#наводе

[lokalnenovineobrenovac]

ГРЧИЋ НА ВРХУ КОРУПЦИОНАШКЕ ПИРАМИДЕ У ЕПС-у

Милорад Грчић прикрива корупцију у ЕПС-у насиљем над координаторком у сектору Унутрашње конроле ЕПС-а

Објављено 17.05.2020.године

У складу са информацијама до којих је дошао интернет портал SRBIJA.UNO, пред основним јавним тужилаштвом у Новом Саду покренута је истрага против Игора Бечића и неколико функционера из врха ЈП Електропривреда Србије, осумњичених за угрожавање безбедности Наташе Пришић, координатора у сектору Унутрашње контроле ЕПС-а, која је недавно упознала јавност са праксом запошљавања лица која се никада не појављују на својим радним местима иако им се редовно исплаћује зарада.

Прогон Наташе Пришић је почео прошлог лета, кад је она вршећи редовну контролу, утврдила да Слађана Мијановић и Слободан Лучић нису на радном месту у управној згради ЈП ЕПС Нови Сад, пише портал СРБИЈА.УНО.

Радом Наташе Пришић је откривено да више од сто запослених у ЕПС-у не долази на посао, а да им се редовно исплаћује зарада. Шампион међу фиктивно запосленим лицима је Слађана Мијановић, која чак две године није присутна на свом радном месту а да тај изостанак није оправдан. По речима Јелене Црногорац, шефице сектора у коме су фиктивно запослени Мијановић и Лучић, персонализоване картице ово двоје фиктивно запослених користила је колегиница Соња Станковић , која их је пријављивала при доласку и одласку с радног места. Процедура лажног пријављивања фиктивно запослених, откривена је увидом у централни систем за евиденцију запослених. По подацима из централног информационог система, фиктивно запослени Слађана Мијановић и Слободан Лучић су се на свом радном месту појавили и на дан контроле коју је спроводила Наташа Пришић, иако су се физички налазили на сасвим другој локацији. Сумња да су Слађана Мијановић и Слободан Лучић фиктивно запослени, потврђена је између осталог и тиме што поједини запослени у ЕПС-у нису могли да их опишу нити је било ко имао њихове активне бројеве телефона у време када је контролисан рад тог сектора у ЕПС-у.

Наташа Пришић и њене колеге Горан Ристић и Ђорђе Топалов, с којима је заједно извршила контролу, сустрадан су позвани у Београд, на састанак с Ненадом Дилберовићем, директором сектора Унутрашње контроле. Он их је обавестио да је Игор Бечић инсистирао на прекиду контроле.

Након састанка са Ненадом Дилберовићем, Наташа Пришић је постала жртва мобинга. Наиме Дилберовић и генерални директор ЕПС-а Милорад Грчић одбијају сваку комуникацију са Пришић, не дају јој радне задатке и не одговарају на мејлове у којима је захтевала састанак, позивају колеге Наташе Пришић и упозоравају их је да се склоне од Наташе уколико желе да задрже радно место.

Злостављање на радном месту није једини проблем са којим се суочила Наташа Пришић.

У кривичној пријави коју је Наташа Пришић предала 14.02.2020.године, описана је ситуација која се одиграла након окончане контроле у ЕПС-у. Наиме, Пришић између осталог наводи: „ дана 8. августа 2019, после завршене контроле, приликом повратка кући, у 15 часова, у улазу зграде сачекало ме је НН мушко лице, које је седело на степеницама и у рукама држало флашу. Прошла сам поред њега и кренула ка стану, након чега је исти кренуо за мном. Уплашена, дошла сам до улазних врата стана кад ми је НН лице пришло са леђа и обратило ми се речима: “Само настави да бауљаш даље, видећеш шта ће ти бити”, а затим се окренуо и трчећим кораком удаљио из зграде. У наредном периоду у више наврата се дешавало да ми, у касним вечерњим или раним јутарњим часовима, неко лупа ногама у врата или звони на интерфон“.

Према сазнањима Наташе Пришић, Игор Бечић злоупотребљава политичке функције народног посланика и председника скупштинског Одбора за контролу служби безбедности како би у јавном предузећу заштитио своју “девојку” Слађану Мијановић и рођака Слободана Лучића. Омогућио им је радна места на која не долазе, а сад их на најбруталнији начин штити, прогоном и претњама уз свесрдну подршку Милорада Грчића.

Пришић је о овом случају обавестила председника републике Александра Вучића, након чега је на захтев Генералног секретаријата председника Републике Србије, Министарство унутрашњих послова проверило наводе из дописа, у коме је она исказала забринутост за своју безбедност, и констатовало да је предмет прослеђен месно надлежном Основном јавном тужилаштву у Новом Саду.

Случај Наташе Пришић подсетио нас је на од раније познате случајеве фиктивног запошљавања државних старлета и локалних ботова, што указује да је фиктивно запошљавање широко распрострањена појава у јавном сектору.

