mashtovan - Tumblr blog

[mashtovan]

Evo ti

Mislim da postoji neki čovek, ili bar dva sa kojima bih se baš onako dobro razumela oko toga šta sam htela da kažem. Ubeđena sam da postoji. Tako neki čovek, ili žena, možda najpre i dete, koje kada mu kažem rečenicu zna koje osećanje stoji iza toga. Bez da me pita za objašnjenje ili da očekuje nameru. Znaš onako, kao dobra majka koja ti zna boju glasa samo, da ti nije majka, jer majka je samo jedna pa je i štediš i čuvaš je da ostari i bude tu najduže što je moguće, duže i od sudbine. Znaš onako kao što te pas poznaje, samo što ja više nemam psa a nemam ni mačku. Samo, znaš ono kad utoneš u nečije razumevanje i tu ostaneš beskrajno. Evo ti, jedna stvar od hiljadu koju nisam rekla. Jedna od osamsto koju mogu da kažem. Hvala ti. Da se nikad ne istroši. Čitalac.

[mashtovan]

Sve sam izbrojala

Brojim zvezde jer znam da je igra za zauvek i uvek možeš da nastaviš tamo gde si stao a čik se seti! Jednom sam brojala u satima koliko je potrebno do obale i u gradovima koliko sam daleko od kuće zaboravila na pola puta ali znam da dve noći nisam spavala pre svakog polaska Izbrojala sam kiliko imam bora smejalica pre nekog vremena i što je veći broj to sam veselija a nije da pamtim koliko ih je ranije bilo Jednom sam ne znam koliko kilometara istrčala ali znam da je više nego oba francuska dečaka koji su trčali pored mene i upozoravali prolaznike Miss is passing!! Izbrojala sam koliko sam se puta nasmejala dok sam sve ovo napisala i broj je sreća!

[mashtovan]

vozi me do leta

[mashtovan]

Cvijiceva

Neko se skoro preselio u Cvijićevu ulicu. 

Iz Cvijićeve ulice se neko uvek seli. 

U Cvijićevu sam se zaljubila u isto vreme kada sam se zaljubila i u osobu koja je živela, i možda još uvek živi, u broju 63. Najviša zgrada u komšiluku, sa parkom iza. Najlepši pogled sa prozora! 

Kada sam se zaljubila u ulicu i u osobu, sećam se da sam ujutru ustajala iz kreveta samo da istrčim na terasu i mahnem mu još jednom pre nogo što zamakne iza ugla. Tu sam sve davala i sve gubila, i opet bih tako, jer tako ljubav vozi. I kada smo se rastali, osoba koju sam tada već volela i koja je volela mene, ja sam ostala u Cvojićevoj. U broju 63.

Tu celu zimu smo proveli na uglu Bulevara despota Stefana i Džordža Vašingtona. Moji prijatelji! Koliko smo samo igrali! Sa svima, jedni sa drugima i sami sa sobom! 

Iz Cvijićeve sam otišla na Adu da vozim rolere, onda kada sam slomila nogu i nosila gips 6 nedelja. Ne znam za ostale ali meni uopšte nije bilo žao što je sve to tako ispalo. Ja samo znam da sam uvek imala društvo, da su sudovi bili oprani, kuća čista a frižider pun a da ja nisam morala da maknem zglobom. Jednog popodneva smo svi zaspali gde koji jer smo tog dana ručali špagete sa domaćim pesto sosom i pili lepo belo vino. Neki su pili špricer. Posle smo zaključili da je bilo previše belog luka u sosu.

U Cvijićevoj su tada živeli meni dragi ljudi. Sada se čak i veše volimo ali niko nije ostao u Cvijičevoj jer neko se uvek seli odatle.

U Cvijićevoj sam shvatila da sam se posle dugo vremena ponovo zaljubila! Ah, glava tada nije bila na mestu, samo srce. To je bilo nekih godinu dana pre nego što sam se odselila iz broja 63. Iz Cvijićeve sam otišla na venčanje i vratila se udata.

Slušala sam ulicu kada nisam mogla da spavam. Disala sa njom, gledala krovove i svetla. Najviše smeha iz trbuha su čili zidovi stana u Cvijićevoj.

Iz Cvijićeve se lako provozaš trolicom do centra i vratiš nazad kroz Hilandarsku, Dalmatinsku i Jaše Prodanovića. U Hilandarskoj je “naše malo parče raja”. Dalmatinska ima Jevremovac a Jaše Prodanovića je imala jedan frizerski salon. Ispred moje zgrade je bila crvena trafika.

Sve svoje kuće volim, i svuda mogu da izgradim dom ali Cvijićeva je nešto posebno. 

Možda zato što me je uverilada zaljubljenost može da traje večno!

