno prikazuje njegovu sposobnost da spoji tradicionalnu japansku umetnost sa modernim svetom.

Naravno, sve izgleda veselo i šareno, ali ispod te površine kriju se dublje poruke. Murakami često komentariše savremeno društvo kroz svoju umetnost, koristeći likove koji simbolizuju promene u svetu tehnologije, globalizacije, pa čak i pandemije. Ono što je još zanimljivo je kako on koristi ogromne formate – slike i skulpture su ogromne i stvaraju osećaj da si u nekoj alternativnoj dimenziji.

Ako si u prilici da posetiš ovu izložbu, ili jednostavno istražiš njegov rad, definitivno ćeš doživeti nešto drugačije. Murakami uspeva da kroz šarenu, zabavnu umetnost donese ozbiljne teme koje te nateraju da malo razmisliš o svetu oko sebe.

[smoldermid]

Las Vegas Sphere

Las Vegas Sphere, ili jednostavno "The Sphere", stvarno je jedna od najfascinantnijih građevina danas. Ali ono što je čini posebnom nije to što se nalazi u Vegasu, već sama tehnologija i dizajn koji je izdvajaju. Postala je poznata zbog svoje masivne strukture, koja je prekrivena LED ekranima visoke rezolucije, na kojima možeš da vidiš sve od svetlosnih efekata do kompleksnih animacija i slika.

Visoka skoro 112 metara i široka 157, ova sfera koristi tehnologiju na totalno nov način. Ekrani prikazuju sve što možeš da zamisliš – planete, pejzaže, a jedan od najpoznatijih do sada je mozda i smajli koji se pojavljuje svemena na vreme. Unutra, stvari postaju još luđe. Enterijer je prekriven ekranima u 16K rezoluciji, a zvučni sistemi su tako dobro postavljeni da zvuk dopire iz svakog ugla, stvarajući potpuno imerzivno iskustvo.

Nije to samo mesto za koncerte. Sphere je dizajnirana tako da može da ugosti umetničke performanse i razne multimedijalne događaje na način koji pretiče sve što smo do sada videli. Osećaj je kao da si deo nečeg većeg, gde umetnost i tehnologija zajedno stvaraju novo iskustvo koje pomera granice.

Las Vegas možda nije mesto koje svi obožavaju, ali Sphere definitivno zaslužuje pažnju zbog toga kako koristi tehnologiju da napravi nešto potpuno drugačije. Teško je zamisliti nešto slično negde drugde, i to je ono što ovu građevinu čini stvarno posebnom.

[smoldermid]

Kako je težina animirana u filmu Pacific Rim

Film Pacific Rim izuzetno dobro prikazuje težinu i masivnost Jagera (džinovskih robota) koristeći pažljivo dizajniranu animaciju i specijalne efekte. Svaki pokret Jagera je spor, ali izuzetno moćan, što se vidi kroz njihove korake koji izazivaju vibracije i razaraju okolinu, dok zvučni efekti dodatno ističu njihovu težinu. U borbama s Kaiju čudovištima, pokreti su koreografisani tako da prate zakone fizike – udarci uzrokuju značajan povratni efekat i prikazuju koliko je Jagerima teško da zadrže kontrolu. Režiser Guillermo del Toro koristi usporene snimke i niže uglove kamere kako bi dodatno naglasio veličinu i tromost ovih mašina. Jageri ne deluju samo kao robotski likovi, već kao masivne, stvarne mašine koje poštuju zakone gravitacije. Takođe, pažnja prema detaljima, poput hidrauličkih sistema i mehaničkih zglobova, doprinosi verodostojnosti pokreta i stvara iluziju da su ovi roboti teški i snažni, a ne samo obična animacija. Sve ove tehnike pomažu da borbe deluju uverljivo, realno i napeto, čineći svet Pacific Rima vizuelno impresivnim i realističnim. Nažalost ovaj stil animacije nije bio ispoštovan u drugom delu Pacific Rima za razliku od prvog dela.

