#poljoprivredno gazdinstvo

[zanimljivaekonomija]

DODELJENE NAGRADE “ETNOBREND GODINE”

Tradicionalna priznanja dobilo dobilo 14 zadruga, poljoprivrednih gazdinstava i malih proizvođača

U Beogradu su 7. juna dodeljene nagrade "Etnobrend godine" za najbolje robne i korporativne brendove u Srbiji u 2023 godini. Organizatori ove tradicionalne akcije, koja je organizovana peti put, su manifestacija Etnobrend godine i Zadružni savez Srbije.

Na veoma posećenoj svečanosti u Zadružnom savetu Srbije, dodeljeno su nagrade "Etnobrend godine" koje je ove godine dobilo 14 zadruga, poljoprivrednih gazdinstava i malih proizvodjača, a dodeljeno je i nekoliko zahvalnica.

Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović istakao je da  je osnovni cilj ove nagrade da promoviše visokokvalitetne zadružne proizvode kao i one iz poljoprivrednih gazdinstava. Glavna poruka, istakao je Mihailović, jeste da proizvođači treba da se udružuju u zadruge i tako lakše i efikasnije prodaju svoje proizvode i izvoze. On je istakao da je znanje najvažniji faktor u stvaranju kvalitetnih proizvoda i naveo primer Instituta za poljoprivredu iz Smederevske Palanke koji primenjuje najsavremenije tehnologije u stvaranju domaćih sorti u povrtartvu i voćarstvu.

Drago Delić, autor i urednik "Etnobrenda godine" naglasio je da se među dobitnicima nagrada nalaze i proizvodi vrhunskog kvaliteta, poznati i van granica naše zemlje, kao što su kulen, pršuta, specijalne vrste kobasica, a posebno je istakao proizvode od autohtone rase "moravka", koji se prave po starim recepturama, na prirodan način, bez aditiva i drugih hemijskih dodataka.

Ivana Popović državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede, pohvalila je sve veću orijentaciju zadruga i malih proizvođača da na tržište donose gotove proizvode, a ne sirovine, što su pokazali i na pratećoj izložbi, priređenoj povodom dodele ovih nagrada.

Državni sekretar u Ministarstvu za brigu o selu Zoran Dimitrijević, zahvalio se predstavnicima zadruga i izneo podatak da je prošle godine bespovratnu pomoć dobilo 207 zadruga u iznosu oko 18 miliona evra. On je naglasio da udruživanje i povezivanje proizvođača pruža daleko veće mogućnosti za plasman proizvoda. Najavio je da će u narednom periodu pošto je proteklih  godina postignut kvantitet u zadrugarstvu ubuduće mnogo veća pažnja biti posvećena kvalitetu.

Nagrade “Etnobrend godine” uručene su na svečanosti u dvorištu zgrade u kojoj je sedište Zadružnog saveza Srbije i gde se nalazi i „Zadružni dućan“. U kategoriji Robni brend ’meso i proizvodi od mesa’ nagrađeni su Poljoprivredna stočarska zadruga Moravka iz Kaone, Industrija mesa Kosanović iz Sremske Mitrovice, Poljoprivredno gazdinstvo Vojnović iz Kuzmina i Trivuk doo iz Zemuna. Beogradski restoran „Stara Hercegovina“, koji posluje u sastavu Višnjica restorana, dobio je priznanje za najbolji restoran domaće kuhinje u kategoriji „Korporativni brend u grupi ugostiteljstvo“. Za rakije i alkoholna pića nagrađena je Zemljoradnička zadruga Pomona iz okoline Kladova, dok je Etno selo Stara planina iz Kalne kod Knjaževca nagrađeno za razvoj seoskog turizma i očuvanje tradicije. Nagradu „Etno brend godine“ dobili su i PR Stepanov iz Banatskog Novog Sela (za hladno ceđena ulja), Poljoprivredna zadruga „Darovi Rtnja“ za rtanjske etno proizvode, PZ „Vlasina fruit“ za proizvode od šumskih plodova, Poljoprivredno gazdinstvo Brankica Stojanović iz Babušnice za vurdu, PG Kajzer iz Velike Moštanice za voćne rolnice bez šećera, PZ „Zlatni ram 031“ iz Dobrače za med i pčelinje proizvode, i ZZ Meli iz Grezne kod Knjaževca za proizvode od lekovitog bilja. Dodeljeno je i više zahvalnica - Turističkoj organizaciji Beograda za doprinos u promociji zadruga i etno turizma, Institutu za povrtarstvoSmederevska Palanka, PG Ljuba Janković iz Mladenovca, Zemljoradničkoj zadruzi Seme Rajac, Udruženju žena Živica kod Požarevca. Udruženju 321 Srbija, PG Aronija Marjanović i Udruženju ‘Milutin Stojković Kličevac’ iz Požarevca.

