#osmeh

[razdragana]

Osmeh mi najbolje stoji

Bol su moji kristali u boji

Čudesni vitraži

Sklopljeni od laži

Svetla u boji guta tama

Da ne smeta utvarama

Osmehom ih prikrivam

Prazninu u mrak ulivam

Osmeh mi najbolje stoji

Iza šarenih stakalaca

Neki drugi svet postoji

Sav je u ništavilo boji

Foto: istockphoto

[e-kultura]

Dorćol platz ~ Promo spota pesme Osmeh grupe E-play

[odleprsala]

Ljudi ja sam neironično stvorena za rad sa ljudima

[moonlvster]

znam da niko ne vidi tvoj osmeh kako mogu da ga vidim ja

I know that nobody sees your smile the way I can

*let me be insane for a sec* those pillows do not look like one person used them and maybe they weren't used at all and someone slept with his head on damon's chest and got up and took a picture of damon looking at him with so much love in his gaze yeah okay sorry that's it

[nostalgicandecko]

Metamorfoza/epitaf

Skoro je prošla godina

Od onog dana kada sam našao svoj omiljeni čaj

Koji sam mislio da se više ne proizvodi

Koji sam pio u detinjstvu

I od tad ga nisam video

I mislio da ga više nikad neću videti

I baš na taj srećan dan

Na srećan trenutak

Si naišla i ti

(Iako si tehnički bila tu i pre)

Pa si tokom našeg prvog razgovora prosula svoj čaj

A onda sam ti ja pričao o tome kako sam ja našao svoj

I u tom trenutku je sve bilo lepo, to je bio srećan dan

Ali onda je dunuo hladan vetar

Odneo tu sreću

I tvoj osmeh

I nastala je zima

I evo

Godinu dana kasnije

Moje telo još drhti

Moje misli su i dalje crne

Ruke mi izjeda hladnoća

Prvo su ispucale

Pa zatim i krvarile

A mislio sam da je do hladnoće

Što i jeste

Ali ne od ove standardne

Jer je bilo i do 15 stepeni do pre par nedelja

Već do neke druge hladnoće

Koja mi diše za vratom

Tera moje telo da drhti

Neke crne hladnoće

Nekog crnog hladnog vetra

Vetra i hladnoće

Koja nosi moje ime

Nosi ime onog što je crno

Pokvareno

I loše

Jer upravo sam to ja

Ja sam hladnoća koja je odnela toplotu

I osmeh sa tvog lica

...

I znaš

Nikada ti nisam rekao

Da ću te čekati

Ako nekad pomisliš da se vratiš

Niti mislim da imam hrabrosti da ti to kažem

Previše sam ti štete naneo

Pa me sramota više

Sramota me i od drugih ljudi

Pa pognem glavu dole kada hodam gradom

Kao da mi na licu piše greh koji sam uradio

Pa onda mrzim sebe

Ali eto, ako ikada pomisliš da se vratiš

Znaj da ću te čekati

Stvarno to mislim

Do tada ću se možda opametiti

Postati bolji čovek

Pa nam se putevi ponovo ukrste

Pa nastavimo tamo gde smo stali

Ili je ipak bolje da krenemo ispočetka sve

Ili možda u međuvremenu ti nađeš nekog

Nekog dobrog čoveka

Koji ja nisam umeo biti

Kako god bude

Ja se sada moram zatvoriti u čauru

Kako bih jednog dana

Kao novi ja

Kao leptir

Barem na trenutak

Stao u tvoju kosu

Ako ništa drugo

Onda barem toliko da se uverim

Da si dobro

I da si srećna

Ma gde god

I ma sa kim god da si

~ D.K.

[mrasicc]

Nije kraj,

samo sačekaj,

nemoj žuriti,

sreća polako dolazi,

treba samo malo bolje da je zagledaš..

Ne skrivaj sjaj na tvome licu,

osmeh je najlepši deo dana u koji se čovek zagleda.

