#mastanje

[lifeinbooks]

Naravno da nisam princeza, to sam bila samo u jednim rukama. Nekad mi se čini da sam od tada sama sebi i zmaj i vještica i kletva, jer sve ću ih iz života otjerati maštajući zauvijek samo o tebi.

[suck-itaand-see]

19.10.2020. 4:35 PM

,,Sad imam sve, ja imam sve al' znam jedino nedostajes mi ti.''

Falis mi. I ne, to nije ono nedostajanje kao kada znas da ce nesto doci i imas tu cudnu euforiju u sebi i gura te kroz svaki sledeci, jos tezi dan, nego onaj prethodni. Fasciniras samu sebe koliko uspesno uspevas da izadjes na kraj sa tim tako prokleto teskim danima. Nekad se cini da ih ni ne prozivis, samo se trudis da ti sati lete kao minute i onda kada legnes uvece u krevet - cestitas sebi kako si dosla do kasnih sati i kako je prosli dan zavrsen. Jedva cekas naredno jutro, a onda tada, jedva cekas da opet padne mrak.. i tako dan za danom i onda osvane taj jedan, kljucni, koji da energije da se taj vrtlog nastavi i ne proguta te. Ali nazalost, tebe ne mogu docekati. Da bih tebe ponovo pronasla morala bih ovako da se guram kroz ceo zivot gubeci svaki dragoceni trenutak koji je mogao biti lep, ali nisi tu. I mastanje da na kraju ove egzistencije, cekas me ti sa pruzenim rukama i padam ti u zagrljaj i ostajem tu zauvek. Plasim se da moja masta prelazi u paranoicno stanje svesti da ne umem vise razlikovati cinjenicu od realnosti i plasim se da mi neko dokaze suprotno od onoga sto sam zamislila. Uzaludni zivot- tako bih nazvala ovaj svoj. Samo cekam kraj da te opet dodirnem, a negde tamo u delicu mozga, postoji sumnja u ovu zamisao. Tako zelim da je ovo cinjenica i realnost. Jer samo to mene odrzava. Mehanizmi uz pomoc kojih imam strpljenja cak do kraja svog zivota da cekam svakako su od velike pomoci, a oni su uglavnom u ljudskom obliku.. Njima sam zamenila tebe, kroz njih dolazim do delica tebe koje si zauvek odnela sa sobom. Svesna sam da te trazim u svim bicima i da te uspevam iskreirati u ljudima koji su ti dosledni. Zivim te kroz postupke drugih. I uvek samar realnost, da te niko nikad nece zameniti. Ali i moja prokleta nada, mozda te bas ona ovaj put zameni.

[malidjavolak]

Oprosti mi...💔💔💔

Pre 8 godina,bas ovde sam pisala o tebi i nama...koliko samo suza smo pustili,zbog onoga sto nam se cinilo nemogućim...odustajali i u isto vreme se borili za nas a nismo znali kuda ce nas sve to na kraju odvesti..sedeli sklupcani u jednom kutku zagrljeni i raspadali se..secas se?Sav onaj strah koji sam imala da te ne izgubim..ipak sam morala da te pustim u jednom trenutku 💔Posle svih borbi uspeli smo zajedno..Bila sam spremna dati svaki deo mene i dala sam tebi..sve sto sam imala predala sam tebi..i kad su me gazili,i kad su drugi pricali najgore o meni i mojim postupcima..nisam marila...zrtvovala sam sve radi tebe,radi nas..Zelela sam da izgradimo tu nasu bajku...i izgradili smo..dala sam ti svu svoju ljubav i mastanje koje sam imala..htela sam samo da te usrecim da te vise ne boli..branila te kada su drugi pricali lose o tebi..a samo sam ja znala ko je osoba koja je pored mene...ono sto nisam shvatala je da sam zanemarivala tebe u nekim postucima..Danas posle toliko godina..mogu reci me je stiglo to..Upropastila sam ono sto sam najvise volela u svakom svom trenutku..Ubila sam njega,a onda i nas...a na kraju svih ovih godina cega sam se plasila desilo se 😭Boli me kao nikada do sada..Ruku koju mi je dao pre 8 godina kada sam bila na dnu,danas sam tu ruku ispustila..i ponovo sam ostala sama na dnu 🖤 ovog puta osecam se kao da nemam izlaza...osecam da ga gubim ponovo..ali ovog puta zbog mene..osecam se ponovo sama,izgubljena u svom haosu..osecam tu njegovu bol u ocima,a u isto vreme i tu hladnocu prema meni...mozda sam i zaslužila..navikla sam da ceo zivot nekako uvek istrpim bilo sta radi drugih..ovog puta je drugačije..ovo je neko ko je ceo moj svet,moj uzdah,moja nada..moj zivot...sve me boli iznutra,vristim na glas kad sam sama...taj bol koji osecam.volela bi da samo nestane..jer ne mogu da izdrzati...boli kao nikada do sada...spremna sam na sve radi njega makar me to kostalo zivota...jer zivot bez njega nema smisla..i neznam ni sama sta vise da radim..da mogu sve bih izbrisala,deo gde sam ga najvise povredila a nisam znala...znam samo da mi fali svaki trenutak snjim,svaki zagrljaj,svaki poljubac svaki smeh sa njim...osecam kao da sam za postala za njega eto samo jedna osoba koja je tek tu pored njega..svaki put trazim onaj pogled neznosti ali ne vidim😭🙁Plasim se..ne zelim ponovo da ga izgubim..ne ovaj put..ne kada vec imamo nesto sto smo stekli svih godina..znam samo da osecaj krivice koji imam nikad necu moci izbrisati..i ubija me iz dana u dan polako..

