#životni vek

[poeticlicense12345]

VODE,VODE...

Postoje ljudi koji se rode da sami proputuju svet..

Krilate ptice uskraćene budu uvek za jedan let..

Onaj viši..

Oni prkose i suncu i kiši

ne bi li takli visine.

Oni pobunjuju čula dok viču daljine,daljine...

Neki ljudi se rode,sa vise žara u srcu

Pa društvo traže u pesmi planinama i suncu,

To drugo parče sebe nerodjeno tiho drema...

On čeka i nada se..

Dugo,al njega nema.

Neki ljudi se rode da nikada sebe ne nadju

večito ljubavi žedni,Il ljubav zamene gladju,

I pate ..

Neki ljudi se rode da nose krst časno,

Oni tuguju često za sreću pristignu kasno,

Često bivaju smešni,ponekad bivaju glupi

Svoj mali životni vek provedu u magarećoj klupi..

Neki ljudi se rode i umru u samoći

danima umorno Gaze,prizivaju noći,

Neki ljudi se rode,da se nikad ovde ne rode

Samo ponekad izuste, tiho...,,vode,vode,,...

text author : Olivera Marković

[prijedor24]

"Šta će da radi NATO ako Hrvatska napadne Srbiju"

– Šta da Hrvatska napadne Srbiju i zarati, je l’ nama NATO treba pružiti pomoć i zaštitu? Možda da, možda ne. I od članica NATO se očekuje da budu racionalne i vode računa o drugima, ima nas puno – rekao je on. On je istakao da je obaveza priskakanja u pomoć drugoj članici NATO-a stara, odnosno da potiče iz 1949. – Prošlo je 73 godine, svako pravilo živi svoj životni vek i ja to pravilo…

[zanimljivaekonomija]

Nova OMV MaxxMotion goriva

Sadržina aditiva povećana za 10% i kod dizela i kod benzina

Uvećan broj molekula namenjenih čišćenju produžava životni vek motora

Industrijski standardi i zahtevi znatno su napredovali tokom poslednjih godina. OMV je, uzimajući u obzir ove standarde, napravio još jedan važan korak napred i poboljšao formulu MaxxMotion goriva. Sadržaj aditiva povećan je za 10% u novom proizvodu. Rezultat: Nova OMV MaxxMotion goriva donose dodatnu vrednost vozačima u Srbiji.

„Unapredili smo OMV MaxxMotion goriva kako bismo potpuno zadovoljili potrebe tehnologije savremenih motora u automobilima i odgovorili na promenljive potrebe kupaca. Novi MaxxMotion proizvodi uključuju veću dozu aditiva radi unapređenja performansi, smanjenog habanja, održavanja motora čistim i produžavanja njegovog veka na duži rok. Njihova upotreba dovodi do maksimalne efikasnosti motora i čini vaš automobil još pouzdanijim“, kaže direktor OMV odeljenja za razvoj proizvoda i inovacije Nikolaj Šubert (Nikolai Schubert).

Sadržaj aditiva u MaxxMotion dizelu i benzinu za unapređene performanse

Kako bi predvideo buduća dostignuća u tehnologiji goriva i još više unapredio kvalitet goriva, OMV tim za razvoj i inovacije ostvario je blisku saradnju sa vodećim pripadnicima automobilske industrije, istraživačkim institutima i univerzitetima. Nova povećana doza paketa aditiva za unapređenje performansi dodata je u oba MaxxMotion proizvoda - dizel i benzin.

Aditivi omogućavaju duži životni vek vašeg automobila

Paket inovativnih aditiva za unapređenje performansi sadrži još više molekula namenjenih zaštiti i čišćenju motora koji ga održavaju čistim na duži rok i produžavaju dugoročno njegov radni vek. Ovi molekuli dodatno obezbeđuju dobijanje više energije radi maksimalne snage i maksimalnog ubrzanja.

„Ulažemo stalne napore u poboljšanje naših MaxxMotion goriva“, kaže Nikolaj Šubert. „Važno je da su kupci zadovoljni i da im obezbedimo pozitivan uticaj na efikasnost njihovih vozila, što zauzvrat ima pozitivan uticaj i na životnu sredinu. Unapred se radujemo susretu sa vozačima na našim OMV benzinskim stanicama kako bi i sami iskusili koliko su unapređena OMV MaxxMotion goriva – već sa prvim sipanjem osetiće razliku“.

[tamic87]

Svane još jedno jutro. Uvek svane. Vreme se

uvek kreće istom brzinom, samo su osećaji ti

koji se menjaju. Svaki dan može značiti i celi

životni vek i samo jedan otkucaj srca, ovisno

o tome s kim ga provedete

[unitaseurope]

Koronavirus u zatočeništvu: Druga strana pandemije

Autor: Ana Krstajić

Proglašenjem svetske pandemije koronavirusa naša svakodnevica drastično je promenjena. Granice se zatvaraju, letovi otkazuju, rafovi prazne, a nadležni preporučuju dodatnu brigu o bližnjima i starijima. Međutim, šta je sa onima koji su izuzetno ugroženi, ali su za nas nevidljivi, jer svoj život provode u zatočeništvu? Govorimo o svim onim ženama, muškarcima, devojčicama i dečacima zarobljenim u nemilosrdnom lancu trgovine ljudima. Kako će se oni izboriti sa koronavirusom ukoliko se zaraze? Mnogi od njih već boluju od raznih bolesti, a lekarska nega, zdrava hrana i lekovi za njih su nedostupan luksuz. Možda je pravo pitanje da li će mnogi od njih uopšte preživeti ovu opasnu pandemiju.

Žrtve trgovine ljudima nisu u prilici da preduzmu sve neophodne mere zaštite od ove opasne pošasti, jer život provode zaključane u mračnim i vlažnim podrumima i skrovištima. Kako im je sloboda kretanja ograničena, verovatno i ne znaju da je svet trenutno stao i da su napori većine država usmereni ka suzbijanju širenja pandemije.  One jedu, spavaju i žive u skučenim prostorijama, bez mogućnosti da vode računa o ličnoj higijeni. Nemaju grejanje, vodu ni struju, a u jednom skrovištu, na samo nekoliko kvadratnih metara smešteno je više njih. To znači da veoma lako jedni drugima prenose zaraze, a aktuelan virus najpoznatiji je po brzoj transmisiji.

Verovatno i ne znajući da su u opasnosti, žrtve eksploatacije nastavljaju sa ilegalnim aktivnostima na koje su svakodnevno prinuđene i koje nisu birale. Dok broj obolelih od korone u svetu ubrzano raste, one i dalje imaju svakodnevan kontakt sa novim strancima, što ih čini potpuno izloženim. Ko će sprečiti da se ne zaraze žene primorane na seksualnu eksploataciju ili muškarci koji rade u ekstremnim, nehumanim uslovima? Trgovci ljudima? Makroi? Ili možda vlasnici plantaža i fabrika koji značajno profitiraju od mukotrpnog prinudnog rada? Odgovor je jasan – niko od njih.