До дана састављања овог текста, нисмо добили одговор од ВД ген. директора ЕПС-а Милорада Грчића на питања у вези са радом сектора Унутрашње контроле ЕПС упућена електронском поштом.

За Локалне новине Обреновац, пише Драгана Николић

[balkanskapravila1371]

НЕТАЧНО ИЗНЕСЕНЕ ТВРДЊЕ: Министарство рударства и енергетике демантовало наводе Данијеле Несторовић

https://www.novosti.rs/c/vesti/politika/1388525/netacno-iznesene-tvrdnje-ministarstvo-rudarstva-energetike-demantovalo-navode-danijele-nestorovic

[portaltvpljevlja]

Гордана Лекић демантовала наводе пљеваљског ДПС-а - https://tvpljevlja.me/?p=121467&utm_source=SocialAutoPoster&utm_medium=Social&utm_campaign=Tumblr...

[ahmatsila95]

Истиномер: Дубинска фото-форензичка анализа фотографије Вучића у Рибникару показала је да фотографија није аутентична. Накнадно објављене фотографије такође садрже исте трагове дигиталних манипулација

Портал Истиномер, који се бави провером чињеница, објавио је анализу фотографије председника Србије Александра Вучића у ОШ "Владислав Рибникар" на основу које тврди да фотографија садржи трагове дигиталне манипулације који указују да није у потпуности аутентична.

Након притиска јавности, али и оптужби лидера опозиционих странака да председник Србије Александар Вучић није био у посети основној школи „Владислав Рибникар” након масовног убиства 3. маја, неколико медија је крајем прошле недеље објавило фотографију која би требало да представља доказ да се Вучић, ипак, уписао у књигу жалости школе. Због видљивих визуелних нелогичности, корисници друштвених мрежа посумњали су у „фотошопирање” фотографије. Не улазећи у то да ли је и када председник заиста био у школи, Истиномер је у сарадњи са експертима белгијског фектечекинг портала Кнацк спровео детаљну и дубинску фото-форензичку анализу и утврдио да фотографија садржи трагове дигиталне манипулације који указују на то да није у потпуности аутентична.

Фотографију председника Србије Александра Вучића који се уписује у књигу жалости у основној школи „Владислав Рибникар” најпре је објавио портал Курир 8. јуна, са насловом: „БЕЗДУШНО Алексић показао нељудскост грабећи политичке поене на трагедији у Рибникару: ЛАГАО ДА ВУЧИЋ НИЈЕ БИО У ШКОЛИ! ЕВО ДОКАЗА” и пратећим текстом „Ко још злоупотребљава овакве ствари”.

Исту фотографију су након Курира објавили и новинска агенција Тањуг, као и портал Република (у нешто широј перспективи). 

На причу Курира и других медија, истог дана су се током расправе у Народној скупштини надовезали и посланици владајуће странке, попут Јелене Миливојевић, Александра Марковића и Наташе Јовановић који су током својих говора показивали фотографију наводећи је као неоспориви доказ да представници опозиције лажу када кажу да председник није посетио школу.

Шта је, међутим све спорно у овом случају, да ли је фотографија аутентична или не, истраживали смо у сарадњи са експертима и белгијским фектчекинг порталом Кнацк. 

Убрзо након објаве на Куриру на Тwиттеру су се појавиле прве сумње у веродостојност показане фотографије. Наме, више корисника је указало на спорне елементе који делују фотошопирано.

Како бисмо утврдили да ли на фотографији постоје знаци који указују на манипулацију, анализирали смо фотографију са широм перспективом доступну на порталу Републике.

Накнадно објављене фотографије садрже исте трагове дигиталних манипулација

Пар сати од иницијалног текста са фотографијом — али и дискусије на друштвеним мрежама о могућој монтажи — Курир је објавио нови сет фотографија. Како наводе, уместо да фотографија коју су објавили отклони недоумице, „покренута је хајка уз оптужбе да је фотографија фотомонтажа“.

„Драга господо, пошто вас добро познајемо и знали смо шта можемо да очекујемо од вас и оних који вас подржавају у свим вашим спиновима и лажима, нисмо објавили све фотографије које поседујемо,“ наводи се у чланку Курира у којем су објављене и две додатне фотографије председника у „Рибникару”.

Међутим, оно што је видљиво је да и накнадно објављене фотографије садрже иста замагљења и трагове дигиталних артефаката (десно раме, лева шака и део руке до лакта) на које смо претходно скренули пажњу, уз парадоксално оштру линију леђа председника у односу на наслон столице. Столица и даље остаје проблематичан детаљ како зид делује оштрије у односу на столицу.

Да су у свакој од приложених фотографија присутни елементи манипулације, за Истиномер потврђује и Јирген Дедекер, шеф мултимедијалне и креативне технологије са Еразмус универзитетета у Бриселу.

„Није нам потребан никакав софтвер да бисмо уочили да су фотографије (лоше) фотошопиране”, каже Дедекер и закључује да заиста постоје јаки докази да су све три доступне фотографије председника из Рибникара манипулисане или да су састављене од неколико убачених елемената.

