#Хомосексуалност

[todorpeychev]

"По-различен ли?! Не се препоръчва" и Тодор Пейчев

"По-различен ли?! Не се препоръчва" и Тодор Пейчев

Преди известно време попаднах на една книга-изповед. „По-различен ли!? Не се препоръчва”. Нейният автор е Тодор Пейчев. Книгата е издадена от софийското издателство „Делакорт” през 2007 година. Но с какво е по-различна от другите? Това е една смела публикация, разбулваща тайните на един хомосексуалист, книга разказваща за тежката съдба на различните и препятствията, с които ги сблъсква животът. За това, колко трудно е да си истински и индивидуален. Авторът има претенции, че това е една от първите гей-книги в България - разбиваща на пух и прах моралните устои на обществото. И само като си представя, че историята, излята на тези страници е по истински случай и настръхвам!

Запитвали ли сте се някога какво е любовта и докъде може да ни отведе тя? Избрах да ви разкажа за този млад човек на име Тодор и неговата толкова необикновена и толкова човешка история. За една изповед за болката, страданието, сълзите, смъртта, за бягството от действителността, чрез алкохол, психотропни и два опита за самоубийство. И всичко това, защото той е различен, непримирим, освободен от предразсъдъци, същевременно с една крехка и чиста душевност попаднала под ударите на така суровия ни и безмилостен свят. Човек, който може да си позволи да бъде себе си, истински, дори с цената на живота си. Тодор не крие зад маска своята хомосексуалност, бих казал просто защитава правото си да живее като всички останали.

Тодор Пейчев е роден в София на 18 ноември 1972 година. Шест години играе в самодейна куклена трупа към Профсъюзен дом на културата „Искър“ - гр. София, под ръководството на Стефанка Такева. Завършва 23-то ЕСПУ „Фредерик Жолио-Кюри“, а по-късно и двугодишна професионална специализация по киноизкуство към Школата по аудио-визуални изкуства „Славал - 7“ в София, под ръководството на Слав Едрев. Там изучава: операторство за кино и телевизия, режисура, актьорско майсторство за драматичен театър, журналистика и масови комуникации, сценаристика и сценография.

Тодор израства в много бедно семейство сред скандали, побоища, пиянството на баща си. С голяма доза омраза той споделя за него: „Заплашваше ни, че ще ни хвърли от прозореца, а се е случвало, когато е мъртвопиян, да ни качи насила в автомобила, след което караше като луд, заплашвайки ни, че ще се ударим някъде, за да загинем всички.”

Първия сексуален контакт на Тодор с момче, е когато е в 4-ти клас, каквото и да означава това. На 13 години Тодор забелязва, че се заглежда по момчета и мъже и със сигурност знае, че не е като другите нормални момчета.

„Защо съм различен от останалите хора и никога не намирам вътрешно спокойствие?” е въпросът, който много често изплува в съзнанието на Тодор.

Все още обаче се страхува да признае на себе си и околния свят за своята сексуалност. След казармата и няколкото опита за връзка с мъж вече: „Деветнадесетгодишен, знаех какво искам - връзка с момче или мъж, крайно време бе да не потискам влеченията си и да не бягам от себе си.” - разказва Тодор. Впуснал се в отчаяно търсене на човека до себе си, той се отдава на безразборни връзки с мъже и момчета, бурен сексуален живот, който обаче не може да утеши стенещото му самотно сърце.

Не след дълго, 22-годишен, среща голямата любов на живота си. От написаното в книгата ми става ясно защо хората сравняват любовта с лудостта. Всяка клетка и клетчица в тялото на Тодор е пропита с любов, всеки негов дъх шепне за любов, светът за него не съществува и всяка негова мисъл е потопена в дебрите на любовта. Съвсем скоро, обаче, всичко... свършва и Алексей го напуска.

„Любовта ми към него беше толкова силна, че всичките ми сетива бяха обсебени. Желаех да бъда с Алексей непрекъснато и ненаситно ... Бях зависим от него, както болният от морфина ... Осъзнавах, че без него не можех да живея и един миг”, споделя в своята изповед авторът. След раздялата си с него той започва да мисли за смъртта. „Реших, че ще сложа край на живота си.” Смъртта за Тодор се явява последен зов за любов или за помощ на една осъдена душа. Без Алексей Тодор е вече мъртъв и връщане назад няма - „...взех опаковките с лексотан и диазепам, извадих ги от тях, бяха около сто и петдесет на брой, сложих ги в чаша и подпомогнат и с вода ги изгълтах набързо.”

Два опита за самоубийство, безчувственост, болници, кръв, смърт, наркомани и психичноболни, миризма на трупове, системи, игли, въжета и колани, непоносими болки, Ад са едни от малкото неща, с които Тодор се сблъсква докато надживее тази раздяла и се отърси от тези спомени, оставили след себе си дълбока рана, която според мен ще тлее у Тодор докато е жив.

Понякога любовта е красива двойница на смъртта, нежно ни оковава в оковите си, от които трудно можем да се измъкнем.

Много от вас след този разказ ще си кажат: „А, поредният луд гей”. Само искам да ви напомня, както стана въпрос в началото на тази статия, тя е разказ за толкова необикновена, но и толкова човешка история. А ние, хетеросексуалните, също се влюбваме, нали?

Мирослав Дечев

Мирослав Дечев: `По-различен ли!? Не се препоръчва` (miroslavdechev.blogspot.com)

[vaseljenska]

Мајке се питају!

Мајке се питају! http://www.vaseljenska.com/misljenja/majke-se-pitaju/

[palankaonline]

И даље мислите да је хомосексуалност „природна“? Ови подаци ће вас шокирати! https://ift.tt/2HVKeAn, И даље мислите да је хомосексуалност „природна“? Ови подаци ће вас шокирати!

