#Devicom

[mokio294]

Devicom! and Dandy's World!!! RPG Maker!!!! BASE 2004 MAR 8 deviantART!!!!!!

@mix31h3artz16 @honeydewandcake @razztazzel @3luejamz

[johannnan28]

Katarina Par

Katarina Par je bila šesta žena Henrija VIII. Za razliku od ostalih njegovih žena, Katarina nije bila plave krvi. Udavala se četiri puta, prvi put za sera Edvarda Boroua, ali je on umro brzo nakon njihovog venčanja 1529. godine, pa se udala za Džona Nevila, koji je takođe umro. Katarina je zatim upoznala Henrija VIII, a 18 meseci nakon pogubljenja Katarine Hauard, 12. jula 1543. godine oni su se venčali. Nakon nepune četiri godine braka, Henri je umro 28. januara 1547. godine. Katarina nije dugo tugovala i ubrzo se četvrti i poslednji put udala, ovoga puta za rođaka Henrijeve treće žene Džejn, Tomasa Simora. Nije još dugo živela; umrla je nakon rođenja svog prvog deteta, 5. septembra 1548. godine.

Već pet puta se pozicija Henrijeve žene, bez obzira na titulu koja je sa njom dolazila, pokazala previše rizičnom i Henri nije lako pronašao novu suprugu. Prema novom zakonu koji je Henri uveo pred pogubljenje Katarine Hauard, svaka njegova buduća žena koja bi lagala o svom devičanstvu bila bi automatski osuđena na obezglavljivanje. Henri nije bio baš dobar pri prepoznavanju devica; sumnjao je u Anu Klevsku koja je zasigurno umrla kao devica, a pogrešio je opet u vezi Katarine Hauard koju je smatrao devicom. Katarina, sa druge strane, nije imala problema sa tim jer svoje devičanstvo nije morala da potvrđuje; bila je imućna, dvostruka udovica. Tako je ostala najbolja Henrijeva prilika za ženidbu.

Udala se za kralja 12. jula 1543. godine u palati Hampton. Time ne samo da je postala kraljica Engleske, već i novonastalog kraljevstva Irske. Kao kraljica, Katarina je bila delimično zaslužna za pomirenje Henrija i njegovih kćeri, Marije i Elizabete, koje su kasnije postale engleske monarhinje. Razvila je i prijateljski odnos sa Henrijevim sinom Edvardom, koji je nasledio Henrija kao Edvard VI.

[i-am-lillith]

Moderne veštice

Reč ''veštica'' u našoj kulturi ispunjena je brojnim negativnim značenjima, u kojima se može iščitati duboki strah i otpor patrijarhalnog vaspitanja da prihvati i unutar svojih sistema integriša arhetip snažne, kreativne i inteligentne žene, koja samosvesno i ravnopravno, poput muških '' stvoritelja '' kreira magične duhovne svetove, po svojoj slobodnoj volji i shvatanju.

Da bismo mogli da razumjemo prauzroke tog straha, moramo se vratiti malo dublje u prošlost, u stare, predhrišćanske kulture, u kojima su bila poštovana ženska božanstva, često puta u liku trojne boginje koja je simbolisala tri aspekta žene i prirode, sa kojom je žena bila izjednačena: prvi aspekt odnosi se na nevinost mlade devojke, zaštitnice šuma, divljih životinja i slobodnog, iskonskog življenja u suživotu sa prirodom. Taj prvi aspekt simbolisan je i fazom mladog meseca, te izražen u likovima grčke boginje Artemide i rimske boginje Diane - zaštitnica lova i vegetacije.

Drugi aspekt drevnih boginja otelotvoren je u boginjama ljubavi i plodnosti ( sumeranska Innana, feničanska Ishtar, grčka Afrodita, rimska Venus, itd. ), koje simbolišu pun mesec kao načelo zrele, u punom potencijalu realizirane ženskosti, gde žena nije samo svedena na ulogu majke i pasivne domaćice, već je ona i seksualna i kreativna, i često puta, poput sumeranske boginje Innane, ali i grčke Atene, zaštitnica ratničke veštine, kao i " gospodarica divljih zveri ", kako su u staroj Grčkoj nazivali boginju Afroditu. Dakle, žena u tim kulturama nikako nije bila podložna i kastrirana u svojim nagonima, u svojoj seksualnosti i prirodnoj agresivnosti, kao što će kasnije to postati unutar velikih monoteističkih religija.

