#Luka Mesec

[peterjancic]

Vladno politiko kritizira že celo Stevanović

Ostra kritika socialistične politike ministra za delo Luke Meseca (Levica) in vlade Roberta Goloba iz nepričakovane smeri

Ostro kritiko socialistične politike ministra za delo Luke Meseca (Levica) in vlade Roberta Goloba, ki so ukinili znižanje davčnih olajšav za vse, hkrati pa se hvalijo z višanjem minimalne plačo za sto evrov, je na profilu Facebook objavil predsednik Resni.ce Zoran Stevanović, za katerega je sicer veljalo, da sodi v krog levih uličnih protestnikov. Stevanović se ne strinja, da je dvig minimalne…

[oh-my-frog]

Just had my first lj celebrity sighting, Luka Mesec in maxi mercator 😍

[homeosloven]

not to be horny on main but how the fuck is this man allowed to be mayor like he could 1000% murder 100 kids and it wouldn't impact his approval rate because the entire female population and half the male one would kill to get a taste of his ass. he's a christian democrat tho :/ but he also has two or three kids so MAJOR daddy vibes, also comrade Luka Mesec follows him on Instagram so overall i think it all balances out

also his surname literally means sausage so im being very real when I say the slovenian people YEARN for meat

[profesorovauna]

Noćas je neki brod isplovio iz svoje luke, neki je posle toliko vremena uplovio. Neko se noćas vratio kući, nekoga je ljubav u suzama ispratila na brod uz molitve za mirno more. A ne zna da je more nemirno samo kada duva vetar. Ljudi takođe, samo uz vetar postaju nemirni. Kada ih nešto tako jako pomeri sa mesta protivno njihovoj volji, a ljute se na nemirno more, ne shvatajući da su isti. Ima taj jedan trenutak ujutru kada izlazi Sunce, i isti taj trenutak onda kada zalazi, kada se više ne vidi razlika između neba i mora, nema jasne linije. Ništa ih ne deli. Nebo primi boju mora, more boju neba, jer mu se toliko divi. I tako ne znajući gde je početak jednog i kraj drugog, vode ljubav tiho, uz najlepše uzdahe na svetu. Dok ne izađe Sunce, i dok ih ne prekine Mesec, koji se svake se svake noći rađa i svakog jutra iz tolike ljubavi prema Suncu umire iznova, samo da bi Sunce sijalo.

On je tu, on je taj trenutak neba i mora, a život sa njim smena Sunca i Meseca. On je tu sa svim mojim snovima koje čuva u zadnjem džepu svojih pantalona. Smeje se, ne zbog sebe koliko da me svojim osmehom nasmeje. On je svetionik, i ona najsjajnija zvezda koju mornari gledaju da im pokaže put. On je ona nada mornara u mirno more, i da će ga žena voleti isto kada se vrati kao i kada je otišao. On je mir. Njegov zagrljaj je dom kome idem onako uzbuđena, kome trčim, uz suze sreće.

Dok spavam u njegovom zagrljaju, ne želim da je poslednji put nikada u ovom životu. Poslednji put bi bio kao kada prvo pročitaš poslednju stranu knjige, kao kada ti se jede čokolada u nedelju posle ponoći, kada nemaš gde da je kupiš, a sutra već nećeš imati taj osećaj želje za čokoladom. Kao kada zakasniš na poslednji let za Beč da je zaprosiš na njen rođendan, sutra više nije isto. Kao kada odeš, vratiš se i očekuješ da bude isto, nikada ne bude. Ili kada si nekome vetar, ne nemirno more, vetar, jer i najmanji vetar uzburka more, bez njega mir bi bio sve za šta bi more znalo.

Zato ni jedan zagrljaj neće biti poslednji, zato jer nikada nećemo jedno drugome biti vetar. Ni mirno, ni nemirno more, ni sigurna luka, niti mesto gde ćemo spustiti sidro. Nikada nije ni bilo važno šta jesmo jedno drugome, uvek je mnogo važnije bilo ono što nismo. A jedno drugome nikada nismo bili vetar.

[spomincica]

i promise this is less creepy than it sounds, but who here knows where luka mesec lives? i don’t need like a full on doxx, just the general area (like center/bežigrad/etc)

[zanimljivaekonomija]

DeMar DeRozan i Luka Dončić proglašeni za najbolje NBA igrače u februaru 2022.

Dvojica sjajnih košarkaša dobili su priznanje igrača meseca.

NBA.com, 3. marta 2022: Bek Čikago Bulsa Demar DeRozan i plej Dalas Maveriksa Luka Dončić proglašeni su za NBA igrače meseca za februar 2022.

Iskusni All-star bek Čikaga potvrdio je svoju fantastičnu sezonu 2021-22. monstruoznom serijom igara u februaru. Demar je doveo Bulse do 8 pobeda (uz 5 poraza) briljantnim igrama tokom celog meseca. DeRozan je treći u NBA ligi po broju poena (34,2 poena po utakmici), sa procentom šuta 55,3% (43,2% za šutu za 3 poena), uz 6,2 skokova, 5,2 asistencije i 1,3 ukradene lopte po utakmici. Postigao je 30 ili više poena u 10 uzastopnih utakmica – jedan manje od rekorda Majkla Džordana u Čikagu - u februaru. U obračunu sa Filadelfijom 76ersima 6. februara, DeRozan je postigao rekordnih 45 poena i zabeležio devet skokova i sedam asistencija u porazu svog tima 119-108. Bulsi  su sa 39 pobeda i 23poraza trenutno drugoplasirani na tabeli Istoka.

Izvanredni plejmejker Dalasa, takođe učesnik nedavnog All-stara, zablistao je tokom februara i doveo Dalas do 7 pobeda (i 3 poraza) svojim izuzetnim partijama. Sveukupno, Dončić je imao najbolji mesec u sezoni 2021-22, sa prosečnim skorom od 34,7 poena, 10,3 skokova i 8,8 poena i zauzeo drugo, 18. i sedmo mesto u tim kategorijama u februaru. Luka je zabeležio rekord karijere od 51 poena u pobedi Dalasa protiv LA Klipersa rezultatom 112-105 (10. februara), međutim, nije se tu zaustavio. Tri dana kasnije, ponovo je briljirao sa 45 poena, 15 skokova i osam asistencija u porazu od Klipersa 99-97. Sveukupno, slovenački reprezentativac je postigao 30 ili više poena u sedam od 10 februarskih utakmica Dalasa. Mavsi su sa 37 pobeda i 25 poraza trenutno peti na tabeli Zapada.

[stajn]

Zakaj natečaji, zakaj arhitektura?

Igra na vrtu.

Slovensko podeželje, na meji naravnega dragulja Triglavskega narodnega parka, sredi idilične alpske vasi. Okoliščine, vredne vsakega poskusa, stvaritve nečesa razburljivega. Kot skupina smo se sestali dober mesec dni pred oddajnim rokom, z enim samim ciljem: ustvariti prostor za otroke, prostor, v katerem bi želeli odraščati tudi mi sami.

Vrtec danes ni le ustanova kjer se otroka varuje, temveč gre za njegov drugi dom, prostor njegove prve socializacije. Bohinjska Bistrica nam ponudi idilično lokacijo ob robu naselja, kjer smo imeli možnost zasnovati prostor za razburljivo otrokovo izkušnjo.

Projektiranje smo osmislili v treh glavnih fazah. Najprej smo preizskušali oblike igralnice kot samostojne enote, ta je temeljila na dveh faktorjih. Prvi je direktna dostopnost z vrtom, druga pa nivojska razburljivost znotraj enote. V drugi fazi smo želeli zahtevane prostore urbanistično umestiti preko različnih struktur, faktorji zasnove pa so temeljili na treh okoliških parametrih – morfologiji obstoječe osnovne šole, interpretaciji tradicionalne arhitekture v okolici ter vzorcu stanovanjskega tkiva v naselju.

Osrednji zunanji prostor vrtca smo uredili kot trg, pri katerem je bilo izhodišče gibanje po prostoru, kjer se vsak počuti varno. Vodilo našega razmisleka je bil velik in prepleten prostor, ki počasi iz popolnoma javnega preide v pol zasebno – vrtčevsko. Skozi projektiranje smo želeli na območje vnesti duh vaškega trga, ki bi bilo zbirališče, igrišče, prireditveni prostor za učence in kolesarki poligon obenem. Zasnova arhitekture stavbe interpretira dva glavna elementa bohinjske vaške gradnje - »štalo« kot servisni objekt, ter na drugi strani razdrobljeno bivalno tkivo združeno kot varne »hišice« za otroke.