И даље мислите да је хомосексуалност „природна“? Ови подаци ће вас шокирати! - Царса (фото:Глобал,медиа) Ако сте један од оних који је поверовао у приче хомосексуалне пропаганде о томе да је хомосексуалност потпуно природна појава и да се она ни по чему не разликује од хетеросексуалности осим у полу партнера, онда ће вам овај текст показати другу страну медаље и показати право лице ЛГБТ популације. Службена статистика …

, https://ift.tt/1rMQyM6

[obkov-obzavejdane-bani-blog]

Гневът като бразилски съдия подкрепя анти-гей "терапията"

Гневът като бразилски съдия подкрепя анти-гей “терапията”

Бразилски активисти и знаменитости осъдиха съдебно решение, което одобрява “лек” за гейове. Валдемар де Карвальо, федерален съдия в столицата Бразилия, подкрепи психолог, който е отнел лиценза й за предлагане на така наречената “конверторна терапия”. Розанела Джъстино е евангелски християнин, който нарича хомосексуалност “болест”. Критиците нарекоха управляващите регресивни и медицински…

[biopogled]

Дали химически сме подтиквани към хомосексуалност?

До момента на написването на тази статия аз напълно вярвах, че хората са родени такива каквито са и на генетично ниво са склонни да бъдат с различна сексуална ориентация. Аз лично не съдя такива хора и мисля, че сексуалните им предпочитания са си тяхна работа.

Наскоро попаднах на информация за химикал, наречен атразин. Известен на пазара като препарат за трева и плевели, който е одобрен от FDA и…

[chroniclebg]

Париж отказва да отзове от Ватикана хомосексуален посланик

Париж отказва да отзове от Ватикана хомосексуален посланик

Френските власти няма да преразгледат решението си за назначаване на  хомосексуален дипломат за посланик във Ватикана, предадоха информационните агенции.

Френските медии отбелязват, че Ватиканът все още не е приел акредитивните писма на Лоран Стефанини, който не крие своята   хомосексуалност. Той беше назначен на поста още през януари.

Според журналистите отказът за приемане на акредитивните му…

[only-bulgarian-things]

Лошото е, че живеем на планета, на която двама мъже, които се целуват, предизвикват повече клатене на глави, отколкото двама мъже, които се бият.

only-bulgarian-things.tumblr.com

[inkskulls]

Pride Month

Днес моята майка ми зададе следният въпрос: “Защо всички мъже са почнали да ходят като гейове?”. В нашето общество има стереотипи. Един от най-големите е типичното семейство - мъж, с голям набор от мачовски качества, жена, която да чисти и да ражда и следователно отглежда децата си. Стереотипите са част от живота ни и ние живеем с тях без да ни правят особено впечатление. Едно момиченце би имало розови дрешки, ще му се купуват кукли, а едно момче трябва да има интерес към колите и да носи “мъжки” цветове. Малко хора знаят, че преди Втората световна розовият цвят е бил за момчетата, а синият за момичетата? Това не е важно, просто го споменавам. Не е редно хората да бъдат бутани към “нормалното”. Не е редно децата да бъдат бутани със сумати стереотипи, все едно се превръщаме в една огромна фабрика. Интересното във случая специфично с queer хората е, че често не са приемани от обществото и най-вече гледани като нещо странно. Същите тези хора, които глидат с отвратен и неразбиращ поглед, като деца са били набутани в тези стереотипи. “Ще играеш с колички, ще учиш, ще влезнеш в колеж, ще си намериш добро момиче, ще се ожениш.” Толкова пъти е показвано с жестове, думи, тези деца вече стават част от стереотипите. Различните хора са част от обществото. Те задвижват тази еднаквост. Те СА част от обществото. Да вземем например един транссексуален човек. Този човек трудно би си намерил работа без да го подиграват, защото е избрал да намери себе си, пред това да изгражда фалшив образ на “себе си”. Тъй като това не е заболяване, но повечето хора мислят, че е, защо тогава не третират болните хора както третират хомосексуалните/транс? Защо не им казват “тоя си бръсне краката като ракоболен”? Защо? А защо хората смятат, че трябва да накърняваш някого, защото обича? Защото се чувства добре по начина, който изглежда? Защо е правилно да не позволяваш на някого да обича истински? Защо лишават тези хора от правата на един гражданин, човек? Те също са хора, те също имат нужда от разбирателство. И кълна се в Бог, ако трябва да се цитира Библията, то Бог няма нищо против обратните хора, следов��телно не може да се използва “homosexuality is a sin/ god hates fags” Замислете се. Ако аз отида до някой човек и кажа, че не харесвам тениската му и, че му стои зле, а се окаже, че това е любимата му тениска? Трябва ли моето мнение да има ефект на избора му? Аз не мисля, че трябва, но все пак се случва. Аз харесвам шоколадов сладолед, и го ям. Това, че на теб не ти харесва, не означава, че на мен не ми. Хората са родени с различия, оставете ги да бъдат себе си. Защото какви сме ние, ако не познаваме себе си и се крием дълбоко? Крием се дълбоко, защото обществото мисли каквото чува. Следващият път, когато чуете някоя обида, от сорта на “педал, педерас, гей” се замислете, би звучало смешно, ако някой ви каже “аре бе хетеро”. Такива “обиди” не би трябвало да бъдат смятани като обиди!! Обичайте себе си и света! Това е най-човешкият инстинкт! We’re almost there. We’re near equality.

[vaseljenska]

И даље мислите да је хомосексуалност "природна"? Ови подаци ће вас шокирати!

И даље мислите да је хомосексуалност "природна"? Ови подаци ће вас шокирати! http://www.vaseljenska.com/aktuelno/i-dalje-mislite-da-je-homoseksualnost-prirodna-ovi-podaci-ce-vas-sokirati/

[danovinite]

Приложение лекувало хомосексуалност

Създателите на ново приложение за смартфони твърдят, че то може да “лекува” хомосексуалност за 60 дни. Апликацията е дело на религиозна организация, наречена Setting Captives Free, чиято мисия е да освобождава хората от пороците им. Очевидно организацията смята хомосексуалистите за болни хора и съответно им предлага лечение. Setting Captives Free, или „Освобождаване на пленниците”, е безплатна програма за iPhone и Android смартфони. Петиция, подписана от повече от 60 000 души, настоява приложението да бъде премахнато от iTunes и Google Play. В нея се казва, че апликацията може да навреди на хората, които се опитат да се променят, загърбвайки това кои са и кого обичат. В друг подобен случай от 2010 г. Apple беше принудена да премахне от онлайн магазина си антихомосексуалното приложение за iPhone „Манхатънска декларация” под натиск от 8000 активисти от сайта Change.org, които подписаха петиция за нарушаване на потребителската етика.