[mashtovan]

o trčanju

Udahnem, izdahnem, pogledam stopala - spremna! Ključevi prikačeni za džep. Nana me je naučila da ako nešto ne želim da izgubim to obavezno prikačim sigurnosnom iglom za džep. Prikačeno!

Ništa me ne žulja. Ništa mi ne smeta. Pertle dobro vezane. Marama oko vrata vezana da slučajno ne prehladim grlo jer, malo je hladnjikavo. Tako me je mama naučila. 

Udahnem, izdahnem - uskoro spremna. Muzika izostaje. Volim da slušam grad, sopstvene misli i sopstvenu muziku. Najlepše je kada nađem tišinu u sred Londona. Najmagičnije kada čujem sopstvena stopala kako plešu po tlu. A plešu! I srce pumpa život!

Dobro, udahnem i izdahnem i krećem.

Desna pa leva. Prvo prsti pa peta. Kažu da se tako čuvaju kolena. Prsti pa peta. Peta pa prsti samo ako si baš brz. Ruke prate ritam. Imam vremena koliko god da mi je potrebno da pronađem tišinu. Sama biram misli. 

Prolazim pored prozora, ljudi i parkova. Zgrade zaklanjaju sunce, ja zamišljam da ga jurim.

Kako se smenjuju leva i desna tako sve okolo prestaje da postoji. Svojim koracima pomeram Zemlju. Cela Zemlja se okreće pod mojim koracima. Zamišljam je tako veliku i moćnu kako izvlači snagu iz svakoga ko se kreće. A kada trčiš daješ više. Kotrljaš Zemlju kroz Univerzum.

I možeš sve ali biraš da trčiš! I dišeš i igraš na ulici, koristiš stepenice, pešačke prelaze, kapije i sve što naiđe. Gledaš sve oko sebe i vidiš samo Zemlju i snagu.

Od svih moći koje imam, znam da bi mi moć trčanjanja nedostajala baš baš da je nemam. Hvala nogama koje me nose, one znaju gde da stanu, sve i da ne mislim i da im ne kažem. Mnogo duže se maze sa Zemljom nego što ja imam pojma. Znaju noge, samo ih slušaj gde da koračaš. 

Trči, trči kada ne možeš da stojiš, sediš ili spavaš. 

Trči, idi istrči svaku brigu!

[mashtovan]

srećna

U vozu, na putu za posao, u dva reda, jedan naspram drugog, sede ljudi. Ukupno nas dvanaestoro. Gledamo se. Neki slušaju muziku, neki čitaju. Ja ih sve gledam i gledam kišu kroz prozor. Gledam stanice kroz koje prolazimo.

Setim se, gde sam sve gazila i koliko kilometara izbrojala, na nebu i na zemlji. 

Setim se, koliko sam divnih duša svuda srela i koliko sam puta sebi dokazala, da kada gledaš svet kroz ljude, on bude svuda tvoj. Ljudi su sve što u sebi nosiš, ljudi su važni i lepi, moji prijatelji najbolji od svih.

Koliko sam se puta smejala glasno da univerzum odzvanja! Koliko sam puta bila uplašena i preživela. Skakala od sreće, igrala i trčala. Bila hrabra i još uvek brojim!

Srećna sam, što moji prijatelji ne mogu da stanu na prste a moja ljubav za njih ni u dlanove ni u slonove uši. 

Srećna sam, što imam više ljubavi nego kilograma!

Srećna sam, što me noge još uvek nose, srce vodi a oči obogaćuju.

Srećna, što sam se jutros, u vozu, na putu za posao, setila svega ovoga i razvukla osmeh ko da ušiju nemam. Srećna, što se još sedmoro ljudi nasmejalo zajedno sa mnom samo zbog pogleda.

Srećna toliko da me čudi, kako nas sreća danas nije sve progutala, a mogla je lako!

[mashtovan]

Vino

[mashtovan]

I bez tačke

[mashtovan]

SANJAM

[mashtovan]

nedelja pre

[mashtovan]

Ja sam ljubav

[mashtovan]

Ljutnja jedne kišne gliste

[mashtovan]

Kako sam se izgubila

[mashtovan]

Buđenje grada (putovan u Kini)

[mashtovan]

zašto sam se izgubila

[mashtovan]

putovan u kini

[mashtovan]

mala nada

od ovde do tamo

na sve strane sveta

probaj puteve

otvaraj oči

drži dušu da se ne ispusti

hvataj nadu gde god možeš

zarobi je

koristi na sitno

da se ne istroši

hrani je čime stigneš

ne ostavljaj je kada je dobro

ne grli je kada je loše

za prvo se zahvali sreći

za drugo sanjaj da će proći

ne vraćaj se

okreni se i prebroj stvari

pre svakog odlaska

da nisi nešto zaboravio

precenio

proćardao

onda prebroj sebe

izaberi šta ostavljaš

a šta nosiš

ne zabooravi je

nadaj se

i sve će proći