#велике куће

[tiadash]

Take A Break(Serbian version)

(This post will be in Serbian only,sorry,if you're interested  I could personally explain in the dms or notes the gist of it all. Basically a song fic inspired by the song from the Alexander Hamilton Musical,more or less just tailored to fit the characters in question.) Песма у питању Hamilton -Take A Break- Lyrics ---- *Косово и Метохија заједно вежбају староцрквенословенски језик,коришћен најчешће у цркви* -"Единъ-два-три-четыре-пѧть-шесть- седьмь-осмь-девѧть" (единъ-два-три-четыре-пѧть-шесть- седьмь-осмь-девѧть ) Косово крене ,па онда и  Метохија са њим : -Добро, единъ-два-три-четыре-пѧть-шесть- седьмь-осмь(единъ-два-три-четыре-пѧть-шесть- седьмь-осмь-девѧть) Косово: *прекине сина и понови да би Метохија правилно рекао* -Седьмь-осмь-девѧть (седьмь-осмь-девѧть) Метохија : *понавља по своме ко да га није ни чуо* -Седьмь-осмь-девѧть (седьмь-осмь-девѧть) КиМ: *понављају бројеве како ваља* -Единъ-два-три-четыре-пѧть-шесть- седьмь-осмь-девѧть! .... Србија: *пише писно своме брату Прежанину*-"Мој најдражи, Милане, сутра и сјутра и сутра, Полако ми се зближавају кроз дан и дан Ја верујем да ћеш знати део текста у коме алудирам на стару трагедију где не морам да помињем чак ни имена Они мисле да сам попут Шкотског  Мекбета,и да је  амбициозност моја глупост Свезналица сан , велики гњавеж, ах скоро па невиђени. Аустрија је Банкуел, Осмалија је Мкдуф А Царска Русија са народном не  мисле да ћу преживети ове царске душмане.-А онда ту си ти,преко плаве велике реке Да л` мораш живети тамо далеко ,преко тог плавог великог Дунава? Мисли о теби се смире Али онда добијем ново писмо И онда не могу сакрити своје искрено узбуђење-" *Одједном је усред писања прекине весео глас , уплашивши је загрљајем од позади и искреном бригом у гласу* Косово: *издахне сав изнервиран њеним константним радом * -Аман,узми одмор! Србија: * оставља папир и перо,диже руке у знат предаје*- Ево-ево,идем! Косово: -Имамо мало изненађење пре вечере и просто не може да чека! Србија: -Ево бићу ту за минут,сачувај ми тањир... Косово: * погледа је горко и спусти му тон гласа, ко да недо Бог, јој можда прети*-Весна . . . *Мила му сестрица устаје ,смешкајући се ,да му умири љутњу одговара'''Важи, важи!'' . Њих двоје крену из Веснине собе ка дневној соби, руку под руку, Косовац води Србијанку* -Твој син има девет година данасИма нешто што би волео да ти каже Вежбао је цео дан Свето,ајде покажи јој. Метохија: *дође  до њих,правећи се важан ,крене да пева-збори као Дечански монах*-Мамице,мајчице види! Име ми је Светислав Ја сам Метохија, смислио сам ову песму само да ти покажем И управо сам напунио девет Ти можеш смислити риме али ме можеш писати моје! Србија: -Молим! ? *чучне да га боље чује, изненађена како јој син лепо уме да пева* Метохија: -Вежбам старословенски и свирам гусле са својим оцем! *одговара поносвно и гледа у Косово повремено док му он пљњска рукама као инструментал* -Имам тетке и тече али хоћу малог бату! *Србија и Косово се погледају,обоје мало зацрвене тј. док Србија није потврдила са кезом ''Добро'' чиме се Косово зацрвенеп попут божура*-Моја мама жели да спаси наш род! Единъ-два-три-четыре-пѧть ! (Браво!) *након што исхвале  и изљубе заједничког сина јединца пусте га да оде,оставши само њих двоје у кући. Метохија се враћа назад своје ујаку-стрицу назад у Црну Гору* Косово: * проба да је загрли чим види да је устала* -Дај одмори се. Србија: *погледа га и загрли га ко да га није грлила сто и нешто година,сва насмејана од малочасног наступа коју су добили од Метохије* -Хеј,син нам је био савршен! Косово: *мало се надури,мења тему да би је набедио да прекине са послом и да проведу време заједно ,само њих двоје или чак и продужена фамилија ако треба* -Ајде с`нама бегај да се одморимо,можемо на близу неког манастира? Србија : *поцрвени и тужан му осмех подари,помази му образ да му бригу склони с`лица* -Дардане,имам тренутни превише обавеза. Косово: *погледа је са молбом у гласу,мази лице уз њену руку и алудира на нешто друго,проба да је убеди опет*-Можемо да се одморимо у краљевском двору,мислим да би дао! Има једна река коју знан . . . (-Знам ....)И близу њега предиван парк! (-Волела бих да одем...)*крене да је пољуби, знајући њу и у какву невољу упада осећа се ко да је сваки моменат са њом можда и тај задњи* Ти и ја бисмо могли тамо сами кад падне мрак...~? Србија: * издахне и врати му пољубац ,прошапута му и да потврду*-Пробаћу да се извучем. *Тамо далеко,преко плавога Дунава,млади Лала чита писмо сав насмејан и  узбуђен. Одлучи да сам својој милој сестрици пошаље једно писмо. Иде помало овако* Војводина: -"Моја најдража Весна Мораш се помирити са Аустријом Седи с`њим и направите компромис Немој стати док се не договорите,де! Твој омиљени млађи брат Милан,те поцећа Има неко ко те подржава горе преко реке.У писму које сам добио од тебе  пре две недеље Приметио сам зарез усред једне реченице Променило је значење,да ли си ово намеравала? Са једним покретом  руке си  скратила моје мирне дане,писало је...''Мој најдражи Милане''Са зарезом након 'најдражи' ,написала си... ''Мој најдражи,Милане.''... -Свакако то је све што се имало рећи! Долазим вам доле преко лета на позив равног Косово. Бићу доле са твојом породицом ако будеш стигла ,дођи! Знам да имаш много обавеза,знам да ти је посао важан. Али ипак,идем преко реке и само не могу то да дочекам!Нећеш бити тако далеко, Само ћеш бити моменат даље ..." *пар месеци касније ,усред белог дана у Краљевини Србији* Косово: *куца јој на врата собе *-Весна, хајде излази, Милан нам данас долази! *Ту доле се два браћа налазе. Поздрављају и поштовање размењују. Први пут се ко одрасли виђају и ако су преко сестре чули доста једно о другом* Косово: *рукује се ,обучен у својој старој црвеној сеоској ношњи са пуним шармом своје околине ,поздравља се са ''братом'' својим*-'Де си бре,Лало? Војводина: *као у контраст њему обучен скоро сав у бело,црна капа на сред чела и црн прслук који му виси са рамена. Пријатан и пун поштовања поздрав упућују своме '''брату'' Србијанцу* -Де,ту сам ,Косовац! *Ту да их види је сама земља ,домаћин ове куће . Сестра их гледа како се поздрављају и одлучи да им да до знања да је ту* Србија: *улази у собу* -Браћо моја мила. . . *Обоје се окрену,али само Лала делује превише обрадован* Војводина: *погледа је и загледа јој се у лице*-Веснице? * Има благ моменат тишине где се само гледају,она само подигне руку и мало махне,ко да је срамота поздравити се ''Здраво'' на чему млад Лала одговара ''Лепо ти је видети лице'' * Косово : *прекине их и стави руку око рамена свог далеког рода * -Милане,реци овој жени да чак и Аустро-Угарска проводе време са својом фамилијом- Србија: *прекине га и прекрсти руке * -Милане,реци моме срцу, да Аустрија и Мађарска немају праве послове свакако. Војводина: *збуњено погледа између њих док не види у чему је ствар,погледа у сестру и ко да га опичи струја он пита* -Ти нам се не придружујеш? Чекај само мало... Србија: *насмеши се ,очито јој непријатно што мора да их напусти*-Бојим се да нећу моћи да вам се придружим на одмору. Војводина: *крене да јој приђе* -Весна,али дошао сам скроз до вас овде- Косово: *исто приђе и настави  Сизифов посао убеђивања * -Дошао је чак до нас... - *обојица крену да јој кажу '' Ајде дођи и одмори!'' * Србија: *уплаши се кад обоје викну али даје изговоре*-Знате да моји планови морају проћи кроз скупштину. Косово и Војводина: *ко да су вежбали заједно јој говоре*-Ајде овог лета да побегнеш са нама,ићићемо негде даље! Србија : * у моменту крене опет да се буни али је обоје повуку, побели и проба да им објасни*-Има да ме стрељају ако им не донесем план у скупштину-! Војводина и Косово: *заједно наставе да предлажу*-Можемо у двор вашег /нашег Краља! Косово: -Има једна је река коју знам...~ *ухвати јој раме* Војдодина; *насмеши јој се и ухвати јој друго раме* -Знам да ће ми недостајати твој осмех. . . Косово : *зближи се и крене ко да се жали ко мало маче* -Близу гу  је је један диван парк~ Војводина : *надури се и исто зближи,нагласак му очит* -Ма бегај у першун са том проклетом тврдоглавошћу! Косово: *стегне мало њено раме ко да се мази али суздржава се пред Лалом* -Ти и ја можемо ићи...~ Војводина; *потврђује само да је набеде* -Дардан је управу! *Но у моменту је обоје барем једном заврте, у једном тренутну је код Косовца док је у другом моменту код Лале,сво време покушава лепо да им објасни* Косово и Војводина:*ко да се играју са њој,давно кад је била много старија и сама се са њима играла,другаћија времена али ипак стара љубав је још ту*-Аман узми одмор и бежи!Ајде овог лета да побегнеш са нама,ићићемо негде даље! Негде где можемо бити сами,можемо код Краљевог двора... Ако узмиш мали моменат (гледај около , види колико смо срећни што смо сада живи!)Има да стигнеш до успеха..Затвори очи и сањај... Када коначно падне мрак...Дај одмори...! Србија: * погледа их разочарано, тргне им се из руку и тресе главу* -Морам да спремим изјаву за скуштину Ја не могу стати док свој план не пренесем скупштини... *Тиме остави своју браћу у дневној соби. Обоје без речи на њено понашање. Косовац бесан и љут,сузе му очи од беса, осећа се запостављен. Док га теши Лала једнако несрећан понашањем њихове драге сестрице*

[vaseljenska]

Шокирајућа предсказања грчке подвижнице Ламбрини из Арта: не градите децо велике куће!