„Рефлексије су нетачне или показују погрешну перспективу, особа на фотографији (Вућић, прим. аут.) је исувише оштро одсечена у односу на позадину, нема разлике у перцепцији дубине између особе и позадине, а ту и тамо има необјашњивих објеката или је прелаз превише нејасан”, истиче Дедекер.

Како бисмо установили да ли су фотографије аутентичне или не, нисмо се зауставили на поменутим одступањима, већ смо у сарадњи са нашим саговорником, фотографију анализирали помоћу кредибилних фото-форензичких алата. 

Такозвана фусион метода је приступ заснован на дубоком учењу који комбинује више фото-форензичких филтера и обезбеђује глобалну локализацију фотографија. 

„Манипулисане области се овде појављују као високе вредности на позадини са ниским вредностима. На примеру испод можете видети да је замућен прелаз са табеле на плочице заиста означен као манипулисан”, напомиње Дедекер.

Друга метода, анализа нивоа грешке или ЕЛА (Еррор Левел Аналyсис) представља фото-форензичку технику која анализира нивое компресије у различитим деловима фотографије што упућује на могуће манипулације.

Конкретно, када се на фотографијама врши дигитална манипулација користећи софтвере попут Адобе Пхотосхопа, ниво компресије се мења у уређеној области, што се може открити помоћу ЕЛА методе.

„Светлије области у ЕЛА визуализацији сугеришу виши ниво компресије на датој фотографији, што указује на потенцијалну манипулацију. У анализи испод можемо видети да ЕЛА указује да се фотографија може састојати од неколико композитних фотографија, што потврђује нашу сумњу у манипулацију фотографијама”, наводи Дедекер и додаје да овде постаје јасно да је зид иза председника вероватно део друге фотографије. 

Ове тврдње проверили смо са др Ханесом Марином са Универзитета у Генту на ком се, уз подршку пројекта ЦОМ-ПРЕСС, развија софтвер за анализу дигиталних фото манипулација. Марин је, са тимом Истиномера, а користећи једну тренутно најпоузданијих метода за детекцију манипулације у научној литератури ЦАТНет (Цомпрессион Артифацт Трацинг Нетwорк), стекао бољи увид у области које су дигитално измењене на светрифотографије.

„Ниједна анализа не може са 100% сигурношћу доказати манипулацију, али метода која је тренутно највише призната у научној литератури, ЦАТНет, ипак пружа снажан индикатор манипулације”, каже Марин.

На свакој од фотографија коју смо анализирали ЦАТНет методом, силуета председника или његово лице приказано је у зеленој, жутој или црвеној боји. Управо то диференцирање у бојама сугерише да је дата област изманипулисана или је касније убачена у основу фотографије.

„Посебно јак показатељ манипулације су места на ком ЦАТНет показује црвену боју, што је у посматраном случају лице или тело председника Вучића“, наводи Марин.

Додатно, за прву објављену фотографију председника из Рибникара, и БЛК метода такође указује на могућност да је силуета Вучића убачена, како анализа показује различите трагове компресије (означено црвеним су јачи трагови компресије, светлоплави су слабији) у том делу око председника у односу на остале делове фотографије.

Топлотна анализа фотографије

„Ово је умерена индикација да део председника можда потиче са друге фотографије и да је додат овој фотографији“, каже Марин.

Оно што отежава фото-форензичку анализу код друге две фотографије је чињеница да су се оне приликом дистрибуирања додатно компресовале (компресија је процес сажимања података у облик који заузима мање меморије). У овом случају, коришћена је WhatsApp апликација, стога, ни са употребом напредних фото-форензичких метода није могуће уочити јасну дигиталну манипулацију. 

Да закључимо. И визуелна, а посебно фото-форензичка анализа фотографија које је портал Курир објавио као доказ да је председник Србије посетио школу “Владислав Рибникар” указују на то да су фотографије дигитално манипулисане, односно да нису аутентичне. 

За потребе реконструкције коришћене су фотографије новинске агенције Тањуг, портала Република.рс и Курир.рс

(Истиномер)

[trojerucica-blr]