Ps.Oprosti mi za sve..Ako nekada budes citao znaj da sam te volela vise od svega i dan danas..i da sve ovo sada vise nema svrhe ako ne uspem da te vratim i ako te izgubim.

VTPKGSS🕊🕊🕊

[leonagatic-blog]

Koji ti je cilj? #zivot #inspiracija #motivacija #misaodana #osobnirazvoj #sreca #trud #borba #stih #poezija #izreka #volja #pozitiva #napredak #uspjeh #dobrota #ego #neodustajanje #misli #ljubav #romantika #ljubavnicitati #mastanje #neodustaj #knjigaistina #sadasnjitrenutak #odlucnost #mir #zadovoljstvo #upornost

[deafeningcomputercoffee]

31.3.2020.

Osjecam ogromnu krivnju kad sam u blizini Zorane. Ne znam odakle dolazi i plasi me. Plasi me suocavanje s krivnjom.

Osjecam ogroman teret na srcu. Mislim da je to strah od zivota, od promjene. Ne znam sta da radim s tim.

Zamjeram mami sto me ne voli uvijek. Bijesan sam ko pas kad je vidim. Vidim da je i ona bijesna isto. Njen bijes me jako plasi. Ocajnicki trazim ljubav od mame ili Zorane i zamjeram im u isto vrijeme jer me ne vole. Krivnja je zajebana stvar.

Tesko mi se suocit sa krivnjom. Ne znam kako.

Tesko mi je ostat u disciplini 2 dana a da to ne postane vojska. Ne dopustam si nista, nikakve ugodjaje jer ih ne zasluzujem.

Osjecam krivnju dok ovo pisem. Mjehur me boli, prdim krivnju i na srcu mi je ogroman teret. Moje srce je tuzno. Ja sam tuzan i treba mi ljubav. Treba mi majcinska ljubav. Treba mi da me se pazi i mazi barem 3 puta dnevno.

Ne mogu se izrazit. Bojim se Zoranine reakcije. Bojim se ostavljanja. Bojim se osude i ne osjecam se sigurno sa Zoranom. 

Njena nezadovoljstvo me plasi jer imam potrebu ucinit je sretnom.

Preuzimam odgovornost za njene osjecaje. Kriv sam jer to radim. Ne znam se pobrinut za sebe.

Kriv sam jer se moj brat ubio. Mogo sam ucinit nesto da ga spasim! Ali ja sam bio prezauzet sa svojim jadom. O brate moj, volim te. Oo volim te ljubavi moja. Nadam se da si dobro. Falis mi jebemu mater. Falis mi u kurac. Fali mi nase smijanje i zezanje. Fali mi tvoj zagrljaj.

Pokusavam se nosit sa svijetom i sobom ali mi je tesko jako.