Koronavirus utiče na sve pore života, pa tako značajan efekat ima i na globalnu ekonomiju jer pojedina svetska tržišta doživljavaju pad i preko 20 odsto. Mnoge privredne grane i unosne svetske industrije trenutno trpe snažne finansijske udare zbog proglašenja pandemije. Nemilosrdni trgovci ljudima širom sveta strahuju za svoj biznis koji iako je ilegalan, predstavlja jednu od najunosnijih kriminalnih aktivnosti. Procene Međunaronde organizacije rada su da kriminalci godišnje od trgovine ljudima zarade ukupno 150 milijardi dolara, koji su trenutno pod znakom pitanja zbog ubrzanog širenja COVID-19. Njihove žrtve primorane su na život na margini i težak prisilni rad u surovim uslovima, bez mogućnosti privremenog odsustva.

Važno je istaći da su ove grupe posebno podložne zarazi, jer su uglavnom već narušenog zdravstvenog stanja - obolele od side, ili drugih polno prenosivih bolesti koje nisu na vreme lečene, te su ostavile trajne posledice po njihovo zdravlje. Kardiovaskularni i respiratorni problemi prisutni su kod velikog broja žrtava eksploatacije, kao i tuberkuloza i hepatitis. Upravo ovi hronični bolesnici su prema navodima Svetske zdravstvene organizacije najviše ugroženi ukoliko se zaraze koronavirusom. Iako putem medija pratimo broj žrtava svetske epidemije, ukoliko neko u lancu trgovine strada baš od ovog virusa, mi to nikada nećemo ni saznati. COVID-19 je izazvao pandemiju koja je zadesila ceo svet ove 2020. godine i samo pričom koja rezultuje odgovornim ponašanjem možemo pomoći sebi i drugima. Ali u vrtlogu informacija o pandemiji ne zaboravimo i na pošasti koje nas svakodnevno okružuju - jer u lancu trgovine ljudima svakodnevno imamo nove žrtve, a i one su nečija deca, mame, tate, bake, deke i prijatelji.

Naš karantin će, koliko god bio strašan, u jednom trenutku proći. Sa druge strane, izolacija u kojoj žive žrtve trgovine ljudima traje godinama, decenijama, ili pak čitav životni vek. One su u ovim neizvesnim trenucima, kada se svi povlačimo u svoje domove, osuđene na nemilost ljudi u čijem su vlasništvu. Iz tog razloga, ovim putem šaljemo poseban apel kojim želimo da sačuvamo živote. Ukoliko sumnjate da se neko u vašoj okolini nalazi u eksploatisanom odnosu ili ropskim uslovima, ohrabrujemo vas da se javite na kontakt telefone navedene ispod i prijavite ovu nelegalnu, okrutnu aktivnost.  

Srbija – SOS Telefon +381 11 785 0000

Evropski broj za nestalu decu +116 000

SAD +1 888 373 7888

[mozgoderina]

Karmen Erera: kako nadživeti besmrtnost?

Karmen Erera ~ 'Belo i zeleno', 1959. Akril na platnu (116.4 x 154.3 x 4.2 cm). { Tejt galerije, London → }

  Slikarka Karmen Erera (Carmen Herrera), preživeli je svedok sada već klasičnih umetničkih pokreta i preokreta (post)moderne. Svedočila je nastajanju i nestajanju pravaca poput op arta, minimalizma, apstraktnog ekspresionizma… i strpljivo radila i čekala… i dočekala da se svet doseti da Erera nije samo svedok, već i saučesnik, i to kakav! Premašivši stotu, konačno može da se pohvali da je preživela i sopstvenu anonimnost.

Brojni umetnici su za života zanemareni. Posebno oni “ispred svog vremena”, koji često tek nakon smrti postaju besmrtni. Ali je zaista retko da neko uspešno istrpi ignorisanje istorije, skoro čitav jedan vek! Strpljivo, smireno, snažno.

“Pa i da me niko nije pronašao, opet ne bih bila nesretna.”[1]

Svet umetnosti slaže se ipak sa jezgrovitom konstatacijom kritičarke Gardijana, Lore Kaming (Laura Cumming), da je Erera “otkriće decenije”[2].

Kao kod simpatičnih, sporih, ali dugovečnih bića, presudni događaji u Ererinom životu mere se decenijama. To je ne sprečava da ponosito tvrdi: “Živim u trenutku”[1]. Njen brak sa nastavnikom engleskog jezika, Džesijem Loventalom (Jesse Loewenthal), trajao je punih šest decenija. U Džesiju pronalazi ne samo ljubavnika, srodnu dušu i bezgraničnu podršku, već i osećaj nadtelesne duhovne spone, u kojoj su reči suvišne.

Karmen i Džesi. Fotografija (detalj): Lisson Gallery.

  Poslednjih pet dekada Erera stvara u istom studijskom apartmanu u potkrovlju zgrade u Njujorku. Nakon ritualne jutarnje kafe s mlekom (café con leche), i posmatranja ulične vreve, odmah posle doručka seda za radni sto, i prianja na crtanje. Punih sedamdeset godina prošlo je otkako je Erera sa sigurnošću otkrila svoj slikarski pravac. Sve to vreme, uglavnom pokušava da “savlada” sasvim jednostavan geometrijski element – pravu (izlomljenu) liniju.

“Ponekad pobedim ja, a ponekad slika.”[1]

“Nikada nisam naišla na pravu liniju koja mi se nije svidela”[2], kaže Erera. Tokom prve polovine života, prelazila je ipak, sa manje ili više uspeha, mnoge mrske fiktivne linije u vidu državnih, duhovnih ili rodnih granica. Erera je rođena 1915. godine, na Kubi, kao sedmo dete dobro stojećih roditelja. Otac je osnivač i urednik novina (El Mundo), a majka reporter i kolumnista. U njihovom domu redovno se okupljaju (disidentski nastrojeni) intelektualci i umetnici. Karmen upisuje studije arhitekture u Havani, koje će prekinuti udajom za Džesija i preseljenjem u Njujork, gde na sopstveno zgražavanje otkriva da je umetnik:

“Kao kada shvatite da ste zaljubljeni u pogrešnu osobu.”[1]

U pokušaju da bolje upozna, razume ili eventualno preboli tu pogrešnu ljubav, Erera upisuje Fakultet likovnih umetnosti u Njujorku, gde susreće brojne druge umetnice u pokušaju. “Bile smo poput mačaka – ratovale smo”[3], nerado priznaje. Spas od mačijih kandži došao je u vidu saveta profesora, koji je ohrabruje da školu napusti, ukoliko želi da postane slikar.

Ima li boljeg mesta za nastavak slikarske romanse, od posleratnog Pariza? Mladi bračni par seli se 1948. u Francusku, na šest godina. Konačno, Erera pronalazi svoje umetničko jato, u Salonu “Nove realnosti” (Réalités Nouvelles). Uz vodeće predstavnike bespredmetne umetnosti, poput Jozefa Albersa i Žana Arpa, i Erera svodi svoju ikonografiju na osnovne, jednostavne oblike. Evropljani su bez predrasuda. Ne nalaze ništa loše ni u tome što je Kubanka, ni u tome što je žena u uglavnom muškom društvu. Nova ostvarenja izlaže u Salonu 1949-1952. Njena platna nalaze se pored slika takvih velikana, kao što je Pit Mondrijan! No, priznanje van umetničkih krugova izostaje.