МИЛОШ КОВИЋ: ЗАВРШНА РЕЧ У КРИВИЧНОМ ПРОЦЕСУ ПРЕД ПРВИМ ОСНОВНИМ СУДОМ У БЕОГРАДУ

На почетку своје завршне речи желим да нагласим оно што је, по мом мишљењу, најважније. Чињеница да се пред српским судом води овакав процес представља веома лошу вест за нашу земљу. МЕНИ СЕ ГОТОВО ЧЕТИРИ ГОДИНЕ, на основу осам готово идентичних тужби, које је против мене поднело четворо тужилаца, СУДИ ЗБОГ ИЗМИШЉЕНИХ ИСКАЗА, КОЈЕ НИКАДА НИСАМ НАПИСАО ИЛИ ИЗГОВОРИО. Моји захтеви да тужиоци наведу где и када сам изрекао те тобожње увреде, редовно су остајали без одговора. На тај начин, остаје нејасно шта сам то учинио, и због чега ми се суди. Тамо где се заиста наводе моји искази, изречени у оквиру научне и политичке полемике, тврди се да је то учињено са намером да се тужиоци увреде, чиме се угрожава моје уставом загарантовано право на слободу мисли и говора. Суд се уплео у научна и политичка питања која би морала да остану ван његових компетенција. МЕНИ СЕ СУДИ ЗБОГ КРИТИЧКИХ СТАВОВА КОЈЕ ��АМ, КАО НАУЧНИК И ИСТОРИЧАР, бирајући и мерећи сваку реч, наглашавајући да износим своје мишљење, ДАВАО О ТУМАЧЕЊИМА СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ КОЈА ЗАСТУПАЈУ МОЈИ ТУЖИОЦИ. Уз то, застрашивањем и судским прогоном, мене покушавају да спрече да као јавна личност, која се као вишегодишњи колумниста Политике (од 2016. године), најстаријег дневног листа на Балкану, бави и новинарским послом, јавно заступам своје политичке ставове. Моји позиви јавности, министру просвете, ректору, декану, универзитетском омбудсману да помогну да се проблеми на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду превазиђу, да се одбране моја радна права и права мојих колега, имали су за циљ да се отвори јавни дијалог о стању на нашем Универзитету, о темама суштински важним за наше друштво. Они који су те проблеме изазвали и угрозили наша права, представили су моје ставове као увреде и омаложавање, да би ме тужили суду. ДА ЛИ ЋЕ, ДАКЛЕ, СРПСКИ СУД ДА ОДРЕЂУЈЕ ПРОФЕСОРИМА УНИВЕРЗИТЕТА НА КОЈИ НАЧИН ЋЕ ДА РАСПРАВЉАЈУ О НАУЧНИМ И ПОЛИТИЧКИМ ПИТАЊИМА? Хоће ли у нашој земљи судови почети да пишу и тумаче српску историју? ХОЋЕ ЛИ СУДОВИ ДА НАМ ОДРЕЂУЈУ ШТА СМЕМО ДА МИСЛИМО, ГОВОРИМО И ПИШЕМО О СРПСКОЈ ИСТОРИЈИ И ПОЛИТИЦИ?

СУДСКИ ПРОЦЕСИ КОЈИМА САМ ГОДИНАМА ПОДВРГНУТ ПО МОМ МИШЉЕЊУ ПРЕДСТАВЉАЈУ ШКОЛСКИ ПРИМЕР СУДСКОГ И ПОЛИТИЧКОГ ПРОГОНА. Четворо тужилаца, зато што сам износио мишљења и ставове потпуно различите од њихових, на основу четири кривичне и четири парничне тужбе, траже да им исплатим преко 4.000.000 динара. Јасно је да тиме покушавају да ме заплаше и ућуткају. Да је овде реч о смишљеном и договореном прогону потврђује и чињеница да они нису тужили ни један од водећих српских медија у којима су објављиване моје инкриминисане изјаве. Коначно, 26 јавних личности, професора универзитета и чланова САНУ, ставове тужилаца (Николе Самарџића и Дубравке Стојановић) о геноциду над Србима у НДХ, логору смрти у Јасеновцу, о Анти Павелићу, Благоју Јововићу јавно су назвали «обновом и одбраном усташких злочина и идеја» (сајт Стање ствари, 29.7.2020), док их је њих 105 оптужило за «порицање геноцида над српским народом» (Исто, 20.8.2020). 263 професора универзитета и 8.852 грађана судске тужбе тужилаца и њихове истовремене покушаје да ме протерају са Филозофског факултета назвали су «дискриминацијом» и «прогоном» (Спутњик, 4.11.2021). Тужиоци, међутим, нису тужили никога од хиљада својих критичара. Тужили су само мене.