[milosvasic]

🌺🌸🌺🌸🌺 (at Poljoprivredno gazdinstvo Iričanin) https://www.instagram.com/p/B_j77JGAa5DnMYWbcIUwoDloUSOM4Ip1cNnUm80/?igshid=rje0kibw1zr4

[mentalnahigijena]

Priča o Jovanjici –  Zahvaljujući novinarima BIRN-a i Insajdera, saznalo se da je Koluvija blizak pojedinim ljudima iz Srpske pravoslavne crkve SPC , ministrima u Vladi Srbije i vladajuće Srpske napredne stranke. Poljoprivredno gazdinstvo Jovanjica, na kom je policija u novembru 2019. godine otkrila laboratoriju i tone marihuane, pre toga je od države dobilo povoljne kredite za podsticaj izvoza organske hrane, otkrio je Insajder. Kako se ispostavilo, krediti su odobreni iako je protiv vlasnika Jovanjice, prema rečima resornog ministra, država pre toga podnosila krivičnu prijavu. Kako su otkrili novinari Insajdera krajem 2019. Jovanjica je od 2016. dobila najmanje tri kredita od državne Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza u iznosu od 3,9 miliona evra. AOFI je zvanična izvozno kreditna agencija Srbije, osnovana sa namerom da pomogne domaća preduzeća kroz osiguranje i finansiranje izvoza, a u praksi ova agencija daje povoljnije kredite od komercijalnih banaka uz niže kamatne stope. Jovanjica se, po svemu sudeći, kvalifikovala za podsticaje kao poljoprivredno gazdinstvo koje je za samo pet godina od osnivanja postalo jedan od najvećih proizvođača organske hrane u Srbiji. Predstavnici vlasti su se predstavljali kao primer „dobre prakse“, pa su se u staklenicima Jovanjice fotografisali sadašnji ministar policije Aleksandar Vulin kao i funkcioner Srpske napredne stranke i bivši direktor Koridora Srbije Zoran Babić. Javnost je u međuvremenu saznala, i to iz izjave ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića, da je država protiv vlasika Jovanjice Predraga Koluvije podnela krivičnu prijavu 2014. i to zbog pokušaja zloupotrebe izvoza kivija. Do danas nismo dobili odgovore od direktora ove državne Agencije Vladana Vukotića o tome zašto je država davala povoljne kredite nekome protiv koga je država prethodno podnosila krivičnu prijavu. Osim toga, kako su otkrili novinari Insajdera, Jovanjica je imala dozvolu države da u staklenicima uzgaja industrijske konoplje koja je po zakonima Srbije dozvoljena, ali se ispostavilo da se  umesto toga proizvodila se marihuana.   Ukratko, Jovanjica je počela uz blagoslov sveštenika, rasla uz pomoć i naočigled države.

[prijedor24]

Jedino uzgajalište jelena u BiH: Htjeli da ih love, a danas ih uzgajaju i privlače brojne posjetioce

Porodično poljoprivredno gazdinstvo „Jelen“ u Ljubačama kod Živinica vrata za posjetioce otvorilo je početkom godine i otada do danas zainteresirani posjetioci imali su priliku da iz neposredne blizine vide evropske jelene, ali i jelene lopatare te srne Na 30-ak hektara površine, gdje je nekada bila vojna baza, svakodnevno obitava gotovo 200 jelena, a samo na tom prostoru u BiH moguće je vidjeti…

[crnagorakraljevina]

Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja 12.02.2020. Vinogradari i vinari u Crnoj Gori i ove godine imaju mogućnost da unaprijede proizvodnju, uz bespovratnu podršku Ministarstva u iznosu od 50 do 65 odsto investicije. Za ovu mjeru godinama vlada sve veće interesovanje proizvođača, što je dobra potvrda da se vinogradarsko – vinarski sektor kontinuirano razvija i da visoko kvalitetno vino koje se proizvodi u Crnoj Gori ima dobar plasman, posebno kroz turističku potrošnju. Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja danas je kroz Agrobudžet za 2020 objavilo Javni poziv za dodjelu podrške investicijama u vinogradarstvu i vinarstvu za ovu godinu, sa ciljem da se podstakne zasnivanje novih zasada vinove loze, modernizacij vinograda, i vinskih podruma. Korisnici podrške su poljoprivredna gazdinstva koja moraju biti upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i Vinogradarski registar, a ukoliko su pravna lica neophodno je da im je primarna djelatnost iz sektora - poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo, u skladu sa Zakonom o klasifikaciji djelatnosti. Maksimalna prihvatljiva investicija iznosi 10.000 eura, maksimalna podrška iznosi 50 odsto ukupne vrijednosti investicije, odnosno do 60 odsto vrijednosti investicije za zasnivanje zasada od autohtonih sorti vinove loze. Dodatnih 5% podrške, odnosno maksimalno 65 odsto imaće oni koji su osigurani po osnovu poljoprivrede. Maksimalna visina podrške za poljoprivredno gazdinstvo iznosi 5.000 eura u toku godine. Minimalna vrijednost investicije je 500 eura. Zahtjevi za podršku po osnovu ovog javnog poziva mogu se dostavljati do 01. novembra 2020. godine. Takođe, vinogradari i vinari imaju mogućnost da istovrmeno iskoriste i brojne druge mjere bespovratne podrške iz Agrobudžeta u cilju unapređenja proizvodnje i uslova na gazdinstvu, a imaju i subvencije po hektaru koje su ove godine povećane na 200 eura po hektaru, uz dodatnih 10 eura po hektaru za mlade poljoprivrednike, do 40 godina. http://bit.ly/39wtKMW

[receptikuvaronline]

Gastronomski razgovori, Boban Marković, poljoprivredni proizvođač, 12. epizoda (VIDEO)

New Post has been published on https://recepti-kuvar.rs/gastronomski-razgovori-boban-markovic-poljoprivredni-proizvodjac-12-epizoda-video/?Gastronomski+razgovori%2C+Boban+Markovi%C4%87%2C+poljoprivredni+proizvo%C4%91a%C4%8D%2C+12.+epizoda+%28VIDEO%29 Recepti+i+Kuvar+online

Gastronomski razgovori, Boban Marković, poljoprivredni proizvođač, 12. epizoda (VIDEO)

Ovo je 12. epizoda Gastronomskih razgovora, gost je bio Boban Marković. Posetili smo Leštane, naselje u opštini Grocka koja pripada gradu Beogradu.

Boban Marković, naš domaćin, vlasnik je poljoprivrednog gazdinstva, koje proizvodi voće i integralna brašna. Možete ga pronaći na pijaci u bloku 44, tezge 255 i 256. Boban nastavlja tradiciju poljoprivredne proizvodnje svojih roditelja. Ukupna površina pod voćem je 12 ha a pod kukuruzom 3 ha. Cela porodica je uključena u sve aktivnosti poljoprivrednog gazdinstva.

Kako je danas biti poljoprivredni proizvođač, razgovarali smo sa Bobanom Markovićem…

Gastronomski razgovori, Boban Marković, poljoprivredni proizvođač (VIDEO):

Beograd, septembar 2020., Leštane Razgovor vodio: Miodrag Ilić Recepti i Kuvar online, Linkom-PC doo, sva prava zadržana, All rights reserved

PROČITAJ: GDE MOŽE DA SE KUPI KNJIGA TRADICIONALNI RECEPTI DOMAĆE SRPSKE KUHINJE?

Pročitajte još:

Portal Recepti i Kuvar online je svrstan u TOP 50 sajtova u Srbiji!