[gaycorner]

Смятам, че един ден светът ще гледа на лова на вещици, който се провежда в момента срещу хомосексуалните, по същия начин по който сега гледа на испанската Инквизиция или на Холокоста.

Мей Уест го е казала преди повече от 30 години. Все повече хора са съгласни с това. Кога всички ще са?

[palankaonline]

Слободан Антонић: Цензура уџбеника у колонији Србији због „ЛГБТ предрасуда“ https://ift.tt/2M4jX5Q, Слободан Антонић: Цензура уџбеника у колонији Србији због „ЛГБТ предрасуда“ У колонији Србији Министарство просвете, на захтев једне ЛГБТ-НВО, забрањује шест уџбеника Укратко, поменута цензура изгледа овако: Најпре, две фондације из ЕУ плате да НВО из Србије, која се бави ЛГБТ питањима, уради „Анализу дискриминаторног садржаја (према ЛГБТ популацији) у средњошколским уџбеницима (у Србији)” (2014; анализа овде); Затим, Брисел у свом извештају „о напретку Србије (на ЕУ путу)” напише „да је потребно изменити школске уџбенике који садрже дискриминаторски садржај (према ЛГБТИ особама)” (2016; овде, стр. 74; слично и овде, стр. 37). А онда српско Министарство просвете донесе одлуку да се шест уџбеника избаци из „Плана уџбеника за школску 2018/19. годину”, односно „да се преко школских управа упути допис свим школама” да се тих шест уџбеника више „не користе у извођењу наставе за средње школе” (2018; видети овде, стр. 8). Па какви су то страшни „дискриминаторни садржаји” откривени у српским уџбеницима, због којих је, ових дана, њих шест забрањено за употребу? У њима нема позивања да се ЛГБТ особама ускрати неко право – што би морао да буде једини садржај појма „дискриминација”. „Дискриминативни садржај” заправо се састоји из следећа два злочина. Први злочин је тај што уџбеници биологије, психологије и медицине садрже тачне исказе – чију истинитост не доводе у питање чак ни ауторке Анализе – али који нису афирмативни за ЛГБТ популацију. (Извор) Јер, „Анализа” коју је урадила ова спонзорисана НВО инсистира на томе да у уџбеницима могу да стоје само искази који су „афирмативни и тачни” (стр. 75). То значи да искази који су само тачни, а не и афирмативни – а који, по мишљењу ауторки „Анализе”, могу да доведу до „предрасуда” према ЛГБТ популацији – морају бити одбачени као неприхватљиви. На пример, у једном уџбенику психологије (овде, стр. 189) налази се исказ који гласи: „Осим хетеросексуалне постоји и хомосексуална проституција, и то чешће мушка него женска.” У „Анализи” се, међутим, тражи да се ова – иначе неспорно тачна констатација – „избаци” зато што „не постоји потреба за истицањем мушке `хомосексуалне проституције`, јер се тиме стварају предрасуде, које воде у стварање дискриминаторног односа према геј мушкарцима” (стр. 55). Дакле, иако је наведена реченица истинита, она је неприхватљива зато што може произвести предрасуде које могу довести до тога да неко некада буде дискриминисан. Дискриминација, очигледно, више није само извршено дело које је произвело негативне последице. Она је сада постала свако дело које има потенцијал да може да доведе до преступа. То је правна логика, иначе типична за бољшевичку јуриспруденцију, којој смо се својевремено подсмевали. Познат је случај десеторо младих људи у СССР-у који су се тридесетих година 20. века састајали да слушају музику и пију чај. Пошто су шећер и чај у то време били права драгоценост, младеж је сакупљала копејке у једну кутијицу. Прибирање новца за чај није било забрањено, али тај новац могао се употребити и за помоћ контрареволуцији. Све девојке и младићи били су похапшени и осуђени на робију од три до десет година. То се једноставно звало „социјална профилактика” (овде, стр. 54‒55). Е, па управо такву „социјалну предохрану” данас спроводе комесари ЕУ у Србији (није чудо да се министри ЕУ владе зову баш тако: „комесари”). Преступ је сада постало и оно што се није догодило, али би можда могло да доведе до преступа. Зато, истинити исказ који можда може да доведе до предрасуде која би можда могла да доведе до дискриминације треба цензурисати ма колико да је истинит – зато што је већ његов сам потенцијал „дискриминаторан“. По истом моделу у „Анализи” се захтева цензура и других исказа из уџбеника у којима се говори, као у уџбенику из здравствене неге (овде, стр. 57) о, рецимо, „бисексуалности” као „фактору ризика” за преношење ХИВ-а, или о „групама са ризичним понашањем” у које спадају и „хомо- и бисексуалци” (исто, стр. 55). Ауторке „Анализе”, наиме, траже да се „бисексуалност уклони из фактора ризика” (стр. 37), односно да се „хомо/бисексуалност уклони из фактора ризика” (стр. 38) – иако је реч о потпуно истинитим информацијама! Анализа, стр. 38. Јер, готово половину свих регистрованих случајева ХИВ инфекције у САД чине ЛГБТ особе. Гејеви ће између 44 и 86 пута вероватније да се заразе ХИВ-ом него други мушкарци, док ће та вероватноћа код лезбејки бити 40–77 пута већа него код других жена (изворе података видети у мојој књизи Моћ и сексуалност, 2014, пдф овде, стр. 174). Уклањање ових истинитих, али неафирмативних информација аналитичарке из ове НВО тражиле су и када је реч о уџбенику из интерних болести. Ту се указује (овде, стр. 94) да „у групе са високом учесталошћу хепатитиса Б” спадају и „сексуално промискуитетне особе (нарочито хомосексуалци)”. Статистички то је потпуно тачно. Нека истраживања показују да „модални број мушких сексуалних партнера за старије геј мушкарце износи између 101 и 500” (видети Антонић, исто, стр. 173). Због тога се у тој популацији свакако чешће бележе болести које се преносе сексуалним путем. Зашто би та информација намењена будућим медицинским радницима била „дискриминација”? Дискриминаторна је, наводно, и реченица из једног другог уџбеника