Шокирајућа предсказања грчке подвижнице Ламбрини из Арта: не градите децо велике куће! http://www.vaseljenska.com/vesti/sokirajuca-predskazanja-grcke-podviznice-lambrini-iz-arta-ne-gradite-deco-velike-kuce/

[balkanskapravila1371]

Мали људи, велике куће...

Мали људи, велике куће…

[vestispalanka]

ЗАПЛЕЊЕН АРСЕНАЛ ОРУЖЈА И МУНИЦИЈЕ КОД ВЕЛИКЕ ПЛАНЕ Припадници Министарства унутрашњих послова у Смедереву ухапсили су Ж. И. (59) из околине Велике Плане, због постојања основа сумње да је извршио кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја. Полицијa je претресом куће осумњиченог пронашла две аутоматске пушке, пет ручних бомби, 1.230 метака за аутоматску пушку калибра 7,62 мм, 660 …

Nastaviti čitanje https://ift.tt/2ZOBSay Вести из Смедеревске Паланке

[rasen-rs]

Јелена Карађорђевић је била најстарије дете Петра Првог Карађорђевића, краља Србије и принцезе Зорке, ћерке црногорског краља Николе. Удала се за руског кнеза Јована Константиновича Романова, који је брутално убијен у Алапајевску са још петоро чланова породице Романових, дан након погубљена царске породице у Јекатеринбургу.

После ране смрти мајке Зорке, одрасла је код тетака Анастасије и Милице Петровић Његош. Јелена се образовала на Смољном институту, санктпетербуршкој школи за високорођене девојке. Памте је из тог периода као слатку, крупних црних очију, веома тиху и љубазну.

Принцеза Јелена Карађорђевић и кнез Јован Константинович Романов

Преко своје тетке Јелене Савојске у Италији је упознала кнеза Јована Константиновича, унука руског цара Николаја Првог. Венчању су у Санкт Петербургу 3. септембра 1911. године присутствовали цар Николај Други и краљ Петар Карађорђевић.

Током Балканских ратова платила је са својим мужем отварање болнице у Врању, а и сама је дошла у Србију да помогне. Јелена је студирала медицину на универзитету у Санкт Петербургу све до 1914. године.

Када је почео Први светски рат књегиња је ступила у милосердне сестре Царске Прве армије,и о свом је трошку отворила болнички воз. У међувремену је морала да напусти студије, не само због рата, већ и због тога што је 20. јануара 1914. родила своје прво дете, кнежевића Всеволода. Испоставиће се да је он последни мушки Романов који се родио на царском тлу. Кум му је био Његово Императорско Величанство Николај Други лично. Ћерка Јекатерина је дошла на свет 12. јула 1915.

Црногорски краљ Никола I 1921. године у францауском егзилу, са праунуцима Јекатерином и Всеволодом

Након Октобарске револуције, кнез Јован је ухапшен од стране бољшевика, а Јелена га је добровољно пратила у сибирском егзилу и покушавала да издејствује његово ослобађање. Прво је био заточен у Јекатеринбургу, да би ускоро био премештен у Алапајевск.

17. јула 1918. године, у Јекатеринбургу, у подруму куће Ипатјевих, стрељани су цар Николај Други, царица Александра, царевић Алексеј (14 година), велике кнегиње Олга (23), Татјана (21), Марија (19) и Анастасија (17), затим њихова куварица, кућна помоћница и доктор.

Одмах сутрадан, 18. јула, у Алапајевску долази до ликвидације шире породице Романових, међу којима је и кнез Јован Константиновић. Ово се одиграва на посебно бруталан начин. Са изузетком великог кнеза Сергеја Михајловича којег су морали да убију пре него што су га бацили у рупу, сви остали преживљавају пад. Све жртве умиру споро, и у великим мукама; поред мужа Јелене (који у том тренутку има 32 године), ту су и његова млађа браћа Константин (27) и Игор (24), затим Владимир Павловић Палеј (21-годишњи песник и син великог кнеза Павла Александровича Романова са Олгом Палеј), као и Фјодор Ремез, секретар великог кнеза Сергеја.

Велики кнез Сергеј Михајлович, кнежеви Јован Константинович, Константин Константинович, Игор Константинович и Владимир Павловић Палеј

Велика кнегиња Јелисавета Фјодоровна

А ту су и велика кнегиња Јелисавета Фјодоровна, немачка принцеза из ��уће Хесе-Дармштад, унука британске краљице Викторије, удовица великог кнеза Сергеја Александровича, која је канонизована од стране Руске православне цркве као света преподобномученица; ту је и њена пријатељица, монахиња Варвара Јаковљева коју је РПЦ такође прогласила за светицу.

Јелена Петровна није успела да помири са смрћу мужа. Није хтела да себи прави нови дом, зато што је сматрала да ће без њеног „милог принца Жана“ кућа увек бити празна. После његове смрти, пребачена је у Кремљ да би 1919. године добила дозволу да отпутује за Шведску, где ју је већ чекала свекрва са децом. Након свега проживљеног Јелена није желела да деца уче руски језик. Преселила се у Француску, у Ницу, где је остала до краја живота. Није се више удавала, а децу је одгајала продајом своје српске имовине.

Остаци Јована Константиновича и Јелисавете Фјодоровне након извлачења из рударског окна

Након три месеца Алапајевск је био ослобођен од стране белогардиста и одмах је почело истраживање и потрага за остацима Романових. У октобру 1918. тела мученика су била извађена из рупе и сахрањена у цркви. У јуну 1919. Црвена армија је кренула у офанзиву, а белогардисти су одлучили да понесу остатке са собом, да би спречили скрнављење. Остаци су споро путовали возом кроз Грађанским ратом обухваћен Сибир и у марту 1920. стигли су у Пекинг. Потом су пренети на православно гробље у цркву Серафима Саровског. Крајем године мошти св. Јелисавете и св. Варваре достојанствено су пренете у Јерусалим и сахрањене у цркви Свете Марије Магдалене (коју је св. Јелисавета једном посетила), где се и данас налазе.

#gallery-0-6 { margin: auto; } #gallery-0-6 .gallery-item { float: left; margin-top: 10px; text-align: center; width: 33%; } #gallery-0-6 img { border: 2px solid #cfcfcf; } #gallery-0-6 .gallery-caption { margin-left: 0; } /* see gallery_shortcode() in wp-includes/media.php */

Црква Серафима Саровског на гробљу

Храм Свих Светих Мученика Руске мисије у Пекингу

Гробови алапајевских мученика у храму

Након јапанске окупације Кине дозвољено је да се тела осталих мученика сахране на територији Руске мисије у храму Свих Светих Мученика. Долазком комунистичке владе у Кини, земља Руске мисије предана је амбасади Совјетског Савеза, а храм Светих Мученика 1957. године је срушен. До сада се тачно не зна да ли су остаци били враћени на православно гробље, које је касније претворено у Парк језера омладине, а на месту цркве направљено игралиште за голф, или су сакривене испод уништеног храма, чији је темељ био откривен током истраживања 2005. године.

Парк језера омладине на месту руског гробља у Пекингу

извори: Телеграф , Википедија  –  Алапаевские мученики

Принцеза Јелена Карађорђевић и трагедија породице Романових Јелена Карађорђевић је била најстарије дете Петра Првог Карађорђевића, краља Србије и принцезе Зорке, ћерке црногорског краља Николе.

[dessertnew]

Брзи десерти без печења који ће задовољити ваш слатки зуб

Брзи десерти без печења који ће задовољити ваш слатки зуб

Свако ко је слатки зуб разумео би случајну, изненадну жудњу за комадом торте, шољицом сладоледа или било којом слатком посластицом. Уместо да излазите и трошите велике на слатке посластице, зашто не направите једнако укусне баш из удобности сопствене кухиње?

Ево неколико брзих и једноставних рецепата за десерт који можете испробати код куће:

Роллупс од меда и цимета

Шта вам је потребно:

12 ком.…

[geto-srbija]