Ukoliko vas interesuju svi naši recepti, kliknite na link: RECEPTI. Zbirke najboljih recepata naših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link: KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link: RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.

Ne propustite nijedan recept – Recepti i kuvar online na Facebook-u. Ostanite u toku, pratite Recepti i Kuvar twitter obaveštenja!

[balkanin]

FH SREBRENA MALINA: POLJOPRIVREDNO GAZDINSTVO DOBILO POSAO OD 10,5 MILIONA MARAKA ZA NABAVKU RESPIRATORA

FH SREBRENA MALINA: POLJOPRIVREDNO GAZDINSTVO DOBILO POSAO OD 10,5 MILIONA MARAKA ZA NABAVKU RESPIRATORA

  U BiH je u subotu iz Pekinga stiglo 80 respiratora za koje je federalni premijer Fadil Novalić kazao da ih je “kupila Vlada Federacije BiH kao podršku našem zdravstvenom sistemu koji se veoma dobro bori s pandemijom.”

On je najavio da će uskoro stići još 20 respiratora, a potvrdio je i da je 100 respiratora koštalo 10,5 miliona maraka.

Na ovaj način Novalić je djelomično odgovorio na pitanje…

[dotkomnecenzurisano]

Neki Koviljčani kažu da im je selo staro sedam i po hiljada godina i da se to u knjigama može potvrditi. Još kažu da postoje tragovi da je na mestu današnjeg Kovilja, naselje postojalo i u vreme Rimljana i Avara, ali zvanični dokazi da selo Kovilj (mađarski Kabol) postoji, mogu se naći tek u spisima iz XIII veka. U koviljskom ataru postojalo je još dosta sela koja su bila upisana u katastarske knjige, kao na primer Ada, Borđoš, Venjerac, Gudure, Zelenka, Slatine, Crvenka i Prnjavor. Sva ta sela su nestala vremenom, ili se stopila u Kovilj kakav danas postoji, a neki delovi koviljskog atara se i danas tako nazivaju.

  Kovilj je ime dobio po kovilju, mirisnoj travi koja je u obilju rasla u okolini manastira pokraj sela. Nastao je spajanjem Donjeg i Gornjeg Kovilja, negde 1870. godine. Donji Kovilj je stariji sto godina od Gornjeg, pa meštani, koji se danas nalaze na delu gde je nekad bio Donji Kovilj, vole da se razlikuju od ovih drugih, pa često govore da su Šančani , a ne Koviljčani. Stanovništvo koje se nalazilo na toj teritoriji i pre doseljenja Srba velikom Seobom, uglavnom se bavilo lovom i ribolovom i stočarstvom, ali je jedan deo čuvao stražu na „koviljskom šancu“. Veliki broj graničara, inače Srba, mahom doseljen iz Subotice i okolnih krajeva, kasnije se bavio i zanatstvom, poljoprivredom i trgovinom. Oni su pripadali tzv. šajkaškom bataljonu. Šajkaši su bili posade malih, lakih i brzih drvenih čamaca, kojima su se služili u borbama protiv Turaka, sprečavajući ih da pređu Dunav i Tisu. Velika teritorija oko Kovilja bila je pokrivena ritovima, pa je u drugoj polovini devetnaestog veka počela izgradnja nasipa i počelo je obimno krčenje šuma radi stvaranja oranica. Početkom dvadesetog veka, Kovilj se prilično razvio i imao je parni mlin koji je selo snabdevao strujom, a u selu je radila i nadaleko čuvena ciglana. Kad je izbio Prvi svetski rat, šajkaši iz Kovilja su bili poslati na razne frontove da se bore za Austrougarsku državu, ali je najveći broj dezertirao ili se predavao srpskoj vojsci. U selu postoji i spomenik postradalima u Velikom ratu.

Posle rata se u selu, po uzoru na sovjetske, osnivaju zanatske organizacije, zemljoradničke zadruge, čitaonice, sportska i sokolska društva, pa nije ni čudo što je u selu oformljena prva orgnizacija SKOJ-a, na čelu sa studentom, kasnije narodnim herojem, Ilijom Nešinom. Petnaesti oktobar 1944. je zvaničan datum oslobođenja sela i zvanični datum spajanja Donjeg i Gornjeg Kovilja. U periodu posle Drugog svetskog rata, Kovilj je, kao selo, prilično stagnirao jer je većina mlađeg stanovništva otišla u grad zbog školovanja ili u potragu za poslom. Broj stanovnika je varirao od pet do šest hiljada stanovnika, jer je početkom devedesetih godina prošlog veka značajan broj izbeglica doseljen iz Like, Slavonije i Bosne.