психологије (овде, стр. 154) која гласи: „Објекат сексуалног нагона је по правилу јединка супротног пола.” У „Анализи” се, међутим, тражи „да се избаци наведена реченица” (стр. 56) – иако је она несумњиво истинита. Наиме, и ауторке „Анализе” пишу да нехеторсексуалних особа нема више од 10% у популацији (тај удео је, истини за вољу, вишеструко мањи, али нека им и буде; видети моју књигу, стр. 175‒176). (Извор) Дакле, оно „по правилу” из спорне реченице односи се на најмање 90% људи – што је не само тачна употреба синтагме „по правилу” већ подразумева признање постојања и изузетака. Али, ЛГБТ тужитељи неће да буду „изузеци”. Зато они траже „да се избаци наведена реченица” или да се замени реченицом „објекат сексуалног нагона је јединка супротног и/или истог пола” (стр. 56). Овом допуном оно што је статистички у апсолутној мањини (испод 10%) треба да на неки начин постане једнако са изразитом већином (преко 90%). Тиме се посредним путем хоће постићи нормативно изједначавање ове две врсте сексуалних пракси, али и друштвених односа и идентитета које на њима почивају. То и јесте идеја тзв. ЛГБТ инклузије. Управо одсуство ЛГБТ инклузије онај је други злочин који се замера српским уџбеницима. Тако „Анализа” (на стр. 49) захтева да се из једног уџбеника неуропсихијатрије (овде, стр. 132) избаци реченица која гласи: „Трагање за сопственим идентитетом и интегритетом доводи адолесценте до предворја жеље за супротним полом.” Проблем је што се у контексту сексуалне жеље уз хетеросексуалност изричито не наводи и – хомосексуалност. Исто се замера и уџбенику из психологије у коме се (овде, стр. 139) каже: „У адолесценцији, сексуално сазревање прати развој снажног интересовања за супротни пол и појава еротске страсти.” Овакав садржај, протестују наше аналитичарке, „утиче на стварање става да је хетеросексуалност једина сексуална оријентација која постоји” (стр. 56) и зато траже „да се цитирани део `снажног интересовања за супротни пол` допуни `снажним интересовањем за супротан, исти или оба пола`” (55). Проблем са оваквом инклузијом је то што ће се увек наћи нека група која ће тврдити да није укључена у опште исказе, те да је зато и она дискриминисана. Рецимо, и људи који имају секс са животињама несумњиво да осећају снажну страст према предмету своје жеље. Јован Марић приповеда о мушкарцу с којим је разговарао у својој ординацији, а који је прелазио и по пет километара како би полно општио с козом. Он је, такође, Марићу причао да је његова крава несумњиво уживала у сношају с њим (овде). Извор: Profimedia/Ало Дакле, ако се по н��челу недискриминатроне инклузије набраја све према чему се може јавити сексуална жеља, зашто се онда, поред „супротног пола, истог или оба пола”, не наброје и животиње (краве, овце, козе…), мртваци, ствари (чизме, најлон чарапе, рукавице) и шта све још не? Зашто би се антидискриминаторна инклузија зауставила само на хомосексуалцима? Проблем је што ова врста диктата политичке коректности онемогућава да се изричу општи судови о човеку, породици или друштву. Рецимо, исказ „човек има две руке”, посматран из антидискриминативне оптике, увек може бити протумачен као суштински опресиван према инвалидима („Шта, инвалид с једном руком није човек?!”), или пак према сијамским близанцима („Шта, сијамски близанац са четири руке није човек?!”). Због тога би у дискурсу антидискриминаторне инклузије горњи исказ морао да гласи овако: „Човек има нула, једну, две, три или четири руке.” Бесмисленост оваквог дискурса свакако да не треба посебно доказивати. Али, он је израз и актуелне конфигурације моћи у којој се једној по броју маргиналној групи додељују статус и овлашћења идеолошких контролора. Једна НВО успела је, као што се види, да издејствује цензуру шест уџбеника. Успела је и то да се остали аутори уџбеника, као и њихови издавачи, застраше претњом да ће им рад и новац пропасти ако у вези с темама о којима је овде било речи покажу „политичку некоректност”. Учинак је, несумњиво, ширење аутоцензуре, али и сужавање аутономије струке која ће надаље морати да се руководи и ваннаучним захтевима приликом уобличавања основних уџбеничких формулација. Но, права невоља је у томе што то није крај, већ почетак процеса ревизије. Као што пишу ауторке „Анализе”, „постоји потреба да се проблематизује целокупна сфера образовања која се заснива на хетеронормативним обрасцима” (стр. 5). Отуда је и њихов „захтев за променом садржаја онога што се учи уједно и захтев за променом доминантне вредности” (стр. 7). Како пишу ауторке „Анализе” (стр. 76), „образовање представља једно од места које би требало да подлегне промени, јер се управо кроз образовни систем вредности преносе и додатно производе”. Кроз образовање, дакле, треба произвести нове вредности код деце и омладине, „потребно је окончање сексуалне опресије која почива на принципима присилног одабира између супротстављених сексуалности, хетеросексуалности и сексуалности другачије од хетеросексуалне, где се позитивно вреднује искључиво хетеросексуалност” (исто). Крајњи „циљ је успоставити (сексуалну) норму која ће проширити границе људског” (исто). Извор: Канцеларија за људска и мањинска права Владе Републике Србије Признајте да сте помислили да претерујем када сам почео с причом о оном Марићевом заљубљенику у козе и краве. „Успоставити норму која ће проширити границе људског” и „окончати присилни одабир између хетеросексуалности и хомо/би-сексуалности” – није ли ту реч управо о поменутом Марићевом заљубљенику? У сувереној Русији оваква предаторска ревизија образовног система законски је забрањена. У колонији Србији Министарство просвете, на захтев једне ЛГБТ-НВО, забрањује шест уџбеника. А ту није крај. Докле?