СПОКОЈСТВО ДОМАЋИНА ЗБОГ ДОЛАСКА, КРЕТАЊА И БОРАВКА МИГРАНАТА У НАШОЈ ДРЖАВИ КАО ПАРКИРАЛИШТА ЗА ЊИХ??   Мигранти се већ сада организовано баве криминалном у Србији, а стране безбедносне службе упозоравају да је то најава сигурних и скорих терористичких напада. Поједина европска министарства спољних послова упозоравају држављане својих земаља на опасност од тероризма у Србији, стране службе су идентификовале више места на којима се у Србији окупљају и припремају терористи из иностранства, али овдашња власт уопште не реагује на та упозорења. Када буду пале прве жртве биће касно.                       Милан Маленовић   Америчка консултантска фирма „Мерцер" објавила је крајем марта 2016. листу 250 најризичнијих градова у свету, међу којима је 17 из Европе. Престоница Србије је на неславном другом месту међу европским градовима, одмах иза Кијева. Као најважнији разлози за високо позиционирање Београда наведени су: корупција, крађе и вандализам. У извештају за 2017. њима ће се придружити и опасност од терористичких напада. До краја прошле године је већина европских држава почела да упозорава своје грађанe који би да путују у Србију, како у њој може да дође до терористичких напада, што претходних година није био случај. Најдаље је отишао британски Фореигн Оффице (министарство спољних послова) који потенцијалне путнике обавештава на следећи начин: „Истичемо да постоји ризик од тероризма." Они који познају језик дипломатије знају да је израз „истичемо" последњи степен пре позива да се у дотичну државу уопште не путује. Овако висок степен упозорења на опасности за стране држављане у Србији није био на снази од бомбардовања 1999. године. Проблем је, међутим, што идентични ниво опасности постоји и за домаће становништво, пошто у својој следећој реченици Фореигн Оффице објашњава: „Напади могу да буду насумични, укључујући и места на која долазе странци". Британске службе, очигледно, очекују терористичке нападе у Србији који су првенствено уперени против српских циљева, али да у њима могу и странци да буду жртве, односно колатерална штета. Немачко министарство спољних послова (Аусwаертигес Амт - АА) на свом званичном сајту упозорава немачке грађане да у Србији избегавају велике скупове. У упозорењу се не наводи који су разлози ове забринутости, али у интерним документима АА се наводи како немачка обавештајна служба БНД процењује да у Србији постоји високи ризик од „мигрантског криминалитета, укључујући и тероризам". У суштини и британски Фореигн Оффице и немачки АА долазе до закључка како Србији прети непосредна опасност од терористичких напада и то од стране миграната који се несметано крећу по нашој земљи. Странци који бораве у Србији, посебно они који су илегално ушли у намери да траже азил, имају законску обавезу (о чијем се спровођењу нико не стара) да се у року од 48 сати пријаве надлежној полицијској станици. Они који траже избеглички статус (азил) пребацују се у посебне центре у којима им се узимају подаци, укључујући и оне биометријске, који се затим упоређују са подацима Интерпола, Европола и домаће полиције. Тако је бар предвиђено у теорији, али је пракса сасвим другачија. Нико са сигурношћу не може да каже колико избеглица у овом тренутку борави у Србији, јер се велики број њих не пријављује надлежним центрима, а домаћа полиција их на то ни не приморава. Ко хоће може да се пријави, ко неће не мора, мада закон каже нешто друго. У децембру је дошло до једног од домаће јавности скривеног инцидента на граничном прелазу Бачки Брег, када су припадници српске пограничне полиције ухапсили једну особу из Сирије која се налазила на Интерполовој потерници и која им је затим побегла искористивши нашу лошу организованост. Извештај српског МУП-а тврди како је дотично лице ухапшено приликом покушаја да напусти Србију у правцу Хрватске, што би значило да је оно несметано пропутовало целу земљу упркос црвеној потерници. Извор Магазина Таблоид из Интерпола тврди, међутим, како је вероватније да је та особа ухапшена приликом покушаја уласка у Србију из правца Хрватске, јер се доводи у везу са терористичким нападима у Западној Европи у којима није могла да учествује да је у то време била у Србији. Било како било, човек који се сумњичи да је терориста побегао је српским полицајцима и сада се, највероватније, несметано креће по Србији. У Београду се избеглице у великом броју окупљају на три места: у околини Главне железничке станице у центру, код тржног центра „Ушће" и на обали Саве у Блоку 70 на Новом Београду. Полиција никада није извршила контролу ко борави на овим, свима познатим локацијама, па су ова места идеална скровишта за терористе и друге криминалце. Посебно упада у очи чињеница да се мигранти који илегално бораве у Србији не крију, већ напротив: они бораве на местима на којима одмах упадају у очи. Осим тога, упозоравају стручњаци, није случајно што се налазе поред места на којима се окупља велики број локалног становништва и туриста, као што су железничка и аутобуска станица, или велики тржни центри, који су идеалне мете за терористичке нападе. По западним изворима, први талас избеглица су чинили најбогатији, док су са сваким следећим таласом долазили све сиромашнији, а ови који сада бораве у Србији могли би се народски назвати „ голи ко пиштољи". То је најсиромашнији слој становништва из Авганистана, Пакистана, Ирака и Сирије, људи који су годинама прикупљали новац за ово далеко путовање. Осим веома скромних новчаних средстава, они су са собом понели нешто што је веома распрострањено на поднебљу са кога долазе, тамо је јефтино, а у Европи тражено: хашиш и сирови хероин. Средњи Исток је вековима познат по узгоју индијске конопље, биљке од које се добијају марихуана и хашиш. У Србији годинама у назад скоро да уопште није било хашиша, чија је цена раније била за око 20 до 25 одсто виша од цене марихуане, другог и слабијег деривата. У међувремену на београдским улицама се хашиш продаје за по само 10 одсто вишој цени од такозване „прскане домаћице", марихуане из домаћег узгоја изузетно лошег квалитета, а понегде су цене и изједначене. Велике количине хашиша су у Србију стигле са последњим таласом миграната којима је то, најчешће, једино средство плаћања. Они ово опојно средство продају „на шаку", односно колико одломе од „цигле" (облик у коме се хашиш преноси). Тренутно за „шаку", односно за око 15 грама мигрантима се плаћа 2.000 динара, иако грам ове супстанце на улицама вреди између 1.000 и 1.100 динара. Српској полицији је ова трговина позната, али она ништа не предузима упркос упозорењима из иностранства. Осим на овај такозвани ситни криминал којим се баве мигранти, страни извори указују и на опасност од тероризма, што је увек непосредна следећа фаза, како показују искуства других земаља. Терориста из Берлина, Анис Амри, је у својој видео поруци снимљеној пре напада рекао како жели „да убија крсташке свиње". И претходни терористи су слично говорили, што показује да на удару исламиста нису само државе учеснице ратова на Блиском и Средњем Истоку, већ све, апсолутно све хришћанске земље, па тако и Србија. По изворима Магазина Таблоид из Интерпола, у Београду, осим поменуте три локације на којима се скупљају мигранти, постоји и четврта, коју користе само појединци. Ради се о „молитвеном простору" у близини Палате „Србија" у којој је седиште Министарства унутрашњих послова. „Молитвени простор" је назив који се користи за места заједничких молитви муслимана која нису у рангу џамије. Поменути простор је обичан изнајмљени стан на Новом Београду у коме се петком обављају групне молитве, а осталим данима се ту држе наводна предавања из Курана и ислама уопште. Та „предавања" су само маска за несметано окупљање одабраних миграната за које наш извор из Интерпола тврди како су, у ствари, будући терористи. Они ту добијају не само инструкције, већ и новац за наставак свог путовања ка Западној Европи. И у Суботици, тренутно граду са највећим бројем избеглица у односу на домаће становништво, ситуација је слична. Сви мигранти уз помоћ мапа, које добијају током путовања, долазе до старе циглане, где се распоређују: највећи број њих одлази у неформалне избегличке кампова у близини границе, доста мање њих се упућује да се пријави у државне центре за смештај избеглица, а најмањи број се шаље на адресу Карађорђев пут 62, према Келебији, где се налази „Цами месцит Мухацир" џамија у којој свако од њих, исто као и у Београду, добија даља упутства и по 300 евра за наставак путовања до следећег зборишта. Особе које се окупљају у београдском „молитвеном простору" и у суботичкој џамији никада се нису пријавиле српским државним органима, нити је било где евидентиран њихов боравак у Србији. За овдашње власти они не постоје. Забрињавајуће је посебно то што се западне безбедносне службе баве искључиво мигрантима који би из Србије да уђу у Мађарску и Хрватску, односно онима који се налазе на северу наше земље. Ни један извештај не обрађује детаљније стање на југоистоку Србије, односно на територији преко које мигранти долазе у нашу земљу. Ово наводи на закључак, како је Европска Унија заинтересована искључиво да смањи и потпуно прекине долазак нових миграната на своју територију, а Србију посматра као „паркиралиште" за избеглице. Извештаји са терена показују да би домаће службе безбедности лако могле да открију руте којима се мигранти крећу. У деловима Србије у којима се избеглице крећу на путу ка границама са Мађарском и Хрватском, проваљено је у скоро све куће чији их власници не користе редовно (на пример викендице). Оне служе као привремено склониште, а из њих је однето све што има било какву вредност. Исти је случај и у југоисточној Србији, тако да је јасно да путем који прати низ обијених и опљачканих кућа иду главне избегличке колоне које илегално прелазе границу, тврди извор из Интерпола.   ©Гето Србија материјал: Лист против мафије

[palankaonline]