    Od kulturnih i istorijskih znamenitosti, Kovilj je nadaleko poznat po svom manastiru Kovilj koji je, po legendi, osnovao Sveti Sava u XIII veku , a obnovljen je početkom osamnaestog stoleća. U Kovilju je rođen i Laza Kostić, veliki pisac, pesnik i diplomata. Neobična stvar je da u selu postoje dve pravoslavne crkve, Crkva vaznesenja Gospodnjeg (koja se nalazi u Gornjem Kovilju) i ona je podignuta 1829. godine i Crkva svetog apostola Tome, koja je podignuta sedamnaest godina kasnije. U selu se nalaze i po jedna katolička i protestanska crkva.

    Od poznatih ljudi rođenih u Kovilju ili onih koji su svoj život proveli u ovom bačkom selu pored svima znanog Laze Kostića, moramo pomenuti Vasu Jovanovića, jednog od najvećih tambraša i kompozitora za tamburu, Stevana Pešića, koga neki istinski zaljubljenici u knjigu zovu još i “vojvođanskim Tolkinom” koji je napisao i roman o svom selu u sedam tomova pod imenom ” Velika knjiga o Kovilju”. Neobično je da u Kovilju postoji ulica po imenu jednog mađarskog komandira žandarmerije iz Drugog svetskog rata. Ta ulica nosi ime Lajoša Dunafalvija, koji je spasio Koviljčane posledica Velike racije , u zimu 1942. godine. Više o tome možete pročitati na sledećem linku : https://www.intermagazin.rs/vecni-primeri-covecnosti-kako-je-lajos-dunafalvi-spasao-hiljade-srba-a-onda-bio-prezren-i-od-madarske-i-od-jugoslavije/. Nikola Nedić je 2013. godine objavio monografiju sela pod nazivom “Kovilj – zapisi i slike”.

Kovilj je poznat i po prvom “Udruženju lažova” u staroj Jugoslaviji, po etno turizmu i udruženju koje se njime bavi ” Santa Maria“, po sočnim i slatkim lubenicama, po rodama koje se vraćaju svake godine, fijakerijadama, ali i svojim bećarima, Joji Gegalu i Pisariki, begešarima.

    Manifestacija  i događaj po kome je danas poznat Kovilj je svakako „ Parastos dudu“ ili Koviljska rakijada koja se organizuje svake godine, negde početkom juna, i gde posetioci mogu uživati u rakiji od duda, ali i štrudli od maka i ostalim vojvođanskim gastronomskim specijalitetima.

    Osim toga u ovom selu možete posetiti i vinariju „ Do kraja sveta“ gde se mogu degustirati i kupiti odlična vina ili posetiti poljoprivredno gazdinstvo Save Graorca koji je poznat po proizvodima od specijalne rase svinja, mangulica, a do skoro je na obodu sela bila i nadaleko čuvena čarda „ Na kraj sveta“, u kojoj se jela najbolja riblja čorba na svetu, ali je zbog sitnospostveničkih interesa prestala da postoji i otišla u istoriju.

     Možete posetiti i rezervat prirode „ Koviljski rit“ koji  je poznat kao značajno stanište ptica. Kovilj svojim čitavim obodom naleže na rukavac Dunava, odakle se prostire rit. Rukavac Dunava pod imenom Arkanj, poznato je područje gde rado dolaze ribolovci jer je bogato ribom. Na kraju, osim religijskih razloga možete posetiti manastir Kovilj i radi kupovine manastirskih proizvoda, meda, rakije i vina.

    Ovo je samo mali osvrt na istoriju jednog divnog bačkog sela kakvo je Kovilj i mali spisak razloga zašto ga obavezno morate posetiti, a proleće je pravo vreme za to.

izvori : http://www.ravnica.info.  i http://novisad.travel/lokacije/kovilj/

fotografije preuzete sa interneta

Kovilj – na kraj sveta… Neki Koviljčani kažu da im je selo staro sedam i po hiljada godina i da se to u knjigama može potvrditi.