Слободан Антонић: Цензура уџбеника у колонији Србији због „ЛГБТ предрасуда“ У колонији Србији Министарство просвете, на захтев једне ЛГБТ-НВО, забрањује шест уџбеника

, https://ift.tt/1rMQyM6

[palankaonline]

Шта се крије иза изненадног подстицања рађања? До сада су све мере власти биле усмерене против родитеља. О томе могу да посведочим и лично. Једине мере власти које сам искусио били су бројни прогони који су моју породицу оставили у беди. Па ипак, нас двоје професора подижемо четворо деце. Никакву помоћ не примамо, нити ћемо је примати по новим мерама. Породица Фајгељ Обећавају да ће неким родитељима давати новац. Али до сада нису давали, већ узимали, као овој трудници, којој власт не само да није пружила неопходну помоћ, већ јој је одузела троје деце. Погледајте и случај породице Тркуља, којој је дете одузето без налога, без објашњења. Антипородичне мере ове власти између осталих укључују: одузимање деце без разлога или из прозвољних разлога као што је одбијање вакцина, или још горе, сиромаштво. Ова непопуларна и радикална мера у народу буди сећања на турско ропство и НДХ. непрестану негативну кампању против родитеља. У јавности се породица систематски представља као „најопасније место у модерном друштву“ (како тврди Приручник о сексуалном насиљу), а родитељи као најопаснија друштвена група. Најбаналнији васпитни поступци, као што је одлучивање када дете мора да се врати кући, сврставају се у породично насиље, а родитељске батине се проглашавају за злостављање. укидање сваке одбране породице. Заступање породичних вредности се осуђује као нешто заостало и затуцано, или још горе од тога. Зато ништа не може да заустави њихово преиспитивање и укидање, што се може пратити кроз слабљење установе брака, ауторитета оца и родитеља уопште, укидање осуде прељубе и инцеста итд. застрашивање родитеља. Као кажњиво је уведено чак и необјашњиво „економско насиље у породици“, а полицијским службеницима се даје дискреционо право да, без суда и пороте, кажњавају родитеље избацивањем из рођеног дома, одузимањем деце итд. Спроводе се кампање да грађани пријављују једни друге, па чак и да деца денунцирају родитеље. Родитељи су криви што су живи, укљештени између армије доушника који не сносе никакве последице за лажно пријављивање и армије службеника који тумаче закон како хоће. Истовремено притиснути тешком економском ситуацијом, сетовима нових пореза, закона, казни, полиција, родитељи живе у сталном страху, осврћући се преко рамена док подижу децу. Као да и без тога савременом човеку није довољно тешко да заснује породицу. Нарочито су угрожени очеви, али је ипак, у ређим случајевима када се систем обруши на мајке, њихова патња најтежа. Замислите тугу која пробада мајчино срце док слуша запомагање преко телефона: „Мама хоћу кући“, али власт која је одузела дете остаје неумољива. сексуализација деце. Док се нешто нормално као што је родитељска ћушка изједначава са силовањем, дотле се силовање деце постепено изједначава са нечим нормалним. Власт уводи наставу о аналном сексу у основну школу, а наставу хомосексуалности предвиђа и у вртићима. Популарни магазини у власништву немачких корпорација (Блиц, Браво) саветују родитеље да науче сасвим малу децу како се навлачи презерватив и уче девојчице како да задовоље мушкарца. Коме то, по виђењу немачких корпорација, српска дечица треба да навлаче презервативе? постављање лезбијке на чело државе и националне политике наталитета – за актуелну премијерку народ није гласао и тешко је установити шта ју је препоручило за врх власти, али они који су је подржали нарочито су истицали њену хомосексуалност. Као животни стил који искључује рађање, премијеркина хомосексуалност је опречна са подстицањем рађања за које је задужена, али и са културом народа којем је довед��на на власт. некритично преузимање најекстремнијих пракси из света, тако да се не види како ће Срби у перспективи избећи увођење геј бракова, дозволу педофилије и инцеста, изнајмљивања материце кроз сурогатство итд. По питању помоћи родитељима, Вучић је на конференцији владе крајем 2016. јасно изнео своје мишљење о том питању: „Пошто сви стално кукају како имамо проблема са демографијом јер породиље имају мало права… У Немачкој да се обесите не можете да добијете шест месеци. Како роде дете, два месеца, на посао. (примедба аутора: тврдња је потпуна лаж). Има људи који стварно заслужују ту социјалну помоћ. А има људи који, као ја, могу коњу реп да ишчупају, а неће да почисте лишће, неће да ураде нешто друго… Шта би, да ти дајемо паре ал’ за џабе?… Не можемо само да поклањамо паре… Знате како то сад изгледа у пракси?… Имам двоје деце, социјални случај, узмем по 4-4,500 динара на по дете, 9.000, плус 10-11.000 овако… Је л’ знате да се и на по дете добија новац? Не знате, зато што вам то нико никад није рекао. А ја вам то сад кажем… И тиме добијате минималну зараду која није зарађена. Поклонили сте новац, незарађени.“ Влади је дакле сметало да „поклања“ породиљама и родитељима „незарађени новац“. Чак је ишла тако далеко да упозори на „трудничку мафију“. Истовремено јој није сметало да поклања незарађени новац организаторима геј парада, нити је истраживала постоји ли ту нека мафија, нити јој је сметало што примењује такав двоструки аршин. Системско осуђивање родитељства и промоција хомосексуализма у народу који умире од беле куге може се подвести под дефиницију геноцида из конвенције УН: „мере усмерене на спречавање рађања у оквиру групе“. После свега тога, треба да поверујемо да се нешто одједном променило. Да се није мужевној Ани Брнабић пробудио матерински инстинкт? Не, нешто друго се крије иза изненадне напредњачке подршке родитељима. Пре свега, то је само обећање, а напредњаци проверено не држе реч. Затим, мере нису пројектоване за социјални, већ за маркетиншки резултат, тако да остваре максимални утицај на јавност уз минимални трошак за буџет. Зато је предвиђен читав низ спорних ограничења, тако да ће нпр. мере захватати само онај делић деце који је рођен након 1. јануара 2018. Подршка породици такође не значи да је власт напустила антипородични курс. Нешто друго је у питању. У хомосексуални лоби и антипородичне активисте слило се толико новца и власти, да ће истрпети да се која кап прелије из препуне чаше назад у народ. Додуше, и та кап ће ићи строго контролисаним каналима, тако да се уклопи у политику и идеологију окупационе управе Србије. Политички, ова помоћ родитељима је почетак подмићивања народа да би прихватио коначну издају Косова. Идеолошки, новчана помоћ рађању је тројански коњ којим тоталитарна власт задире у породични дом маскирана у поклон. Након што уђу, брзо ће тражити власт и над тим последњим уточиштем слободе. Рећи ће: „ми вам хранимо децу, ми одлучујемо“. Толико смо изманипулисани да нисмо ни приметили како понижавајуће звучи „новчана помоћ за дете“. Кроз историју, само најбеднијима су други хранили децу. Кад родитељи не могу самостално да подижу своју децу, уздрмана је сама природа родитељства. Ми смо прва генерација коју су навикли да проси чак и за то. А ко нас је тако ојадио? Исти они од којих просимо и који нас дресирају да то зовемо „помоћ“. Не треба нам њихова помоћ, већ да избацимо те пантљичаре и будемо самостални. Андреј Фајгељ