ДИГИТАЛНА ШКОЛА ЗА ДОМАЋЕГ ВОЛА – или нуди нам курајбер да будемо сајбер http://bit.ly/2SQp3WC, ДИГИТАЛНА ШКОЛА ЗА ДОМАЋЕГ ВОЛА – или нуди нам курајбер да будемо сајбер МОЋЕШ, ХОЋЕШ, А И СМЕШ ДА КОРИСТИШ ДОБАР ФЛЕШ Постоје три поколења: заостала генерација Икс, која још верује у превазиђене културне моделе и ауторитете, генерација Ипсилон ( Миленијумска, Нет генерација или Ехо бумери ), у којој су људи од 25 до 35 година, који углавном прихватају одговоре са Интернета, и генерција Зед, коју афирмативно зову „дигитални урођеници“ (digital natives). Велики број наших просветара је из генерације Икс, па не схватају шта им се то нуди на семинарима стручног усавршавања кад предавач и пророк дигилтализације каже окупљенима: „Приликом примене фишбоул (fishbowl) методе, добро је користити микротичинг (microteaching), а најбољи се фидбек (feedback) добија када се све прикаже на флипчарту (flipchart).“ Руски психолог Димитрије Авдејев указује на последице које непрестано коришћење рачунара има на свест младих. Он каже: “У Русији више од 16 милиона људи старијих од десет година користи компјутере. Више од 8 милиона испитаних (51%) на питање о сврси коришћења компјутера одговорило је са: „компјутерске игре“. Скоро 3 милиона њих је омладина у узрасту од 10 до 18 година. Дужина времена посвећеног игрању игрица у просеку износи од 20 до 50 часова недељно. Сваки четврти играч проводи за компјутером више од 20 часова недељно што превазилази време које се проведе током осмочасовног радног дана. Око 700 хиљада играча не може да се одвоји од светлуцајућег екрана. Ове особе (пре свега омладина) болују од компјутерске зависности.“ У чему је, дакле, суштина дигитално – футуристичког будалисања? ПИШЕ: Др Владимир Димитријевић Прво нешто о наслову. Реч „курајбер“ није непристојна, него, у нашем језику, означава претка у четрнаестом колену – с тим претком нисмо у нарочито присној вези. Користи се такође и као израз за неког ко нам није ни род, ни помози Бог. Зашто је израз употребљен у наслову, читалац ће сам закључити. А сад, да пређемо на тему. Ових дана, док весељаци из Министарства просвете најављују увођење електронских дневника и све чари модерних технологија, у многим нашим школама, где ни клозети нису сасвим уређени, просветним радницима се деле меморијски флешеви с једним циљем: да се електронски преваспитају и прилагоде добу у коме ће бити још већи кловнови него до сада – убоги додаци „паметних машина“ које ће образовати нашу децу. По наставничким канцеларијама се, због свега тако дигитално сјајног, шири „Балада о флешу“: Наш просветни систем одавно је треш. Место квалитета заузеће флеш. С примањима твојим како бити јешан? Дигитализуј се и постани флешан. Зар са таквом платом у месару смеш? Заборави месо. ( На енглеском „flash“). Волео си пивце и шницлицу реш. Сада гули кромпир и користи флеш. Кад просветар умре и постане леш сахраните са њим меморијски флеш. Image result for усб Али, шалу на страну. (Уосталом, у свакој шали има и мало шале.) Однео ју је, по свему судећи, ђаво, који је нашао начина да школу учини местом за заглупљивање наше будућности. Наравно, процес иде под видом дигитализације. Компјутери су све и свја. Настава мора ићи „он лајн“. Интернет је будућност образовања. Нема штете. Има само користи. ЕЛЕКТРОНСКИ КАД СЕ УЧИ ТАД У ГЛАВИ МАЊЕ БУЧИ Рецимо, из моде полако излазе књиге какве некад беху. Уџбеници неће морати да се штампају, јер ће моћи да буду дигитални, кличу из Министасртва просвете. Да би школске књиге могле да буду само у дигиталној форми, у закон је уведена одредба да је уџбеник основно дидактичко средство у било ком облику или медију. Када дигитални уџбеник буде предвиђен законом, биће усвојени стандарди за његову израду, као и нови план уџбеника. Ово решење омогућиће јефтиније, праведније и доступније образовање, кажу у Министарству просвете.Ученицима ће дигитални уџбеници бити и занимљивији и функционалнији, што ће утицати и на повећање њихових знања и вештина.(1) ШТА ЋЕ НАМА ТАБЛА КАД ИМАМО КАБЛА Ево како су лумени наше просвете рекламирали обавезну информатику од петог разреда основне школе: “Увођење информатике као обавезног предмета од петог разреда ђацима ће олакшати модеран начин учења помоћу видео-лекција, које ће им бити доступне не само у школским клупама већ на било којој локацији на којој се помоћу мобилних телефона буду повезали са интернетом. Бар што се информатике тиче, учење са табли, из свезака и уџбеника постаће прошлост за ђаке петог и шестог разреда. Све лекције могу наћи на интернету, захваљујући пројекту „Програмирај”, који је осмислио тим од 12 факултетских професора и наставника основних и средњих школа, а намењен је ђацима петог и шестог разреда. Како истиче Катарина Алексић, координатор пројекта „Визуелно програмирање за основце”, лекције које су ту снимљене за петаке су попут видео-игрица:“Намера нам је била да на најзанимљивији начин петацима приближимо нови обавезни предмет – информатику и рачунарство. Лекције за шестаке су мало озбиљније. Поред видео-лекција, урадили смо и приручник о коришћењу у дигиталном облику, којим могу да се служе и ученици и наставници. Све ово доступно је и старијима који хоће да стекну основна знања о програмирању, зато је материјал постављен и на порталу фондације „Петља”, Мудл мреже Србије, Друштва за информатику Србије, на сајту Министарства просвете, а пројекат „Програмирај” имаће и посебан канал на „Јутјубу”.“ Бојана Сатарић, координаторка пројекта за шестаке, појашњава да лекције трају од шест до 14 минута и да их има по 18 за сваки разред:“Ученици ће у превозу, на путу од школе до куће, моћи да усвајају градиво и да знање проверавају решавајући задатке на мобилном телефону. Лекције ће временом бити надограђиване“. /…/ Три недеље су наставници у виртуелној учионици похађали курс на коме су научили како да упуте ђаке у коришћење видео-лекција, а добили су и предлоге задатака за вежбање, као и оних за тестирање знања ученика. Како каже Снежана Марковић, саветница министра просвете за информационо-комуникационе технологије, тих 60 наставника даље ће преносити знање колегама широм Србије. Марковићева истиче да је и мандатарка Ана Брнабић у експозеу нагласила да образовање треба да подстиче иновације и критичко размишљање:“На том трагу је и овај пројекат. Утицаћемо на то да читаве генерације ђака на време развију алгоритамски начин размишљања и повећати број ученика који завршавају средњу школу са добрим основама за наставак школовања у области информационих технологија“. Татјана Матић, државна секретарка Министарства трговине, туризма и телекомуникација, каже да су ова два пројекта веома значајна за то министарство, због чега су их и подржали са 1,6 милиона динара.:“„Програмирај” је добар пример сарадње између невладиних организација и државног сектора у осавремењивању образовања. Битно је што ће, поред 120.000 ученика петог и шестог разреда, сви наставници и родитељи моћи да користе видео-лекције и упутства“.(2) РОБОТИЋИ, РОБОТИЋИ, СВИ ЋЕМО ВАМ ПРИЋИ Рекламирани су и ро��оти у школама:“У оквиру акција Битка за знање и КОДирање 40 школа из Београда и околине добило је мБот роботе, који ће ученицима помоћи да науче кодирање. За мање од три месеца акције, захваљујући донорима, Фонд Б92 као носилац акције успео је да обезбеди средстава за куповину неопходних количина мБот робота за 344 основне школе из 201 града и општине у Србији које су се пријавиле за учешће у акцији. Средства за набавку мБотова за 213 школа, обезбедило Министарство државне управе и локалне самоуправе у сарадњи са УНДП Србија. мБот роботи. ФОТОГРАФИЈА: Министарство просвете, науке и технолошког развоја Онда министарка, а сад премијерка, Ана Брнабић истицала је да је циљ да све школе у Србији добију мБот роботе и да је за њихову набавку неопходно још 400.000 евра.„Одлучили смо да финансијски помогнемо овај пројекат, да не чекамо само привреду”, рекла је Брнабић, која је и на челу Министарског ИТ савета. Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић, рекао је да су мБот роботи савремени наставни алати помоћу којих ће основци од петог до осмог разреда у школама учити програмирање и кодирање:„Програм информатике од следеће школске године биће веома озбиљан и са много елемената програмирања, па ће им ови роботи бити од велике важности. Акција је показала да су жеља за знањем и битка за знање део истог процеса. Верујем да ће и друга фаза бити успешно реализована”, рекао је он. Све школе које су се пријавиле, њих 344, добиле су мБотове, а обуку за рад са њима прошло је 252 наставника, док је за 200 наставника обука у току. Најављено је и такмичење из кодирања, када ће се и видети први резултати употребе робота и успешност обука, о чему је говорио Веран Матић, директор Управног одбора Фонда Б92. Он је најавио да паралелно са овом акцијом иде и акција набавке микро бита, који се ће користе у школама у Британији за ученике седмог разреда. Снажана Марковић је усклинула с усхићењем:“Посебно је важно да наставници буду оспособљени за употребу дигиталне технологије у настави јер она омогућава да квалитетније испланирају и реализују наставу, да и сами буду креатори, да овладају етичким и безбедносним аспектима употребе ИКТ, као и да прате напредак ученика“.(3) СВИ ДЕЧИЈИ МОЗГОВИ БИЋЕ ОН ЛАЈН КАША: ЕЛЕКТРОНСКИ ДНЕВНИЦИ БУДУЋНОСТ СУ НАША Ту су и нови начини педагошке евиденције: “Уводе се електронски дневници, који ће постојати на посебном порталу, а различите нивое приступа имаће наставници, родитељи, директори, али и ученици. Е-дневник омогућиће анализу ученичких успеха по одељењима, генерацији, на нивоу једног предмета, а родитељи ће сваког дана имати увид у школске резултате свог детета.Бојан Радић из Министасртва просвете нас теши:“Према препоруци психолога, наставници ће моћи да виде само оцене из свог предмета, а разредне старешине сва постигнућа. Родитељи ће моћи да виде све оцене и изостанке ученика. Још једна препорука психолога била је да родитељи добију увид у оцене тек након 48 сати, како би деца имала времена да објасне како су зарадила одређену оцену.“ Већина података које ће видети запослени у просвети биће у виду процената, без персоналнизације – колико ученика је одлично, колико изостаје. Подаци добијени у реалном времену помоћи ће, на пример, да се у време епидемије грипа, према броју деце која нису на настави, процени има ли основа за прекидање наставе. Директори ће моћи да пореде успехе своје школе са другима, али само на нивоу анонимних бројки. Неће располагати подацима о конкретним школама. Ученици ће видети све податке о оценама, изостанцима и коментарима наставника.“(4) ОПУШТЕНЕ ШКОЛЕ ЂАЦИ ЋЕ ДА ВОЛЕ Школе какве знамо нестају. Долази нам школа будућности. Ура! Ура! Ура! Све смо то сазнали на сајму будућњака у Београду:“Школа будућности биће пресељена из учионица у паркове и музеје, ђаци ће учити да медитирају, а главни асистент наставницима биће вештачка интелигенција. Време је да педагогија сустигне технологију. Употреба информационо-комуникационих технологија у образовању била је тема недавно одржаног сајма у београдском Белекспо центру. Учествовало је 180 говорника, а преко 6.500 наставника, професора и директора школа посетило је догађај, што све говори у прилог томе да су српски просветари и те како жељни нових знања и дискусија о томе како ће изгледати школа будућности. Уз помоћ интернета свакако, јер је, током три дана одржавања, пренос конференције уживо имао више од 9.000 прегледа. Професорка Драгана Симић из средње школе „4. јул“ у Врбасу истакла је: „Ђаци заиста долазе са све лошијим информатичким предзнањем, без обзира што је то једна од области која их највише интересује. Коришћење информационих технологија код њих се свело на коришћење Инстаграма, Фејсбука, играње игрица, Јутјуб. Мени је као наставници рачунарства лакше него неким мојим колегама да уведем нове технологије, а схватила сам да једино тако могу задржати ауторитет, осим ставом и знањем. Нагласићу и да наставни план за информатику и рачунарство није мењан 20 година, а знате и сами шта то значи у настави информатике. Оно што је предавање са часа учи се код куће уз помоћ видео-снимака које сам креирала, а домаћи рад и решавање задатака радимо на часу. Постављала сам им материјале на Јутјуб, линкове на свој блог и имала сам утисак да сам се на почетку само ја обрнула, не и они. То су у почетку били најразличитији изговори, од тога да немају мејл адресе до тога да немају интернет. За први час петина их је погледала лекцију, а сваки десети је стварно научио, али полако су се све више укључивали. У једном моменту почели су да гледају материјал који бих им слала и на фејсбук групу, па су се укључили, саставили тест да ја одговарам на питања. Мотивисало их је то, јер су видели да могу да добију и лепе оцене“. Да не мора само настава из информатике да се одвија онлајн, потврђује и професорка српског из Математичке гимназије у Београду Анђелка Миладиновић. Седмацима и осмацима, често неразумљиве, досадне и далеке теме, попут епске песме у десетерцу „Почетак буне против дахија“ или лекције „Почеци словенске писмености“ овако је излагала:“Десетерачке песме ретко које дете чита из личног задовољства. Анахроне су за њихово поимање књижевности. Али, није немогуће тај стари свет ујединити са савременим технологијама. Тако смо народну епску песму „Почетак буне против дахија“ обрадили тако што су осмаци креирали страницу на Википедији. Седмаци су ове године завршили пројекат „Глагољате ли ћирилицу“. Све је почело тако што сам им задала задатак да у Београду пронађу споменик Ћирилу и Методију, направе селфи и окаче на Фејсбук, а завршило се са шест анимација лекције о словенским просветитељима и онлајн квизом“.