Karmen Erera ~ 'Iberijski', 1949. Akril na platnu na ploči (prečnik 101.6 cm). { Lisson Gallery → }

  Po povratku u Njujork, omaške se nastavljaju. Iako se na Kubu vraća retko, kada pomaže nekom članu (anti-režimski nastrojene) porodice, u Americi je prati kubanska etiketa. Da zabuna bude veća, Muzej savremene umetnosti (MoMA), redovno šalje emisare na Kubu u potrazi za egzotičnim i perspektivnim mladim stvaraocima. Ereru mimoilaze i tamo i ovde! Bezuspešno pokušava i da ostvari kontakt sa lokalnim avangardnim galerijama. Odbijaju da izlože njene radove uz obrazloženje da muškarci imaju prednost jer izdržavaju porodice. “Osećala sam se kao da me je neko ošamario”[2], priseća se. Ona i Džesi nisu imali dece.

Uslediće neobičan preokret. Erera konstatuje:

“Ignorisanje me je oslobodilo”[4].

Tada počinje sasvim osobena odiseja. Oduvek povučena i delimično stidljiva, odustaje od projekta “pravljenja imena” u svetu umetnosti, upravo da bi sve svoje vreme posvetila – umetnosti. Obilazi skoro sasvim neposećene muzeje. I slika. Uporno, savesno, metodično. Džesi iznajmljuje stanove i u siromašnim kvartovima, kako bi za Karmen obezbedio više prostora za stvaranje.

U Parizu je Erera upoznala i zemljake (iz Amerike), kao Elsvorta Kelija (1923-2015), koji su u Evropi brusili sopstveni stil. Po povratku na rodno tlo većina je lansirala uspešne karijere. Erera danas priznaje da se ne radi samo o polu. “Znali su bolje od mene kako sistem funkcioniše. Shvatili su galerijski sistem, muzejski sistem, kolekcionarski sistem, a ja nisam bila takva vrsta ličnosti.”[2] I pored slabijeg poznavanja sistema u kojem se muškarci bolje snalaze, Erera u Njujorku upoznaje muške kolege, poput kubanskog nadrealističkog slikara Vilfreda Lama (1902-1982), ali i one koji daleko više odgovaraju njenom umetničkom senzibilitetu pročišćene geometrijske apstrakcije, poput Leona Polk Smita (1906-1996) ili Barneta Njumena (1905-1970). Sa Barnetom i njegovom suprugom Anali, Džesi i Karmen su jedno vreme komšije. Od Njumena dobija možda ponajbolji životni / umetnički savet: “Ne dozvoli da te bilo šta zaplaši”[3].

Erera obilato koristi slobodu od pripadnosti zvaničnim umetničkim krugovima, modama, uticajima. A upravo tada je najpronicljivija. Oseća snažno puls epohe. Zaranja odvažno sve dublje u duh svog doba, sa kojim kroz rad vodi bogat i plodan dijalog. Pomaže joj stečeno obrazovanje sa studija arhitekture, iz kojeg crpi disciplinu i pedantnost.

“U haosu u kojem živimo, volim da uspostavljam red.”[5]

Red se uvodi preko solidno promišljene i dobro utemeljene strukture, a linija je “početak svake strukture”[1]. Na urednom radnom stolu ostaju još samo metalni industrijski lenjir, tabele boja, papir i makaze. Uklanja i emotivne barijere: “Nemam srce za slikanje. Imam mozak za slikanje.”[1] Radi u serijama, na velikim formatima, često u formi diptiha ili triptiha. Tokom sedamdesetih, bilo je neophodno odbaciti i boje, kako bi se doprlo do (slikarske) istine.

“Sa crno-belom slikom nema laži”[5]

, ubeđena je Erera. Nastaju zaista arhitektonski jaka dela, ispunjena crnim i belim prugama, koje poput oklopa ili kostura, kriju i čuvaju začetak buduće inspiracije.

Karmen Erera ~ 'Bez naziva', 1952. Sintetička boja na platnu (63.5 x 152.4 cm). { Muzej savremene umetnosti, Njujork → }

  Za to vreme u spoljašnjem svetu, u njenoj neposrednoj blizini, niču, trijumfuju i nestaju slikarske škole. Dvadeset godina mlađi Frenk Stela (1936), postaje slavan upravo po minimalističkim slikama sa crno-belim trakama. Barnet Njumen, sa monumentalnim plohama čiste boje, već je priznati prvoborac apstraktnog ekspresionizma. Erera i dalje stvara u samoći, ali bez početne skromnosti. Ispostavlja se da nije neophodno izlagati, davati intervjue ili objavljivati manifeste, da bi se aktivno sudelovalo u iskričavom repertoaru ideja. Sada znamo da je Erera u pojedinim ostvarenjima najavljivala određene pravce, ponekad i celu dekadu ranije! “Mogli smo da razmišljamo i bez priče”[1], kazala je za sebe i Džesija. Isto se može reći i za Ererin odnos sa dostignućima epohe u slikarstvu.

Uprkos naklonosti bespredmetnoj umetnosti ili minimalizmu ili geometrijskoj apstrakciji, Erera sa odbacivanjem nepotrebnog stvaralačkog tereta, odbacuje i nametnute etikete. Već se odavno ne oseća kao autentična Kubanka, a ne želi ni da je vide kao ženu zalutalu u tradicionalno muški zanat. Sa dostizanjem opšteprepoznatljivih motiva, Erera je konačno dovoljno slobodna da bude ono što istinski jeste.

“Ja sam samo umetnik, to je sve.”[6]

Tako nastaju skoro sasvim bela platna – energično prosečena oštrim uglovima ili trouglovima, poput čuvene serije “Bela i zelena” (Blanco y Verde). Briljantno raspoređeni smaragdno zeleni kraci ostvaruju istovremeno krhku i snažnu kompozicionu ravnotežu. Erera već tokom šezdesetih ostvaruje svoj besmrtni opus. Pojedina dela baš iz serije “Bela i zelena”, danas čine okosnicu njene stalne postavke u Muzeju Vitni (Whitney Museum of American Art). Tu njene slike konačno zauzimaju zasluženo mesto pored ostvarenja i Elsvorta Kelija i Frenka Stele, ali i ranije priznatih umetnica, poput Agnes Martin (1912-2004). To je isti onaj muzej koji je nekoć posećivala, bez publike. Danas je prepun.

Karmen Erera ~ 'Bela i zelena', 1966-67. Akril na platnu (101.6 × 177.8 cm). { Muzej Vitni, Njujork → }

  Džesi je preminuo 2000. godine, u devedeset osmoj godini, ne dočekavši eksplozivni uspeh svoje supruge. Lako se moglo dogoditi da neka od (besmrtnih) ostvarenja budu uništena. Erera je slike skidala sa rama i uvijena platna skladištila u plakare (čak i oko takvih, delimično oštećenih radova, kolekcionari se danas otimaju). Onda je kreativnost premašila kapacitete svih privremenih magacina, i Erera odlučuje da platna prosledi dugogodišnjem prijatelju. Kada se Toni Bičera (Tony Bechara) 2004. pojavio sa poverenim delima u privatnoj njujorškoj galeriji, sudbina izvodi svoj poslednji trik. Jedna od tri umetnice, iz zakazane izložbe, upravo je odustala. Erera uskače. Konačno prodaje svoj prvi rad, u osamdeset i devetoj godini života. Epilog priče prikazan je i u Muzeju savremene umetnosti u Njujorku i u Tejt galerijama u Londonu.