[popartmarket]

PAM intervju: Immortelle bio kozmetika

Kada i kako je nastao tvoj mali brend, reci nam nešto o tome...

Immortelle Bio Kozmetika je nastala nekako spontano i bez namjere. Možda u tome i jeste čarolija.

Izradom prirodnih kozmetičkih preparata za svoje potrebe se bavim vec dugi niz godina, jer imam izuzetno osjetljivu kožu. Igrom slučaja ili sudbine prije dvije godine sam ostala bez posla i tako je počelo.

Moj mali organski vrt je postao poljoprivredno gazdinstvo i moja oaza za rad, opuštanje i uživanje.

Proširila sam biljni fond i nabavila sve biljke koje su mi potrebne za izradu kozmetike. U mom vrtu rastu neven, kamilica, nana, matičnjak, lavanda, ružmarin, stevia, kadulja, boražina i mnoge druge biljčice.

Tog ljeta  sam izradila sve potrebne macerate i krenula sa izradom prvih proizvoda.

Šta se sve može pronaći u tvojoj kuhinji bio kozmetike?

Sve je počelo sa par melema, a sada se vec mogu pohvaliti sa paletom od preko 30 proizvoda. Tu su melemi, kreme za njegu, anti-age serumi, tonici, balzami za tijelo, pilinzi za lice i tijelo, dezodoransi, pasta za zube, balzam za usne, set za njegu grudi, kao i sprej za nos i nazalni inhalatori.

Često radim i proizvode po narudžbi.

Koja 3 proizvoda su najinteresantnija tvojim kupcima?

Kupcima su trenutno najinteresantniji anti-age serumi, dezodoransi, a čim dodju hladni dani najviše se traze Mr. Nosko sprej za nos i džepni inhalator, koji su se pokazali jako dobro kod problema sa sinusima i gornjim respiratornim putevima.

Da li je teško pronaći odgovarajuće i kvalitetne sastojke za bio kozmetiku?

Kod nas je jako teško doći do kvalitetnih sastojaka za prirodnu kozmetiku.

Većinu biljaka uzgajam sama, osim smilja, koje nabavljam iz Hercegovine. Hidrolate takođe nabavljam u Hercegovini. Ostale sirovine kao što su shea butter, kakao butter i eterična ulja nabavljam iz inostranstva.

Slijedeći proizvod koji želim da napravim je...

Nove proizvode pravim najčesce prema željama korisnika i slijedeći proizvod koji su pozeljele neke drage osobe je serum sa hijaluronom. On bi se trebao naći u prodaji već na slijedećem PopArt marketu.

Posjetite fb page i saznajte više!

[milosvasic]

🌺🌺🌺🌺🌺 (at Poljoprivredno gazdinstvo Iričanin) https://www.instagram.com/p/B_j7yMXAVZwPMzvUFqg7WCeQgOXL6pZK6_cnGw0/?igshid=14s53yxclb98j

[milosvasic]

Spring ♥️ (at Poljoprivredno gazdinstvo Iričanin) https://www.instagram.com/p/B_j7nqOAllkSh927aJADDNcQwhnOPAGjms51M80/?igshid=3tcabqecngo6

[milosvasic]

Beautiful nature ♥️ (at Poljoprivredno gazdinstvo Iričanin) https://www.instagram.com/p/B_j7c5Qgm2TYsh-84bUCzpQxYi7yMapO9Me-Nk0/?igshid=1r86adno9j2ir

[mentalnahigijena]