Ker smo projekt ustvarjali predvsem kot del našega izobraževalnega procesa, zaprti v času karantene, smo v procesu dela precej veliko razmisleka namenili, kako prostor narediti otrokov drugi dom. To je botrovalo tudi k odločitvi, da so vse igralnice v pritličju, saj sredi neokrnjenih Bohinjskih livad in gozdov, igralnica v drugi etaži po našem mnenju ni primerna za otrokov razvoj. Kot skupina smo bili mnenja, da vrtec ni le varstveni center, ampak predvsem otrokovo veliko igrišče, kjer mu je pot jasna, razburljiva in poučna. A kar je najpomembeje pri vsem je bilo to, da smo tudi mi kot ekipa doživljali veselje ob oddaji natečajne rešitve.

V času epidemije, virualnega stika in spremenjenega načina življenja je bilo delo predvsem izziv. Šele danes pa se zavedamo kako nam je projekt spremenil prihodnost. Začetni cilj je bil pridobiti predvsem nova znanja, natečaji pa so temu najbolj primerni. Preko njih se ne odkriva le nove prostorske rešitve, z različnimi pogledi na enakem območju, gradi se tudi dobro ekipno delo. To vidimo danes, leto dni kasneje, ko se v razširjeni ekipi lotevamo novih izzivov. Spremenjena ekipa se je poleti leta 2020 lotila prenove Kreativne četrti Barutana v Kamniku z izredno uspešno izvedenim projektom, dela na območju in ideje pa se nadaljujejo. Lotili smo se lastnih projektov, ob tem pa tudi novih natečajnih rešitev v javnem prosotru. Vrtec v Bohinjski Bistrici nam tako ni le podal nova znanja, ampak ustvaril nova poznanstva in združil mlade študente, ki ves čas v spremenjenih sestavah projektirajo nove prostorske rešitve s svojim pogledom na razvoj javnega prostora v prihodnosti. To je največja vrednota, ki jo kot mladi snovalci lahko javnemu prostoru damo – drugačne ideje in fleksibilne prostorske rešitve v »novi« realnosti.

Zapisal: Luka Preradovič

Pri natečajni rešitvi so sodelovali: Amela Dedić, štud. arh.; Luka Preradovič, štud. arh.; Mitja Kuret, štud. arh.; Jan Šimnovec, štud. arh;

Mentorja: Sinan Mihelčič u.d.i.a. in Polona Filipič u.d.i.a.

[hisakulturepivka]

Luka Širok: (Ne)udobje 9. – 26. februar 2021 Kustosinja razstave: Mojca Grmek Luka Širok je po temeljni izobrazbi slikar, vendar ustvarja v različnih medijih, kot so slika, risba, kolaž, print, fotografija, instalacija ali kombinacije naštetega. Svoj značilno eklektičen pristop uporablja tudi znotraj posameznega medija, v slikarstvu denimo kombinira različne tehnike (pastel, akril, sprej) in sloge, instalacije pa sestavlja iz malih plastik in zavrženih predmetov, ki jih z različnimi materiali poveže v novo celoto. Skozi ta pristop skuša podati avtentične podobe vsakdanjosti, ki se raztezajo med krhkostjo trenutka in brezčasnostjo, s humorne, včasih tudi ironične perspektive. Na tokratni razstavi, kjer predstavlja slike velikih formatov in instalacije, se osredotoča na pojem (ne)udobja. Kot sam pravi, je udobje »dnevna rutina, ki neprestano poudarja, kako 'lepo' in kako 'enostavno' je živeti v krogu stabilne definicije časa in prostora.« To je, kot bi živeli znotraj majhne škatlice, ki jo drži skupaj vse, kar poznamo. Ko pa se nekega dne odpre pokrov v resničnost in se zavemo vseh možnosti, ki so nam na voljo, nastopi (ne)udobje. Začnemo se spraševati, kaj vse bi lahko naredili s svojim življenjem in takrat nenadoma opazimo, da se počutimo nelagodno – pojavi se panika, strah, dvom in negotovost... Čeprav to ni bil umetnikov namen, se kar same od sebe ponujajo vzporednice med razstavo in situacijo, v kateri se nahajamo zadnje mesece – ko naše vsakdanje življenje usmerjajo pojavi, na katere nimamo nobenega vpliva. Lahko bi rekli, da je resničnost z vso močjo vdrla v naše škatlice in jih postavila na glavo. Zaenkrat še ni mogoče reči, kakšna bo pokoronska vsakdanjost, dokler pa se ne izoblikuje, nam ne preostane drugega kot čakanje v (ne)udobju lastnega doma. ──────────── Luka Širok (1982) je študiral slikarstvo na akademiji v Benetkah, kjer je leta 2007 tudi diplomiral. Vse od takrat svoje delo redno predstavlja na samostojnih in skupinskih razstavah v Sloveniji in tujini, največkrat v Italiji, pa tudi v Nemčiji, Avstriji in drugod. Med drugim je samostojno razstavljal v Galeriji Blok v Beogradu (2019) in na Gradu Dobrovo (2018) ter se udeležil skupinskih predstavitev Majski salon: Slika, Narodni muzej, Ljubljana (2019), Brain-tooling, Forte di Monte Ricco, Pieve di Cadore (2018), Confinis, Vila Nigra, Lago d' Orta (2017) in Skupina, Fondazione Malutta / Rob Pruitt's Flea Market, Galleria AplusA, Benetke (2015). Živi in dela v Goriških Brdih.

[peterjancic]

Mediana za POPTV kaže Golobu visoko

Rezultati se močno razlikujejo od nekaj dni prej objavljenih deležev agencije Parsifal za Novo24TV, po kateri se je SDS precej približala GS.

Po precejšnjem polomu Gibanja svobode Roberta Goloba na lokalnih volitvah, kjer jim niti na volitvah v svete večjih občin ni uspelo prehiteti SDS Janeza Janše in doseči relativne zmage, je raziskava Mediane za POPTV pokazala, da je popularnost te stranke izjemno visoka. Rezultati se močno razlikujejo od nekaj dni prej objavljenih deležev agencije Parsifal za Novo24TV, po kateri se je SDS precej…

[homeosloven]

the comradeship between yolanda díaz and luka mesec <3

[filtrmag]

Letošnji Goni Pony v idealnih razmerah postregel z norima rekordnima časoma

Šesta izvedba Red Bullovega nenavadnega tekmovanja Goni Pony, kjer se tekmovalci  in tekmovalke na Vršič vzpenjajo z legendarnimi kolesi brez prestav, je letos navdušil tako z idealnimi pogoji, kot tudi z odličnimi nastopi tekmovalcev. Moški rekord je z neverjetnim časom podrl tisti, ki to ponavadi počne. Luka Kovačič je namreč v bogato zbirko rekordnih podvigov pod katere se je že podpisal, dodal še vzpon na Vršič s časom 39 minut in 39 sekund. Med dekleti pa je z rekordnim časom 45 minut in 48 sekund, kljub nekaj tehničnimi težavami s kolesom, zmago osvojila Laura Šimenc, sicer stara in nova tako zmagovalka kot tudi rekorderka, saj je bila letošnja zmaga njena četrta zaporedna.

Red Bull Goni Pony, vzpon z 20-palčnimi, praviloma zložljivimi kolesi, a le tistimi brez prestav, je odlično uspel tudi z omejenim številom udeležencev. Težko bi našli koga iz skoraj petstoterice udeležencev, ki mu vzpon iz Kranjske Gore do prelaza Vršič ne bo ostal v lepem spominu, saj tudi kakšna strgana veriga, predrta zračnica ali celo zlomljen okvir ne more pokvariti dneva.

Vsi so bili nagrajeni z idealnim vremenom za naskok na najvišji slovenski cestni prelaz. Letošnji Red Bull Goni Pony je imel vse, le v majhnem pakiranju in tri mesece pozneje: dobro vreme, dobro voljo, super vzdušje, nore kostume in tudi rekordne čase. Zabava po podelitvi pa bo spet prihodnje leto!

Znova sta padla rekorda časa tako med moškimi kot med ženskami. Oba zmagovalca sta bila kategorija zase. Znotraj dveh ur od štarta je v cilj prišlo 397 kolesarjev in 64 kolesark.

Pri moških je Luka Kovačič kot prvi na tovrstnem kolesu od klasičnega štarta »pri Leku« do cilja prikolesaril v času pod 40 minutami! Novi rekord z njegovim podpisom zdaj znaša 39 minut in 39 sekund. To si bo lahko zapomniti. Neverjeten dosežek za prav vsakogar, ki je kdaj poskusil na cestni specialki s prestavami. Lanski rekord Luka Tavčarja je popravil za več kot minuto. Slabih pet minut pozneje je tokrat sledil drugouvrščeni Srečko Brulc, še dobro minuto pozneje pa tretjeuvrščeni Alexander Peter.