Poput preživelog brodolomnika sa plovidbe kroz vreme, Erera je konačno primećena na umetničkom horizontu. Preko noći postaje kamen temeljac zdanja savremenog slikarstva. Prevrtljiva vremena sa pomanjkanjem velikih priča, idu joj u prilog. U nedostatku sigurnih orijentira, poseže se u prošlost. Ererino delo još jednom, na originalan i svež način, opravdava izabrani pravac razvoja umetnosti. Zauzvrat, već ispisana istorija prihvata Ereru. A opet, njena dela po rudimentarnoj snazi i pročišćenosti izraza, deluju hrabrije i vitalnije od većine savremene umetničke produkcije, inspirisane upravo geometrijskom apstrakcijom.

Karmen Erera ~ 'Žuta i crna', 2010. Akril na platnu (91.4 x 182.9 cm). { Lisson Gallery → }

  Kada je pitaju za savet današnjim mladim umetnicima, Erera blago odgovara:

“Strpljenja, dragi moji, strpljenja (Paciencia, querida, paciencia)”[4].

Nakon prevaljene stote, naviknutoj na stvaralačku samoću, i vremešnoj Ereri potrebno je prilično strpljenja u komunikaciji sa galeristima, kolekcionarima, radoznalim novinarima. “Sada plaćam to što me plaćaju.”[1] Iako već odavno ne napušta svoje potkrovlje, vezana za kolica, artritična ali neumorna Erera i dalje stvara, privodeći kraju na najbolji način, svoje ljudsko i umetničko zaveštanje.

“Još uvek tražim”

, skromno primećuje, a odmah potom razdragano dodaje, pokazujući na slike:

“Sve je urađeno sa zadovoljstvom”[6].

    [1] Is it a dream? → | Helena de Bertodano | Dec 20, 2010. | The Daily Telegraph

[2] Carmen Herrera: ‘Men controlled everything, not just art’ → | Simon Hattenstone | Dec 31, 2016. | The Guardian

[3] Carmen Herrera at 100 → | Andrew Russeth | June 05, 2015. | ARTnews

[4] At 101, Carmen Herrera Looks Back at Astonishing Career → | Henri Neuendorf | June 8, 2016. | ARTnews

[5] Art Without Lies → | Claire Messud | December 29, 2016. | NYR Daily

[6] Overlooked But Undeterred → | Karen Michel | July 2, 2016. | NPR

  Pripovedio i grafički opremio: Jovan Jona Pavlović. Moderator: MozGoDER vELičANsTvENi. ✓ FAcEBook sTRANicA →  ✓ piNTEREsT TABLA → 

s MoJE TAčkE, NAGLAvAčkE!: ✓ Izazov dijaloga o modernosti →  ✓ Volfgang Lajb: Bez početka i bez kraja →  ✓ Günther Uecker : Hammering Passion → 

[tajna-skrivena-u-uglu-usne]

U poređenju sa vremenom, koje smo mi tako oslovili jer se večno trudimo da definišemo sve što ne razumemo, jedan životni vek je samo dan. A nama je jedan dan sve što jesmo. Kada bi me neko pitao, ako već toliko konkretizujem stvari koji dan bih izabrala kao dobar opis mog života, ne bih isuviše dugo razmišljala. Čak i oni koji se vrte u mojoj glavi, sadrže tebe u nekom pogledu, ali kada bih izdvojila jedan izdvojila bih onaj na Srebrnom jezeru. Posle njega došli su mnogi, zavoleli smo se jače, prošli smo svašta, ali taj dan bih ponavljala do kraja moje večnosti. Da bilo je možda i značajnijih za naš odnos, ali kad pomislim na tebe, kad pomislim na sebe, pomislim na taj dan. Nije toliko do toga što smo negde otišli, već koliko kada smo bili sami s našim vremenom, ono nije postojalo. Koliko je moglo da bude dan, večnost il trenutak, bio je naš i niko nije mogao da nam ga oduzme. Uvek sam se tako osećala s tobom. Nebitne su greške kad vreme ne postoji, jer jedinu stvar koju vreme kao takvo ne može da pojede je ljubav. Pratili smo onaj balon, zavlačili se u našu Nedođiju i kreirali naš univerzum. Sve u životu što je vredno priče, kada već mnoge boli izblede su one stvari koje ne mogu da nestanu. Mi ne možemo nestati. Ako postoje paralelni univerzumi, skupa smo u jednom. U nekom u kom nisi izabrao da slažeš svet oko sebe. Al čak i u ovom vreme ne možeš da obmaneš, jer kako obmanuti nešto što ni ne postoji? Postoji ljubav, a to je moja mera za vreme. Opipljiva ili ne, ona koegzistira u svakoj našoj čestici. Negde, nekad ako se i sretnemo. Ja ću videti ljubav. Onu koju smo gajili, ali koja je isto tako jednostavno sama bila tu. Nije izbor kome daš sebe, izbor je šta uradiš kada si već nečiji. Ostavio si sebe ovde, stvorio nekog novog tamo i to je okej. Jer ono što si ostavio ovde, živi u meni i raste kroz ljubav. Ponovo ne bismo mogli jer nisi više ono što si ostavio. Kada bi došao i to pokupio, možda bi se dva paralelna univerzuma spojila i u oba bismo imali nas. Al za neke nas tamo negde, možda je ovako bolje, jer tamo neka ja i tamo neki ti ne patimo. Trudim se da ne patim ni ovde, jer patnju ne želim da pričam, ne želim da pamtim i iako je tu, koliko god da je bolna, ona je samo tračak moje priče, one koja nije ni vredna. Uvek sam te videla, vidim te i sada i mislim, mislim da je okej da večno budem ona osoba koju si pustio, nikad uspevši da je vratiš, jer nije bilo šta da se vrati. Sve se iznova stvara. Završeci su isto kao počeci samo tragovi naših iskustava, a ako njima ispunimo naš životni "dan", bićemo samo velika gomila pokušaja. Ovako nismo. Ovako smo očuvana ljubav, koja kao takva ima svoju vrednost i jača je od vremena. Laži i istine su precenjeni. Laž je sve što odbacujemo a ne želimo da pustimo, istina je sve što osećamo. Ipak, nije uvek dovoljna i ne mora da bude. Ljubav je dovoljna da rana zaraste, a ožiljak je ukras. Ti si moj ukras, s kojim ću se buditi i legati. Ukras, koji je postao deo mene i koji nosim sa sobom u večnost. Nastavićemo dalje, imaćemo druge ukrase i oni neće biti ni bolni, a ni ožiljci, ali zato smo i posebni. Ožiljak te podseća da si preživeo nešto što je ogromno. Mi smo preživeli našu ljubav, svako za sebe, na žalost, ali u uspomenama zajedno. I ti bi za svoju večnost birao neki drugi dan, možda bez mene u njemu, ali to je jer bih te ja podsećala na bolan dan. A pak ako bi izabrao dan sa mnom, koji ne bi bio bol, onda bi sigurno bio drugačiji od mog. Ipak, ne verujem. Ne želim ti bol. Želim ti da u našem danu vidiš ljubav, večnost i oproštaj. Jer te tri stvari su sve za šta treba da se živi, ukoliko imaš samo jedan dan, a svako od nas ga ima. Jedno dobro jutro, jednu toplu kafu, jedan izlazak sunca, jedno vođenje ljubavi, jedan poljubac, jedan pogled, jednu Nedođiju, jedan balon, jednu ljubav bez granica, jedan oproštaj i jedno laku noć. S toga, ostalo mi je da poželim još jednu laku noć, radosti.