Treće načelo ili aspekt trojne boginje kao padajući mesec jeste mudra stara žena, veštica, šamanka, iscelitelj. Dok su u našoj kulturi stare žene obezvređene u svojoj društvenoj ulozi onog trenutka kad uđu u klimakterijum, i izgube fizičku mladost i lepotu, kod pagana su one bile poštovane zbog svoga iskustva i mudrosti, i imale su ravnopravnu ulogu u zajednicama isto kao i stari, mudri muškarci, kao napr. u zajednicama starih Slovena i Kelta.

Savremene veštice ponovo otkrivaju lik i paradigmu trojne boginje u želji da afirmišu neka načela duhovne ravnoteže i ravnopravnosti, koja su izgubljena uspostavom hijerarhije muških bogova i njihovih sinova, kao i njihovih proroka. U duhovnom smislu, za moderne žene, kao i za sledbenice različitih strujanja nove spiritualnosti, sasvim je neprihvatljivo da žene budu izbačene iz prostora duhovnosti, i da ne mogu biti ni svećenice, ni biskupinje, ni papise, ali se zato od njih, dakako, očekuje da kao vernice daju dobrovoljne priloge za crkvu, koja ih još uvek želi održati u stanju slepe pokornosti i poslušnosti ! Iako je institucija Inkvizicije odavno ukinuta, još i danas se u nekim društvima sa velikim zazorom gleda na sve pokušaje ženskog spiritualnog osamostaljivanja, u smislu da žene same preispitaju koliko su zadovoljne sa onim što im pruža službena crkva, koja je svojevremeno u 16. i 17. veku spalila milione žena, te i dan danas insistira na tome da nadzire žensku kontrolu rađanja, kao i da se meša u žensko pravo na slobodan izbor !

U tom smislu se može reći da današnjem svetu nedostaje boginja, kao simbol potisnutog ženskog načela prirode i života, jer je muško načelo moći i sveopšte konkurentske borbe dovelo svet na rub trećeg svetskog rata, te do velike bede i gladi koja vlada u zemljama trećeg sveta, ali i u mnogim razvijenim državama. Zbog muških bogova već vekovima se vode bespoštedni, krvavi ratovi, a načelo " ljubi bližnjeg svoga " postalo je tek puka fraza, do koje niko više ozbiljno ne drži. Gubitkom arhetipa boginje svet je izgubio mudru i saosećajnu majku, koja aktivno štiti svoju decu, kao sto je grčka boginja Demetra štitila svoju božansku ćerku Perzefonu, kada ju je mračni Had oteo i poželio zadržati u podzemlju.

Takav arhetip majke iz paganskih mitova nema mnogo zajedničkog sa devicom Marijom, Isusovom majkom, koja je u društvenom i kreativnom smislu sasvim neaktivna, a za moderne i osveštene žene problematičan je i način njenog začeća - nijedna normalna zemaljska žena ne može začeti bez seksualnog odnosa sa zemaljskim muškarcem, osim ako nije u pitanju neki vid umetničke oplodnje ili genetske manipulacije. Isticanje ideala '' bezgrešne '' majke od strane patrijarhalne kulture zapravo je pokušaj da se obezvredi ženska seksualnost, koja je u likovima paganskih boginja bila snažan izvor radosti i osobne moći. Zbog tog surovog, nedostižnog ideala ženske " čistoće " koji je nametnut od strane crkve kao simbol kastrirane seksualnosti, žene često pate od brojnih frustracija i seksualnih neuroza, naročito one koje su odgojene u kulturama gde se snažno poštuje ideal device i '' bezgrešnog '' začeća.

Takođe, gubitkom boginje u našoj civilizaciji dolazi do ekološkog debalansa: žensko načelo celokupne prirode biva degradisano, ozloglašeno kao nečisto, primitivno i nerazumno, u suprotnosti sa " uzvišenim duhom ". Sve životinjsko, instinktivno, lunarno i arhetipsko u čoveku biva podvrgnuto kritici i torturi inkvizicije, a posledice tog direktno se uočavaju u načinu na koji danas tretiramo našu planetu - bez imalo poštovanja - istrebljuju se brojne životinjske i biljne vrste, voda i vayduh se zagađuju, u svetu vladaju glad i bolesti, dok sa druge strane crkva muškog sveštenskva gomila ogromna materijalna bogatstva, te istovremeno licemerno propoveda svojim vernicima potrebu za skromnošću i poniznošću...