[osetivajb]

nedostajes

u recima koje ne govorim

u pogledima koji padaju kad se smejem na silu

u trenucima u kojima je trebalo da budes a nisi

u pesmama

na mestima gde smo bili srecni

u tisini pred spavanje

dala sam sve

i sebe i snove

borila se glasno

za svaki osmeh

svaki zagrljaj

svaki trenutak u kojem sam verovala

da smo moguci

i izgubila glas

zao mi je

sto nismo uspeli

sto nismo znali bolje

sto nismo bili spremni

sto sve sto smo imali nije bilo dovoljno

da nas sacuva

sto su nam se srca umorila

sto smo prestali da se prepoznajemo

sto smo poceli da cutimo umesto da volimo

sto si otisao

ali si mi ostao u grudima

kao sapat koji ne ume da cuti

mozda sam ponekad gresila

bila teska

preosetljiva

ali bila sam tu

bilo je stvarno

mozda smo se nasli u pogresno vreme

u svetu koji nije imao strpljenja za nas

nadam se da si dobro

da se smejes

da te ne boli

da si srecan

nikada neces znati koliko sam puta

u mislima prosetala kroz sve sto smo bili

i molila se da mi se vratis

ali ipak nisi

(neko te voli vise nego sto je umeo da pokaze, izvini)

[tvoja-tt]

Od zime volim ušuškane tople kafiće, tvoj pogled uz osmeh, ona topla vina što greju ruke i rumene obraze. Kuvanu rakiju što dušu jednino može da mi ugreje, čaj sa ukusom ruma za poljubce i tvoje vrele usne.

Tvoja. t.t.

[filozofs-world]

Jedni će vam pružiti sve što zamislite. Vile, kule, gradove… bajku, obećanja, nadanja, ali ruke će vam pored takvih ostati prazne, oči tupe, usne blede. Dok srećom, postoji i ona druga vrsta. Pružaju nematerijalno. Dušu ispune spokojem, glavu mirom, srce napune ljubavlju, osmeh razvlače konstantno i neprekidno, ali od takvih ne treba očekivati ništa skupoceno jer oni uveliko to i pružaju sa velikom pažnjom i posvećenošću, samo vama onakvima kakvi jeste, potpuno prirodni.

[tijanatasmaric11]

Crnokosa moja,

Cela kafana zna tvoje ime.

Nocima me iznose odavde,otrovanog od alkohola.

Kazu da te zaboravim, da prestanem da pijem, ali ne razumeju…

Tvoja kosa, crna kao noc, uvek mi je pred ocima.

Svaki pramen nosi deo mene, deo nasih dana, nasih pesama.

Ne znaju oni da svaki gutljaj mirise na tebe, da svaka nota peva o tvojoj kosi.

Pio sam za tvoje oci, za tvoj osmeh u zoru, za trenutke kad si bila moja.

Sada pijem za tugu, za prazne stolove i pesme koje peku jace od rakije.

Govore mi da krenem dalje, ali kako?

Kad svaka pesma vrati tvoju senku, kad svaka casa nosi tvoj trag tvoje kose.

Crno moje, bez tebe sam nista,

pola coveka,

pola zivota.

Neka sviraju “Uspeo sam u zivotu”,

ali ja znam celu istinu.

Jer sta vredi ceo svet,

kad moje ruke vise ne miluju

tu crnu kosu,

moju najvecu ljubav

i najveci bol.

Tvoja T

[nije-mi-nista]

Drugi put kada sam bila hospitalizovana, od prvog do poslednjeg dana, družila sam se sa jednom devojkom. Bila je malo starije od mene, ali je brinula o meni kao da mi je majka. Pričala sam i sa ostalima, brinula je i ona o ostalima, ali smo se ipak izdvajale nas dve. Za svo vreme tamo nijednom nije forsirala razgovor i bila u čudu zvanom "kakve ti probleme imaš sa 18, šta je to toliko strašno pa si u ludnici završila?". Ko god bi me to pitao, ona bi počela da vrišti na njega. Ta moja drugarica imala je plave oči, plavlje od bilo kakvog neba. Pušila je nenormalno mnogo, ali čim bi videla nekog drugog da pali, odmah bi sve pobacala kroz prozor. Kada god sam se rastužila pošto sam daleko od kuće ili zbog nečeg drugog, bila je tu sve dok mi ne izmami osmeh i prosto je bilo nemoguće ne na smejati se kada i ona to uradi. Imala je zavijena oba zgloba ruke mada nikada nije pričala zbog čega je to uradila. Trudila se svim srcem da izvuče dobro iz svakoga, ali je to tako teško sada. Nikada nije povisila ton ni na koga. Svaku prepreku je sama prevazilazila. Sklapala je i sklapala sve ostale, dok se ona lomila na hiljadu komadića. Volela je život, ali on nije voleo nju. Rekla bih vam pitajte je, ali nje već odavno nema... stoga meni morate verovati na reč.