[srdjl]

Ah ta prokleta "farmaceutska mafija"

Pogledajte ovaj grafik.

On predstavlja očekivani životni vek (na svetskom nivou) u zavisnosti od godine rođenja. Sa grafika se vidi da će ljudi koji su rođeni sredinom prošlog veka u proseku imati dvadeset godina života manje nego neko ko se rodio početkom novog milenijuma.

Sigurno je da je mnogo faktora uticalo na ovo produženje života ali ja ću se skoncentrisati na ovaj iz naslova - na tzv. "farmaceutsku mafiju" odnosno na farmaceutske kompanije koje su u pomenutih pola veka dale možda i najveći doprinos produžetku ljudskih života. Zahvaljujući farmaceutskim kompanijama danas pacijenti oboleli od dijabetesa ne samo da mnogo bolje kontrolišu svoju bolest i tako poboljšavaju kvalitet i kvantitet života već je moguće prolongirati predijabetesno stanje i odložiti pojavu šećerne bolesti. Danas oboleli od povišenog arterijskog pritiska zahvaljujući novim lekovima mnogo bolje kontrolišu svoju bolest i tako izbegavaju da postanu teški srčani bolesnici. Danas oboleli od opstruktivnih plućnih bolesti zahvaljujući razvoju medikamenata mogu najveći deo vremena da žive bez bilo kakvog gušenja. Zahvaljujući novim lekovima hronična mijeloidna leukemija je od bolesti od koje se umire u proseku za 4-5 godina danas postala hronična bolest koja se uspešno drži pod kontrolom. Zarazne bolesti da i ne spominjem, reći ću samo da je zahvaljujući vakcinama jedna od najopakijih bolesti poznata pod imenom Variola vera danas eradikovana - virus velikih boginja danas postoji samo u dve laboratorije: u Atlanti i u Moskvi.

Da nije Novartisa, Mercka, Actavisa, Pfizera, Sanofia, hrvatske Plive (u kojoj je početkom osamdesetih godina prošlog veka sintetisan antibiotik koji je danas u širokoj upotrebi u svetu - u Srbiji je poznat pod imenom Hemomycin)... ne bi ova linija na grafiku išla ovoliko u vis. Farmaceutske kompanije su svojim radom zadužile celo čovečanstvo i sigurno nisu zaslužile tretman koje imaju kada ih nazivaju "farmaceutskom mafijom".

Jer - ako se nekome ne sviđa to što one svojim radom donose profit onda umesto da pravi teorije zavere o "farmaceutskoj mafiji" neka diže revoluciju i neka ruši kapitalizam. Stvari prosto tako funkcionišu i farmaceutske kompanije da bi opstale na tržištu moraju da poštuju opšta pravila igre. Istraživanje novih lekova je skupo, ogroman broj lekova nikada i ne stigne u stadijum kliničkog ispitivanja već bude odbačen u ranim fazama istraživanja a sve to košta - svi ti propali pokušaji su bačene pare. A sve te pare moraju od nekud da dođu. I prvenstveno zbog toga svi novi lekovi koštaju mnogo, zbog toga ih same farmaceutske kompanije forsiraju u odnosu na starije lekove iako jeste tačno da i vlasnici tih kompanija ostvaruju profit od toga. No bez tih skupih novih lekova ne bismo imali ni nova istraživanja ni nove lekove niti bi linija na gornjem grafiku išla u vis.

Da zaključim - ono što se prigovara farmaceutskim kompanijama nije osobenost samo tih kompanija već celokupnog kapitalističkog sistema. Sa druge strane nepravedno se zapostavlja ogroman doprinos koji farmaceutske kompanije imaju za celokupno čovečanstvo. I to nije fer u najmanju ruku. Setite se toga sledeći put kada vama ili vama bliskoj osobi pomogne neki lek makar to "samo" bio i Caffetin koji će otkloniti glavobolju.

[andrijanakrsmanovic]

Usputne tegle i transferi

- Idemo prvo do mene da ti dam hemijske i da klopnem nešto, baš sam gladna. - Okej.

Boba je moj drug. Najbolji, ili barem jedan od. Mnogo volim Bobu. Boba mnogo voli da hoda, i ima plišanu svinju kod kuće. Boba ima i dečka Boleta. Ima i rolere. I puno knjiga, jer voli da čita. A voli i da trči. I da putuje. I da spava. Boba i Bole imaju hlebopekač koji ume da pravi ne samo domaći hleb, nego i domaći džem. Od raznog voća. I ti džemovi su baš super. Dali su mi jednu teglu džema od pomorandže, pre par nedelja. Svojski sam se upirala da tegli rastegnem životni vek u mom domaćinstvu. I uspela sam. Tegli samo. Ne i pripadajućem joj džemu. Nakon nekoliko dana razmišljanja, došla sam do zaključka da je džemu ipak bolje i sigurnije u mom stomaku nego u jednoj običnoj hladnoj staklenoj providnoj posudi.

- Treba da ti vratim teglu od džema. - Zašto bi mi zaboga vraćala teglu? - Pa da je opet napuniš!

Boba se mnogo lepo smeje. I mnogo je lepa kad se smeje. A ja stvarno imam mnogo tegli koje nemaju sadržinu i samo tako stoje okolo. Ili sede. Ne znam da li je teglama svejedno da li stoje ili sede kada su prazne. Svakako bi im bilo bolje da su pune. Pa ono.

Negde tu smo se sreli. Negde između mojih misli o džemu i njegovih misli o svemu onome o čemu znam daleko manje nego o teglama i hlebopekačima.

On je dečak, od nekih devet-deset godina, i sedi na betonu ispred pekare. Ispred njega je papir, i na njemu piše, “Molim vas, pomozite. Gladan sam.”

On je tek jedan od mnogih dečaka i devojčica koji sede na hladnom betonu širom sveta i bezglasno mole za pomoć. Jer su gladni. Jer nemaju tek pečen hleb i džem kod kuće. Ako se to gde ovaj i mnogi drugi dečaci i devojčice žive može nazvati kućom. Posebno kad je hladno. I kad pada kiša. I kada je sneg, i duva vetar. I kad je prljavo i ne miriše na omekšivač i kolače nego na buđ, i staro, i tuđe.