Rekord je padel tudi pri ženskah, le da je rekorderka ista. Laura Šimenc je zmago dosegla s časom 45 minut in 48 sekund in to kljub tehnični nerodnosti z njenim Ponyjem, starejšim od nje. Šest minut je zaostala drugouvrščena Barbara Trunkelj, ki je tudi za skoraj dve minuti popravila lastni rekord, tretja je bil Tanja Rode.

Zmagovalca, rekorderja, Pony kraljica in kralj Vršiča

»Lani sem bil drugi in rekel sem si, da moram letos popraviti napako,« je na Vršiču povedal Luka Kovačič, ki ga je lani Tavčar tu ugnal za dobro minuto. »Kot vedno sem dal vse od sebe, vedno je treba iti do konca in potem si lahko zadovoljen s seboj. Tega hudiča sem pritisnil, kolikor je šel, na koncu je bil dober čas in to je to, to je vse,« pravi gorski tekač, ki je konec avgusta v kosu pretekel pet najvišjih slovenskih vrhov. »Sem gorski športnik in glede na to, da je tudi tu cilj v gorah, se tudi tu dobro počutim. Sem tudi bivši kolesar, tako da mi to ustreza. Rad se pomerim z vsemi. Pa tudi ta čas se da še popraviti.«

»Kake tri kilometre pred ciljem sem ugotovila, da sem zlomila krmilo. Desni del krmila se je začel premikati, zato nisem več poganjala v stoje, da ga ne bi odlomila do konca, in sem malce previdneje nadaljevala v sede,« je po svoji četrti zaporedni zmagi povedala Laura Šimenc. Njen dosežek je vendarle odličen, je bolje pripravljena ali so pomagali manjši popravki na kolesu, med drugim trije zobci več na zadnjem verižniku? »Mislim, da oboje. Lani sem imela pretežko prestavo in lažja mi je bolj ustrezala, čeprav sem mimo Jasne po ravnini izgubila. A se nisem obremenjevala, šla sem svoj tempo. Tudi glede na druge dirke pa sem letos dobro pripravljena, čeprav ne vem zakaj, ker ne treniram po planu, le sproščeno kolesarim. Zadovoljna sem, pomerila sem se tudi s tretjim fantom, a s takšnim krmilom mu v zaključku nisem bila kos. Tudi drugega sem videla, Lukata pa le na štartu!«

Eni so najhitrejši, drugi so najbolj retro kul 

Žirija za retro slog, ki ji je letos predsedoval šampion v smučarskem krosu Filip Flisar, je nagrade podelila takole: Naj retro bejba je postala Tina Mezeg, naj retro tip Jan Kozina, naj retro skupina pa par Mirjana in Stefan Svenda. 

Žirija je tokrat padala na svetleče »šuškave« trenirke in aerobična oblačila, nagrade pa so bile karting vožnje na dirkališču Red Bull Ring v Spielbergu ter legendarne superge Startas z unikatno poslikavo.

Startaske so dobili tudi najhitrejši, pa bone za trgovino Extreme Vital in Red Bullovo kolesarsko opremo, zmagovalca pa vikend paket v Kranjski Gori in najnovejša modela koles pony.

Vrstni redi

Moški Luka Kovačič 39:39 Srečko Brulc 44:26 Alexander Peter 45:44

Ženske Laura Šimenc 45:48 Barbara Trunkelj 51:56 Tanja Rode 1;02:35

[ada-otvoreno-osmatraliste]

                               aktivizam | edukacija | radionica

                          Kamp Breza / Crni Vrh, Divčibare, Srbija

                                         12 - 20. avgust 2016. 

                                     Mountain Music Festival  

                               ARHITEKTURA + ORNITOLOGIJA   

                                                                 IV

    ...Tog leta planina im se utkala pod kožu i postala je njihova fizička i metafiziča odrednica. Njen vazduh im je ušao u krvotok, a njen duh je podsticao misaone teme i stvaralačke procese. Povratkom sa Rtnja, na putu za Čačak, svratili su na Grzu da odmore i dogovorili su se da narednih dana posete vrh Kablara, s obzirom da je uticaj Šiljka u njima i dalje bio prisutan...

  ...Dok su se kretali tako među planinskim vrhovima, vest o njihovom altruističkom delu pod Mostom Mladosti je putovala među gradovima. Dok su Stefan, Luka, Ana i Vladica spajali osvojene vrhove na reljefnoj ploči na vrhu Kablara, nadajući se kreativnom poduhvatu na nekoj sledećoj planini, planina je došla k njima. Usledio je poziv iz Valjeva, u trenutku kada je Artan slao svoj signal kroz Ovčarsko-kablarsku klisuru na Crni Vrh na Maljenu, odnosno u Divčibare...

...Posredstvom dobrih vesti od dobrih ljudi - zajedničkih prijatelja -  Lazara Stanojčića i Marka Kovača , prijatno iznenađeni akcijom O:TVORENO IGRALIŠTE, organizatori prvog Mountain Music Fest-a (MMF-a), na čelu sa Andrijom Marjanovićem, pozivaju grupu AΔA da učestvuje u programu novonastajućeg festivala, dok ih sam duh piramide Rtnja poziva na intervenciju u planini...

   ...AΔA prihvata poziv (zov) i u narednim danima Stefan i Luka, pripremajući se za sastanak sa organizatorima iz Valjeva, vide osmatračnicu kao intuitivni i logični odgovor na temu radionice na planini. Na putu za Valjevo, dvojac se zaustavlja u Divčibarama, tačnije svraća u nekadašnji Kamp Breza, lokaciju predstojećeg poduhvata...

      Zapušten prostor, devastirane infrastrukrure nekada aktivnog auto-kampa Breza, površine 1,6 ha, sa kapacitetom od 30 kamp-prikolica i sadržajima koje su činili dva bungalova, kafe-bar i fudbalsko-košarkaški teren, nalazi se na 15 minuta hoda od centra Divčibara. 

Relacija između ruinirane građene sredine i prijatnog planinskog ambijenta u kojem je ona pozicionirana, kao i neposredna blizina dečijeg odmarališta i pešačkih staza koje ga povezuju sa ovom lokacijom, pretvaraju prepoznati problem u potencijal u vidu prostorno-programske intervencije - mesta ponovnog okupljanja, odmora i rekreacije.

(Re)upotreba lokacije i njenih sadržaja za potrebe programa festivala se pokazuje kao kvalitetan primer reaktivacije napuštenog prostora, a intervencija u njemu u vidu kreiranja novog mesta - osmatrališta, predstavlja čin materijalozovanja ovakve namere i produžetak života samog kampa.

[lokacija 1]

            ...Sastanak sa organizatorima festivala se održava u Domu Istraživača “Vladimir Mandić - Manda” u Valjevu, gde je predstavljen koncept projekta O:TVORENO OSMATRALIŠTE, koji je jednoglasno prihvaćen... 

...Povratkom u Čačak, Luka i Stefan započinju rad na projektu i programu radionice. Mesec dana pre početka festivala, ekipa iz MMF-a dobija specifikaciju potrebnog materijala i prvu 3D vizualizualizaciju preliminarnog idejnog rešenja osmatračnice... 

        ...Nakon revizije idejnog projekta i redukcije materijala u segmentu vertikalne bašte (zamene daščanih žardinjera planinarskim užetom kao potporom za puzavice), iscrtavaju se završni konstruktivni detalji u kombinaciji sa kognitivno-interaktivnim mapama / podlogama i edukativnim kartama za učesnike radionice, čime je celokupan program definisan. Po uzoru na Igralište, čiji je dizajn namenjen ljudima, pticama i biljkama, tako i Osmatralište deli isti karakter. Kao što je na predhodnoj radionici težište bilo na mikro-urbanističkom pristupu u arhitektonskom dizajnu i postavci mobilijara, ovoga puta multinamenska osmatračnica predstavlja okosnicu arhitektonskog dizajna, dok koncept dopunskog edukativnog sadržaja zalazi u polje ornitologije...

  Učesnici edukativno-praktične radionice kreativnim radom na konkretnoj lokaciji aktivno participiraju u kreiranju sopstvenog prostora odmora, rekreacije i boravka. Na taj način se, na kognitivnom nivou, kroz aktivno delovanje, utiče, razvija i podstiče svest mladih o kvalitetu proizvoda sopstvenog rada i zalaganja za zajednicu u cilju razvoja sopstvenog okruženja. Program se sastoji iz pet delova:

1) Pripremni (graditeljski) - AΔA grupa i volonteri izvode zemljane radove, fundiranju temeljne trake i postavljaju drvenu noseću konstrukciju osmatračnice uz pomoć i podršku profesionalnih tesara.