(5) ШТА БУДУЋЕМ ЂАКУ ПРИЈА? МЕДИ… МЕДИ… ТАЦИЈА Ана Раутинен из финске организације „ХундрЕд“ одржала је предавање на тему како ће образовање изгледати наредних 100 година:“Схватили смо у Финској да је свет напољу важнији и да више мотивише децу као место за учење. Основна идеја је да читав град или место постане заједница за учење, музеји, паркови, све то може да послужи… тако ће деца учити у будућности./…/ Неће више бити традиционалног система где је математика само математика, учење језика само учење језика, све би то требало да се прожима. То је нова педагогија, према којој је ученик одговоран за своје знање пре него наставник. Највећи изазов је данашњим генерацијама приближити читање. Зато многи наставници уводе вежбе концентрације и медитације, да би се деца умирила и могла да откривају матерњи језик кроз књижевност“. Медитација. Фотографија: novasvest.com „Ко нема у вугла, има у Гугла“, знају наши ученици. На том становишту је и професор из Велике Британије, Доналд Кларк. Он је објаснио да друштво каска за тахнологијом, а педагогија за друштвом, па је важно да се педагогија приближи онлине свету: „Професори воле да причају досадне приче ученицима и студентима. Професори стоје испед црних и белих табли, као да је бела табла сва технологија. То нас нигде не води. Истинско достигнуће вештачке интелигенције је да се персонализује учење, и то је будућност педагогије. Свако је различит. На пример, свако говори различит ниво енглеског језика. Апликација и софтвер то могу да измере, и знаће шта вам је следеће потребно да учите. Универзитетски професор не зна свих 200 студената, али апликација зна“.(5) ТАЈ ПРОФЕСОР ЈОЦА НЕПРЕСТАНО ЗВОЦА Још 2017, уср��д еуфорије око жестоке информатике међу петачићима, Јован Д. Лапчевић, професор техничког и информатичког образовања, поставио је надлежнима низ логичних питања: “Поред министарстава трговине и просвете пројекат су подржали и Министарство државне управе и локалне самоуправе и фондација „Петља”. Зашто се касни и када ће у Просветном гласнику бити објављен наставни програм за нове предмете Информатика и рачунарство и Техника и технологија за 5. разред основне школе? Када ће се званично у Просветном гласнику објавити допуна/измена Правилника о врсти стручне спреме наставника и стручних сарадника у основним школама,у вези са профилима стручне спреме будућих наставника информатике и рачунарства као новог обавезног предмета у у основној школи? Зашто се касни и када ће почети стручни семинари за наставнике Информатике и рачунарства у основној школи? Колико је школа добило нове рачунаре у последњих годину дана за опремање информатичког кабинета и колики је број тих рачунара? Колико је информатичких кабинета по школама прикључено на интернет мрежу у последњих годину дана и када ће се тај циклус повезивања завршити на територији целе Републике Србије? Колико школа уопште нема просторних могућности за реализацију оваквог вида кабинетске (практичне) наставе рада на рачунарима, и шта се до сада по том питању урадило? Како ће се решити недостатак компетентних и за ту област школованих наставника информатике и рачунарства, уколико се искаже недостатак истих? Када ће се решити проблем одржавања рачунара по школама? Када ће почети увелико најављивано повезивање основних школа на Академску мрежу Србије (АМРЕС)? Или се можда одустало од тог пројекта? Када ће бити спремни уџбеници за нови наставни предмет Информатика и рачунарство? Да ли имате осећај личне одговорности ако услови који произилазе из претходно постављених питања нису испуњени и неспремно дочекујемо почетак нове школске године?“(6) Наравно, на питања му није одговорено. КОМПЈУТЕРИ, КОМПЈУТЕРИ, ВИ СТЕ НАШИ ПРОГРАМЕРИ Сада се постваља питање – зашто се школа у потпуности прилагођава компјутеризацији ако знамо да је роботизација човека процес који може имати штетне последице. Зар не треба сачувати школу у најбољим традицијама хуманизма, школу по мери човека, а не машине? Зар је неопходно ђаке још дубље уваљивати у дигитални муљ као да већ нема довољно штетних појава везаних за тај муљ? Руски психолог Димитрије Авдејев указује на последице које непрестано коришћење рачунара има на свест младих. Он каже:“У Русији више од 16 милиона људи старијих од десет година користи компјутере. Више од 8 милиона испитаних (51%) на питање о сврси коришћења компјутера одговорило је са: „компјутерске игре“. Скоро 3 милиона њих је омладина у узрасту од 10 до 18 година. Дужина времена посвећеног игрању игрица у просеку износи од 20 до 50 часова недељно. Сваки четврти играч проводи за компјутером више од 20 часова недељно што превазилази време које се проведе током осмочасовног радног дана. Око 700 хиљада играча не може да се одвоји од светлуцајућег екрана. Ове особе (пре свега омладина) болују од компјутерске зависности.“ Како изгледа зависност? Авдејев упозорава: “У основне клиничке знаке компјутерске зависности се убрајају: измена психичког стања (појава еуфорије) приликом контакта или током припреме за контакт са компјутером; губитак контроле над тим колико времена протекне током рада са компјутером; тенденција да се продужи време борављења за компјутером; психолошка нелагодност (раздраженост, потиштеност, осећање „празнине“) у случају немогућности седења за компјутером; коришћење компјутера ради побољшања сопственог расположења, скретања пажње са проблема који притискају, то јест, ради вештачке измене сопственог психичког стања.“ Последице су, наравно, и физичке и психичке: “Начин живота испред компјутера који подразумева слабо кретање доводи до обољења кичме (остеохондроза), желудца (гастритис), органа дисања, слабљења вида, синдрома карпалног канала (оштећења нерва у зглобу шаке). Утицај електромагнетног зрачења, штетна јонизација ваздуха доводи до пада имунитета, главобоље, умора, несанице. Зависна особа може осећати стрес, депресију и друга нервне поремећаје. Све ово онемогућава наставак учења (пропуштање испитних рокова), доводи до конфликата на послу (неоправданих изостанака са посла). Наступа тромост, слабије памћење и способност за учење. Контакт са људима се своди на минимум.“ Томе треба додати и интернет зависност. По Авдејеву: “Основни разлози бекства од реалности уз помоћ интернета, по мишљењу стручњака су: анонимни контакт са људима; остварење фантазија које су недостижне у реалном животу; могућност да се оствари своје право „ја“ уз одбацивање моралне и етичке контроле; поистовећивање са жељеним личностима; неограничени избор саговорника и њихово брзо смењивање у свакој тачки планете; неограничени приступ свакој врсти информације; осећање сопствене моћи.“ Последице су кобне: “У прве знаке интернет зависности убрајају се компулзивно стремљење за непрестаним проверавањем електронске поште, затим повећање времена које се проводи на интернету и стање еуфорије пред почетак још једне „онлајн“ сеансе. Други симптоми интернет зависност се одликују и следећим карактеристикама: периоди боравка на интернету постају дужи и/или чешћи него што се на почетку планирало; постојање неодољиве жеље као и безуспешни покушаји да се ограничи време на интернету; прекид или нагло смањење других видова делатности (породичних, професионалних и др.); продужење рада на интернету без обзира на појаву друштвено-психолошких проблема (недостатак сна, проблеми у породици, занемаривање службених обавеза и др.)“. По Авдејеву, о дечјој компјутерској зависности се може говорити у случају када дете или адолесцент испред компјутера проводи више од два сата дневно: „Веома често су томе изложени малишани. Код девојчица се оваква зависност примећује ређе. Дечаке јако занима војна тематика, најразличитије игрице – „пуцачине“. Тиме се и користе људи који су по целом свету раширили компјутерске игре. Амерички војни психолог Дејвид Гросман је говорио да компјутерске „игре-пуцачине“ које играју наша деца уопште нису замишљене за децу, па чак ни за просечне одрасле особе, већ за војнике који су планирани за ангажовање у борбеним дејствима. Сада су ови „тренажери“ дошли и до наше деце. Тако сада учимо децу да убијају појачавајући све то осећањем задовољства. Још их учимо и да ликују и забављају се при погледу на реалне сцене смрти и људских страдања. Са тачке гледишта психологије, дати детету овакву врсту тренажера представља исто што и сваком детету у руке дати аутоматску пушку или пиштољ. По подацима које пружају психолози, на велику жалост, игре које садрже насиље, секс и псовање веома су популарне међу децом и адолесцентима од 8 до 15 година. Насиље у игрицама развија код деце „осећај и навикавање на убиство“. Када дете убија у игрици, оно осећа иста осећања и дејство на психу као и војник или официр у борбеним условима. Мноштво научних истраживања потврђује да су компјутерске игре један од узрока адолесцентских преступа. Огромна већина игара које се објављују (85%) садржи насиље, злочине, убиства. Многи родитељи говоре: „Нису све компјутерске игрице штетне, постоје и корисне игре, игре које подстичу развој и учење“. Да, постоје. Међутим, ако дете већ има компјутерску зависност онда родитељи никада неће бити у стању да га контролишу тако да дете искључиво игра само такву врсту игара. Штавише, многе игре које подстичу развој могу да се играју не само на компјутеру. Нећемо заборавити на штетно зрачење из монитора, умор очију, дуготрајно седење и друге негативне споредне ефекте рада за компјутером. Компјутерске игре често фокусирају дете на себе, на сопствени „его“ или доводе душу адолесцента у тешко стање потиштености и чамотиње, апатију или чак и очајање јер се реални живот разликује од виртуелног. Потпуно је тачна чињеница да дете или тинејџер који страда од зависности од компјутерских игара постаје недруштвен, погоршава се напредовање као и здравље.“ Ту је, по Авдејеву, и зависност од друштвених мрежа: “Мноштво људи страда од ове врсте поремећаја зависности и њихов број непрестано расте. Жеља да се пријатељима на друштвеној мрежи (којих може бити на стотине, па чак и на хиљаде) покаже сваки корак у сопственом животу, прокоментарише свака фотографија (своја и туђа) доводи до потпуног губитка реалног живота. Појединци (а њихов број је све већи) су практично непрестано „онлајн“. Недавно је мајка једне једанаестогодишње девојчице открила у сред ноћи у остави своје дете које је сањивих, од у��ора крвавих очију помно упијала садржај са монитора лаптопа. Други пример: жена у годинама пред одлазак у пензију добила је отказ јер је целокупну количину интернет протока у радно време потрошила на разговор у друштвеној мрежи. Деца и одрасли у друштвеним мрежама приређују праве „изложбе сујете“ показујући недавно летовање или нови комад одеће, аутомобил, стан, викенд��цу… Све то доводи до неуроза, сукоба, хистерија, експлозије зависти, љубоморе. Страница на друштвеним мрежама постала је својеврсна визит-карта конкретне особе. Главни јунак филма „Друштвена мрежа“ недвосмислено је изјавио: „Наши преци су живели у селима и градовима, а ми живимо на интернету.“ На жалост, ово потврђује и реалност. Преко друштвених мрежа делује и много разноразних лопова, варалица, педофила и поремећених људи и на тај начин друштвене мреже могу у себи скривати опасност и потребно је то имати на уму.