tijanatasmaric11

[tijanatasmaric11]

Reverendo§

[tijanatasmaric11]

Sexy is an energy not a body type.

[tijanatasmaric11]

Iskreno mislim da postoji najtužniji zvuk.

Znate koji…

Onaj zvuk koji se čuje kad se slomi nečiji glas.

Onda kada su na rubu suza.

To je bol koju osetis iako je ne proživljavaš

[tijanatasmaric11]

Zidovi umesto ruku

Možda sam takva zato što sam predugo ćutala,

gutala reči koje su mi grebale grlo,

pravila se jaka dok sam pucala po šavovima

koje niko nije video.

Možda sam takva jer sam naučila da ćutim kad me boli,

da se smejem dok se lomim,

da govorim “ništa nije” dok me iznutra izjeda sve.

Jer kad sam jednom rekla “ne mogu”,

rekli su “moraš”.

I od tad… samo ćutim. I moram.

Možda sam takva jer sam previše puta poverovala

da nisam dovoljna.

Za ljubav. Za nežnost. Za mir.

Da stalno nešto treba da popravljam na sebi,

da budem bolja, tiša, lakša za voleti.

Pa sad besno dišem,

a ne znam ni na koga se ljutim —

na njih što nisu ostali,

ili na sebe što sam im dozvolila da odu.

Znam da ponekad povredim one koje volim.

Ne zato što ih ne volim,

nego zato što ne umem da pokažem koliko mi znače

a da ne ispadnem slaba.

A ja sam umorna od toga da stalno budem jaka.

Od toga da budem zid. Da budem tišina.

Možda sam takva jer sam predugo bila sama.

I jer sam se navikla da mi niko ne dolazi,

da niko ne pita: “Kako si, stvarno?”

nego svi žele da budem dobro

jer im je lakše tako.

Možda sam takva jer se ne sećam kad sam poslednji put

osećala da pripadam nečijem zagrljaju,

a da ne brojim sekunde do kraja.

Ali istina je…

više i ne znam zašto sam ovakva.

Nema konkretnog razloga.

Više i ne znam zašto sam ovakva.

Nema konkretnog razloga.

Samo sam… postala ovo.

Tiha eksplozija,

nepoznato čudovište,

hodajući haos koji se trudi da ne uznemiri druge.

I ne želim da sam ovakva.

Ne želim da budem hladna, ni daleka,

ni devojka sa zidovima umesto ruku.

Želim da volim glasno. Da budem nežna. Da budem sigurna.

Da mogu da kažem: “Ovo sam ja” —

a da se ne bojim da će neko pobeći.

Ali… eto me.

Još uvek ovde.

Još uvek zbunjena u sopstvenoj koži.

Još uvek pokušavam da se popravim,

a ne znam gde sam se slomila.

Tvoja T

[tijanatasmaric11]

Cvecar na cosku je jutros pitao za tebe

Rekla sam da nisi tu i rekao je da te pozdravim.

Ruze su mu bile sveze kao tvoje odsustvo

Setala sam i malo razmisljala o tebi.

Kvasila sam moju nadu tobom.

Ni uske ulice ni prazne stanice

nisu mi pomogle da te zaboravim.

Da li jedno tvoje malo “Zbogom”

moze da prekine tako veliku ljubav, sta mislis?

Ponekad kamen kaldrme, ponekad ulicni svirac

znaci , ti si Istanbul.

Da li jedno tvoje malo “Zbogom”

moze da prekine tako veliku ljubav, sta mislis?

Ponekad obala Kalindza, ponekad sama Devojacka kula,

znaci , ti si Istanbul.

Sen Istanbul’sun

[tijanatasmaric11]

[tijanatasmaric11]

“I may have lost someone who didn’t love me, but you lost someone who truly loves you.”

— Unknown

[tijanatasmaric11]

[tijanatasmaric11]

[tijanatasmaric11]

[tijanatasmaric11]

Instagram: @sveemoje

[tijanatasmaric11]

[tijanatasmaric11]

[tijanatasmaric11]

[tijanatasmaric11]

[tijanatasmaric11]

Kada vise sa vama ne budem

Kad ga sretnete da mu javite

Da ne krivim ga neka zna to sve

Bedo moja, shvati da volim te!

[tijanatasmaric11]

Ako smo stvoreni jedno za drugo, univerzum ce nam to pokazati, ali za sada te pustam.

Leti visoko, uzivaj u svom putu.

Mozda cemo se ponovo sresti, ali znam da te nikada necu zaboraviti, cak i ako se to ne dogodi.