2) Teorijski (graditeljski) -  Učesnici se edukuju i upoznaju sa načinom i procesom izgradnje osmatračnice, prateći postupne korake na kognitivno - interaktivnoj mapi u kojoj su prikazani setovi potrebnih alata i postojećih prostorno-programskih elemenata vezanih za praktični deo.

3) Praktični (graditeljski) - Učesnici učestvuju i finalizaciji izgradnje osmatračnice i postavljanju prostorno- programskih elemenata, prateći uputsva iz kognitivno-interaktivnih mapa, vođeni autorima (koordinatorima) radionice.

4) Projektantski (crtački) -  Učesnici istražuju potencijal konkretnog javnog prostora - ambijenta kroz sopstvene ideje i predloge intervencije, koristeći kognitivno - interaktivne podloge.

5) Dopunski (ornitološki) - Dodatni program, baziran na naučnoj disciplini koja proučava ptice, ima za cilj da proširi način na koji učesnici mogu razmišljati o dizajnu i arhitekturi, tematski povezujući domen projektovanja multinamenske osmatračnice sa specifičnim poljem znanja iz biologije dok se uponaznaju sa vrstama i karakteristikama ptica koje nastanjuju prostorni okvir u kome se nalaze, koristeći edukativne karte.

       > Segmenti kognitivno - interaktivne mape / podloge  koja se može preuzeti na ovom linku. <

       > Edukativne ornitološke karte koje se mogu preuzeti na ovom linku. <

 ...Topli letnji dani i svežina planinskog vazduha sredinom avgusta su idealno vreme za boravak i rad napolju. Kompleksnost i obim stvaralačkog poduhvata koji osmatračnica nosi, iziskuje najmanje nedelju dana pripremnog rada, što podrazumeva i kopanje zemlje i livenje temeljnih traka u terenu nepredvidivog sastava. Devet dana pre početka jednodnevnog festivala, Stefan, Luka, Ana i Vladica pakuju alat i opremu za kampovanje i kreću se put Divčibara...

                    Dan I   [Dolazak]

...Četvoročlana ekipa stiže na planinu u petak popodne i istražuje čistine među četinarima u Kampu Breza, tražeći smislenu poziciju za O:TVORENO OSMATRALIŠTE. Tokom debatovanja između dva potencijalna mesta, Luka pronalazi treću - idealnu poziciju među tri preostale osušene breze. Tim se slaže da je to najbolje moguće mesto za izgradnju osmatračnice na lokaciji, pominjući kako se i O:TVORENO IGRALIŠTE pod Mostom Mladosti, nalazi među brezama... 

           ...Kao arhi-geometri drevnih piramida, AΔA postavlja plan osnove za osmatračnicu. Nakon razmeravanja terena i postavljanja kočića i kanapa za pozicije temeljnih traka, četvorka odlazi na večeru posle koje postavlja kamp za počinak uz logorsku vatru...

             Dan II   [Zemljani radovi]

...Prvog jutra na planini, domaćini festivala upoznaju AΔA tim sa grupom domaćih i inostranih volontera koji su smešteni u vikendici pored kampa i čiji je jedan od zadataka tih dana bio raščišćavanje i sređivanje terena na mestu predstojećeg događaja. Nakon doručka, svi zajedno odlaze u Brezu, svako na svoj deo posla. Dolaskom na lokaciju, četvorka dobija ključeve od zapuštenog bungalova u kome se nalazi alat i materijal za izgradnju. Timu se priključuje i Nikola, zvani Điđa, iz grupe volontera...

                                                             ...Tog dana, iskopavajući kanale za četiri temeljne trake i razbijajući mestimično stenovito tle, tim uspeva da pripremi teren za sutrašnje izlivanje betonskih temelja...

           Dan III [Fundiranje]

...Tokom jutra tim postavlja tampon sloj od lomljenog kamena i armaturu za temeljne trake. U međuvremenu, na lokaciju stiže kamion Građevinskog preduzeća "Kej" koji dovozi šljunak i cement potreban za fundiranje...

                      ...Kasno popodne, radovima se priključuju i članovi organizacije festivala uz čiju pomoć se meša i naliva beton. Postavljanjem metalnih stopa za prihvatanje drvene konstrukcije, izvodi se završni postupak tog dana. Zadovoljna izlivenom bazom i uzbuđena zbog sutrašnjeg podizanja konstrukcije osmatračnice, entuzijastična grupa AΔA odlazi na večeru domaće kuhinje...

                              O:TVORENO OSMATRALIŠTE je koncipirano kao jukstapozicija dve kružne projekcije dva prostorna elementa: multifunkcionalne osmatračnice i logorske vatre. Anticipirano je kao neksus mesta, odnosno osa gravitacionog polja kampa koja aktivira zapušten prostor i nudi sadžaj posetiocima (predviđenim akterima). Pozicionirano je u sredini prostornog trougla koji formiraju tri osušene breze, poslednja tri svedoka istoimenog kampa. Ovim činom, na simboličnom i semantičkom nivou, osmatračnica predstavlja reminescenciju ovog mesta, produžavajući njegov duh.

    Formalno-funkcionalni koncept osmatračnice je inspirisan okolnim četinarima, kao i samom geografijom i sadržajima planine i njenih potencijala. Piramidalna forma ima za cilj da se na kognitivnom nivou uklopi u postojeći planinski kontekst, nadovezujući se na samu planinu kao intervencija u/na njoj. Na taj način, osmatračnica postaje organski završetak planine, odnosno njen artificijelni vrh.

    Objekat osmatračnice se sastoji iz tri vertikalno raslojena prostorno-programska nivoa, podjednako namenjena biljkama, životinjama i čoveku:

Nivo 1 - u prizemlju, zamišljen je kao ambijent vertikalne bašte (sa integrisanim merdevinama koje vode na drugi nivo), ispunjene šumskim i livadskim biljem i puzavicama koje čine zelenu opnu unutar koje se nalaze elementi odmorišta - trupci i klupa za sedenje i element dečijeg igrališta - ljuljaška*, kao lajt-motiv koncepta O:TVORENO, čiji je smer kretanja u osi na kojoj se nalazi *vatra. Detalj frule unutar sedišta ljuljaške je postavljen kao personifikacija autohtone muzike planinskih pašnjaka, sintetišući aktivnosti ljuljanja i sviranja.

Nivo 2 - slobodan prostor namenjen osmatranju okolnog ambijenta - planinske flore i faune, noćnog neba, kao i uživanju u pogledu sa planinskih visina.

Nivo 3 - strmi krov osmatračnice je celina namenjena skloništu i hranilištu za ptice - stanovnike ovog ambijenta i dopunskoj tematskoj celini radionice.

     U likovno - estetskom pogledu, Osmatralište je koncipirano kao kombinacija natur - drveta primenjenog u samoj konstrukciji osmatračnice (stubovi, grede, kosnici, rogovi, spregovi) i belih elemenata koji čine, unificiraju i akcentuju programske celine, odnosno sadržaje mesta: plato u prizemlju i logorsko ložište od belog kamena; metalne merdevine i vertikalna bašta od planinarskog (alpinističkog) užeta kao potpora za puzavice, sa integrisanim automobilskim gumama kao žardinjerama; ograda prostora za osmatranje; krov - kuća za ptice.

                      Dan IV   [Konstrukcija jezgra]

...Čekajući da im se pridruže tesari "Kej-a”, ekipa razmerava i seče drvenu građu namenjenu stubovima i gredama. Dolaskom majstora, započinje postavljanje centralnog jezgra noseće konstrukcije...

                        ...Nakon postavljanja kosnika za prihvatanje merdevina i vertikalne bašte, posao se privodi kraju. Tesari odlaze, a drugarima iz Čačka se pridružuju deca Divčibara, zainteresovana dešavanjem u Brezi. U međusobnom razgovoru, tim primećuje da klinci nose "Politikin Zabavnik", tako da sam kraj radnog dana obeležavaju zajedničkom fotografijom koja će se vremenom naći u časopisu njihovog detinjstva...

         Dan V   [Konstrukcija krova]

…Predhodnog dana, podizanjem konstrukcije za I i II nivo, završen je obimniji deo posla, ali preostao je fizički zahtevniji poduhvat postavljanja rogova. Dok Vladica i Ana raščišćavaju teren, skidajući humus i formirajući krug pod osmatračnicom, Stefan i Luka uvode tesare u sve detalje i finese konstruktivnog sklopa, ali takođe i uče od njih na koji način se takav dizajn primenjuje u praksi...

                              ...Gotovo hirurškim zahvatom, tim uspeva da uklopi uglove i sklopi rogove kosih dvovodnih krovnih ravni. Zaključno sa nivoom III, konstrukcija za O:TVORENO OSMATRALIŠTE je postavljena i spremna za festivalsku radionicu. Zadovoljan učinkom, tim završava pripremni deo programa, iščekujući fine završne radove i druženje sa učesnicima...