[razdragana]

Sreća je u tvojim očima sjaj

U tvojim rukama, snažan zagrljaj

U mojim grudima za tebe saraj

Tvoje prisustvo, dobar osećaj

Tvoj pogled na koži osetim

Sve zaboravim, ka tebi poletim

Osmeh tvoj mi srce zagreje

I bez reči uvek nasmeje

Foto: istockphoto

[belog-grada-crna-princeza]

[28.07.2024.]

"Razumi me. Nisam ja kao običan svet. Imam svoje ludilo, živim u drugoj dimenziji i nemam vremena za stvari koje nemaju dušu." - Čarls Bukovski

I posle toliko godina.. ne znam šta da očekujem od sebe. Znam samo da mi je na momente koža pretesna, da mi tada na licu piše sve ono što niko ne čita, da im svojim pogledima vrištim u lice, "spasite me", usne razvučene u osmeh sakrivaju sve to i lažem se, u redu je. A šta (mogu) da urade, u to nisam sigurna, ili je i to laž koju gutam umesto tableta jer. Nisam. Bolesna. I nema svrhe i ne sećam se skoro ničega iz tog perioda, a opet možda sam jedino tad bila kao "dobro". Menjam raspoloženja na nekoliko minuta i jedna neodmerena reč, jedan hladan pogled, jedan film koji se pokreće u mojim moždanim vijugama me bacaju u ponor, i kako? Kako? Kako to izdržati? Hajde mi kaži, kako živeti u ovoj glavi? Umem da odglumim ulogu, samo vidiš u meni raste bes, mržnja, prezir prema svetu koji tapše na kraju te scene i još veći prezir prema onoj koja me osuđujuće gleda iz ogledala, u mraku, kada se zavese spuste. A kad bi upoznali nju, ne bi je voleli, ne vole je, beže od nje i sklanjaju poglede; mislite da ja ne bih pobegla? Osuđena sam na nju, pogrešnu, nikad neće biti prava, nikad vam neće biti po meri(lima). Hajde reci, koga da izaberem? Ako me voliš, ne spašavaj me(ne), heroji m(en)i nisu potrebni. Ovakve kao ja se uvek snađu. Spasi nju, njoj je potrebnije; zavoli je takvu, nesavršenu, nepromišljenu, neuklopljenu. Nauči je da se prepusti, ona će umeti da veruje da ćeš je uhvatiti kad krene da pada, još uvek ne vidi ništa osim dobrog na ovom svetu. Oni je zbog toga lome na delove, žele da unište u njoj isto ono što su drugi uništili u njima i to je taj začarani krug, ona zariva očnjake u svoje meso jer ipak se svete samo slabi. A valjda se sveti i sebi, jer nije uspela, da ih spasi od njih samih. I možda ni ti nećeš, ne možeš, spasiti me od mene same. Znam(o) kako se ta igra završava, zar ne? Skoro je godina prošla, od kako sam otišla i od one koja je jedina videla sve, nikad se nisam ni šminkala kad sam je viđala, znaš li? Nisam se sređivala za nju, nekad se nisam čak ni češljala, želela sam da joj pokažem svu ružnoću u sebi i gledam kako zgađeno sklanja pogled. Umesto toga, u njenim očima, rečima, postupcima, videla sam samo ljubav i nežnost i beskrajno razumevanje u koje sam želela da se ogrnem i zauvek ostanem tu, sakrivena od celog sveta. Nije bilo dovoljno, kao što mi je i rekla da neće, jer ja moram da želim da mi se pomogne i možda je vreme da pogledam istini u oči. Ne znam kako da prestanem da potapam brodove koji dolaze da me odvuku na obalu, a previše se plašim da sam potopila i onaj poslednji. Sada kada plivam iz sve snage, možda je uzalud, možda je kasno... Molim te, oprosti mi, nemoj me kriviti ako odustanem, a još važnije: nemoj ni sebe. Jer to ja tebi nikad ne bih oprostila.