U svima vidim sve svoje nedostatke i to mi je previse. Zamrznem se. Pobjegnem u mastanje i sanjarenje jer sam tu siguran. Siguran sam i ovdje, al se ne osjecam sigurno.

Ne osjecam se sigurno!!!!!!!!!!!!

Bojim se napada!!!!

Bojim se agresije!!!!!!

Bojim se sebe i emocija!

To je sve za danas. Krivnja je i dalje tu, pustam je da bude i pokusavam je promatrat objektivno. Tu je i grc nisam dovoljno dobar. Izludjuje me!!!!!!

Bijesan sam ko pas! Kriv sam. Ne mogu se izrazit. Ne mogu izrazit osjecaje. Bojim se.

[sannedosanjan]

Ti, ja, labrador i kucica u sumi.

Pogled, dodir i zagrljaj oko struka.

Zalazak sunca, stisak ruke i muzika.

Glasna tisina, miris pice i pidzama.

Neprespavane noci, podocnjaci i osmijeh.

Mastanje, zelja, zudnja.

....

[rehabing]

U sred brzog i prezauzezog dana zastanem i pomislim kako jedva cekam vece i mastanje pred spavanje.

[entuzijazam]

realno, ovaj blog i tumblr opcenito ne pomaze u realnom zivotu

ovdje samo svi plovimo u svojim mislima i kupamo se u svojim govnima, rijetko tko ima pozitivan approach ovoj platformi...sto je kinda tuzno jer sjecam se svojih pocetaka ovdje. ali nisam ni ja biser ni dijamant.

realno, doc ovdje mastat. i dopustit si mastanje u dozi dok ne pređe u nešto problematičnije

[seenpaticnaa]

prica o uzbudenju.

Goris. 

goris da ga poljubis

da ga jebes. 

goris od zelje.

da mu das sve,kako zapanjujuce

zatvori oci neznance

zamisli da si na svom sretnom mjestu

zamisli da goris od zara za njegovim dodirom

samo zamisli

da ti prilazi

pocinje da ti kozu dira

grubo te hvata za struk i vrat

pocinje da te ljubi i steze kosu

zeli te najjace na ovom svijetu

sada

u tom momentu

zeli te vise nego nju

sklanja te na zid,uzivas

goris

ljubi ti grudi i govori ti da je ovo jako dugo cekao

koliko si ti to dugo cekala,ljepotice?

smijes li priznat?

ne smijes,bojis se odgovora i sama

bojis se losih poteza i razocarenja

bojis se odlazaka i onoga sto se stalno desava

neka ovo bude drugacije

neka ovo bude ono sto se jednom ima

skida ti majicu,trga je sa tebe

baca te na krevet i skida ti hlace

goris djevojko

opusti se

sve

pocinje da ti svojom pravom muskom rukom dira tvoju sestricu

caroban trenutak

goris

skida se

i stavlja ti zavoj na oci

pocinje da te ljubi po cijelom tijelu

pocinje od usana

pita te da mu pricas najvecu fantaziju

sta god kazes,tu te dirne

umires

jer volis

a umires

to nije lose umiranje

to je zivljenje

zivis strast i ljubav

muci te i nece da uradis ono sto dugo cekas

cekala si to 

jako dugo

5 godina dugo

misli i mastanje

tu je

pocinje

stavlja ti svog najboljeg druga,na to odabrano mjesto

sudeno mjesto

umires

ti si djevojko,zvanicno umrla

to je bilo najljepse umiranje do sad

[lifeinbooks]

imam svoj mali svijet i oko njega kineski zid

[eksperimentala]

Hladni zrak, jedna noc, mastanje o nama, o perfektnim momentima, kojih nece biti, Hladni mi, tako hladni.

...