       Dan VI   [Intermezzo - selo]

...Postavkom baze za predstojeći deo programa, grupa se vraća za Čačak da napravi mali trodnevni predah i pripremi nedostajuće elemente osmatračnice. Prvog dana pauze, Stefan odlazi kod ujaka Radoslava Stojića, ranije zaduženog za varenje elemenata Igrališta, uz čiju pomoć pravi metalne merdevine za Osmatralište...

         Dan VII   [Intermezzo - pijaca]

…Drugi dan pauze Luka i Stefan koriste za sakupljanje guma za žardinjere, odlazak na buvljak i kupovinu svega što nedostaje - šrafovi i lanac, farba i lak, krovna limena okapnica i medijapan za frontalne strane ptičijih kučica. Nakon nabavke, popodne se završava isecanjem i farbanjem dva jednakokraka trougla krovnih zabata...

       Dan VIII   [Intermezzo - dvorište]

…Dan pred polazak nazad na planinu, na festival, Luka odlazi u Beograd po ostale članove tima, dok Stefan i Ana provode u njegovom dvorištu, pripremajući programske elemente mobilijara osmatračnice: farbanje guma za vertikalnu baštu i kreiranje “autohtonog muzičkog detalja” ljuljaške...

                                                            /  1 / 2  /  

[zanimljivaekonomija]

"Er Srbija" prevezla tokom avgusta više od 300 hiljada putnika

Er Srbija, nacionalna avio-kompanija Republike Srbije, prevezla je tokom avgusta 2021. godine više od 300 hiljada putnika u redovnom i čarter-saobraćaju, preko matičnog aerodroma u Beogradu, kao i vazdušnih luka u Nišu i Kraljevu. Ostvareni rezultat predstavlja najveći broj putnika prevezenih za mesec dana u 2021. godini i nastavak je kontinuiranog rasta tokom letnjih meseci. “Er Srbija” je poslednji put prevezla više od 300 hiljada putnika tokom samo jednog meseca u pretpandemijskoj 2019. godini, koja je po svim parametrima bila rekordna za nacionalnog avio-prevoznika. “Izuzetno smo zadovoljni što se trend stabilnog rasta tokom prethodnih nekoliko meseci nastavio i u avgustu. Zabeleženi rezultati pokazuju da je iza nas veoma dobro i uspešno leto. S druge strane, svesni smo da se situacija u vezi sa pandemijom korona virusa u pojedinim zemljama pogoršava, kao i da se sve češće reaktiviraju ograničenja u putovanjima. Iz tog razloga, planovima za naredni period pristupamo sa dozom opreza, fokusirajući se na pažljivo praćenje razvoja situacije i brzo reagovanje u skladu sa aktuelnim merama i tražnjom na tržištu”, izjavio je Jirži Marek, direktor komercijale i strategije u “Er Srbiji”. Srpska nacionalna avio-kompanija od početka letnje sezone beleži konstantan rast broja putnika. U julu je prevezeno 63 % više putnika nego u junu, dok je junski rezultat bio za 68 %o bolji u odnosu na maj. Zahvaljujući rekordnim rezultatima tokom maja i juna ove godine, Er Srbija je u drugom kvartalu 2021. na beogradskom aerodromu zabeležila tržišni udeo od 52 %, što predstavlja rast od čak 9 % u odnosu na drugi kvartal rekordne 2019. godine.

Izvor: srbija.travel

[duskomijatovic]

Život i smrt vojvode Koste Pećanca  -3-

Po potpisivanju ugovora u Londonu, mir nije dugo potrajao. Samo mesec dana kasnije nastavljene su ratne operacije, ali ovoga puta između saveznica u prethodnom ratu. Drugi balkanski rat izazvala je Bugarska napadom na Srbiju i Grčku kojima se odmah pridružila Crna Gora, a kasnije Rumunija i Turska.

Kosta Pećanac učestvovao je i u Drugom balkanskom, ili kako ga je on nazivao bugarskom, ratu. O tome nije ostavio nikakvih pisanih svedočanstava, osim konstatacije da je bio učesnik turskog, bugarskog i austrijskog rata.1 Njegov ratni učinak ostvaren je u Moravskoj diviziji drugog poziva Treće armije, pa ćemo stoga pobrojati njene borbe protiv bugarske vojske. Bugarska Četvrta armija iznenada je napala na srpske predstraže Druge i Treće armije u zoru 30. juna.

O tom iznenadnom napadu jedan srpski vojnik je zabeležio: "Noću između 16. i 17. juna udarili su Bugari na nas. Stražar koji je bio kod topova čuo je pucanj i odmah javio komandiru. Komandir je naredio da sva posluga ode kod topova, a konjovoci da spreme konje, dignu šatore i ostalu opremu. /.../ Bio je još mrak. Čim se razvidilo, komandir je video na dogled, a i mi smo videli golim okom - svo brdo na kome smo bili pritisla je bugarska vojska koja je nastupila na brdo. /.../ Mi smo počeli da pucamo, a VI puk je tek izlazio iz šatora jer je bio iznenađen. Mi smo tukli kosu. Tu je mnogo Bugara ostalo mrtvih, ali su ipak drugim kosama nastupali. Pešadija nije mogla posesti rovove jer su ih Bugari već bili zauzeli. Pešački rovovi su bili prazni jer pešaci nisu imali vremena da njima priđu."

Bregalnička bitka

Borbe su se vodile na frontu od Kitke na Osogovskoj planini, duž Zletovske reke, Bregalnice, Krive Lakavice do železničke stanice Udovo, a u vojnoj istoriji poznate su pod imenom Bregalnička bitka. Bugarski vojnici nastavili su sa napadima na srpsku vojsku i sledećeg dana, ali su bili proterani uz osetne gubitke. Posle neuspešnog napada, Bugari su uputili parlamentarce da traže primirje. Srpska strana je to odbila i borbe su nastavljene.

Sutradan, Treća armija prešla je u napad i proterala bugarske vojnike na levu obalu Bregalnice. I sledećih pet dana smenjivali su se napadi jedne i druge strane. Kada su srpske trupe 8. jula prodrle do neprijateljskih položaja, nisu naišle na vojnike pošto su oni u međuvremenu napustili položaje. Moravska divizija drugog poziva zauzela je 17. jula Crni Kamen, gde je zadržana vrlo jakom vatrom sa Kiselice. Za to vreme leva kolona divizije zaobišla je visove kod Dulice da sa severa napadne bugarske položaje kod sela Kalimanci.

Posle teških borbi Moravska divizija uspela je da posle šest dana zauzme Kiselicu i odbaci Bugare na položaj kod Grljana. U napadima se posebno istakao drugi puk prvog poziva. Puk je 29. jula nekoliko puta jurišao, zauzimao bugarske rovove a potom u neprijateljskim protivjurišima bio vraćan. Zbog pokazanog junaštva puk je bio nazvan gvozdeni. Poslednje napade na utvrđene bugarske položaje srpska vojska izvela je noću 29/30. i 30/31. jula, opet bez uspeha. Neuspeh Treće armije objašnjavan je jačinom utvrđenih položaja i brojnom nadmoćnošću Bugara (sedam srpskih prema devet bugarskih pukova).

Bugarska vlada je 30. jula zatražila primirje. Luka Stević je zapisao: "Najedared su se digle bele zastave kod Bugara. Neko je govorio da hoće da se predaju, neko je mislio da je prevara. Mi smo odmah stali i iskopali utvrđenja. Najedared su došli parlamentarci i kazali da je zaključeno primirje. Naši su očekivali da od komande stigne obaveštenje. Malo je prošlo, a ordonans je stigao iz divizije i doneo zvaničnu depešu koja je nama saopštena. Mi smo odmah naložili vatre i pekli ovce koje smo danju zaplenili. Tu smo bili cele noći. Odatle su se videle sve bugarske vatre tako da se videlo vatri koliko je na nebu zvezda. Posle podne 27. stiglo je poluzvanično obaveštenje da je zaključen mir, a uveče je stiglo zvanično. Vojska je bila mnogo vesela.

Emocije suverena

Cele noći su vojnici igrali i pevali." Po podne 31. jula vojnicima je pročitana naredba komandanta Treće armije, generala Božidara Jankovića da je zaključen mir. U naredbi je objašnjeno "kuda su ostale granice" Kraljevine Srbije i istaknuta zahvalnost kralja Petra Karađorđevića srpskoj vojsci. Veoma dirljivo obraćanje srpskog suverena izazvalo je jake emocije "tako da je u svakog vojnika sijala suza". Ratne operacije prekinute su 31. jula u podne, a Drugi balkanski rat završen je potpisivanjem mirovnog ugovora u Bukureštu 10. avgusta 1913. godine.