Шта се крије иза изненадног подстицања рађања? Влади је дакле сметало да „поклања“ породиљама и родитељима „незарађени новац“. Чак је ишла тако далеко да упозори на „трудничку мафију“. Истовремено јој није сметало да поклања незарађени новац ор…

, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts

[palankaonline]

Шта се крије иза изненадног подстицања рађања? http://ift.tt/2G6mMUa, Шта се крије иза изненадног подстицања рађања? До сада су све мере власти биле усмерене против родитеља. О томе могу да посведочим и лично. Једине мере власти које сам искусио били су бројни прогони који су моју породицу оставили у беди. Па ипак, нас двоје професора подижемо четворо деце. Никакву помоћ не примамо, нити ћемо је примати по новим мерама. Породица Фајгељ Обећавају да ће неким родитељима давати новац. Али до сада нису давали, већ узимали, као овој трудници, којој власт не само да није пружила неопходну помоћ, већ јој је одузела троје деце. Погледајте и случај породице Тркуља, којој је дете одузето без налога, без објашњења. Антипородичне мере ове власти између осталих укључују: одузимање деце без разлога или из прозвољних разлога као што је одбијање вакцина, или још горе, сиромаштво. Ова непопуларна и радикална мера у народу буди сећања на турско ропство и НДХ. непрестану негативну кампању против родитеља. У јавности се породица систематски представља као „најопасније место у модерном друштву“ (како тврди Приручник о сексуалном насиљу), а родитељи као најопаснија друштвена група. Најбаналнији васпитни поступци, као што је одлучивање када дете мора да се врати кући, сврставају се у породично насиље, а родитељске батине се проглашавају за злостављање. укидање сваке одбране породице. Заступање породичних вредности се осуђује као нешто заостало и затуцано, или још горе од тога. Зато ништа не може да заустави њихово преиспитивање и укидање, што се може пратити кроз слабљење установе брака, ауторитета оца и родитеља уопште, укидање осуде прељубе и инцеста итд. застрашивање родитеља. Као кажњиво је уведено чак и необјашњиво „економско насиље у породици“, а полицијским службеницима се даје дискреционо право да, без суда и пороте, кажњавају родитеље избацивањем из рођеног дома, одузимањем деце итд. Спроводе се кампање да грађани пријављују једни друге, па чак и да деца денунцирају родитеље. Родитељи су криви што су живи, укљештени између армије доушника који не сносе никакве последице за лажно пријављивање и армије службеника који тумаче закон како хоће. Истовремено притиснути тешком економском ситуацијом, сетовима нових пореза, закона, казни, полиција, родитељи живе у сталном страху, осврћући се преко рамена док подижу децу. Као да и без тога савременом човеку није довољно тешко да заснује породицу. Нарочито су угрожени очеви, али је ипак, у ређим случајевима када се систем обруши на мајке, њихова патња најтежа. Замислите тугу која пробада мајчино срце док слуша запомагање преко телефона: „Мама хоћу кући“, али власт која је одузела дете остаје неумољива. сексуализација деце. Док се нешто нормално као што је родитељска ћушка изједначава са силовањем, дотле се силовање деце постепено изједначава са нечим нормалним. Власт уводи наставу о аналном сексу у основну школу, а наставу хомосексуалности предвиђа и у вртићима. Популарни магазини у власништву немачких корпорација (Блиц, Браво) саветују родитеље да науче сасвим малу децу како се навлачи презерватив и уче девојчице како да задовоље мушкарца. Коме то, по виђењу немачких корпорација, српска дечица треба да навлаче презервативе? постављање лезбијке на чело државе и националне политике наталитета – за актуелну премијерку народ није гласао и тешко је установити шта ју је препоручило за врх власти, али они који су је подржали нарочито су истицали њену хомосексуалност. Као животни стил који искључује рађање, премијеркина хомосексуалност је опречна са подстицањем рађања за које је задужена, али и са културом народа којем је доведена на власт. некритично преузимање најекстремнијих пракси из света, тако да се не види како ће Срби у перспективи избећи увођење геј бракова, дозволу педофилије и инцеста, изнајмљивања материце кроз сурогатство итд. По питању помоћи родитељима, Вучић је на конференцији владе крајем 2016. јасно изнео своје мишљење о том питању: „Пошто сви стално кукају како имамо проблема са демографијом јер породиље имају мало права… У Немачкој да се обесите не можете да добијете шест месеци. Како роде дете, два месеца, на посао. (примедба аутора: тврдња је потпуна лаж). Има људи који стварно заслужују ту социјалну помоћ. А има људи који, као ја, могу коњу реп да ишчупају, а неће да почисте лишће, неће да ураде нешто друго… Шта би, да ти дајемо паре ал’ за џабе?… Не можемо само да поклањамо паре… Знате како то сад изгледа у пракси?… Имам двоје деце, социјални случај, узмем по 4-4,500 динара на по дете, 9.000, плус 10-11.000 овако… Је л’ знате да се и на по дете добија новац? Не знате, зато што вам то нико никад није рекао. А ја вам то сад кажем… И тиме добијате минималну зараду која није зарађена. Поклонили сте новац, незарађени.“ Влади је дакле сметало да „поклања“ породиљама и родитељима „незарађени новац“. Чак је ишла тако далеко да упозори на „трудничку мафију“. Истовремено јој није сметало да поклања незарађени новац организаторима геј парада, нити је истраживала постоји ли ту нека мафија, нити јој је сметало што примењује такав двоструки аршин. Системско осуђивање родитељства и промоција хомосексуализма у народу који умире од беле куге може се подвести под дефиницију геноцида из конвенције УН: „мере усмерене на спречавање рађања у оквиру групе“. После свега тога, треба да поверујемо да се нешто одједном променило. Да се није мужевној Ани Брнабић пробудио матерински инстинкт? Не, нешто друго се крије иза изненадне напредњачке подршке родитељима. Пре свега, то је само обећање, а напредњаци проверено не држе реч. Затим, мере нису пројектоване за социјални, већ за маркетиншки резултат, тако да остваре максимални утицај на јавност уз минимални трошак за буџет. Зато је предвиђен читав низ спорних ограничења, тако да ће нпр. мере захватати само онај делић деце који је рођен након 1. јануара 2018. Подршка породици такође не значи да је власт напустила антипородични курс. Нешто друго је у питању. У хомосексуални лоби и антипородичне активисте слило се толико новца и власти, да ће истрпети да се која кап прелије из препуне чаше назад у народ. Додуше, и та кап ће ићи строго контролисаним каналима, тако да се уклопи у политику и идеологију окупационе управе Србије. Политички, ова помоћ родитељима је почетак подмићивања народа да би прихватио коначну издају Косова. Идеолошки, новчана помоћ рађању је тројански коњ којим тоталитарна власт задире у породични дом маскирана у поклон. Након што уђу, брзо ће тражити власт и над тим последњим уточиштем слободе. Рећи ће: „ми вам хранимо децу, ми одлучујемо“. Толико смо изманипулисани да нисмо ни приметили како понижавајуће звучи „новчана помоћ за дете“. Кроз историју, само најбеднијима су други хранили децу. Кад родитељи не могу самостално да подижу своју децу, уздрмана је сама природа родитељства. Ми смо прва генерација коју су навикли да проси чак и за то. А ко нас је тако ојадио? Исти они од којих просимо и који нас дресирају да то зовемо „помоћ“. Не треба нам њихова помоћ, већ да избацимо те пантљичаре и будемо самостални. Андреј Фајгељ