Pokret savremenih veštica kao reakcija na religije patrijarhata počeo je otkrivati i redefinisati duhovnost starih kultura, koje su poštovale boginju i unutar kojih je žena i sveukupno žensko načelo bilo poštovano mnogo više, nego sto je to slučaj u današnjim vremenima. Ne radi se tu ni o kakvim " zlokobnim crnomagijašicama ", već su u većini slučajeva u pitanju kreativne, pametne žene, pretežito nastrojene levičarski, a koje su snažno razočarane službenim, tradicionalnim verskim sistemima, koji se nisu na pravi način uhvatili u koštac sa problemima savremenog sveta. Moderne veštice neguju načelo nenasilja, kao i poštovanje sveukupnog života, posebno čovekovog. One veruju da ni jedna ideologija i nikakva religiozna ideja ne smeju biti opravdanje u ime kojega će se ubijati druga ljudska bića: svaki izraz nasilja zapravo je prikriveni vid nesposobnosti da se konflikti razreše mirnim, inteligentnim putem, kroz žensku asertivnost, umesto kroz mušku agresivnost. Takođe se zalažu za toleranciju i suživot svih živih bića koja žive na planeti, jer su sva živa bića zapravo manifestacija metaforičke planetarne boginje i njena deca.

One ne veruju u " transcendentalnog " boga koji je nevidljiv, nespoznatljiv i odvojen od svojih tvorevina, kao što ne veruju ni u boga koji surovo kažnjava svoju decu, već insistiraju na načelu lične odgovornosti: energija koju si odaslao, biće ti vraćena - dobro sa dobrim, a loše sa lošim ! U tom svetlu, čovek je sam odgovoran za posledice svojih dela, boginja mu neće " oprostiti grehe ", niti će mu iko obećavati raj na nebu, nakon što je tako bezobzirno i surovo uništio raj na zemlji ! Boginju pre svega moramo pronaći u sebi, u svojim srcima i uverenjima, kao princip neuništive i preobražavajuće majčinske duše sveta, unutar koje smo na višim nivoima svesti svi ipak povezani nevidljivom mrežom međuodnosa, u kojima se stalno stvaraju i razaraju novi svetovi i tvorevine.

Kada to konačno uspemo spoznati, tada će simbolička '' svrgnuta boginja '' postati svetla i blistava duša planete, a '' veštice '' će biti njene razigrane i magične, vilenjačke svećenice, vesnice novog doba i svetlijih vremena na zemlji.

Napisala: Krešimira Gojanović

http://www.astrozmaj.com/system/izborposla/okultizam/vestice/modernevestice.html

[crnagora]

Kristijan Golubović spustio učesnicu BAR-a

Kristijan Golubović spustio učesnicu BAR-a

Kristina Stanković i Davor Darmanović i njihova veza u rijalitiju Bar zainteresovala je mnoge. Kristijan Golubović bivši zadrugar, Ružica Kralj astrolog i Luka Pavlović bivši barovac gosti su Pulsa Bara na Kurir televiziji dali su svoja mišljenja na tu temu. – Ja dok nisam počeo sa Kristinom da se zabavljam, duplom devicom. Do sada sam samo jednu duplu devicu, potpuno su tu negde slične u tim…

[okeaniumeni]

jebena devica brate dala bih bubreg da sam rođena u sred jula da budem pravi lav a ne na granici sa devicom i jos na sve to mi je devica podznak koji je vise moja ličnost nego lav nažalost mrzim

[kisna-curica]

Rade mi se danas

one

bezvezne i čičkaste stvari

kojih sam se

jedva otarasila.

Piše mi se

poezija

koja

slavi ljubav

i gde ne pišem

o mračnim ćoškovima,

krofnama

i striptiz svetlu

već meljem o nekoj

sudbinskoj ljubavi

koju ja kao srećem

i mi na kraju

pesme

slušamo radio

i žderemo penzije.

Veruje mi se i dalje

u prijateljstva

i priča mi se

bez ključki

plače mi se

uz titanik ili tako neku drugu

skupojeftinu ljubavnu dramu

bez sedišta pored

na kome sedi racio

koji mi šapuće

da

moje suze pune džepove

nekim

lošim ljudima.

Veruje mi se u horoskop

i raduje mi se

putovanju koje mi on proriče.

I bira mi se "princ" na osnovu

toga što

se lav jako dobro slaže sa devicom.

Čak mi se pomalo

slušaju tračevi

i siti mi se

ljubavnim jadima

bivšeg prijatelja.

Ali se odričem svih tih zalogaja

u korist izostanka kajanja.

(?)