Srpska vojska nije se dugo odmarala, jer je već u septembru došlo do upada albanskih četa u zapadnu Makedoniju.2 U početku su to bile "čarke" na graničnoj liniji duž Crnog i Belog Drima, koje su brzo prerasle u prave borbe. Albanci su u borbama protiv vojnika Kosovske i Vardarske divizijske oblasti, koje su činili 10. i 19. puk, pobili na veoma svirep način više od 1.000 vojnika i ušli u Debar, Strugu i Ohrid. Napali su i na Gostivar, ali nisu mogli da ga osvoje. Na ovaj upad srpska Vlada i Ministarstvo vojno reagovali su tako što su novooslobođena područja proglasili ratnom zonom, u kojoj je uvedeno ratno stanje i radio preki sud, objavili delimičnu mobilizaciju (dve divizije i tri pešadijska puka) i naredili da se preduzmu operacije radi izbacivanja neprijatelja sa teritorije Kraljevine Srbije.

U vojnim operacijama, srpske trupe su za desetak dana proterale Albance iz zemlje i ušle u Elbasan i još neke strategijske tačke u pograničnim delovima Albanije radi zaštite sopstvene teritorije. Nemamo konkretne podatke kojima bismo potkrepili učešće Koste Pećanca u ovoj akciji. Poznajući njegov karakter i temperament, možemo samo pretpostaviti da je, ako već nije bio obuhvaćen mobilizacijskim spiskom, dobrovoljno otišao da bi se borio protiv "Arnauta" koji su mu u detinjstvu naneli mnogo bola pobivši mu roditelje.

Austro-Ugarska Monarhija je 28. jula 1914. godine objavila rat Kraljevini Srbiji. Kao povod poslužio je atentat na prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu na Vidovdan iste godine. Uzroci izbijanja sukoba bili su mnogo dublji i započeli su znatno ranije.

Srpska vlada je, očekujući da će joj Austro-Ugarska objaviti rat, naredila 26. jula opštu mobilizaciju. Mobilizacija srpske vojske izvedena je do 30. jula, a koncentracija od 31. jula do 9. avgusta. Mobilisano je oko 250.000 boraca u operativnoj vojsci i oko 150.000 ljudi u pozadini (kadrovski pukovi, regruti, obezbeđenje prema Albaniji). Uloga glavnih srpskih snaga bila je da pod zaštitom isturenih delova, Treće armije i Užičke vojske, "izvrše strategijski doček", i da, saobrazno razvoju situacije, ofanzivno dejstvuju kada neprijatelj bude prelazio granične reke. Zbog toga su glavne snage grupisane dublje u unutrašnjosti zemlje da bi se mogle pravovremeno upotrebiti na svakom od verovatnih pravaca neprijateljskog napada.

Redovan vojnik

Na početku Prvog svetskog rata Kosta Pećanac je sa svojih 35 godina bio čovek u ranom zrelom dobu i punoj snazi. U ratnim operacijama koje su usledile leta 1914. borio se kao redovan vojnik. Bio je narednik u drugom puku Moravske divizije drugog poziva. Izvori prvog reda kojima smo raspolagali ne nude podatke o borbama u kojima je narednik Pećanac učestvovao.

O njegovom ratovanju nalazimo podatke u sekundarnim izvorima. U posleratnom obraćanju regentu Aleksandru, četnički vojvoda je napisao da je do propasti Srbije u jesen 1915. za "zasluge u borbama" imao sledeća "odličja": tri zlatne medalje za hrabrost, jednu za vojničke vrline i oficirsku Karađorđevu zvezdu IV stepena.

Front duž Dunava

Ovako formulisano, ostaje nejasno da li su ta odlikovanja bila nagrada Pećancu isključivo za ratne uspehe u Svetskom ratu ili ovaj impozantan spisak medalja3 uključuje i one koje je stekao za zasluge u ranijim četovanjima i ratovima. U svoje ratne uspehe Kosta Pećanac ubrojio je i akciju koju je izveo pri povlačenju srpske vojske preko Albanije. On je napisao da je, kao dobar poznavalac terena, preveo diviziju uz minimalne gubitke.

Budući da Kosta Pećanac nije u svojim naknadnim beleškama pisao o borbama u kojima je učestvovao, pobrojaćemo, pre svega na osnovu dosadašnje literature, bitke koje je vodila Moravska divizija drugog poziva. Austrougarska vojska je ofanzivu protiv Srbije započela 12. avgusta. Borbe koje su vođene u avgustu 1914. između austrougarske Pete i Druge armije i srpske Druge, Treće i delova Prve armije, poznate su pod imenom Cerska bitka.

Prva armija imala je u svom sastavu tri divizije: Drinsku diviziju drugog poziva, Dunavsku diviziju drugog poziva i Moravsku diviziju drugog poziva. Vojnici Prve armije, pod komandom generala Petra Bojovića, nalazili su se na prostoru Smederevska Palanka-Topola-Rača, a štab armije bio je u Rači. Ratne operacije započela je Peta austrougarska armija i u žestokom napadu uspela da odbaci Treću srpsku armiju.

Druga srpska armija morala je da priskoči u pomoć Trećoj armiji, koja je od Vrhovne komande 15. avgusta dobila naređenje da zadrži neprijatelja koji je nadirao dolinom Jadra. Prva armija dobila je naređenje da, uz obezbeđenje zaštitnih odreda brani liniju Palanka-Topola. Prvoj armiji je 12. avgusta naređeno da se prebaci zapadnije na prostor Aranđelovac-Lazarevac (dotadašnji prostor Druge armije), i pažljivo osmatra granični front duž Dunava.

Tri dana kasnije, načelnik Štaba vrhovne komande srpske vojske vojvoda Radomir Putnik naredio je da Prva armije produži sa pomeranjem na zapad u ulozi strategijske rezerve. Uveče je, noćnim bojem kod Tekeriša, otpočela Cerska bitka. Prva armija dobila je zadatak da danonoćno maršira prema Valjevu.

U Ubu je, po naređenju, zadržana jedna divizija, a u Lazarevcu dve ostale. Sledeće naređenje bilo je da se armija orijentiše prema Šapcu. Posle žestokih borbi, koje su potrajale oko desetak dana, srpske trupe nanele su težak poraz austrougarskoj vojsci.

Susedna Monarhija je novu ofanzivu započela 8. septembra. Prva armija držala je front na liniji Olujnik-Srednje-Nešino brdo-Gradina-Obadnjak i dalje desnom obalom Drine do Ljubovije. Šesta austrougarska armija imala je uspeha u borbi protiv Treće srpske armije, koja je branila planinski lanac duž Podrinja. Neprijateljska vojska iskoristila je brojčanu nadmoćnost, započela ofanzivu i u sledeća četiri dana naterala srpsku vojsku na odstupanje i ovladala planinskim masivom Boranje i Jagodnje.

Do 14. septembra Šesta austrougarska armija dostigla je liniju Gučeva i Sokolske planine i direktno ugrozila odbranu Valjeva i dolinu zapadne Morave. Srpska vrhovna komanda je, da bi zaustavila dalji prodor Šeste armije, ojačala levo krilo Treće armije i Užičku vojsku i prikupila Prvu armiju u rejonu Pecke za udar u bok i pozadinu austrougarske Šeste armije. Na desnom krilu austrougarskih trupa Treća armija je 17. septembra potisla 15. korpus na greben Gučeva i Boranje. Na toj liniji su vođene teške borbe do 25. septembra, kada su se obe strane zbog velikih gubitaka ograničile na odbranu. Taj rovovski rat trajao je 55 dana i vođen je na frontu dugačkom 17 kilometara, od Loznice do sela Carigrada i Perine.

Treći upad austrougarske vojske u Srbiju usledio je 6. novembra. Prva armija je tada bila raspoređena na liniji Gukoši-Mednik-Baćenac-Ruda-Maljen. Posle bitke na Drini, srpska vojska je 8. novembra otpočela opšte povlačenje Prve, Druge i Treće armije na nove položaje na desnoj obali reke Ljig i Kolubare sa osloncem na planinsku gredu Povlen-Maljen-Suvobor-Rajac-Prostruga-Kremenica.

Trojica na jednoga

Prva armija trebalo je sa linije: selo Soldatovići-Petrina stena-Petrov vis-Dugo-Proslop-Bare da brani pravac Pecka-Valjevo. Na frontu Prve armije, koji nije bio zaštićen rečnim tokovima, operativna situacija se iz dana u dan pogoršavala. Na tri njene zamorene divizije napadalo je šest neprijateljskih. Neprijatelj je 21. novembra zauzeo Mednik i Baćenac i prinudio komandanta Prve armije da povije centar i levo krilo na planinsku gredu Prostruga-Rajac-Suvobor, ostavljajući na Maljenu jedan odred od šest bataljona i pet topova.

