#ŠUME

[zanimljivaekonomija]

Prvi bečki bijenale posvećen klimatskim promenama

Od 5. aprila do 14. jula ove godine prvi put se u glavnom gradu Austrije organizuje „Klima bijenale“. Tokom 100 dana širom Beča biće organizovane izložbe i radionice na temu klime. Centrala događaja biće u galeriji „Kunst Haus Wien“ a prva grupna izložba nosiće naziv „Into the Woods“.

Kustoskinja Sophie Haslinger predstaviće 16 savremenih prikaza na dva sprata muzeja, koji će se baviti ljudskim uticajem na stanje šuma, njihovim uništavanjem s jedne strane, i kolektivnim i simbiotskim aktivnostima šumskog ekosistema s druge strane. „Klima bijenale je savršena platforma za diskusiju o promenama na našoj planeti“, istakla je Gerlinde Riedl, direktorka galerije Kunst Haus Wien. Namera ovog događaja je da se privuče raznovrsna publika, iz sveta umetnosti i kulture, nauke, ljudi iz različitih gradskih četvrti, donosioci odluka iz politike i privrede, deca i mladi, kao i ljudi koji najviše pate od klimatske krize. Jedna od tema bijenala biće i snabdevanje hranom u budućnosti. Izložbe povodom svetskog dana vode u galeriji „Belvedere 21“ baviće se posledicama klimatskih promena.

„Mnogo toga moramo ponovo izmisliti. Ništa nije onako kako smo mislili“, istakao je član gradskog veća za finansije, Peter Hanke, i ukazao na potrebu da Beč kao evropska metropola mora da pruži održiv doprinos.  

[hriminal]

Sva sreća da imamo ovakvo efikasno pravosuđe, koje brzo štiti monopol uhljeba iz Hrvatskih Šuma.

Da je član osuđene kriminalne stranke, možda bi se mogao grijati na plin za 1 cent. Ovako je osuđen, kriv, i još mu i oduzeta vlastita imovina.

[cgvijesti]

Portugalija: Zabrana ulaska u šume, očekuju paklene vrućine

Portugalija: Zabrana ulaska u šume, očekuju paklene vrućine

Foto: EPA Portugalija je danas počela sa primjenom trodnevne zabrane ulaska u šume, kako bi se spriječili eventualni požari. Ovu odluku je donijela vlada u Lisabonu u petak, jer se zemlja nalazi u periodu ozbiljnih suša, a ovog ljeta tu zemlju već je zadesilo nekoliko razarajućih požara. Mjerom zabrane vlasti dobijaju privremeno ovlašćenje da spriječe ljude da ulaze u šume, a sve kao odgovor…

[rokenrol]

TREBA OSTATI, Ivan V. Lalić

Treba ostati, možda za ljubav očiju

Nenapunjenih, možda za ljubav one ptice

Što peva u slepoj ulici. Možda za ljubav

Ljubavi, nekog osmeha što još trepti,

uhvaćen kao žuti leptir u davnim ogledalima vida.

Za ljubav usana, za ljubav paprati i nežnosti

I dece neogvožđene, i negovanih prozora,

Treba ostati. Znam, srušio se vetar

Olovnih krila na izrešetanu pustaru,

Znam, izrasle su mrtvoplave gvozdene šume

Iz opakog sna zemlje, pobledelo je more

Od peska i mržnje. Svejedno, treba ostati.

Možda za ljubav krvi, njene slane dobrote,

Nevinog poluboga u žuboru njene tame,

Za ljubav bunovne krvi i njenih stanovnika,

Živih i mrtvih, neukroćenih, nežnih,

Možda za ljubav plave boje popodnevnog neba,

Za ona mala trajanja pod kupolama svetlosti,

Za ljubav sastajanja, svejedno; treba ostati,

Neuplašen zveketom što zuji u naprslom sluhu

Zemlje, ko stršljen na usnama spavača u bilju.

Treba ostati, i zato treba voleti,

Naoružan do zuba, nasmejan do očiju,

Ostati za ljubav očiju, za ljubav ljubavi

U žutom živom pesku vremena.

[kadsvinjepolete]

U kućici nadomak šume, živjet će dvoje ljudi.

Sa istim strahovima i čežnjama, u istim ponorima i visinima.

Gledat će horizont sa trijema i biti sretni tek iz razloga što udišu vazduh.

Poneka će lisica prelijetati grmove, oblaci najavljivati oluje, a njih dvoje skrivat će se u zagrljajima.

Građenim mnogo duže od kućice.

[nostalgicandecko]

Umeće nestajanja

Jednog dana ću nestati

Otići ću od svega

Neće biti kao do sada

Na par dana

Nedelja

Ne

Otići ću zauvek

Skupiću hrabrosti do tada

I samo odšetati

Ne bežim od nikoga

Niti znam gde ću otići

Možda napokon zavolim svoje selo

Pa se smestim u toj kućici

Zajedno sa psom

Pa ujutru ustanemo rano

I odemo u šumu za drva

Gde mogu da razderem na glas

Sve što me muči

Tišti

I ubija

Da se razderem

A da me niko ne čuje

Baš kao što me i sada niko ne sluša

Kada pričam

Ili ću se možda smestiti u nekom drugom gradu

U nekom kome me niko ne poznaje

U nekom kome ja nikog ne poznajem

U nekom za koji me ne vezuju emocije

Ali opet

Takve sam prirode

Vezaću se opet za nešto tamo

Pa ću nakon nekoliko nedelja

Meseci

Godina

Morati opet da nestanem iz tog grada

I jeste

Ima mnogo gradova koji mogu obići

I u koji se mogu smestiti

Ali umeće nestajanja

Nije u bežanju od nečega

I straha od vezivanja

Za stvari i ljude

Za koje ne bi trebalo da se vežemo

Umeće nestajanja je u vezivanju za sebe

U puštanju korenja duboko u zemlju

Ne u iščekivanju neke osobe

Koja nikada neće doći

Već je u dolasku samome sebi

Umeće nestajanja

Je u pronalasku svog večitog mira

Koji niko

Ama baš niko

Ne može da uzdrma

I zato ti sada kažem

Pronaći ću svoj mir

Makar me to nateralo

Da odem od tebe

Da odem od svih

Kako bih napokon

U dubini najtamnije šume

Našao sebe

~ D.K.