Nisam viđala ovog dečaka u Svratištu. Ko zna koliko ih ima tamo, izvan sistema zaštite. Socijalne. Zdravstvene. Pravne. I svih ostalih vidova zaštite. Rastu, sami, kao iz vode. U inat svim pošastima života u nehigijenskim uslovima protiv kojih se bori farmaceutska industrija. U inat gladi, nemaštini, surovosti, i hladnoći. U inat batinama, zanemarenosti, manjku ljubavi. U inat margini. Žive. Dišu. I smeju se, i grle najtoplije. I vole najiskrenije kad te upoznaju. I otvaraju se kao lotosovi cvetovi kad prepoznaju dete u tebi. Zato idem njima. Kad god mogu. Volela bih da mogu češće.

Znam da ne mogu izlečiti svet. Znam da ne mogu doveka tako lečiti sve ono što me boli unutra. Posle nekoliko godina psihoterapije, i dalje ima previše toga što treba sa sobom i u sebi da uradim, i previše toga za sebe i na sebi promenim, sebe radi. Sve to nema veze sa njima, znam. I isto tako znam da je od kompenzacije vazda slaba vajda kad je transfer u pitanju. Znam da ne mogu promeniti ništa u drugima, i za njih. Znam da možeš da menjaš samo sebe, za sebe, u sebi, radi sebe. I onda iz tebe promena kreće dalje, i bude bolje i svima, i tebi. A promena znači imati zdrave granice, u svemu, ili bar većini stvari. A ja ih u nekim stvarima imam slabo, ili ih nemam nikako. I to je još jedna stvar koju treba da menjam. I još nešto na čemu treba da radim umesto što radim prave stvari iz pogrešnih razloga. Moram nekad početi, najzad.

                                          Dva dana ranije, bila sam na razgovoru za posao dadilje. Trogodišnji dečak me je gledao podozrivo ispod stola, i nije hteo da kaže kako se zove. A zove se Pavle. I Pavle živi sa mamom, a tata je u Rusiji. Mama kaže da je sa Pavlom sve u redu. Pavle samo ne priča, ne voli da se druži, mrljavi kad jede, i često ima napade besa koji umeju da se protegnu malo, i ponekad intenzivni, kao eto danas. Ponekad se valja po podu, kao danas. Nekad čupa kosu, plače bez suza, ili baca stvari, ili lomi igračke, ili ujeda, ili udara, eto, kao što je sad mamu ugrizao za ruku. Mama i tata ima puno novca, i Pavle ide kod najboljeg logopeda. Isto tako, Pavle ide u najbolji vrtić, ima sobu prepunu igračaka, i živi u ogromnom stanu koji miriše na nov nameštaj, i ima ogroman TV koji služi za to da Pavle ujutru na njemu gleda crtaće pre nego što krene u vrtić. Pavla u vrtić vodi dadilja pošto mama ne može da stigne jer sve ranije kreće na posao. Popodne Pavla često preuzme druga dadilja na koju je Pavle već navikao, i vodi ga kući da se igraju. Pavle ima sve. Sve, osim onog što je najbitnije. I možda bi bio malo manje ljut i malo manje bi grizao i udarao i plakao kada bi imao manje igračaka a više vremena da se grli sa mamom i bude mažen i pažen, ali onako pravo. To znamo i Pavlova mama i ja. I isto tako znamo da je pristojnije da o tome ćutimo. Uostalom, i Pavle sve vreme ćuti o svemu i sa njim je sve u redu.

Dečak na betonu gleda ravno pred sebe. Ne primećuje prolaznike, ne traži njihovu pažnju i ne plače, niti govori. Dečak koji sedi na betonu bi u nekom paralelnom univerzumu možda mogao biti Pavlov rođeni brat. U ovom univerzumu, dečak koji sedi na betonu i Pavle se verovatno nikada neće upoznati.

- Bobo, sačekaj sekund samo.

Vratila sam se ta dva koraka nazad i čučnula kraj nepoznatog dečaka. Oči su mu velike. I srce isto. U očima dečaka na betonu piše da on zapravo traži tako malo. Isto kao i Pavle.

- Šta bi da jedeš? - Bilo šta. - A šta najviše voliš da jedeš? - Bilo šta, stvarno.

U pekari, na kasi, stariji čovek se svađa sa radnicom jer je morao predugo da čeka na svoj sendvič zato što je red gladnih ljudi ispred njega bio predugačak. Čovek na kasi ne voli da čeka tako dugo na svoj obrok i sada je zato ljut, baš kao Pavle pre neki dan. Čovek na kasi ne grize i ne udara fizički ali njegove reči su otrovne, gorke, i teške, i od njih može da te zaboli stomak. Mi ostali strpljivo smo sačekali da ljuti čovek na kasi isprazni svoju zdelicu besa i demonstrativno napusti objekat. Sa svojim pošteno dočekanim sendvičem. Kad si gladan, nisi sav svoj. Baš vala.

Kasirka, vidno potresena, dodala mi je kesu preko šaltera i uzela novac.

- Nemoj da se nerviraš. Nije ovaj bitan. Mnogo si lepa, znaš?

Osmehnula se, za tren. Iskreno. Dovoljno. Požurila sam, da se neko u redu iza slučajno ne naljuti.

- Izvoli. - Hvala vam. - Nema na čemu. Čuvaj se. I dođi u Svratište nekad ako možeš.

- Hajdemo, Bobo. - Znala sam da ćeš to da uradiš. Ti si mnogo dobar miš, mišu.

Izdržala sam desetak metara a onda sam stala, spustila glavu tako da prolaznici ne vide, i pustila. Pustila da to izađe napolje. Suze su kapale na beton na kom će sutra sedeti neko drugo gladno i promrzlo dete, veliko ili malo, i moliti nepoznate ljude za pomoć. Boba me je zagrlila i ćutala. Mnogo volim Bobu. Boba je neko ko ume srce, jer ga ima. I Boba ima dušu koju su mnogi trampili za skupe satove, automobile, i ostale igračke za odraslu decu koje ne vrede ničemu jer se njima ne može kupiti ljubav. A ljubavi smo svi gladni, hteli to sebi da priznamo ili ne.

[coolcrvenkapica011]

[receptikuvaronline]

Idealni recepti za početak proleća

New Post has been published on https://recepti-kuvar.rs/idealni-recepti-za-pocetak-proleca/?Idealni+recepti+za+po%C4%8Detak+prole%C4%87a Recepti+i+Kuvar+online

Idealni recepti za početak proleća

Idealni recepti za početak proleća – stiglo je proleće, a sa njim i potreba našeg tela da se probudi iz zimskog sna. Nakon dugačke sezone proslava i teške praznične hrane, sa smenom godišnjih doba, dolazi idealno vreme da se očisti organizam ali i da se ubrza njegov rad. Posle zime neophodno je da se smanji unos namirnica bogatih masnoćama i šećerima u korist onih sa više vitamina i antioksidansa.

Po završetku sezone bez sunca i bez svežeg voća i povrća, naše telo je iscrpljeno i potrebna mu je velika količina vitamina. Na pijacama i u marketima pojavljuju se namirnice koje, pored toga što daju snagu i vitalnost organizmu, znatno su inspirativnije za kombinovanje. A evo i nekoliko predloga recepata, za izbalansiran jelovnik, koji će vašem stomaku pružiti zasluženi odmor.