При томе, сви смо професори универзитета, дужни и плаћени за то да расправљамо о научним питањима која се, када је историографија у питању, најчешће не могу раздвојити од политичких ставова. Напредак науке и јавног живота незамислив је без критике и сучељавања мишљења, како у научним часописима, тако и у дневним и недељним листовима које прате најшири кругови читалаца. Хоће ли српски судови почети да подучавају универзитетске професоре о томе на који начин се сучељавају стручна мишљења и износи научна критика? Позив универзитетских професора, још од оснивања првих средњовековних универзитета, подразумева да се ставови о темама од општег, па и политичког значаја не износе само у учионицама, него и у јавности. ХОЋЕ ЛИ СРПСКИ СУДОВИ У 21. ВЕКУ ТО ПОЧЕТИ ДА ЗАБРАЊУЈУ, ИЛИ ДА ПРОПИСУЈУ ПРОФЕСОРИМА УНИВЕРЗИТЕТА НА КОЈИ НАЧИН ЋЕ ДА ЈАВНО ИСТУПАЈУ? Уз то, моји тужиоци и ја у јавности наступамо не само као професори универзитета, него и као еминентно политичке личности. Наши ставови о суштинским, научним и политичким питањима (геноцид над Србима у НДХ, ратови у којима је разбијена Југославија 1990-их година, уништење српског народа у Крајини, на Косову и Метохији, Косовско питање, рат у Украјини, оцена политике земаља НАТО пакта, Русије, Кине према српском народу, итд) директно су супротстављени. То је јасно видљиво и из записника са овог судског процеса. У време када су објављени текстови због којих сам тужен, био сам председник Политичког савета Демократске странке Србије. Данас сам заступник и члан Председништа Покрета за одбрану Косова и Метохије. О политичким и страначким афилијацијама мојих тужилаца може да се обавести свако ко користи интернет. Критички ставови које сам износио дати су, дакле, у оквиру легитимних политичких расправа и несугласица. Посебно желим да нагласим да никада нисам говорио нити писао о личностима, него искључиво и само о делима и идејама тужилаца. У мојим ставовима нема ни трунке увреда, нити омаловажавања. Сваки пут наглашавао сам да је реч о мом мишљењу, као и да не тврдим да је моје виђење прошлости и садашњости српског народа, као и поремећених односа на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду, једино истинито и тачно. Текстови четири појединачне кривичне тужбе, као и поднесак приватних тужилаца настао 24.12.2019, после Решења суда којим се спајају сви кривични поступци, јасно показују да је нејасно због којих исказа сам тужен. Аутор сам само једног (Политика, 3.3.2022) од три инкриминисана текста. Поигравањем знаковима навода у туђим ауторским текстовима, мени су приписане реченице и искази новинара (Вечерње новости, 2.3.2019, Печат, 14.3.2019). У цитатима из мог текста (Политика, 3.3.2022) и интервјуа датог јутјуб каналу Хелмкаст (22.3.2019), чупањем из контекста изостављени су сви искази који показују да је први написан у оквиру политичке расправе, док је други настао у оквиру стручног неслагања о томе како ће се на Универзитету, у научним радовима и најширој јавности тумачити српска национална историја. О томе има довољно података у записницима са суђења, па се на томе нећу детаљније задржавати.

Приликом давања исказа на суду, тужиоци су ми приписали још много нових, увредљивих исказа, које никада нисам изговорио нити написао. Када сам их питао где и када су такве изјаве биле дате, они нису били у стању да дају одговоре. И о томе има довољно сведочанстава у записницима са суђења.

У записницима, такође, има много података о томе како су тужиоци, који се у овом судском процесу представљају као жртве, са Филозофског факултета у Београду протерали моје колеге, доценте др Мају Николић, др Небојшу Шулетића, професорa др Александра Фотића и како су покушавали да то ураде са мном и са још неколико колега. Показао сам како су, упркос томе што сам испуњавао све научне и педагошке услове, покушали да ме протерају са Факултета приликом мојих избора у звање ванредног професора (2016-2017) и редовног професора (2021-2022. године). У исто време док ме судски гоне, покушавали су, дакле, упорно и систематски, да ме прогнају са Универзитета. Нису могли да их зауставе ни јавни протести студената и грађана, нити упозорења колега да су се, на основу универзитетских прописа, нашли у сукобу интереса због чињенице да су, док су против мене вођени судски процеси на основу њихових тужби, истовремено покушавали да одлучују о мом академском напредовању. О свему су опширно извештавали медији. Тада су, баш као и 2017. године (Пешчаник, 12.6.2017; Политика, 14.6.2017) у јавности износили неистине о мојим научним радовима, па и политичке дефамације (Данас, 16.6.2022). Моје настојање да се одбраним они су, у посебном поднеску суду (1.3.2022), назвали «осионим држањем Окривљеног после учињеног кривичног дела» које «доказује његов безобзиран однос према Приватним тужиоцима као жртвама кривичног дела увреде». У време обрачуна са мном из 2019-2020. године, они су чак и студенте постдипломце, који су мене бирали за ментора, протеривали са Факултета и Универзитета. Један од протераних, млади колега Ненад Анжел, о томе је јавно говорио и то се може проверити путем интернета. У својим исказима на суду тужиоци су, међутим, тврдили да сам ја студенте подстицао против њих. О томе такође има довољно података у записницима са суђења.

Судски и политички прогон коме сам подвргнут доживљавам као цену слободе. Овај судски процес део је много ширих кретања, у којима се одлучује о томе какву ће историју учити наша деца и студенти: имају ли српски историчари и српски народ право на своје виђење и тумачење сопствене прошлости, или ће морати да усвоје колонијалне интерпретације настале у западним центрима моћи, које инсистирају на колективној кривици Срба за све ратове и несреће које су погодиле југоисточну Европу од 1912. године до данашњег дана. По мом мишљењу, циљ ових медијских и квазинаучних оптужби јесте да се сакрије одговорност НАТО држава за ратове у којима су разбијане Југославија и Србија. Да би се то постигло, мора се променити «крвна група» наших кључних установа: Универзитета, САНУ, СПЦ и других. То се постиже управо протеривањем непослушних и довођењем на њихово место оних који су спремни да проповедају оно што им се нареди. Коначни резултат таквих настојања биће гушење сваког дијалога и наметање једноумља, кобног по науку и јавни живот.