[miss-manoard]

Hiljade šarenih riba lepršaće mi kroz oko. I zemlja će me skriti. I korov će me skriti.

Odmoriću se od sporednog kao ogromne šume, koje su srasle granama u guste zagrljaje. Odmoriću se od sporednog kao ogromne ptice, koje su srasle krilima i celo nebo oplele. Nikad se nemoj mučiti pitanjem: kako preživeti, nego: kako ne umreti posle svih umiranja.

[iamonlywoman]

Zavukla bih se, prečesto, u duboke šume i zavijala na tamu i mesec. A zapravo, negde duboko u sebi znam, da samo treba imati više milosti. Ja sam svako po malo koga sam srela u životu. A svi oni nisu uvek ni hrabri, ni srećni, ni pobednici.

[naravno-da-je-sve-uredu]

To je najveća napast kojom sudbina nekoga može udariti. Željeti biti drukčiji nego što jesmo : u ljudskom srcu ne može gorjeti ništa bolnije od te želje.

Zato što se život ne može drugačije podnijeti nego da se pomirimo sa svime sto značimo sebi i svijetu.

Potrebno je pomiriti se da smo ovakvi ili onakvi, znati i prihvatiti da od života ne dobivamo pohvalu za mudrost, na prsima nam ne prišiju medalju zbog toga što znamo i podnosimo da smo tašti ili sebični, ili ćelavi i trbušasti — ne, potrebno je znati da ni za što ne dobivamo ni nagradu ni pohvalu.

Potrebno je podnositi, u tome je tajna. Potrebno je podnositi vlastiti karakter, vlastitu temeljnu narav, čije greške, čiju sebičnost i pohlepnost ne mijenjaju ni iskustvo ni spoznaja.

Potrebno je podnositi to da u svijetu naše želje ne odzvanjanju potpuno.

Potrebno je podnositi i to da oni koje volimo ne vole nas, ili barem ne tako kako se mi nadamo.

Potrebno je podnositi izdaju i nevjeru i, što je najteže od svih ljudskih zadaća, potrebno je podnositi karakternu i umnu izvrsnost drugoga čovjeka.

To sam naučio u ove sedamdeset tri godine života, tu usred šume. Ali ti to sve nisi mogao podnijeti - izgovara tiho, glasom utvrđivanja činjenica… (Zašuti i kratkovidno se zagleda u polumrak)

[hriminal]

Još jednom dobro plaćenom uhljebu nije dovoljno biti uhljeb, nego još treba i krasti gdje god stigne.

A sve to omogućuje korumpirano pravosuđe.

[the-annoying-mom-friend]

'i pjeva i pjeva o slobodi bez granica, i kako su ljepše velike šume od oranica' is too real of a line to be written by a man literally named dobriša

[poeticlicense12345]

ONA SPAVA

Ona spava

Ne budi je

Iza nje su godine praznine

Ispred

Vreme koje tek treba da dođe

Mesto očiju olovne kugle

U grudima nešto nalik na kamen

Ne budi je

Sanja šume pretvorene u betonsku pustinju

U njoj živi jedan grad

Kad govori

Reči se gube između stanice i stana

Ljudi je posećuju

Sede satima

Ćute

Samo zidovi znaju

Za urlik tišine

Ne budi je

Noge su joj od čeličnih šina

Tek postavljenih u ulici bogalja

Ona je nepokretna i tajanstvena

O njoj pevaju mahnite poete

I to nije sve...

Ako bolje razmisliš

Shvatiš da sve vreme tucaš iluziju

Ne budi je

Zbog zgrada nestalih u magli

Drvene lutke koju je polomila sa četiri godine

Nekih doboša i činela

Promuklog glasa pesnika samoubice

Nevinog života koga je trampila

Za par trenutaka ludo probdevene noći

Ne budi je

Molim te...

Jer ako se probudi

Biće nadrkana.

text author: Stojadin Pavlović

[direktorfotografije25]

Taj dan je neko slikao po nebu

pastelne oblake, iznad šume i rijeke

malo svjetlije, ljubičastije

od neba

Prolazile su jedrilice, prelijetale ptice

sa druge strane tog pogleda,

obale rijeke

časa vina, umašćeni poslužavnik i tanjir

obrisi neke riječne ribe

I kad se sjećam, ista slika

iza zatvorenih očiju, šuma i oblaci i nebo

pomjeraju se svako u svojoj perspektivi,

a ptice i jedrilice stoje

smjenjuju se

Podsjeća na nešto davno,

skoro nezaboravljeno

nagovještava nešto novo

u budućnosti nezaboravljeno.

[hidden0effect]

"u meni su izrasle najbujnije šume i ti si izrezbarila svoje inicijale u svako drvo"

[magicaldreamlandruins]

"u meni su izrasle najbujnije šume i ti si izrezbarila svoje inicijale u svako drvo"