Predjelo – krem čorba od šargarepe

Krem čorba od šargarepe je osvežavajuće jelo koje se može jesti u bilo koje doba dana, podjednako može da zagreje i rashladi, a izuzetno je jednostavno za pripremu.

Sastojci: 400 g šargarepe, 1 manja glavica crnog luka, 1-2 kašike maslinovog ulja, 1 kašika putera, 2 cm korena svežeg đumbira, oko 500 ml vode, 1 prstohvat bibera, 1/2 kašičice soli, 1/3 kašičice muskatnog oraha, 2 kašike soka od limuna, 2 kašike kisele pavlake i 1 kašičica iseckanog peršuna.

Priprema: Očistiti i oprati povrće i zagrejati vodu. Na tihoj vatri otopiti puter, pa dodati maslinovo ulje i sitno seckan crni luk. Prodinstati luk, pa ubaciti na kockice isečenu šargarepu i oljušten, iseckan koren đumbira. Povrće promešati na vatri, a zatim naliti vodu, tek toliko da pokrije povrće. Kuvati na tihoj vatri oko 30 minuta, dok povrće ne postigne vrlo mekanu formu. Pred kraj kuvanja dodati mleveni biber i sveže izrendisan muskatni orah. Isključiti ringlu i ostaviti povrće da se malo prohladi pre pasiranja, koje se najlakše može uraditi u Gorenje blenderima. Uz pomoć njihovog inovativnog noža od nerđajućeg čelika, moguće je brzo i temeljno mešanje, sečenje i pasiranje vaše hrane. Dodatno pomaže i pouzdani motor koji vas neće izneveriti, jer je veoma energetski efikasan i dizajniran za dug životni vek i tihi rad. Nakon upotrebe blendera, jednostavno uklonite dodatak za mešanje i operite ga. Zatim, vratite krem supu u šerpu i začinite je limunovim sokom i solju i dodati peršun. Nema potrebe da se supa ponovo greje, već dodati kiselu pavlaku i odmah servirati mlaku supu uz krutone.

Nikad lakša priprema uz ova tri kuhinjska aparata, foto Gorenje

Glavno jelo – grilovane tikvice sa feta sirom

Po okončanju zimskog jelovnika u kome su dominirali pečenje i roštilj, pravi je momenat da se okrenemo svežem povrću i laganim mediteranskim jelima, kao što su grilovane tikvice sa feta sirom.

Sastojci: 3 srednje tikvice, 100 g feta sira, 1 glavica zelene salate, 1 šaka oraha, maslinovo ulje i origano.

Priprema: Operite dobro tikvice i malo ih posolite, pa ostavite da se ocede, a zatim ih isecite na deblje kolutove i premažite ih uljem. Pecite ih dok ne omekšaju, a za njihovo grilovanje možete iskoristiti Gorenje mini gril, čije funkcije će vas osigurati da tikvice ne zagore, jer imaju automatski kontrolor temeperature, a neće se ni zalepiti za podlogu, zbog non-stick premaza koji dodatno osnažuje grilove i izuzetno olakšava čišćenje. Nakon što ste ispekli tikvice, prebacite ih na topao tanjir i pospite izmrvljenim feta sirom, a onda to izmešajte sa orasima, koje možete da sameljete u nekom od Gorenje blendera, koji imaju izrazito oštre noževe, idealne za ovaj zadatak. Idealan dodatak za ovo mediteransko jelo je zelena salata, nju možete da poprskate limunovim sokom i maslinovim uljem, a ukoliko želite, možete po želji  dodati još neko sirovo povrće.

Nikad lakša priprema uz ova tri kuhinjska aparata, foto Gorenje

Desert – prolećni kolač

Na samom kraju, nijedan jelovnik ne može da prođe bez slatkiša. Nakon praznične trpeze koja je bila ispunjena teškim čokoladnim tortama, idealan je trenutak da na naš meni dodamo malo voća u vidu laganog prolećnog kolača.

Sastojci: 4 jaja, 10 kašika šećera u prahu, 4 vanilin šećera, 1 limun – korica, 6 kašika ulja, 12 kašika brašna, 2 praška za pecivo, 350g mekog neslanog sira, 350ml slatke pavlake, 4 kesice želatina, 250g izmrvljenog keksa i 300g šumskog voća ili jagoda.

Priprema: Prvo treba spremiti smesu za kore, umutiti dva jaja, pet supenih kašika šećera, dva vanilin šećera, kore od pola limuna, tri supene kašike ulja, šest kašika brašna i jednu kašičicu praška za pecivo. Isti postupak ponoviti i za drugu koru. Ispečene kore ohladiti i spremiti za filovanje. Za fil je potrebno sir sjediniti sa slatkom pavlakom, dodati dve kesice želatina, a zatim i izdrobljeni keks. Na prvu koru staviti pripremljeni fil, pa prekriti sa drugom korom na koju smo stavite šumsko voće i prelite ga sa dve kesice otopljenog želatina.

Za spremanje kora i fila od velike pomoći biće vam Gorenje ručni mikseri čija je ručka pažljivo dizajnirana kako bi vam pružila maksimalnu udobnost pri rukovanju i kako bi korišćenje bilo što jednostavnije. Takođe, omogućavaju odabir turbo brzine, koja sa izuzetnom snagom daje savršenu gustinu fila koju želite da postignete. Pravljenje fila olakšaće vam i činjenica da se svi dodaci i priključci za mogu lako i praktično prati u mašini za sudove.

Prijatno!

Nikad lakša priprema uz ova tri kuhinjska aparata, foto Gorenje

Uz ovaj lagani meni definitivno ćete obogatiti svoj jelovnik u najlepšem godišnjem dobu, osvežićete svoj organizam, ubrzaćete njegov rad i unećete sve neophodne vitamine kako bi imali snage da stanete na put prolećnom umoru.

Nikad lakša priprema uz ova tri kuhinjska aparata, foto Gorenje

Vaše uživanje u ukusnim jelima dodatno će upotpuniti Gorenje aparati koji su dizajnirani tako da maksimalno olakšaju vaš svakodnevni život. Njihov kvalitet garantuje pouzdanost i efikasnost, ali i savremeni dizajn koji se uklapa u svaku kuhinju. Ceo asortiman možete pronaći na https://rs.gorenje.com/

Saopštenje za medije: https://rs.gorenje.com/, NMT

PROČITAJ: GDE MOŽE DA SE KUPI KNJIGA TRADICIONALNI RECEPTI DOMAĆE SRPSKE KUHINJE?

Pročitajte još:

Portal Recepti i Kuvar online je svrstan u TOP 50 sajtova u Srbiji!

Ukoliko vas interesuju svi naši recepti, kliknite na link: RECEPTI. Zbirke najboljih recepata naših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link: KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link: RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.

Ne propustite nijedan recept – Recepti i kuvar online na Facebook-u. Ostanite u toku, pratite Recepti i Kuvar twitter obaveštenja!