Позив историчара не састоји се, међутим, у проповедању било каквих обавезујућих, идеолошких интерпретација прошлости. Његов основни и једини циљ јесте слободна потрага за истином. У томе, он не сме да дозволи да буде заплашен било каквим притисцима. Он мора да буде спреман да у борби за истину плати сваку цену. У томе видим смисао и значење судских процеса који се у овом тренутку воде против мене. НИСАМ НИ ПРВИ НИ ПОСЛЕДЊИ КОМЕ СЕ СУДИ ЗБОГ ЊЕГОВИХ УВЕРЕЊА И ЈАВНО Џ. Радостан сам због прилике која ми је дата да се придружим низу судски прогоњених професора универзитета, философа и писаца, од Сократа до професора Правног факултета Универзитета у Београду Михаила Ђурића, као и судски гоњених Срба, због националне и политичке припадности, од Велеиздајничког процеса у Загребу 1909, до данашњег дана.

Слобода нема цену. У поређењу на њом, сваки напор, сваки судски процес и судска одлука изгледају безначајно. Уосталом, прва ослобађајућа пресуда, у парници коју је против мене водио Радош Љушић, већ је донесена.

Свака одлука коју донесе овај суд имаће дубоке и важне последице. Она ће бити не само изјашњење о смислу српске историје, садашњости и будућности, него и о праву на слободу мисли и говора у нашој науци и јавном животу. Одлука овог суда снажно ће одјекнути. О њој ће се у будућности тек расправљати. Та одлука ће, за студенте и професоре Универзитета у Београду бити или јавни шамар и понижење, или подршка и охрабрење.

ЛИЧНО, НЕМАМ НИКАКВЕ СУМЊЕ У ТО ДА ЋУ У ОВОЈ БОРБИ, КОЈА ЈЕ МНОГО ВЕЋА ОД МЕНЕ И МОЈИХ ТУЖИЛАЦА, ОДНЕТИ ПУНУ ПОБЕДУ. ЈЕР, МИ НИСМО СТВОРЕНИ ДА БИСМО СЛУЖИЛИ ЛАЖИ, РОПСТВУ И БЕЗАКОЊУ, НЕГО ИСТИНИ, СЛОБОДИ И ПРАВДИ.

#tuzilastvo #stopnasilju #hrvatsponosom

***NEMORA COVJEK DA BUDE SRBIN DA BI GA VREDJALA NEPRAVDA I KOSTALA ZIVOTA ONIH KOJI SU ODGOVORNI I PRIMAJU PLACE ZA TO DA SPRECE NASILJE I NEPRAVDU I KAZNE POCINIOCE.EVO I PROFESOR KOVIC JE INDIKATIVAN PRIMJER ZA SELEKTIVNO SUDJENJE I PRISTRASNO I KRAJNU KORUPCIJU NAUSTRB CIJELE NACIJE I OVO GOVORI O TOME DA JE SRBIJA SEPTICKA JAMA VANDALA I PERSONIFIKACIJA NEPRAVEDNOSTI. OVO JESTE PROTIVUSTAVNO ISKONSTRUISANO SUDJENJE U KORIST DIKTATA NALOGODAVCA STRANOG FAKTORA ZARAD UNISTENJA KULTURNE BASTINE I TRADICIJE SRBA I SRBIJE I SRAM VAS BILO!!!UTIRETE TRAG SOPSTVENOM NASLEDJU HISTORIJE CIVILIZACIJE ZARAD SAKE DOLARA I IZVRGAVATE PODSMJEHU BRILJANTNU INTELEKTUALNU SVOJINU OVOG SJAJNOG COVJEKA I VELIKOG BORCA ZA PRAVDU. #tuzilastvo U PRITVOR ZBOG PROTIVUSTAVNOG TERORISTICKOG AKTA VELEIZDAJE ;KORUPCIJE I POLTRONSTVA ZA SAKU DOLARA! #stopnasilju #hrvatsponosom

[opstiseminar]

Састанак Општег семинара „Тужилаштво у Србији – и хијерархија, и самосталност“ одржан 13.3.2023.

У оквиру Општег семинара на Правном факултету Универзитета у Београду, о односу хијерархије и самосталности тужилаштва говорили су: Бојана Савовић (заменица тужиоца), Лазар Лазовић (заменик председника Удружења судија и тужилаца Србије), Предраг Миловановић (заменик тужиоца) и Драгослав Љубичановић (адвокат).

Управник Општег семинара доц. др Милош Здравковић  отворио је ��рибину исказавши велико задовољство што постоји прилика да се укрсти аргументација и на академски начин расправи о једном важном и актуелном питању у Србији које се тиче смењивања тужитељки Бојане Савовић и Јасмине Пауновић, те је потом предао реч говорницима.