“(7) Али, не: што више сајбер активности у школе, и ствар је решена, мисле скоројевићи који воде домаће образовање. Јадни они, а јадни и ми са њима. Џорџ Орвел. Фотографија: zmztw.com.kitapyazilari.wordpress.com ВЕСЕЛИ СМО, ВЕСЕЛИ – ОРВЕЛА СМО СУСРЕЛИ Џорџ Орвел је јасно рекао да је, у будућем тоталитаризму, НЕЗНАЊЕ МОЋ. И тим путем се весело корача, зар не? Колико је дигитално дете паметно, види се из тога да у Енглеској деца више не умеју да гледају у сат са казаљкама, због чега британске школске установе уклањају аналогне сатове из испитних учионица јер ученици не умеју да на основу њих процене време, саопштили су представници тамошњег удружења учитеља. Професори тако сада раде на инсталирању дигиталних уређаја, јер су се ученици који су полагали завршне испите у средњим школама жалили дежурнима да имају потешкоћа да правилно читају време на аналогним сатовима. Малколм Троб из Асоцијације школских и факултетских лидера поручио је да су се млади навикли на коришћење дигиталних уређаја: “Ова генерација није толико умешна у гледању на традиционалне сатове као оне старије. Они су навикнути на дигитални приказ времена на својим телефонима или компјутерима. Готово све што имају је дигиталне форме/…/ Не желите да их приморавате да подижу руку да би упитали колико је сати. Школе ће несумњиво радити све што је у њиховој моћи да млади ученици буду што смиренији, а предност коришћења дигиталних сатова је велика јер је далеко теже погрешно прочитати време на овим уређајима док у исто време радите против тог времена на испиту/…/ Подразумева се да до узраста када уписују средњу школу, ђаци умеју да гледају време на старим сатовима, али показало се да то често није случај, што је у неку руку заиста тужно. Ипак, иако поједини мисле да ћемо ђаке који започињу други степен школовања учити таквим стварима, ми смо ипак пронашли бенефит у дигиталним сатовима“.(8) Не само да не знају да гледају у сатове са казаљкама, него не знају да користе оловке:“Да бисте могли да држите и померате оловку потребно је да имате јаку контролу над фином моториком, ситним мишићима смештеним у прстима. Деци је потребно много вежбе и могућности да развијају ове вештине. Лакше је детету дати паметан телефон него га охрабривати да гради мишиће играјући се слагања коцкица, кидањем, лепљењем или вучом конопаца, играчака“, рекла је Сали Пејн, педијатар ангажован у фондацији „Срце Енглеске“.(8) А ево вести из технолошки напредне Кине. Неколико школа на југу Кине користи „паметне” школске униформе са чиповима како би надгледали да ли ђаци беже са часова.Униформе имају чипове који локализују ученика и могу да региструју сваки улазак и излазак из школе, навели су медији позивајући се на предузеће које производи такве униформе. „Када ђак стигне у школу, чипови фотографишу његов улазак у зграду”, изјавио је директор једне основне школе у провинцији Гуејџоу која користи „паметне” униформе. Према његовим речима, половина од 1.400 ученика школе носи такве униформе. Најмање десет школа у тој и суседној провинцији Гуангси користи ту нову технику за надгледање ученика. Уколико ђак изађе из школе без дозволе, чип укључи звучни аларм. Неке школе су већ приметиле веће присуство ученика на настави.(9) ШТА ЈЕ КОНАЧНИ ЦИЉ? Јован Павловић, професор математике и информатике, али и философ образовања, у свом тексту о младима без будућности и будућности без младих, истиче:“Устоличена глобална идеологија, како год да је назовемо, било менаџерска или корпоративна, било сајбер или селебрити, уз ерозивне друштвене тенденције, промовише и нове индивидуалне „слободе“ како би се лакше уградила у локални друштвени поредак. То је често најефикасније учинити у оквирима образовања. Када тамо обезбеди место, постаје невидљива и недодирљива. Глобална свест се тако репродукује у локалу.“ Сада, по Павловићу, постоје три поколења: заостала генерација Икс, која још верује у превазиђене културне моделе и ауторитете, генерација Ипсилон ( Миленијумска, Нет генерација или Ехо бумери ), у којој су људи од 25 до 35 година, који углавном прихватају одговоре са Интернета, и генерција Зед, коју афирмативно зову „дигитални урођеници“ (digital natives). Велики број наших просветара је из генерације Икс, па не схватају шта им се то нуди на семинарима стручног усавршавања кад предавач и пророк дигилтализације каже окупљенима:„Приликом примене фишбоул (fishbowl) методе, добро је користити микротичинг (microteaching), а најбољи се фидбек (feedback) добија када се све прикаже на флипчарту (flipchart).“ Ко стоји иза приче? Јован Павловић вели: “Идеологију виртуелног економско-технолошког прогреса по сваку цену, пропагирају локални стручњаци иницирани у глобално неолиберално братство. Једна наша стручњакиња својевремено је, на пример, о државном трошку „имала прилику да фински образовни систем види на лицу места, заједно са двадесетак директора школа и стручних сарадника, а у оквиру пројекта „Карика која недостаје” Центра за интерактивну педагогију.“ На сопствено одушевљење, у Финској је затекла рај за „дигиталне урођенике“: „У учионици је атмосфера опуштена, нека деца седе на поду… они су схватили да за неку децу школа није најадекватније место за образовање… наставник математике их одведе на утакмицу, па после у парку проћаскају колико је коштала карта, колико је било гледалаца, а колико столица, колика је то зарада…“ Баријеру на зацртаној траси у светлу будућност представљају они брендирани иксом, скренути са пута свепрожимајућег капитала, мита и профита. Но, грех је наду губити. Уз промену пола све је популарнија и „промена свести“. Тако нас већ поменута стручњакиња из Савеза учитеља Србије и координаторка мреже подршке инклузивном образовању, у тексту „Математика на утакмици, књижевност у кафићу“ обавештава: „Да би се ова идеја реализовала и у српским школама, неопходно је да се промене наставни планови и програми, али и свест људи, што је можда најтежи део посла.““ У чему је, по Павловићу, суштина дигитално – футуристичког будалисања? Образовање, које је засновано на вери у целовитост човештва, у то да је човек изнад пукости материјалног, мора бити потчињено логици крупног капитала: „Акциони план за спровођење Стратегије развоја образовања у Србији до 2020. године, објављен на сајту Министарства образовања и науке обилује испразним језичким формама које се упорно понављају попут „анализа потребних компетенција“ или „дефинисање кључних компетенција“ или „практична знања и спремност за рад“ или „ефикасније студирање“. На појединим страницама овог битног документа и по пет или више пута (стр. 23) наводи се чаробна идеолошка формула „програми који одговарају потребама тржишта рада“. Суверени задатак образовања је што једноставнија и бржа / ужа професионална обука. За које / чије тржиште, реално или виртуелно, садашње или будуће, локално или глобално, не специфицира се. Ко ће га креирати, ко ће њиме управљати, на који начин ће га регулисати? Очигледно није на нама да о томе бринемо. Наше је да се уклопимо.“ Али, глобално тржиште рада није никаква срећа за човечанство. Напротив. Павловић подсећа:“Генерација Y постаје део ширег социјалног феномена – прекаријата. Назив новог пролетеријата изведен је из енглеске речи „precarious“ (несигуран). Такав „штимунг“ и нама је добро познат: „Из истраживања које је урадио Републички завод за статистику може се закључити и да је међу 2.253.294 оних који не раде и не желе да раде чак 47 одсто оних који би требало да су најпродуктивнији, односно имају између 35 и 55 година.““(10) Посла нема. Између осталог, и због роботизације, којој кличу лумени попут Верана Матића. (11) Јадној и бедној Србији се одузима образовање као једна од могућности да се заштите последњи трагове здраве социјалности. Јован Павловић сматра да се код нас„ни не помишља да би образовање суштински могло да помогне смањењу криминала и насиља, одлива становништва и нивоа развода а допринесе децентрализацији власти, повећању наталитета, развоју земљорадње, оживљавању опустошених крајева и ширењу осећања породичне сигурности, друштвене солидарности и самопоуздања… Зар о свему томе не треба / не може / не жели озбиљно, одговорно и оригинално да брине систем школовања једне државе?/…/Плодна земља се напушта, агрономи су незапослени, храна се увози а наша „карика која недостаје“ налази се, ни више ни мање, него у Финској! Уочавате ли проблем? А решење? Зашто се онда не размишља у том правцу? Исправно закључује француски хришћански мислилац Жак Елил, када тврди да је идеологија компензација стварности у мери у којој се не бави стварношћу./…/ Традиција, породица и добро утемељено образовање обликују људе. Људи обликују и тржиште и радна места. Зашто онда постављати ствари наглавачке? Хировито глобално тржиште наводно је идеолошки непристрасно, а ништа није даље од истине. Онај ко контролише глобалне тржишне флуктуације, поседује полугу апсолутне моћи преко које чврсто држи у рукама и локалну економију, културу, образовање, па и саму будућност, која се диктираним променама пасивно прилагођава, без обзира на последице по себе.“(10) А посла нема. Између осталог, и због роботизације, којој кличу лумени попут Верана Матића.(11) ПА ШТА ЈЕ СКРИВЕНИ СМИСАО? Жак Атали, један од банкара – инсајдера, биограф Ротшилда и дугогодишњи челник Европске банке за обнову и развој, у својој књизи „Линије хоризонта“ још пре више од три деценије је описао будући свет: “Поредак, заснован на сили, биће замењен поретком заснованим на новцу… Новчани поредак постаће универзалан. Од Сантјага до Пекинга, од Јоханесбурга до Москве сви економски системи клањаће се пред олтаром тржишта. Никад свет није био у таквом ропству какво диктира новац… Победници те нове ере биће градитељи, а у њиховим рукама ће се наћи и власт и финансијска моћ“. По Аталију, људи ће изгубити „традиционалну везаност за земљу, заједницу, породицу“, и постаће „нови номади“ под сталним електронским надзором. Најважније људско право ће бити право да се купује и продаје. Атали додаје: “Основа технологије будућности је микрочип/…/Човек нигде неће моћи да се сакрије… Први пут ће човек бити без адресе… Да би се идентификовао номад будућности, биће довољно да се наведе или његов број или његово име“.(12) По њему, највећи број земаља у будућем поретку биће поражен, и њихови становници ће добити „номадску супстанцу“ – наркотике – као утеху, а многи ће, одбачени на маргину, умирати у ужасним условима глобалног загађења. У то доба, богаташи ће моћи да праве своје репликанте: “Човек ће моћи да производи самог себе као робу“, вели овај жрец бога Мамона. Ако међународне институције добију власт, каже Атали, никакав отпор Новом поретку неће бити могућ. Читаоче, обрати пажњу: ово је писано пре више од три деценије! А сада је стигло и у Србију. Наши номади одоше: ко у Немачку, ко у Канаду, ко у Кину. Србија се празни. СВИ ПОД СТЕГ Племенита дужност просветара је да се, до последњег часа, боре за школу која неће бити ни дигитална заглупионица за стварање сајбер зомбија, ни електронски концентрациони логор, него право сусретиште и слободиште младих и духовно здравих. Хоћемо живе, мислеће, стваралачке људе, а не дводимензионалне роботе. Зато сви под стег образовања које је сушто човештво и љубав према Лепоти која је, у складу са античким идеалом калокагатије, у исти мах Добро и Истина. Јер, како рече Достојевски, таква Лепота ће спасити свет. УПУТНИЦЕ ( Интернету приступљено 12. 1. 2019. ) 1.http://www.novosti.rs/вести/насловна/друштво.395.html:699407-Дигиталне-књиге-за-ученике 2. http://www.politika.rs/scc/clanak/383969/Jutjub-lekcije-umesto-table-i-udzbenika 3. http://www.politika.rs/scc/clanak/377229/Roboti-za-40-skola-u-Beogradu-i-okolini 4.http://www.novosti.rs/вести/насловна/друштво.395.htm:680872-Стиже-електронски-дневник-Петице-и-јединице-на-један-клик 5.https://www.eduka-portal.rs/ovako-ce-izgledati-skole-buducnosti/ 6.http://zelenaucionica.com/otvoreno-pismo-snezani-markovic-savetniku-ministra-za-ikt/ 7.http://www.imanade.org/nehemijske-zavisnosti-od-interneta-televizije-kompjuterskih-igrica/ 8.https://www.blic.rs/slobodno-vreme/skole-sklanjaju-analogne-satove-jer-tinejdzeri-ne-znaju-da-gledaju-na-njih-a-imaju-i/w4x5r3b 9.http://www.politika.rs/scc/clanak/418689/Kinezi-pametnim-uniformama-resavaju-bezanje-iz-skole 10. http://www.fbg.org.rs/strategija-razvoja-od-mladih-bez-buducnosti-do-buducnosti-bez-mladih/ 11.http://nikolamorena.blogspot.com/2013/12/uticaj-robotizacije-na-stopu.html) 12.http://www.pecat.co.rs/2013/07/cipovanje-srbije/comment-page-2/ ИЗВОР: Центар академске речи