[smoldermid]

8,100-Drone Light Show

Ako vas fascinira umetnost sa dronovima, jedan od najnovijih i najimpresivnijih primera desio se u Šenženu, Kini, gde je postavljen novi Ginisov rekord. Tačno 8,100 dronova uzletelo je na noćno nebo u spektakularnom prikazu sinhronizovanih svetlosnih formacija. Ova predstava je trajala 18 minuta, a dronovi su se kretali tako precizno da su formirali složene slike, poput globusa, srca, vrtložnih šara i mnogih drugih. Sve to izgledalo je kao umetničko delokome je samo noćno nebo bilo kao platno za slikanje. Posebno zanimljivo je to da su, u toku dva dana, postavljena čak dva svetska rekorda. Prvi je oboren 4. septembra, kada je 7,998 dronova kreiralo najveću svetlosnu sliku na nebu, a već sledećeg dana broj je povećan na 8,100, čime je postignut rekord za najviše dronova koji lete istovremeno. Organizator ovog spektakla je kompanija HighGreat, koja se specijalizovala za izvođenje ovakvih performansa, koristeći ogromne flote dronova za kreiranje neverovatnih svetlosnih šouova širom sveta. Ono što je fascinantno kod ovih predstava jeste kako tehnologija i umetnost zajedno stvaraju potpuno novo iskustvo. Umesto tradicionalnih vatrometa, dronovi nude ekološki prihvatljiviju alternativu, dok istovremeno omogućavaju prikaz mnogo složenijih i dinamičnijih vizualizacija. Ovaj performans ne samo da je oduševio prisutne, već je pokazao koliko daleko može ići upotreba dronova u umetnosti i zabavi. Ako vas zanima kako izgleda ovaj spektakl na nebu, mozete da pogledate klip dole u postu!

[smoldermid]

Kritika AI generativnoj umetnosti

Danas pišem malo kraći blog o AI umetnosti. Kao što verovatno svi znamo, AI je u poslednje dve godine potpuno revolucionizovao internet. Pojavile su se brojne alatke koje milioni ljudi koriste svakodnevno kako bi olakšali sebi posao, ali sa tim dolaze i problemi koje ne smemo zanemariti.

Jedna od najvećih kritika na AI umetnost jeste to da mnogi sistemi koji stvaraju slike zapravo koriste radove umetnika bez njihove dozvole. To znači da se mnogo AI umetnost se zasniva na stilovima i idejama koje su originalno osmislili pravi umetnici, ali oni ne dobijaju nikakvo priznanje ni novac za to. Ukratko, njihov rad se koristi bez njihovog pristanka.

Još veći problem nastaje kada velike kompanije počnu masovno da koriste AI umesto da zapošljavaju ljude. Na primer, Marvel je za seriju Secret Invasion koristio AI da napravi uvodnu špicu. Iako su svi očekivali da će serija biti hit, ovaj potez je izazvao puno kritika. Umesto da unajme tim umetnika, Marvel je izabrao AI rešenje, što je razočaralo mnoge fanove i ljude iz umetničke industrije. Ovaj primer pokazuje kako čak i najveće firme koriste AI kao brže i jeftinije rešenje, a umetnici ostaju bez posla.

Zbog pohlepe kompanija da što brže i jeftinije stvore što više osrednjih projekata umesto da ulože novac u zapošljavanje timova umetnika. Mnogi umetnici gube svoje poslovne pozicije jer kompanije koriste AI. Osim što to šteti umetnicima, često se koristi njihov rad bez dozvole, dok firme zarađuju na njihovim idejama.

Ovakvi potezi su izazvali dosta nezadovoljstva među umetnicima. Mnogi su s pravom ljuti jer se njihov rad koristi za obuku AI sistema, dok oni sami ostaju po strani. Ako se ovakvi trendovi nastave, umetnici bi mogli da budu ozbiljno ugroženi u budućnosti.