Шта се крије иза изненадног подстицања рађања? Влади је дакле сметало да „поклања“ породиљама и родитељима „незарађени новац“. Чак је ишла тако далеко да упозори на „трудничку мафију“. Истовремено јој није сметало да поклања незарађени новац ор…

, http://ift.tt/1rMQyM6

[palankaonline]

Клима главом, промовише педофилију, хвали НАТО – е, моја Мариника… Маринка Тепић То чиме је Мариника задојена од малена, њена је лична ствар – непристојно је, а ми националисти смо вазда били пристојни људи, вирити у туђи медицински картон и чепркати по дијагнозама, па макар оне биле рецимо, тешко излечиве, као антисрбизам, или готово неизлечиве као радикални комунизам. То где и пред ким Мариника доји своју децу, њена је ствар – дао јој Господ дојке, неки тврде и лепо их обликовао (не улазим), па вала може да их показује када и где хоће, макар то било и пред гомилом председника општина. Али, чиме Мариника хоће да доји, па и задоји децу Србије – е, то је већ наша ствар. А, они који су имали увид у уџбенике из „сексуалног образовања“ које је покушала да подметне српској и другој деци широм Војводине, могли су видети да је прогресивна, да не кажемо јевропска Мариника, свим силама лобирала да се за катедром промовише педерастија, ваљда да удовољи шефу у покрајинској влади, Др Бојану Пајтићу, али и педофилија, претпостављамо чисто да не би био увређен ни њен тадашњи партијски шеф, Ненад Чанак. У педагошкој пируети, ова пропала балерина, између осталог је поручивала – „људи могу имати више од једне везе истовремено“, „хомосексуалност је романтична и позитивна варијација људске сексуалности“ и „не постоји граница када се најраније може имати секс, постоје различите норме, у Холандији је рецимо то 12 година“. Може вам, поготово на око, бити симпатична суперморална Мариника, али не верујем да би вас одушевило да вам се клинка врати кући и објасни како јој се свиђа не једна, него две другарице и да је сасвим у реду да се оне „играју“, јер ако могу Холанђанке, што оне не би могле? Иако Мариника воли да се представља неко ко мисли, па још то чини и својом главом, нисмо у потпуности сигурна да је лично аутор ових памфлета и њихове промоције, као што се то у јавности представља. У тој оправданој сумњи, истина, помогле су нам и неке њене изјаве – тако је у интервјуу за један недељник, на питање шта мисли о пацкама и препорукама европских лидера, поручила: „Слушала сам оцене министра културе који каже: “Ја се не слажем…”. Ми нисмо ту да се слажемо или не него да примимо к знању” и потврдила у којој је дисцплини најбоља: климање главом, дабоме. Климачица из Панчева, успела је у међувремену да прими још неке ствари к знању: тако је за “Пешчаник” оштро критиковала чињеницу да се сви нормални грађани земље, са жаљењем окупљају и обележавају почетак ужасне НАТО агресије 24. марта. Тада је рекла: – Дакле, тај 24. март постао је тачка окупљања, тачка консензуса око које су сагласни и леви и десни, и националисти и они који су формално грађански оријентисани: то је била агресија и тачка. Да, али шта је тој агресији, том НАТО бомбардовању претходило? Ово се питање једноставно не поставља. Људи се упорно баве последицама, нико не помиње узрок – “ми смо криви”, а “они су милосрдни”, поручује Мариника. Срби немају права на жртве. То је, међутим, није спречило да још 2005. , прва, пре Чеде, оде у Поточаре, пусти сузу и истовремено промаши да сврати, рецимо до Братунца, Кравица или других места где су Насерове легије клале недужну српску нејач. Вероватно би мајкама страдале деце рекла: “Да, страдала су вам деца, али ви се упорно бавите последицама, нико не помиње узрок”. Око Маринике се, дакле, све зна – не воли Србе, али воли педерастију; нема своје мишљење, али одлично усваја туђе; не поштује праве, али клечи пред измишљеним жртвама; И коначно, сметају јој они који бране српско Косово, али јој не сметају они који тамо пале, убијају, силују и ваде органе. Таква је наша Мариника. Остаје једина дилема којој странци припада, имајући у виду њену месечарску потребу да у једном дресу легне, а у другом се пробуди. Премда, можда и одговор на ту припадност треба тражити у њеном приручнику, да опет цитирамо: “Људи могу имати више од једне везе истовремено”. За разлику од већине оних у националистичким круговима, може се ��ећи да сам изразити заступник женских права, па да у неким сегментима чак одлутам и у феминизам. И ретко доносим суд који је супротан мојим ставовима. А, онда опет, ретко се наилази на некога као што је Маринику. Баш зато, за добро друштва, тешког срца морам констатовати, једини простор за пируете које би ова пропала балерина могла имати јесте између шпорета и кухињског стола .Све остало је превише и опасно за друштво. И здрав разум. Показало се. Пардон, показала је. Не једном. Томо Ловрековић