ДИГИТАЛНА ШКОЛА ЗА ДОМАЋЕГ ВОЛА - или нуди нам курајбер да будемо сајбер - Царса МОЋЕШ, ХОЋЕШ, А И СМЕШ ДА КОРИСТИШ ДОБАР ФЛЕШ Постоје три поколења: заостала генерација Икс, која још верује у превазиђене културне моделе и ауторитете, генерација Ипсилон ( Миленијумска, Нет генерација или Ехо бумери ), у којој су људи од 25 до 35 година, који углавном прихватају одговоре са Интернета, и генерција Зед, коју афирмативно зову …

, http://bit.ly/1rMQyM6

[palankaonline]

Драгана Трифковић: У Бриселу се усаглашавају детаљи договора о нормализацији односа Србије и независног... https://ift.tt/2roEhpE, Драгана Трифковић: У Бриселу се усаглашавају детаљи договора о нормализацији односа Србије и независног Косова Руски „Фонд Горчаков“, који блиско сарађује са Министарством иностраних послова Руске Федерације, организовао је 29. новембра у Москви конференцију под називом „Безбедност и стабилност Западног Балкана: реално стање и перспективе“ Конференција је окупила водеће руске експерте који се баве Балканом као што су професор „Института за међународне односе“ при Министарству спољних послова РФ Јелена Пономарјева, руководилац „Центра за изучавање савремене балканске кризе“ Института за славистику Руске академије наука Јелена Гускова, доцент Факултета за међународне односе Никита Бондарев, директор „Фонда прогресивне политике“ Олег Бондаренко, заменик главног уредника Дирекције за међународне пројекте „Russia Beyond The Headlines“ (RBTH) издавачке куће „Росијска газета“ Вјачеслав Чарски, историчар Георгије Енгелхарт из „Института за сла��истику“ Руске академије наука, директор „Балканског центра за међународну сарадњу“ Виктор Колбановски и др. Конференцију је отворио заменик извршног директора Фонда Горчаков Роман Гришенин. Он је нагласио да је тема Балкана непромењено актуелна и да ће овај регион остати међу приоритетима руске спољне политике. Уместо Славенка Терзића који је био спречен да присуствује конференцији, уводно излагање је одржао Владимир Ђукановић посланик Скупштине Србије из редова СНС на тему: „Формирање такозване косовске војске, политичке и безбедносне импликације које тај потез повлачи“. Владимир Ђукановић (десно) Владимир Ђукановић је изнео тезе да креирање косовске армије угрожава безбедност целог Балкана а и шире. По његовом мишљењу НАТО је пројектовао кризу на Балкану с циљем дестабилизације читавог региона. Изразио је забринутост да Србија може да буде увучена у поновни ратни сукоб на Косову, што значи и сукоб са снагама КФОР. Ђукановић сматра да би Русија могла да помогне својим дипломатским утицајем да се такав евентуални сукоб спречи. Након излагања Владимира Ђукановића отворена је дискусија. Колеге из Русије су поставиле питање због чега Србија још увек није одобрила дипломатски статус за „Српско-руски хуманитарни центар“ у Нишу, али нису добиле јасан одговор на то питање. Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије и председник Одбора за међународну сарадњу „Српског покрета Двери“, поставила је питање да ли је Влада Србије анализирала последице потписивања Бриселског споразума из 2013. године којим су угашене институције државе Србије и којим је предата контрола над севером покрајине Албанцима? Драгана Трифковић Ђукановић је одговорио да је потписивање таквог споразума била куповина времена јер се Србија налазила у тешкој економској ситуацији. Колеге из Русије су поставиле питање шта значи „план разграничења са Косовом“ за који се залаже председник Александар Вучић, на шта је Ђукановић одговорио да такав план више није актуелан и да он није добио подршку. У наставку конференције дискусија се водила кроз три секције на теме: „Регионална и међународна сарадња у борби против тероризма“, „Спољна интервенција као директна претња стабилности на Балкану-Косово и Метохија“ и „Информационе технологије – претња стабилности или начин узајамног разумевања у региону“. Јелена Гускова, Јелена Пономарјева и Владимир Ђукановић Драгана Трифковић је говорила на другој секцији на тему: „Неопходност повратка решавања питања Косова и Метохије у међународно-правне оквире“. Она је изнела мишљење да је једини легални оквир за решавање питања Косова и Метохије међународно правни оквир заснован на Резолуцији 1244 СБ УН а да западне силе упорно покушавају да заобиђу УН реализујући Ахтисаријев план о независности Косова. Као велики проблем види мешање Запада у унутрашњу политику Србије што је довело до тога да са политичке сцене буду уклоњене све оне структуре које нису, или нису довољно, кооперативне по питању косовске независности. Трифковић сматра да су преговори између Београда и Приштине подигнути на виши ниво 2012. године и да су они из техничког формата пребачени на ниво разговора између два премијера а затим између два председника. Навела је да Бриселски договор који је потписан 2013. године одговара потребама спровођења Ахтисаријевог плана о независности и да је његовом имплементацијом задат последњи ударац српским институцијама на Косову и Метохији, чиме је прекршен Устав Републике Србије. У наставку свог излагања Трифковић је објаснила да се „Свеобухватни план о нормализацији односа“ који Запад нуди као решење, такође заснива на Ахтисаријевом плану: „Сада се налазимо у завршници Бриселских преговора који нису донели никаве резултате за Србију али ЕУ жели да до маја следеће године када су нови избори за Европски парламент оконча ове преговоре „Свеобухватним мировним споразумом“ који треба да потпишу Београд и Приштина. Такав документ израђује ЕУ и он је у фази усаглашавања између Београда и Приштине. Он обухвата и идеју о разграничењу између Срба и Албанаца за коју се залаже председник Србије Александар Вучић и која подразумева прекрајање постојећих граница Србије. Албанци би према таквом договору добили готово целу територије Косова и Метохије и део југа Централне Србије. За узврат Србија треба да задржи контролу над малим делом севера Косова где већински живе Срби, што треба да буде представљено као успех за Србију. Свеобухватни мировним споразумом се такође заснива на Ахтисаријевом плану о независности Косова. У њему се реч независност нигде не спомиње али тај документ апсолутно заокружује косовску независност. Овај документ треба да послужи и за притисак пре свега на Русију да дозволи независном Коосву улазак у УН. У том смислу у самом документу је изражен захтев за промену Резолуције 1244“. Драгана Трифковић Трифковић сматра како тврдње да ће потписивање „Свеобухватног мировног споразума“ са Приштином донети трајни мир Балкану немају никаквог утемељења, јер се територијалне претензија Албанаца неће зауставити. „Албанци се држе концепта ‘Велике Албаније’ који подразумева обједињавање свих територија на којима живе Албанци. Одмах по потписивању ‘Свеобухватног споразума о нормализацији односа’ Косово ће предати захтев за учлањење у НАТО, јер Србија треба да се обавеже тим споразумом да се неће противити учлањењу Косова у међународне организације. САД подржавају идеју Александра Вучића о разграничењу јер у њој виде шансу за интеграцију читавог Балкана у НАТО“. На крају излагања она је подвукла да се српски народ и Српска православна црква противе насилном одвајању Косова од Србије и захвалила се Русији на свесрдној подршци коју већ годинама пружа по питању очувања Косова и Метохије у саставу Србије. Георгије Енгелгхарт из „Института за славистику“ РАН је поставио питање Драгани Трифковић да ли Србија предузима неке конкретне мере по питању царина које је Приштина увела? Учесници конференције Трифковић је одговорила да је основни проблем што су Албанци увидели слабост Србије да на сваки проблем одговара неадекватно што на крају резултира повлачењем Србије пред насиљем и претњама Албанаца. Последњих година смо имали неколико конфликтних ситуација на које је Србија реаговала саопштењима да ће прекинути преговоре у Бриселу, да би их на крају опет наставила или подизањем борбене готовости која се увек завршавала њеним спуштањем и наставком сарадње. Због тога је очекивано да Албанци иду даље у својим претњама и уценама јер су навикли да се Србија повлачи. Она је поставила питање због чега државно руководство Србије не постави Албанце под услов да ће затражити потписивање уговора о војно-техничкој сарадњи са Русијом, уколико они наставе са агресијом. Након тога је уследило излагање Дејана Мировића, професора међународног права. Он је изнео запажање да Резолуција 1244 и разграничење на Косову и Метохији искључују једно друго и да је то јасан пример за contradictio in adiecto. Навео је неколико примера из међународног права попут Бангладеша и Кипра који то доказују. У том контексту је изразио чуђење због контрадикторних изјава појединих руских званичника који посећују Србију. Цитирао је Косачова, Пушкова и Марију Захарову, чије изјаве полазе од тога да Русија подржава Резолуцију 1244 СБ УН до тога да ће Русија подржати сваки договор Београда и Приштине, дакле и разграничење или поделу Косова. Затражио је од Јелене Понамарјеве да разјасни овакав контрадикторни став руских представника. Дејан Мировић Јелена Пономарјева је одговорила да Русија јасно подржава Резолуцију 1244 што јасно потврђује МИД Русије а да поједине изјаве руских представника можда нису срочене на најбољи начин. У наставку дискусије колеге из Русије су изразиле жаљење због тога што није било омогућено да Русија купи ТВ канал у Србији и да због тога Русија нема утицаја у медијском простору Србије. Такође изнете су критике на рад српске редакције Спутњика. Јелена Пономарјева Конференција је допринела отвореном вођењу дијалога између представника власти и опозиције као и бољем разумевању позиција по питању Косова и Метохије. Oпрема: Стање ствари (Центар за геостратешке студије, 5. 12. 2018)