Vrhovna komanda je zaključila da se kritična situacija na frontu Prve armije može popraviti samo protivofanzivom ostalih armija i Užičke vojske. Neprijatelj je 24. novembra nastavio sa uspešnim borbama, prisilivši Maljenski odred da se uz teške gubitke povuče na jug. Tri dana kasnije odbacio je desno krilo Prve srpske armije na liniju Golubac-Klaća, zauzeo Šiljkovu glavu, probio centar odbrambenog fronta armije i stigao do suvoborske grede. Novopostavljeni komandant Prve armije general Živojin Mišić odlučio je da povuče Prvu armiju, ali se sa tim nije složio vojvoda Putnik. Na zahtev generala Mišića levo krilo Prve armije produžilo je preko Galiča do Visoke glavice radi tešnje veze sa užičkom vojskom.

Naredba đenerala

Time je zatvoren prazan međuprostor između Prve armije i Užičke vojske od oko 15 kilometara u vazdušnoj liniji, koji je omogućio neprijatelju da sa severa obiđe Ovčarsko-kablarsku klisuru, izbije u dolinu zapadne Morave i ugrozi kolubarsko-suvoborsku odbrambenu liniju srpske vojske. Ovo odobrenje za povlačenje Prve armije na položaje kod Gornjeg Milanovca prinudilo je vojvodu Putnika da donese odluku o napuštanju Beograda i povlačenju ostalih trupa na liniju Varovnica-Kosmaj-sibnički položaji-Medvednjak-Vagan-Lelečka bara-Stražara-Lipa-Galič-desna obala reke Bjelice.

Đeneral Mišić naredio je da se 3. decembra pređe u napad, grupišući jače snage na desnom krilu neprijateljskih trupa. Sa time se složila Vrhovna komanda naredivši Drugoj i Trećoj armiji i Užičkoj vojsci da 3. decembra pređu u ofanzivu. Od 3. do 5. decembra Prva armija ovladala je celim suvoborskim grebenom. Druga i Treća armija i Odbrana Beograda, uprkos ogorčenog otpora, prinudile su austrougarsku Petu armiju da se noću 14/15. decembra povuče na levu obalu Save. Srpske trupe su ujutro 15. decembra ušle u Beograd, čime je završena Kolubarska bitka i iz Srbije proterana neprijateljska vojska.

Nemci nadiru

Do jeseni 1915. godine nije bilo značajnijih sukoba. Na granici Srbije prikupljana je u septembru vojska Centralnih sila, nemačka 11. armija u južnom Banatu i austrougarska Treća armija u Sremu i severoistočnoj Bosni.

U zapadnoj Bugarskoj okupljali su se vojnici Prve, a južnije od nje Druge armije. Ovim trupama, koje su po nekim procenama brojale oko 800.000 moderno naoružanih vojnika, komandovao je nemački general feldmaršal August fon Makenzen. On je planirao da sa svojim ljudstvom izvede koncentričan napad na Srbiju.

Taj napad združenih armija otpočeo je 6. oktobra. Sutradan je izvršena glavna operacija forsiranja graničnih reka Save i Dunava. Sedam dana kasnije i Bugarska je bez zvanične objave rata napala srpsku vojsku u noći između 14. i 15. oktobra. Prva armija nalazila se na zapadu, očekujući napad neprijatelja iz Bosne. Pred nadmoćnim neprijateljem srpska vojska započela je povlačenje ka jugu. Po naredbi srpske Vrhovne komande od 15. oktobra Prva armija povlačila se prema Ćupriji. Ni tu nije bio kraj. Povlačenje je nastavljeno do Kosova, kada je Vrhovna komanda naredila da se srpska vojska probije kroz Crnu Goru i Albaniju. Srpska vlada je u povlačenje krenula 24. novembra i posle pet dana stigla u Skadar. Vrhovna komanda krenula je dva dana kasnije za vladom, a u Skadru je bila 6. decembra.

Glavnina vojske povlačila se sporije zbog velikog broja civila koji je takođe odstupao. Povlačenje se odvijalo u tri pravca. Prvi pravac bio je: Peć-Andrijevica-Podgorica-Skadar, drugi: Prizren-Ljum-Kula-Spas-Fleti-Puka-Skadar-Lješ i treći: Prizren-Ljum Kula-Piškopeja-Debar-Elbasan. Krajem decembra glavnina vojske i civilno stanovništvo koje se odlučilo na povlačenje, stigli su na prostor Skadra i Drača. Posle skoro mesec dana kretanja, srpske trupe morale su da produže još 160 kilometara po močvarnom i malaričnom zemljištu do Valone, gde su saveznici organizovali prihvat i snabdevanje. Tada je odlučeno da se srpska vojska najpre prebaci na Krf i Bizertu, a posle reorganizacije na Solunski front.

Povlačenje

Pećanac se sa svojom divizijom povlačio preko Albanije, ali je o tome ostavio malo podataka. Zabeležio je da mu je "najveće delo" za vreme odstupanja srpske vojske bio "spas" Moravske divizije drugog poziva kod sela Spas u Albaniji. Vojvoda je zapisao da su mu tadašnji pukovnik Ljubomir Milić i đeneralštabni pukovnik Danilo Kalafatović poverili da predvodi celu diviziju u odstupanju. Kao dobar poznavalac terena, uspeo je da broj nastradalih tokom povlačenja bude minimalan ("svega tri do četiri žrtve /.../ do obale Jadrana"). Pri tom je "spasao ropstva i sigurne smrti" doktora Žerajića i 40 vojnika, koje su Arbanasi zajedno zarobili.

Put ka Prištini

U štabu Moravske divizije drugog poziva bio je doktor Jovan Hadži-Vasiljević. On je vrlo detaljno opisao odstupanje preko Kosova i potom njen put kroz Albaniju do luke Drač.4 Na osnovu ove knjige može se vrlo detaljno rekonstruisati put kojim se Moravska divizija drugog poziva povukla preko Albanije. Od nekadašnje pogranične karaule Lisica divizija je krenula ka Prištini i u grad stigla 6. novembra 1915. godine. Iz Prištine došla je u Lablje selo, a potom preko Ribara i Krajišta išla do Crnoljeva. U Suvoj Reci vojnici su 11. novembra dobili zapovest da će njihova divizija biti zaštitnica srpskih trupa, a dalji pravac kretanja određen je prema Đakovici.

U ovaj grad divizija je stigla tri dana kasnije, a 18. novembra krenula je u odstupanje preko Albanije. Prvo odredište do kojeg je trebalo da stigne bilo je mesto Puka u Albaniji. Doktor Hadži-Vasiljević je o ovome "zlu" pisao: "Naš vojnik, ponositi pobedilac Turske na Kumanovu i Bitolju, i Austrije na Beogradu, Suvoboru i Kolubari poći će u Albaniju gotovo na milost i nemilost, gladnih, golih i bosih, poludivljih Arnauta, koji, bez vere i narodnosti, više žale metak nego čoveka, samo zbog onoga što čovek nosi na sebi i sa sobom".

Najteži sukob

Vojnici Moravske divizije dobili su 16. novembra suvu hranu za šest dana. Trebalo je da od Đakovice do Puke stignu u pet etapa: Golijat, Spas, Mgule, Brdeti i Puka. Teškoće su odmah nastale sa Albancima, koji su se neprijateljski odnosili prema srpskoj vojsci. Najteži sukob desio se kod sela Spas 19. novembra. Lokalni Albanci su, dobro zaštićeni iza kamenja i drveća, napali iznenada na kolonu srpske vojske. Srbi su se ubrzo snašli, organizovali i počeli da uzvraćaju vatru. Komandant zaštitnice je u kritičnom trenutku poveo sa sobom Kostu Pećanca, koji je bio komandir bombaškog odeljenja.

Hadži-Vasiljević piše: "Čim sam Pećanca spazio, pozvao sam ga da uzme nekoliko boraca i da se krene uz jedan potok, gore, da odande dejstvuje protivu ovih bandita. S mukom su se borci puzali uz ovaj potok. I oni su doprineli da Arnauti odstupe." Kod Spasa je poginulo 11 srpskih oficira, među kojima i komandant trećeg puka dr Todor Pavlović, i preko 100 podoficira i redova. Iz drugog puka nastradali su: podnarednik Đorđe Gavrilović i redovi Nikola Jovanović, Sotir Zdravković, Metodije i Krsta Danilović i Dimitrije Stanković.