Клима главом, промовише педофилију, хвали НАТО – е, моја Мариника… - Центар академске речи, Шабац Маринка Тепић То чиме је Мариника задојена од малена, њена је лична ствар – непристојно је, а ми националисти смо вазда били пристојни људи, вирити у туђи медицински картон и чепркати по дијагнозама, па макар оне биле рецимо, тешко излечиве, као антисрбизам, или готово неизлечиве као радикални комунизам. То где и пред ким Мариника …

, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts

[palankaonline]

Клима главом, промовише педофилију, хвали НАТО – е, моја Мариника… http://ift.tt/2jEgmy7, Клима главом, промовише педофилију, хвали НАТО – е, моја Мариника… Маринка Тепић То чиме је Мариника задојена од малена, њена је лична ствар – непристојно је, а ми националисти смо вазда били пристојни људи, вирити у туђи медицински картон и чепркати по дијагнозама, па макар оне биле рецимо, тешко излечиве, као антисрбизам, или готово неизлечиве као радикални комунизам. То где и пред ким Мариника доји своју децу, њена је ствар – дао јој Господ дојке, неки тврде и лепо их обликовао (не улазим), па вала може да их показује када и где хоће, макар то било и пред гомилом председника општина. Али, чиме Мариника хоће да доји, па и задоји децу Србије – е, то је већ наша ствар. А, они који су имали увид у уџбенике из „сексуалног образовања“ које је покушала да подметне српској и другој деци широм Војводине, могли су видети да је прогресивна, да не кажемо јевропска Мариника, свим силама лобирала да се за катедром промовише педерастија, ваљда да удовољи шефу у покрајинској влади, Др Бојану Пајтићу, али и педофилија, претпостављамо чисто да не би био увређен ни њен тадашњи партијски шеф, Ненад Чанак. У педагошкој пируети, ова пропала балерина, између осталог је поручивала – „људи могу имати више од једне везе истовремено“, „хомосексуалност је романтична и позитивна варијација људске сексуалности“ и „не постоји граница када се најраније може имати секс, постоје различите норме, у Холандији је рецимо то 12 година“. Може вам, поготово на око, бити симпатична суперморална Мариника, али не верујем да би вас одушевило да вам се клинка врати кући и објасни како јој се свиђа не једна, него две другарице и да је сасвим у реду да се оне „играју“, јер ако могу Холанђанке, што оне не би могле? Иако Мариника воли да се представља неко ко мисли, па још то чини и својом главом, нисмо у потпуности сигурна да је лично аутор ових памфлета и њихове промоције, као што се то у јавности представља. У тој оправданој сумњи, истина, помогле су нам и неке њене изјаве – тако је у интервјуу за један недељник, на питање шта мисли о пацкама и препорукама европских лидера, поручила: „Слушала сам оцене министра културе који каже: “Ја се не слажем…”. Ми нисмо ту да се слажемо или не него да примимо к знању” и потврдила у којој је дисцплини најбоља: климање главом, дабоме. Климачица из Панчева, успела је у међувремену да прими још неке ствари к знању: тако је за “Пешчаник” оштро критиковала чињеницу да се сви нормални грађани земље, са жаљењем окупљају и обележавају почетак ужасне НАТО агресије 24. марта. Тада је рекла: – Дакле, тај 24. март постао је тачка окупљања, тачка консензуса око које су сагласни и леви и десни, и националисти и они који су формално грађански оријентисани: то је била агресија и тачка. Да, али шта је тој агресији, том НАТО бомбардовању претходило? Ово се питање једноставно не поставља. Људи се упорно баве последицама, нико не помиње узрок – “ми смо криви”, а “они су милосрдни”, поручује Мариника. Срби немају права на жртве. То је, међутим, није спречило да још 2005. , прва, пре Чеде, оде у Поточаре, пусти сузу и истовремено промаши да сврати, рецимо до Братунца, Кравица или других места где су Насерове легије клале недужну српску нејач. Вероватно би мајкама страдале деце рекла: “Да, страдала су вам деца, али ви се упорно бавите последицама, нико не помиње узрок”. Око Маринике се, дакле, све зна – не воли Србе, али воли педерастију; нема своје мишљење, али одли��но усваја туђе; не поштује праве, али клечи пред измишљеним жртвама; И коначно, сметају јој они који бране српско Косово, али јој не сметају они који тамо пале, убијају, силују и ваде органе. Таква је наша Мариника. Остаје једина дилема којој странци припада, имајући у виду њену месечарску потребу да у једном дресу легне, а у другом се пробуди. Премда, можда и одговор на ту припадност треба тражити у њеном приручнику, да опет цитирамо: “Људи могу имати више од једне везе истовремено”. За разлику од већине оних у националистичким круговима, може се рећи да сам изразити заступник женских права, па да у неким сегментима чак одлутам и у феминизам. И ретко доносим суд који је супротан мојим ставовима. А, онда опет, ретко се наилази на некога као што је Маринику. Баш зато, за добро друштва, тешког срца морам констатовати, једини простор за пируете које би ова пропала балерина могла имати јесте између шпорета и кухињског стола .Све остало је превише и опасно за друштво. И здрав разум. Показало се. Пардон, показала је. Не једном. Томо Ловрековић

Клима главом, промовише педофилију, хвали НАТО – е, моја Мариника… - Центар академске речи, Шабац Маринка Тепић То чиме је Мариника задојена од малена, њена је лична ствар – непристојно је, а ми националисти смо вазда били пристојни људи, вирити у туђи медицински картон и чепркати по дијагнозама, па макар оне биле рецимо, тешко излечиве, као антисрбизам, или готово неизлечиве као радикални комунизам. То где и пред ким Мариника …

, http://ift.tt/1rMQyM6