Nekada prodavao paradajz, a sada hoće bit predsjednik Crne Gore! „Svako jutro ustajem u pola šest. U šest sam na farmi, čije poslove su preuzeli sin i kćerka, a drugi sin je u Barseloni, igra fudbal. Uvijek dajem priliku mladima, na njima sve ostaje. Na farmi ima oko 60 zaposlenih. Koronavrus je svima desetkovao biznis, a mi smo u 2020. imali najveći promet i najviše ljudi zaposlili. Uvijek smo na bijeloj poreskoj listi, plata je prvog u mjesecu i sve radi kao sat“. Gradonačelnik Budve Marko Bato Carević je prošle godine proglašen za najbogatijeg političara u Crnoj Gori, a srbijanski portal Nova uradio je intervjuu sa njim kako bi im ispričao šta on radi i kako je stekao bogatstvo. On im je rekao da je prve pare zaradio od prodaje paradajza na pijaci još kada je imao pet godina te da je trudom, radom i upornošću tokom narednih decenija sam stigao do miliona. Tvrdi i da je recept jednostavan. "U poslovima kojima se bavim, učestvuje cijela moja porodica i svako od nas zna koliko vrijedi", rekao je Carević. Na njegovoj "Farmi Carevića" nalazi se, kako on kaže, jedinstven projekat u regionu međutim navodno zbog političkog terora, odnosno jer je učestvovao u protestima za odbranu posjeda srpske crkve, ne može u potpunosti da ostvari planove. Zbog toga planira da tuži državu, ali i da se kandiduje za predsjednika Crne Gore. Na zemlji na kojoj su rasle generacije Carevića, na vrhu brda, u selu Krimovica, danas se nalazi prava hacijenda – Farma Carevića. A tamo, nema šta nema! Krave, svinje, koze, jarići, ovce, kokoške, mangulice, ali i srne, jeleni, piše Nova.rs. Tu je i luksuzni restoran u čijoj hladovini se lako podnosi ljetnja vrućina, pogotovo uz miris morske soli, maslina i suhog mesa iz sušnice. Proizvodnja hrane, stambeni i poslovni prostori, njive, livade, šume, poljoprivredno gazdinstvo, ugostiteljski objekat, građevinske mašine, pekara, poslastičarnica, kamenolom samo su dio milionskog carstva na čijem je čelu Bato Carević. "Ne stidim se onoga što imamo, a imamo mnogo i sve smo moja porodica i ja pošteno zaradili, velikim trudom i radom koji i danas ne prestaje. Nikada nismo dugovali za porez, niti bilo kome, bilo šta u ovoj državi. A ipak 'dušebrižnicima' smetam i država već pet godina odbija da na izda dozvole za posao koji radimo po zakonu", bijesan je Carević. "Najveće moje blago je brojna i složna porodica, a po tome smo prepoznatljivi u Crnoj Gori. Pripadamo srpskom narodu i uvijek smo otvoreno branili i isticali ko smo i odakle smo, ali poštujemo i druge i nemamo problema ni sa kim. Moja parola je 'Jako selo, jaka i država', a snažna porodica dolazi sa sela. Zato i ulažemo sve u selo, u hranu, u zdrav razvoj djece. Naša porodica broji 30 članova i svako je ovdje našao svoje mjesto da doprinese i zaradi. Velika smo podrška jedni drugima", rekao je Carević. Ako bude volje u narodu, 2022. godine kandidovaće se, kaže, za predsjednika Crne Gore. „Volim izazove i slušam glas naroda. Ako narod bude tražio, spreman sam da se kandidujem. Do ulaska u politiku imao sam savršen život, a onda sam morao da branim svetinje i da pomognem ovom društvu. Nova.rs

[milosvasic]

The number of the beast! 🤘🐖 (at Poljoprivredno gazdinstvo Iričanin) https://www.instagram.com/p/CRv4e0-Bkxk/?utm_medium=tumblr

[milosvasic]

#wildblackberries (at Poljoprivredno gazdinstvo Iričanin) https://www.instagram.com/p/CRvy-DmhPdm/?utm_medium=tumblr

[prijedor24]

Otvoreno jedino uzgajalište evropskih jelena u BiH

U Ljubačama, kod Živinica, za posjetioce je nedavno otvoreno porodično poljoprivredno gazdinstvo “Jelen”, gdje se uzgajaju jeleni koji su već postali prava atrakcija, posebno za porodice s djecom. Na iznajmljenom imanju u mjestu Ljubače porodica Muratović iz Živinica uzgaja evropske i jelene lopatare, srneću divljač i niz manjih životinja. Jedino uzgajalište evropskih jelena u BiH je upravo tu.…