Први говорник је био Предраг Миловановић и он је најпре истакао снажну повезаност  између самосталности и интегралности. Нагласио је да хијерархија има за циљ да оствари јавни интерес, односно морално оправдани циљ и да се не сме посматрати у чисто техничком смислу. Правно гледано, неефикасност и незаконитост су једини основ за издавање обавезног упутства тужиоцима, што се у пракси веома често злоупотребљава зарад дисциплиновања,  а спроводи се неформалним путем. Такво поступање надређених лица би требало санкционисати дисциплинским поступком.

На то је Лазар Лазовић одговорио рекавши да се тужилаштво не своди на злоупотребу положаја и да се занемарују позитивни аспекти. Он је истакао да је хијерархија концепт који је прихваћен према европским стандардима и, између осталог, подразумева овлашћење издавања обавезног упутства, што њега наводи да се запита у чему људи виде губитак самосталности тужилаштва. Када постоји проблем, Веће тужилаца и Повереник за самосталност имају надлежност за његово решавање, што значи да треба сачекати њихов одговор, а не оптерећивати јавност тиме.

Следећи говорник је био Драгослав Љубичановић, који је објаснио да се самосталност по закону тиче само самосталности спрам извршне и законодавне власти. Демантовао је позивање на теорију у претходним излагањима и рекао да из искуства тврди да је пракса увек другачија. На крају је потврдио наводе Лазовића о превеликом упливу медија у спорном случају смењених тужитељки, који утичу на схватање самосталности.

На крају се публици обратила и Бојана Савовић, која је као један од главних актера датог случаја добила велики аплауз и пре самог излагања. Она је истакла да нико није тврдио да хијерархија не треба да постоји, већ да односи унутар органа подразумевају  кохерентност, а не самовољност, као и то да утицај извршне власти мора да се искорени. Никада у историји тужилаштва се није догодило да тужилац буде уклоњен са случаја у тако одмаклој фази процеса, а поготово не без давања било каквог писаног или усменог образложења за такву одлуку.

Више фотографија можете погледати овде

[nikolays-world]

#залив #наводе #выборг #спб #советский #высоцк #поволнам (at Vyborg, Russia) https://www.instagram.com/p/CiR2POrrqle/?igshid=NGJjMDIxMWI=

[postremont]

Трофей пойман! 🤣 #рыбалка #воблер #рана #травма #охота #несчастныйслучай #опасность #щука #щуканаспиннинг #техникабезопасности #берегитесебя #шок #боль #наводе #налодке #fishing #fisher #fishinglife #pike #pikefishing #спиннинг #спиннингист #перваяпомощь #помощь #крючок #911 #скораяпомощь #выживание #spinning (at Staryy Oskol) https://www.instagram.com/p/CVsDVqqMzpd/?utm_medium=tumblr

[runaboutdream]

Boat days are the best days! #boat #boats #woodenboat #woodenboats #boatlife #boatparty #boatbuilder #boatstyle #yachtlife #yachtlifestyle #boatday #boatride #runabout #runaboutboat #катер #лодка #наводе #киев #одесса #днепр #харьков (at Cannes Palm Beach) https://www.instagram.com/p/CRMG3PIr8TR/?utm_medium=tumblr

[evgeniykel]

Атомные подводные крейсер "Орел"⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀ ⠀⠀⠀ ⠀⠀⠀ ⠀⠀⠀⠀⠀==========⠀⠀⠀ ⠀⠀ ⠀⠀⠀ ⠀⠀⠀⠀ #полигон #балтика #флот # #армияроссии #наводе #орел #гордость #небо #облака #селфи вмф #selfy #фото #калашников #путешествияфотографаспециальногоназначения #российскаяармия #спецназ #military #specialforce #الجيش #arméerusse #army #weapon #cloud ⠀⠀ ⠀⠀⠀ ⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀========== ⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀ ⠀⠀⠀ ⠀⠀ ⚠️Не забываем подписываться на мой канал в телеграмме, ссылка в профиле. 👈⠀ ⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀ #фотографспециальногоназначения Скоро ещё больше фото /follow me 👉@Vectorkel (at Kronstadt, Russia)

[tangermed2]

маломерных судов.  #помощьнаводе #boatassist #ремонткатеров #великиерекироссии #отдыхнаводе #рекаволга #наводе #therakhmanin #yachtinglife #yachtinglifestyle #ремонтлодок #лодка #катер #boatlifestyle #моторнаялодка #boatsman #яхтинг #motorboats https://www.instagram.com/p/CCE7ahhBM1i/?igshid=t4ld4cjj2y0a

[ffdc]

City lights #reflection #nighttime #minsklife #minsk #cityonwater #waterreflections #nightriver #citynight #ночнойгород #отражения #наводе #отражениянаводе #городнаводе #реканочью #citylights #огнигорода #blacksky #ночьнадгородом #ночныепрогулки #ночьюхорошо (at Europe/Minsk) https://www.instagram.com/p/B-QoprVp3Vj/?igshid=7l1okh5x7s7x