[xdreamzzzx]

Veza na daljinu ? - Naravno da je moguce. Radi se o posebnoj ljubavi. Sve pocne sasvim slucajno. Upoznas osobu na drugi nacin, u centru je karakter… Tako je s’ vremenom naucis voljeti… Mastanje o zajednickom zivotu ? - Nesto najljepse. Jedva cekate da se vidite opet. Planirate to zajedno, borite se… I onda kada se morate ponovo razdvojiti, imate razloga da cekate vas ponovni susret… Kao i uvijek, zna biti veoma tesko. Snazni zagrljaji dok cekas bus koji ce te udaljiti kilometrima od nje. Suze u ocima dok izgovaras posljednje “Volim te”. Ubrzo, gledas je kroz prozor kako se polako udaljava… Suzdrzavas se da ne zaplaces, jer znas da ce i njoj biti gore. U tren oka, vise je ne vidis. Ona je vec daleko! Obrises suze i nastavis dalje… Tek kada legnes u krevet, ubija te tisina. Nedostaje ti njeno sve, ono sto si do nekoc imao… Njen glas kada je nasmijes, njen miris kada te zagrli. Zaspes sa suzama. Ali ujutru, probudi te zvuk njene poruke. U trenutku, sve se vrati na staro. Ona na neki nacin bude ponovo pored tebe i to je sve sto ti treba ! Jer, ako je vasa ljubav iskrena i jaka… veza na daljinu ce uspjeti !!

[leonagatic-blog]

✌ #zivot #inspiracija #motivacija #misaodana #osobnirazvoj #sreca #trud #borba #stih #poezija #izreka #volja #pozitiva #napredak #uspjeh #dobrota #ego #neodustajanje #misli #ljubav #romantika #ljubavnicitati #mastanje #neodustaj #knjigaistina #sadasnjitrenutak #odlucnost #mir #zadovoljstvo #upornost

[rehabing]

bar mi mastanje niko ne moze oduzeti i zabraniti

[samo-nikad-ne-zaboravi]

Moja maštanja i razmišljanja

Uvek sam govorila ljudima da ništa nije zauvek, i stvarno sam verovala u to. Kad god sam zamišljala budućnost, videla sam sebe u malom stanu u potkrovlju visoke zgrade. Dnevna soba bi imala velike prozore. Takođe, veliki tv, lap top i ogromne zvučnike, kao Adamove. Petkom uveče bih gledala filmove, ususkana u krevet, uz kapućino i neke grickalice. A subotu bih provodila uz snimak sa tomorrowlanda, naravno Dimitri Vegas i Like Mike, sa zvučnicima pojačanim do kraja. Zamišljala bih da se nalazim tamo. Neopisiv je osećaj koji se u meni budi dok gledam snimak iz 2013, a mogu samo da zamišljam kako bi bilo kad bih se našla tamo. No, nedelju bih provodila u šopingu, spremanju neke paste i naravno za kraj, serije, serije i samo serije. Bukvalno sam tako zamišljala svoj život. I baš nema ništa loše u tome da živim i budem sama. Zaista je super, ali mnogo bi lepše bilo kada bi ovo sve što sam napisala mogla da doživljavam sa mojim Lazom. E to je već potpuno savršenstvo. Uz njega sam dobila i neke druge vizije. Počela sam da maštam neke druge snove. Zamišljala sam osrednju kuću na periferiji grada, dvoje dece, ja i moja ljubav. Imali bi veliku bračnu sobu koja bi ujedno bila i radna soba. Na plafonu bi bili razni natpisi i naše slike. Soba bi bila crveno, belo, crna. Decije sobe bi bile uređene sa ljubavlju, sa raznim detaljima koje bi sami napravili. Eh, svašta sam ja zamišljala... On bi vodio decu u vrtić. A ja bih ga dočekivala svaki dan sa ručkom. Nedelja bi bila porodični dan. Išli bi na izlete, gledali zajedno crtaće i filmove.. Ja se u suštini i dalje nadam da će to sve tako biti. Želim i volim da maštam, ali se i dalje lomim i dovumim između toga šta je bolje, sama ili ova druga opcija. Zapravo, znam da je bolja ova druga opcija, ali bolja je samo ako je pored mene moj čovek, moj najbolji i najdraži, moj, samo moj Lazo. I maštam kako bežimo zajedno u neku drugu zemlju, gde nas niko ne zna, gde ljudi žive staromodno, siromašno, u neku zemlju gde ljudi znaju samo za ljubav, gde se ljudi posvećuju jedni drugima, a ne nekim nebitnim stvarima.

[lifeinbooks]

Ne fališ mi ti nego onaj ti kakvim sam te napravila u glavi