-Katarina

[mrasicc]

Osmeh je tu, samo se sasvim dobro skriva, još uvek preživljava prošlost.

[coica]

ti sa sobom nosis osmeh ranog proleca

[tvoja-tt]

Moja Cherry bombonjera.

Dobro jutro, rekla je.

- Dobro jutro, uzvratio sam uz osmeh.

Uvukla mi se ispod pokrivača i prilepila mi se uz golo telo. Zagrlio sam je. Njene sise svakoga bi ostavile bez daha, okrugle čvrste stoje taman, kako treba da stoje prosto provociraju pogled. ( Diže mi se, još je i rano jutro pa to mi je to ono najslađe ) uzima mi ga u ruku i smeje se...

- Mazi ga, obradovao ti se. Govorim.

Ma jel? Pita i dodaje (smeh) i ja sam se njemu obradovala. Traži mi dopuštenje, da sedne na njega govorim samo izvoli... Nabija se, prodro sam u nju, sočnu, vrelu, uh! Dobro mi je tako mirujemo. Ruke su mi na njenoj guzi, njene na mojoj glavi mazi me, grli me, dok su joj sise na mojim grudima. Stavila mi je glavu na grudi, osluškuje otkucaje mog napaljenog srca koje sada ubrzano kuca. Ustajem sa njom zajedno pribujam je uz zid, dva minuta potom vraćam na krevet, ja vodim igru. Ljubimo se nabijam je u ritmu, sunčeva svetlos se probuja preko njenog lica, Bože izgleda kao neka glumica, možda pevačica. Jebem je, ne želim ovo nikda da prestane.

- Hej, ne želim da svriš još.

Ni ja.

- Želim dugo da uživam u tebi ljubavi.

Znam da voliš duge staze kroz extaze.

- Šta si rekao?

Ništa, lepa si.

- Veži me.

Odavno sam to uradio.

- Ne, ne, ne sad me veži.

Kanap?

-Da, kanap

Vezao sam joj ruke iza leđa, kao policajci kad stavljaju lisice.

- Jebi meee, malo brže, molim te, vikala je.

Nisam hteo da promenim ritam, telo joj se kočilo, od pozadi sam joj ga ubacivao - izbacivao par puta, posle sam uhvatio lagani titam, hteo sam da joj ga ne dam, a ujedno i dam. Podigla se na kolena, i vratila u nazad ka meni klasična blokada. Držao sam joj ruke tu za kanap i pumpao od pazadi, dok je njena kosa prekrivala grudi i leđa. Savršeno, jebali smo se tako neko vreme, vezao sam joj i oči, vezao sam joj i noge posle bio sam na njoj, i svršio sam unju, dok je ona prskala po meni kao da 10 dana nije išla pišati. Bio je to najduži njen, a ujedno i moj orgazasam koji smo doživeli. Tada smo i napravili sina "Vuka"

Danas je ona moja žena. Danas je ponižavam, ali samo u krevetu. A i shvatio sam da sam dominantniji od nje i da je to strašno pali da to prosto obožava kod mene, zato joj se i zviđam zato me i voli, ali zato me i u sobi često i moli...ili da prestanem ili da nastavim. (Smeh)

- Znaš, mili...

Pre tebe nikada nisam doživela vrhunac, mučila sam se godinama da shvatim šta nije uredu sa mnom, onda si se ti pojavio i kod mene čudo učinio. Danas imam milion vrhunaca ali sa tobom. I danas niko osim tebe ne ume da me ponizi (smeh)

Hej ništa ja nisam učio, sve se samo odvijalo i zavijalo. Danas si postala moja "Cherry bombonjera" potpuni ukus, potpuni doživljaj, kao naš vrhunac. Ali i tvoje kapljice. (Smeh)

- Baš si nešto danas raspoložen.

Kako i ne bi bio kada imam ovakvog Anđela pored sebe.

- Volim te

I ja tebe, rekao sam to na glas?

- Da jesi, (smeh)

Onda je tako.

(Nastaviće se...)

Tvoja. t.t.