cloudwalker90 - Tumblr blog

[cloudwalker90]

„Минуло је од тих невеселих дана већ скоро пола вијека, дједа одавно нема на овом свијету, а ја још ни данас посигурно не знам какве је боје сљез. Знам само да у прољеће иза наше потамњеле баштенске ограде просине нешто љупко, прозрачно и свијетло па ти се просто плаче, иако не знаш ни шта те боли ни шта си изгубио.“

[cloudwalker90]

Нико моје пјесме неће читати

Нико неће знати мирис коже моје

нити роје мисли моје.

Нико неће тражити загрљаје моје

нити било шта моје.

Нико неће памтити мој лик,

када са позорнице оде.

Нико неће памтити мој изглед,

боре моје.

Све дадох другима

а не добих ништа своје

Нико ме неће звати мама

остарићу на свијету сама

[cloudwalker90]

ЗА ПЕПЕЉУГУ

Тражим помиловање за лепоту која под коритом спава док се маћехина кћи у златном руху двором шепури, за пепељугу, за пепео сури који по њој пада док краљевић кћери маћехиној сасечених пета ципелу навлачи; за пасторку која  у заплећку стоји док су охолих маћехиних кћери пуне твоје дворане и перивоји; за лепоту која под коритом спава у ланцима нехаја и презира, за њене у врту заметнуте стопе, за пасторку коју не изводе пред краљевског просца да је бира.

Десанка Максимовић

[cloudwalker90]

... ili nam život nešto novo nosi,

a duša nam znači jedan stepen više,

nebu, što visoko, zvezdano, miriše,

ili, nek i nas, i pesme, i Itaku, i sve,

đavo nosi.

-Miloš Crnjanski, Prolog

[cloudwalker90]

Aljaska

Lepo sam ti govorio: batali Filološki, idemo na Aljasku.

Čuvaćemo u brvnari dvanaest pasa i uprezaćemo ih u sanke.

Čekaćemo ledene zore jedući konzerve iz Kanade,

Ušuškani u ovčije kožuhe proučavaćemo tragove vučjih šapa.

Kakva teorija proze, šta je s tobom? Tamo su okean i planine.

Tamo se vetar izmešao s maštom i vodom,

I velika medvedica lovi masne, zvezdaste ribe.

Tamo put iz „negde“ vodi u „nigde“, odmah iza one vukojebine.

Lepo ti kažem: batali. Zar ne vidiš? Već je leto!

A ti se spremaš nešto da pišeš, učiš mesto da kupuješ karte,

Svoje vreme traćiš na ogledala, kafu i krznenu loptu od mačke.

Samo jedna karta treba da se ode.

Tamo će poput vodopada od cveća da ožive i Ahmatova i Blok u rumena jutra.

Vikendima tamo šeta Bog. Volećemo se, do nekog sutra.

Tamo sve, o čemu ti ne možeš ni da pročitaš, rukama može da se pipne.

Ali ne, ti navijaš alarm u šest i pravdaš se – imam ispit, bitno je.

A ja ti ponovo kažem: hajde sa mnom da tražimo Mesec boje kao zreli ringlovi.

Previše je pljuvačke potrebno da se progutaju sve te tuđe reči i tuđi smislovi.

Hajdemo. Tamo uz tihu lupnjavu rade sekire, zveckaju u potocima zlatne čestice.

Tamo dabrovi valjaju debla niz reku i grade sebi kućice.

Toneš u san. Tvoje knjige sa besprekorno čistih polica hrču epilog i prolog.

Toneš u san. Na zidu visi Isus raspet, jer je bio filolog.

Izađem na ulicu iz tvog stana, a ruska zastava skrije u sebi zvezdu.

Samo čekaj – upregnuću one pse i vatru ću da ti donesem.

Da imam čime da spalim sve tvoje police i knjige i sveske.

Medvedicu ću da dovedem; gle.

Ako ti se ne svidi, sakriću je u rukav.

Ostaviću brvnaru sa hrastovim stolom Egziperiju-pilotu.

Ali ne; ti ćeš ipak da diplomiraš, a onda da zarađuješ platu.

Što li sam ti uopšte govorio, šaputao, grmeo, borio se s dušom, polumrtav?

I zvocao, zvocao, zvocao i molio te: slušaj me, slušaj!

A možda nam ne trebaju brvnare, ni psi, ni prizor maka u zoru i ptičji kvintet...