Trinaest oficira bilo je ranjeno.5 Po proceni doktora Hadži-Vasiljevića, Albanaca je bilo od 70 do 80 meštana, ali su vrlo uspešno izveli prepad i iznenadili srpsku vojsku u povlačenju. Na ruku Srbima išlo je toga dana blago vreme, mraz je popustio pa su se kretali brže i lakše. Da toga nije bilo, smatra da se ni polovina vojnika divizije ne bi mogla spasti. Kada su Srbi umakli van domašaja albanskih pušaka, brzo su se povratili i raskravili, počeli da registruju jutrošnji događaj i da ga svako procenjuje po svom shvatanju. Katastrofa koja ih je zadesila, imala je, ako se tako može reći i svoju "dobru stranu" jer je vojnike "izjednačila /.../ više no išta do sada".

Porodica Koste Pećanca je na početku Prvog svetskog rata bila u Kuršumliji. Jedna fotografija koja je nastala za vreme rata, moguće u proleće ili leto 1915, prikazuje porodicu sa troje dece (Milovana nema na fotografiji), majku Sofiju i oca Kostu u vojničkom odelu. Otac drži oružje, dok majka nežno i pokroviteljski pridržava najmlađe dete, kćerku Milicu, koja sedi u fotelji. Kosta sedi među decom, a Sofija i njena sestra Aleksandra stoje.

Očigledno je u vreme nastanka ove fotografije ratnik bio na kratkom odmoru. Deca su obučena u moderna odela koja im je kreirala majka. Najmlađi sin Milan je dugokos, kao devojčica. Verovatno se Sofija nije mogla osloboditi navike da je on dugo bio zamena za kćerku. Kćerka Milica, kao prava dama, nosi kapicu i cipele, na kaputiću ima cvet bez obzira na to što je dvogodišnjakinja. Zahvaljujući Sofiji, deca izgledaju lepo i otmeno, kao iz najbogatije građanske kuće.

Bolest

Kada je krajem oktobra Kosta Pećanac, kao redovan vojnik srpske vojske, krenuo u odstupanje prema jugu, Sofija Pećanac je sa decom ostala u Kuršumliji. Još pre povlačenja srpske vojske, u septembru 1915. iznenada se razboleo najstariji sin Milovan, sedmogodišnjak, koji je do tada bio zdravo i napredno dete, od neke teške bolesti. Kako je kasnije pričala majka, on se po svoj prilici razboleo od tifusa i nije mu bilo leka. Sahranjen je na kuršumlijskom groblju. Otac je pre povlačenja saznao za tragičnu sudbinu svoga prvenca.

Krajem oktobra 1915. u Kuršumliju su ušli bugarski, a nekoliko dana kasnije i austrougarski vojnici. Bugarska vojska zavela je okupacionu vlast u gradu, dok su carsko-kraljevski soldati svratili samo u prolazu u varošicu pod Samokovom. Nekoliko vojnika crno-žute monarhije su, početkom novembra prolazeći kroz Kuršumliju, naišli pored kuće porodice Pećanac. Zakucali su na vrata, verovatno u nameri da nešto upitaju ukućane.

Sofija ih je dočekala na vratima, držeći u naručju kćerku Milicu. Carsko-kraljevski vojnik pitao je nešto ženu, što ona nije razumela. On se naljutio što nije dobio odgovor, istrgao joj dete iz naručja i bacio ga na pod. Nesrećna majka je dugo tešila prestrašeno dete od napada plača. Ali, to nije bilo sve. Usled jakog udarca, Milica je dobila krvarenje, koje nikako nije prestajalo. U ratno vreme se do lekara teško dolazilo, pričala je kasnije Sofija Pećanac. Detetu nije bilo spasa i umrlo je na rukama svoje majke. Sofija i Kosta Pećanac su tako, sticajem nesrećnih okolnosti, za nepunih dva meseca izgubili dvoje dece.

Izveštaj

Kosta Pećanac se krajem 1918. godine vratio u Kuršumliju. Tamo su već bili njegova supruga Sofija i sin Milan. Četnički vojvoda Kosta Pećanac je po povratku srpske vojske i okončanju rata podneo izveštaj Vrhovnoj komandi o svom radu.1 U srpskoj Vrhovnoj komandi je izgleda postojalo podeljeno mišljenje o izaslaniku sa Solunskog fronta. Tako je vojvoda Živojin Mišić na početku 1919. objasnio zašto je baš Kosta Pećanac izabran za emisara: "Izbor je pao na Kostu Pećanca, starog i oprobanog četnika, a uz to i ozbiljna čoveka".2 Isti vojvoda u izveštaju ministru vojnom od 13/26. januara 1919. godine, naglašava: "Iz izveštaja njegovog (Pećančevog) vidi se da se je on zaista i opirao opštem ustanku i da je na njega bio prinuđen silom okolnosti".

Optužbe

Vojvoda Petar Bojović, za razliku od Mišića, optužio je Vrhovnoj komandi Pećanca za podizanje ustanka i masovno stradanje stanovništva po njegovom ugušenju. On je čak predložio istragu o radu Koste Pećanca, jer je sumnjao da su Bugari sa njim imali neki dogovor i "ubijali žene i ljude tražeći srpske komite, ali ne i Pećanca"4.

Bojović je pokušavao da dokaže da se Pećanac u Toplicu prebacio bez njegovog naređenja i znanja. Međutim, prema neobjavljenim memoarima ađutanta kralja Aleksandra, vidi se da je upravo Bojović u svojstvu načelnika štaba srpske Vrhovne komande tražio od francuske glavne komande avion za prebacivanje Pećanca radi podizanja ustanka u Toplici. To je konstatovala i anketna komisija. Kao što se vidi vojvoda Mišić, koji nije bio uključen u akciju slanja Pećanca u Srbiju, imao je mnogo bolje mišljenje o četničkom vojvodi nego vojvoda Bojović.

Da li je Petar Bojović iz straha da bi ga neko mogao pozvati na odgovornost svesno napisao ovakav izveštaj i optužio Pećanca za nešto što nije mogao izričito potkrepiti dokazima? Ili je hteo da Pećancu još jednom imputira veze sa Crnom rukom i njihovim planovima da iskoriste četničku akciju za navodni obračun sa regentom Aleksandrom i vladom. Bilo kako bilo, optužbe vojvode Bojovića su bile veoma teške, te je Pećanac morao da se brani i dokazuje nevinost tvrdeći da je za svoju akciju imao direktnu vezu sa Vrhovnom komandom.5

O krvavoj pobuni na jugu Srbije vlada u izbeglištvu, kao i poslanici Narodne skupštine, već je u toku rata vodila razgovore.

Rezolucija

Raspravljajući o pobuni na jugu Srbije, na svom 93. redovnom sastanku, održanom 12. aprila 1918. na Krfu, srpska Narodna skupština je, posle referata ministra unutrašnjih dela Ljube Jovanovića i diskusije koja je usledila, izglasala, prelazeći na dnevni red, sledeću rezoluciju: "Narodna Skupština je saslušala sa grozom i dubokim bolom saopštenja vlade o strahotama i užasima, počinjenim u Južnoj i Istočnoj Srbiji od strane Bugara, i klanjajući se sa pobožnim poštovanjem senima nevinog srpskog sveta stradalog za svoje ime, žali što ceo strani svet, i prijateljski i neutralni, nije već upoznat sa ovim divljaštvom i zverstvima Bugara, kojima ima malo ravnih u istoriji hrišćanskog perioda.

[bumboclaatuniverse]

Marko.

potiče od latinske reči Marcus što znači ratnik i od rimske mitologije, od reči Mars po kom su nazivali boga rata. Takodje postoje tvrdnje da je nastalo od reči mas,maris što znači muževan. Sve u svemu, ovaj Marko je sve. On je okean. Nežnost satkana od plavetnila jata. Topli okean mog zivota. Avanturistista mračnih dubina. Veliko jato riba koje mirno love svoj plen ne zaustavljajući se do cilja. Mesec i sazvezdja, plavo i crveno, balada i rok. Dva sveta u jednom biću. Ratnik i romantik bore se za presto nekog velikog novog egzotičnog ostrva. Uzburkane misli i duboke tamne oči iskrenosti i ljubavi. Dlanovi Mede i zagrljaj dugačak kao krila,kilometrima, a toplina nekoj Ikarevoj. U tim dubinama okeana je lepršavo, tirkizno i vanzemaljski. Koralski odsjaj ispod meseca koji se ljubi sa okeanom. Marko. Hiljade života koji se prepliću igrajući nove ritme gusarskog šaha. Otkucaji veličine stotine ajkula. Hrabrost kakvu pučina još nije oborila. Biser osmeha i moja mirna luka. Požrtvovan kit na površini okrutnog okeana. Korali kojima se ceo svet divi. Najlepše nešto što je svet video, i sve to u jednom. Zagrljena u hladnoj noći spokojno lezem u krevet jer je kraj mene zaspao jedan ceo svet. Marko. Svakome u životu želim takvog Marka.