Ovo je svakako tema o kojoj treba više pričati, jer ako se ovako nastavi, budućnost umetnosti i kreativnog rada će se sigurno promeniti.

[smoldermid]

Vizualni stil filma into the spider-verse

Spajdermen, jedan od najvažnijih i najvoljenijih superheroja svih vremena, više puta je oživljen na velikom platnu, ali nijedan film nije uspeo da ga prikaže na tako autentičan i živ način kao Into the Spider-Verse. Iako se ne fokusira na klasičnog Spajdermena (Petera Parkera), ovaj film uspeva da stripovsko nasleđe prenese u realnost kroz jedinstvenu animaciju i vizuelni stil, čineći ga jednim od najimpresivnijih prikaza Spajdermena do sada.

Ono što zaista izdvaja Into the Spider-Verse je njegov potpuno inovativan vizuelni stil koji deluje kao da je strip oživeo. Umesto tradicionalne 3D animacije koju obično viđamo u animiranim filmovima, kreatori su upotrebili tehniku koja kombinuje elemente iz stripa, kao što su cel-shading, jarke boje, dinamične linije i detalji koji imitiraju izgled strip stranica. Svaka scena deluje kao da je pažljivo nacrtana rukom, sa detaljima koji podsećaju na štampani strip, što stvara autentičnu, gotovo nostalgičnu atmosferu.

Jedan od najzanimljivijih elemenata je korišćenje Ben-Day tačaka, karakterističnih za starije stripove, koje daju filmu teksturu nalik onoj iz klasičnih štampanih izdanja. Ove tačkice se pojavljuju na likovima, pozadinama i svetlosnim efektima, kreirajući jedinstven osećaj da gledamo oživljeni strip.

Kreatori su se takođe poigrali sa frame rate-om kako bi preneli emocije i razvoj glavnog lika. Lik Milesa Moralesa, glavnog junaka, animiran je sa nižim brojem frejmova u sekundi na početku filma. Time su animatori vizuelno istekli njegovu nesigurnost kao početnika u ulozi Spajdermena. Kako priča napreduje i on postaje sve sigurniji u sebe, animacija postaje tečnija i dinamičnija, što simbolizuje njegov napredak kao Spajdermena. Ovaj mali detalj savršeno ilustruje kako vizuelni stil filma prati i poboljšava narativnu dinamiku.

Boje igraju ključnu ulogu u stvaranju atmosfere u filmu. Svet Spajdermena iz Into the Spider-Verse-a je eksplozivan, pun živih, jarkih tonova i kontrastnih kombinacija koje savršeno dočaravaju energiju i akciju. Svaki univerzum u multiverzumu Spajdermena ima svoju specifičnu paletu boja i stil, čime je svaka priča unikatno predstavljena i vizuelno prepoznatljiva.

Još jedan upečatljiv element je uklapanje tekstualnih efekata iz stripova – zvučni efekti i tekstualni baloni koji iskaču tokom akcionih scena. Ovi stripovski detalji su vešto integrisani u audio filma, čineći svaku scenu bogatijom i dinamičnijom, i dodatno nas podsećaju na poreklo priče.

Sve ove tehnike čine Into the Spider-Verse pravim vizuelnim spektaklom. Film uspeva da slavi Spajdermena i njegovu bogatu stripovsku istoriju, dok istovremeno pomera granice u svetu animacije. Kombinacija tradicionalnih strip elemenata i moderne tehnologije stvorila je jedinstveno iskustvo koje redefiniše pojam animiranog filma.

Po meni, ovo je jedan od najlepše vizuelno urađenih filmova u proteklih nekoliko godina, i zbog toga ga toplo preporučujem svima.