Reci mi, šta vam tamo uopšte rade?

Hoću i ja na taj tvoj fakultet.

ANDREJ GOGOLJEV

[cloudwalker90]

[cloudwalker90]

[cloudwalker90]

[cloudwalker90]

“da ću ja, zauzvrat biti veća od života i da me neće biti sramota ako sam pala jer sam sebi obećala da ću da krenem ispočetka sto puta”

— Obećao si mi - Mirjana Bobić Mojsilović

[cloudwalker90]

[cloudwalker90]

Crnjanski

Ja sam patila zbog izobilja U tuđim gradovima Po tuđim ulicama ljudi Nisu čuli za tebe Crnjanski Ja sam te čitala ispod klupe I čitale su moje drugarice Ne znam šta je bilo sa njima One su Po tuđim gradovima Po tuđim ulicama Ja sam u gradu koji se smanjio I svet se isto smanjio Crnjanski Ja sam dobila sada glavu tvoju Ne znam šta sa glavom muškom Da radim sem da je stavim U krilo Ova glava Teška je za krilo Crnjanski

Milena Markovic

[cloudwalker90]

“Love is a sacrament that should be taken kneeling”

—Oscar Wilde

[cloudwalker90]

Pomilovanje - Rastko Petrović

Nisam imao vremena da spašavam svet, i uvek sam bio slepi putnik na oblacima ljubavi. Bio sam samo još jedna kap u moru stranaca i čudaka sa onih strmih i stenovitih obala u magli, s kojih je teško otploviti ceo.

Iako sam shvatio da su mi ruke i noge samo misao na mene niko nije pomislio, nikom nisam ni na pamet pao.

Ja sam verovao da ima tih malenih leptira koji će leteti i u mojoj magli zbunjenosti, i svako sam veče pevao uspavanku, jednom belom gradu nesanice, gore, nad ušćem, u duetu s jednim pijanim pesnikom i pod kišom zvezda padalica...

Dolazili su i drugi... Ulaznica - sto osmeha ulaznica - ljubav ulaznica - pijanstvo ulaznica - patnja...

Ali ne!

Što je više ljudi oko mene ja sve više vidim koliko sam sam! Jer, svi su oni nečim povezani! Svi oni lako mogu da se uklope jedni u druge... Iako se, možda, i po prvi put tek vide!

I šta mi ostaje od onih sto osmeha?! Podsmeh!

Šta mi ostaje od ljubavi?! Zabluda!

Od pijanstva - mamurluk!

Od patnje ostaje... Sve! Da Ona i dalje ostaje cela!

I ostavljaju me prijatelji pred kućom, i ja biram da prvo prošetam, jer su me dovoljno ostavljali do sada! Bolje se vratiti sam, posle počasnog kruga, nego biti, na bilo koji način ostavljen!

Ja ne tražim sunčanu stranu ulice! S te strane uvek bije sunce u oči i nikada ne možeš realno gledati na stvari

Ali tražim da me neko izvuče iz ove tame, iz ove dubine koju sam iskopao u sebi tražeći način da se prilagodim ovom svetu

ovom svetu koji te potapše po ramenu a onda kad se okreneš ka njemu on ti okrene leđa

tužan umem da budem i zbog bolesnih pasa i ptica slomljenih krila i zbog, na prevaru posečenih breza

i blesav mogu da budem zbog jednog proleća ili jednog pogleda, rukovanja, smeška i blesav sam, sam od sebe... Bez nekog velikog razloga.

Zato, poštedi me makar ovaj put! Makar ti!

[cloudwalker90]

Синоћ

засија небо одвећ заборављено

на огранцима лишћа зеленог

одвећ рођеног а порођеног

И не бијаше ничег и не бијаше никог

ко није требао да буде

а ко већ није био.

Синоћ глас испусти душу

да би био гласнији,

да би био јаснији,

ономе који умије да чује,

ономе који умије да слуша

и са собом понесе

жалост мртвих и немих живота,

који су проговорили.

[cloudwalker90]

Rastanak

Tišina koja prolama, kroz mene, sve je što je ostalo od tebe. Prorez na grudima, veliki uzdisaj, bijes među zubima, nervoza među prstima Razlika bez oblika, jutro bez pozdrava, težina u seobama, bol koja probada. Bez riječi, Bez govora, Sa milion razloga, Od tvoje,moja je duša otpala.

[cloudwalker90]

Bila jednom jedna ljubav.

[cloudwalker90]