[astrolognevenkablazik]

Astrologija i zdrava ishrana

Astrologija i zdrava ishrana

Naš životni vek, uopšteno zdravstveno stanje i radne sposobnosti su u direktnoj zavisnosti od pravilne i zdrave ishrane. Svaki astrološki znak u ćelijskom soku sadrži neki od minerala neophodnih za dobro zdravlje. Pravilnom ishranom, mogu se lečiti i izlečiti gotovo svi zdravstveni problemi. Prirodna apoteka se nalazi svugde oko nas, u raznim biljkama ili proizvodima životinjskog porekla. OVAN …

[b17vitamins]

Kolostrum najbolje od prirode za imuni sistem

Kolostrum najbolje od prirode za imuni sistem

Možda ga znate kao „žuto mleko“ ili „prvo mleko“, ali biološko ime za ovu dragocenu tečnost je kolostrum. Kolostrum je nutrijent koji je deo majčinog mleka svih sisara. Zapravo, kolostrum je kritičan za optimalno zdravlje i životni vek. Ako novorođena beba ili mladunče ne dobiju kolostrum od svoje majke u roku od nekoliko sati, može doći do smrtnog ishoda ili suočavanja sa zdravstvenim problemima…

[zanimljivaekonomija]

Gotovo sto godina nakon istrebljenja ris se vratio u bečke šume

Gotovo sto godina nakon istrebljenja ris se ponovo pojavio u šumama koje se nalaze u području pod zaštitom grada Beča. U pitanju su dva risa različitog pola. Poslednji domaći ris u Austriji ubijen je u Bregenskoj šumi 1918. godine. Time je evroazijski ris u Zapadnoj Evropi u velikoj meri istrebljen sve do uspešnog ponovnog naseljavanja 70-ih i 80-ih godina 20. veka. Poslednja puštanja na slobodu organizovana su od 2011. do 2017. godine u Nacionalnom parku Kalkalpen.

Risovi su usamljenici i love noću. U zavisnosti od dostupnosti hrane i odlika terena njihovo područje za lov može zauzimati površinu između 50 i 400 kvadratnih kilometara. Njihova staništa moraju imati dovoljno zaklona i hrane. Oni su isključivo mesožderi i potrebno im je dva kilograma mesa dnevno. Njihov najčešći plen su jeleni i divokoze, a hrane se i zečevima, miševima, vevericama, mladim divljim svinjama, drugim malim sisarima, pticama i ribama. Evroazijski ris koji se javlja u Austriji i susednim zemljama dostiže visinu u ramenim od 50 do 70 centimetara. Ženke donose na svet do pet mladunaca 73 dana nakon parenja. Životni vek slobodnih risova je između deset i petnaest godina. Ovi predatori ne napadaju čoveka, već ga se klone, pa će vrlo mali broj ljudi ikada videti risa u divljini. 

U Austriji ova retka vrsta pati zbog uticaja na celovitost njihovih staništa. Ulice i infrastruktura sprečavaju risove da se pronađu u vreme parenja. Udruženje Austrije za očuvanje prirode zajedno sa drugim organizacijama već godinama radi na ponovnom naseljavanju Austrije risovima. Da bi se razvoj njihove populacije dokumentovao neophodan je poseban nadzor. Dokaz o broju risova pruža šara njihovog krzna koja je jedinstvena za svaku životinju što se beleži pomoću kamera postavljenih u divljini. Ris zajedno sa drugim domaćim predatorima, kao što je vuk, doprinosi održavanju prirodne ravnoteže u životinjskom svetu.

Fotografije:

© Forst- und Landwirtschaftsbetrieb der Stadt Wien

[prodajasvastanesto]

V2 Vodootporna Smart Fitnes Narukvica Sat Cena 3800 din 0616473464 V2 Smart narukvica, Monitor brzine otkucaja, Fitness tracker, za žene, muškarce, Sport Smart Vodootporna narukvica za ios android. Uz ovaj model dolaze jos 2 para kaiseva u Plavoj i Crvenoj Boji. Glavne karakteristike: - Bluetooth sinhronizacija Uz Bluetooth 4.1, ova je pametna narukvica dostupna za pametne telefone sa Bluetooth funkcijom - Profesionalna 24H kontinuirana detekcija otkucaja srca Bilo da se odmarate ili bavite sportom, otkrijte otkucaje srca precizno - Inteligentni Anti-lost Sat će poslati alarm nakon što mobilni telefon ostavite na određenoj udaljenosti, nema potrebe da se brinete o gubitku telefona. - Sport Monitor Ova pametna narukvica može beležiti korake, kalorije i udaljenosti, tako da možete znati svoje sportske podatke, prilagoditi svoj program vežbanja i živeti zdravijim životom. - Sleep Monitor Svake noći pažljivo pratite ukupno efektivno vreme spavanja i kretanja, pomažući vam da razvijete dobre životne navike. - Sedentarni podsetnik Razviti naučne navike i efikasno se oduprijeti zdravlju. Funkcija: GLAVNA FUNKCIJA - 24H kontinuirani otkucaji srca / pedometar / udaljenost / kalorije / monitor spavanja / sjedeći podsjetnik / pametna fotografija / telefon za pretragu / vrijeme / zaslon u boji / podsjetnik na dolazni poziv / podsjetnik na poruku / podsjetnik na WhatsApp / podsjećanje na Fb, itd. Ključne specifikacije - Bluetooth 4.1. Podržava IOS 8.4 ili noviji; Android 4.4 ili noviji (Preuzmite APP iz Apple Store-a ili Google Play-a. Samo pametni telefon, a ne za PC ili Tablet). Visokokvalitetna polimerna punjiva baterija garantuje dug životni vek baterije, Vreme upotrebe: 5 dana ako je povezan Bluetooth, 10 dana ako nije spojen. Jezik narukvice - sinkronizirajte s jezikom svog telefona ili engleskim. IP67 Vodootporan i otporan na znoj, ali nemojte ga koristiti u vrućoj vodi. BT verzija: Bluetooth4.1 Vodootporan: IP67 Sistem: Android 4.4 i noviji, IOS8.4 i novije verzije Model: ne podržava iphone 5s i starije Ekran: LCD ekran u boji 0,96 inča Dodirnite Pannel: Suppot Punjač: USB kabel G-Seneor: Podrška Senzor brzine otkucaja srca: podrška (у месту Kragujevac) https://www.instagram.com/p/B9E5it4JlL0/?igshid=7w7u2ljosl5q

[fantasticnivodic]

Endimion i Uspon Edimiona - Apoteoza ljubavi kroz modernu grčku naučnofantastičnu tragediju

Endimion i Uspon Edimiona – Apoteoza ljubavi kroz modernu grčku naučnofantastičnu tragediju

Od svih pomešanih utisaka koje sam imala kada sam završila čitanje ,,Endimiona“ i ,,Uspona Edimiona“  izdvojiću samo jedan kojim mogu da podvučem čitavu filozofiju ne samo ovog književnog dela. Naravno, pošto sam obe knjige ,,pojela u dahu“ negde uz put izgubila sam citat, mislim da je bio u nekom od poslednjih poglavlja, pa ću stoga parafrazirati:nije dovoljan životni vek čoveka da zaista shvati…