[smoldermid]

Arcane

League of Legends mi je već dugo jedna od omiljenih igrica, i to iz mnogo razloga  ima sjajnu esports scenu, takmičarski duh, ali ono što je zaista čini posebnom je njena bogata priča. Svaki lik, svaki svet, ima svoju jedinstvenu priču, i te priče su toliko detaljne da su fanovi već godinama priželjkivali film ili seriju koja bi prikazala makar delić tog univerzuma. Kada je 2021. konačno izašao insert za Arcane, niko nije mogao ni da zamisli koliko je still animacije serije bio kvalitetan i koliko je truda bilo uloženo u njega.

Ono što mi je prvo upalo u oči je način na koji su spojili 2D i 3D stilove. Likovi su napravljeni u 3D, ali izgledaju kao da su naslikani. Ta kombinacija daje seriji poseban stil koji ne možeš da vidiš u drugim animacijama. Svaki kadar izgleda kao oslikana slika na platnu, a način na koji je animacioni studio Fortiche uklopio taj stil animacije sa pokretima likova je po mom mišljenju fascinantan toliko da je i serija Arcane osvojila čuveni ,,Emmy award" za animaciju.

Još jedna stvar koja mi je bila fascinantna su boje. Svaki lik ima svoju paletu boja koja savršeno odražava njegovu ličnost. Recimo, jedna od glavnih likova ,,Jinx" je stalno okružena hladnim plavim i ljubičastim tonovima, što tačno pokazuje njenu haotičnu i nestabilnu licnost. Dok njena sestra ,,Vi", s druge strane, koristi crvene i roze tonove, koji simbolizuju njenu snagu, strast i borbeni duh. Sve te boje zajedno stvaraju prepoznatljivu atmosferu koja te vuče u svet ,,Piltovera" i ,,Zauna".

Akcione scene su još jedan razlog zašto je Arcane toliko upečatljiv. Svaka borba izgleda neverovatno i neopisivo. Pokreti likova, eksplozije, svetlosni efekti – sve je savršeno isplanirano, animirano i svi detalji animacije su komplementarni jedan drugom. Nije to samo obična akcija, već svaka scena izgleda kao umetnički prikaz pokreta, što čini seriju još uzbudljivijom i ambicioznijom u njenom stilu.

Arcane je definitivno podigao lestvicu očekivanja kad je u pitanju animacija. Ako volite lepe i vizuelne serijale sa dobrim pričama, ova serija je pravo neotkriveno blago.

[smoldermid]

Hideo Kojima: Kako su njegove igre redefinisale pojam umetnosti

Hideo Kojima je već dugo jedno od najpoznatijih imena u svetu igrica. Njegova dela, kao što su Metal Gear Solid i Death Stranding, često se izdvajaju kao primeri igrica koje prelaze granice zabave i ulaze u svet umetnosti. Njegov stil pričanja priča, filmski pristup i duboke teme učinili su ga jednim od najinovativnijih kreatora u industriji.

Međutim, njegov rad nije uvek lako razumeti.

Video igre su za mnoge samo zabava, ali Kojima ih koristi da izrazi složene ideje i emocije. Njegove igre, kao što je Death Stranding, nisu samo priče o preživljavanju u postapokaliptičnom svetu. To su priče o ljudskim vezama, o važnosti zajedništva čak i u najmračnijim trenucima. Isprva je teško povezati se sa time, ali nakon nekog vremena postaje jasno koliko duboko Kojima zalazi u te teme.

Zanimljivo je što je Kojima uvek bio fasciniran filmovima. Njegove igre često koriste filmske tehnike, zbog čega ponekad deluju kao interaktivni filmovi. On kombinuje priču, vizuale, muziku i samu igru kako bi ispričao kompleksne priče na jedinstven način.

Pokušaj da se igre drugih kreatora dožive na isti način često ne donosi isti rezultat. Kojima poseduje poseban stil koji ga izdvaja i čini njegov rad prepoznatljivim kao umetnost. Na kraju, kroz njegove igre postaje jasno da igrice mogu biti umetnički medij kao i svaki drugi.