[jadvigin]

"Лето - это возможность загорать по пути на работу." 《□》 Чадо, любимый корги и сап серф. Почему нет... :) #корги #corgi #corgibutt #hobby #goodevening #dog #doggy #riverlife #sup #supserf #serfing #sup #наводе #каменныйостровспб #каменныйостров #sky #bluesky #небо #ясноенебо #sunset #mskpit #этопитердетка #spb_online #spbgram #piteronline #типичныйпитер #СанктПетербург #впитерепить #петербургналадони #петербург #po_strane (at SupSurf.rent) https://www.instagram.com/p/BzqcUqNIKW2/?igshid=1m7eviaj4j5f9

[ststevanofdecani]

"Тамо где се изговара Име Исус Христос, то место дрхти, подрхтава и земља, а демони се ужасавају. Зато не допуштају људима да се моле Исусовом молитвом, већ их наводе да размишљају и говоре о различитим стварима, о ветровима и водама на пример, а Исусову молитву никако да не говоре. Зато што молитва ова сагорева демоне, пали их, уништава их и они нестају. Не могу да слушају како се изговара Име Божије, Не могу то да поднесу! Зато децо моја духовна, колико год можете, дању и ноћу, на путу, у аутомобилу, у таксију, док обедујете, где год се налазили, изговарајте у себи ову молитву, поред молитвеног правила које вам одреди духовник. Увек можете у себи да изговарате Исусову молитву. Тако се полако учите непрестаној молитви. Тако се човек испуњава радошћу, јер нам је Господ дао језик да Га певамо и славимо. Није нам дао језик да говоримо о различитим стварима које нам повређују тело и душу.” 

Aрхимандрит Партеније - игуман манастира Светог Павла- Света Гора

[aleshchev-blog]

Осторожно! В Венеции можно зависнуть!😋 ⠀ Венеция – это сказка, легенда! В чём её феномен?🤔 ⠀ Мало того, ��то это город на воде, основание города – лабиринт. Они там везде и, кажется, что уже всё изучил. Идешь-идешь, хоп…опять тупик. Такое чувство, что лабиринты перемещаются, как лестницы в Хогвартсе.🙄 ⠀ Первое что нужно сделать, конечно же — проплыть на гондоле. Причалы повсюду, на каждом углу можно снять гондолу или катер и доплыть до нужного места. Там нет машин. Скорая помощь, милиция, грузовые – всё это катера🚤. Из катера попадаешь сразу в дом👌. ⠀ Обязательно нужно посмотреть Гранд-канал – это концентрат красоты, по сторонам домики просто как с картинки. ⠀ Огромное количество дворцов по сторонам. Местные даже называют Гранд канал – Каналацио (Канал-Дворец). Тут почти в каждом доме жил кто-нибудь известный (Марко Поло, Джордано Бруно, Антонио Вивальди и другие). ⠀ Пока плывешь, создаётся впечатление, что дизайнерам было лень делать одинаковые окна и дома, три окна в одном стиле, следующие три – уже в другом. Смотрится очень интересно👍. ⠀ Первые этажи – это в основном магазины, рестораны, сувенирные лавочки. Улочки узкие, туристов много, приходиться лавировать между большим количеством людей. В Венеции громадное количество торговых лавочек. ⠀ Ещё в Венеции почти нет крестов, даже на соборах, например на Сан-Марко вместо крестов – скульптуры людей. ⠀ Мосты – ещё одна достопримечательность Венеции. Они все разные - узкие и широкие, с колонами и без, со скульптурами и металличсекие. ⠀ Периодически Венецию заливает, но там стоят насосы, которые активно откачивают воду. Идешь по залитой улице, заходишь в магазин, вышел - а воды уже нет🤷🏽‍♂. ⠀ В общем, Венеция – это нечто! Давно я не испытывал таких эмоций. Тут необычно всё! Обязательно рекомендую съездить и посмотреть. Тем более, учёные уверяют, что скоро Венецию совсем затопит, море уже поднимается на 2 сантиметра каждые 4 года😏. ⠀ Бывали ли вы там? Как впечатления остались? #eurotrip2018 #venecia #travelitaly #наводе #живопись (at Venice, Italy) https://www.instagram.com/aleshchev_konstantin/p/BsBFutWgrZP/?utm_source=ig_tumblr_share&igshid=1tlyq0iqpbv74

[fotosergkov]

• Белый лебедь на озере • White Swan on the lake Фото в высоком качестве на сайте ФотоПрироды.рф | FotoNature.ru © Сергей Коваленко | Sergey Kovalenko #белыйлебедь #лебедьбелый #животныекрыма #красивыйлебедь #наводе #птицыКрыма #белаяптица #природаКрыма #лебединоеозеро #вКрыму #наозере | #whiteSwan #animalsofCrimea #beautifulSwan #onthewater #birdsofCrimea #whitebird #natureofCrimea #Swanlake #inCrimea #onthelake #oncrimea #on_crimea #nature_Crimea #natureofrussia