Драгана Трифковић: У Бриселу се усаглашавају детаљи договора о нормализацији односа Србије и независног Косова Руски „Фонд Горчаков“, који блиско сарађује са Министарством иностраних послова Руске Федерације, организовао је 29. новембра у Москви конференцију под називом „Безбедност и стабилност Западног Бал…

, https://ift.tt/1rMQyM6

[palankaonline]

Хероји мира - Срби за Србе У двадесет и првој емисији емисији "Разбуђивање" угостили смо Игора Рашула, председника Хуманитарне организације "Срби за Србе". Игор Рашула је рођен у Београду 1986. године где је завршио основну школу, а касније се привремено преселио у САД где је завршио средњу школу и колеџ. Његови преци су из јужних делова Лике, одакле су сеобама дошли у Бачку, а касније у Београд. Игор Рашула је у емисији "Разбуђивање" испричао како су настала ХО "Срби за Србе" и њен историјски развој... на једном интернет порталу SerbianCafe који су углавном посећивали наши земљаци настањени у дијаспори,крајем 2005. године покренута је дискусија како да се помогне сународницима у матици. Тако је скупљена једна мања свота новца која је однета једној породици у околини Добоја у Републици Србској. Када су извештаји приказани на том форуму, почело је више људи да се прикључује и скупљено је још више новца. Заправо прича је добијала све више на снази. Игор Рашула се враћа у Београд након школовања и ту званично се оснивају "Срби за Србе" као хуманитарна организација у Републици Србији... Касније све то раширило тако да постоји још девет огранака широм Балкана, Европе и Америке: Црна Гора, Република Србска, Немачка, Аустрија, Швајцарска, Шведска, Канада, САД, Норвешка... Кључни моменат у раду организације биле су Мајске поплаве на Балкану 2014. године које су донеле велику катастрофу. Иако је то било и ван могућности саме организације, момци и девојке су дали све од себе да помогну угроженим људима од поплава. Највише су помогли породицама у РС, тачније општина Лопаре. Након тога организација се све више шири која данас има велики број волонтера спремни да реализују велике акције. Једна од занимљивих акција јесте свакако "Тројка из блока" која окупља позамашан број младих људи који се такмиче на кошаркашким теренима у скоро свим већим местима Републике Србије, Црне Горе, Републике Србске и има чак и градови у дијаспори. Сав прикупљени новац иде у јединствен фонд организације који се после носи вишечланим породицама на Косову и Метохији, Федерацији БиХ, Крајини, Републици Србској... али и Црној Гори и Републици Србији. Породицама се купују нове ствари од беле технике, попраља им се кров или назида део куће, оспособи купатило, купује нека пољопровредна машина или грло стоке. Ово се показало као одличан систем јер се лако прикаже донаторима где је завршио њихов новац. Овај пример су усвојиле и друге организације сличних деловања. ХО "Срби за Србе" су одликовани више пута од СПЦ, Републике Србске као награда за вишегодишњи мукотрпан рад у помагању својим сународницима. Наравно, највеће признање добијено је у виду дечијих осмеха и њихових цртежа којима су малишани изражавали срећу што их је неко обишао и поклонио љубави. Постоји преко 2.400 породица које је ова организација помогла са три милиона евра колико је скупљено у претходних 13 година. Поред тога, ХО "Срби за Србе" су штампали више модела мајица и дуксерица, застава са националним мотивима, а са тим новцем се покривају административни трошкови организације... Аутор и водитељ Милан Чучковић #СрбизаСрбе #ИгорРашула #хуманитарна , via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts

[palankaonline]

Хероји мира - Срби за Србе https://ift.tt/2Qduamc, Хероји мира - Срби за Србе У двадесет и првој емисији емисији "Разбуђивање" угостили смо Игора Рашула, председника Хуманитарне организације "Срби за Србе". Игор Рашула је рођен у Београду 1986. године где је завршио основну школу, а касније се привремено преселио у САД где је завршио средњу школу и колеџ. Његови преци су из јужних делова Лике, одакле су сеобама дошли у Бачку, а касније у Београд. Игор Рашула је у емисији "Разбуђивање" испричао како су настала ХО "Срби за Србе" и њен историјски развој... на једном интернет порталу SerbianCafe који су углавном посећивали наши земљаци настањени у дијаспори,крајем 2005. године покренута је дискусија како да се помогне сународницима у матици. Тако је скупљена једна мања свота новца која је однета једној породици у околини Добоја у Републици Србској. Када су извештаји приказани на том форуму, почело је више људи да се прикључује и скупљено је још више новца. Заправо прича је добијала све више на снази. Игор Рашула се враћа у Београд након школовања и ту званично се оснивају "Срби за Србе" као хуманитарна организација у Републици Србији... Касније све то раширило тако да постоји још девет огранака широм Балкана, Европе и Америке: Црна Гора, Република Србска, Немачка, Аустрија, Швајцарска, Шведска, Канада, САД, Норвешка... Кључни моменат у раду организације биле су Мајске поплаве на Балкану 2014. године које су донеле велику катастрофу. Иако је то било и ван могућности саме организације, момци и девојке су дали све од себе да помогну угроженим људима од поплава. Највише су помогли породицама у РС, тачније општина Лопаре. Након тога организација се све више шири која данас има велики број волонтера спремни да реализују велике акције. Једна од занимљивих акција јесте свакако "Тројка из блока" која окупља позамашан број младих људи који се такмиче на кошаркашким теренима у скоро свим већим местима Републике Србије, Црне Горе, Републике Србске и има чак и градови у дијаспори. Сав прикупљени новац иде у јединствен фонд организације који се после носи вишечланим породицама на Косову и Метохији, Федерацији БиХ, Крајини, Републици Србској... али и Црној Гори и Републици Србији. Породицама се купују нове ствари од беле технике, попраља им се кров или назида део куће, оспособи купатило, купује нека пољопровредна машина или грло стоке. Ово се показало као одличан систем јер се лако прикаже донаторима где је завршио њихов новац. Овај пример су усвојиле и друге организације сличних деловања. ХО "Срби за Србе" су одликовани више пута од СПЦ, Републике Србске као награда за вишегодишњи мукотрпан рад у помагању својим сународницима. Наравно, највеће признање добијено је у виду дечијих осмеха и њихових цртежа којима су малишани изражавали срећу што их је неко обишао и поклонио љубави. Постоји преко 2.400 породица које је ова организација помогла са три милиона евра колико је скупљено у претходних 13 година. Поред тога, ХО "Срби за Србе" су штампали више модела мајица и дуксерица, застава са националним мотивима, а са тим новцем се покривају административни трошкови организације... Аутор и водитељ Милан Чучковић #СрбизаСрбе #ИгорРашула #хуманитарна , https://ift.tt/1rMQyM6

[palankaonline]

БУЈИЋ ГОРАН: ЗЛОУПОТРЕБА ПРАВА ДЕТЕТА И НАСИЉЕ НАД ДЕТЕТОМ https://ift.tt/2Qked9T, БУЈИЋ ГОРАН: ЗЛОУПОТРЕБА ПРАВА ДЕТЕТА И НАСИЉЕ НАД ДЕТЕТОМ У петак, дана 02.11.2018, као и у претходних годину дана одлазим у одређено време, на одређеном месту, у склду са судском пресудом (трећом по реду) ради преузимања детета на одржавање личних односа. Сваког понедељка, средом и петком. И тако већ годину дана. О сваком ометању и ускраћивању личних односа детету од стране мајке, уредно су обавештени Центар за социјални рад у Новом Саду, Полицијска управа Нови Сад, Основно јавно тужилаштво. Ништа није предузео на заштити детета, нити је ико санкционисао овакво понашање мајке. Питам се где је Тим за спречавање насиља у породици, који има обавезу и дужност да разматра кривично дело из члана 191. КЗ-а? Том приликом азнајем од полицијске службенице Полицијске испоставе Ново насеље у Новом Саду “да су разговарали са дететом, да је дете одбило да сиђе код оца и оде на одржавање личних односа”, а што ће ући у записник, односно службену белешку. ?! Обзиром да Основно јавно тужилаштво у Новом Саду “поступа” по свим пријавама продуженог кривичног дела, да би дете било испитано у предистрази кривичног дела, прво би вештачењем требало да се процени да ли би тај исказ детета био валидан. Да ли је исказ детета неопходан одлучује надлежно тужилаштво, које води истрагу или предистрагу и даје налог за вештачење и саслушање. Уколико се проценом утврди да би саслушање детета имало смисла, односно било валидно за поступак, требало би да га испитају искључиво лиценцирани полицајци за рад са децом и малолетницима у присуству стручне помоћи, односно психолога или психијатра. Да ли су поступајући полицајци из патроле лиценцирани полицајци за рад са децом и малолетницима и да ли је том приликом испитивање детета било у присуству стручне помоћи, односно психолога или психијатра? Да ли је њима дато овлашћење, налог да тако поступе. Наравно да не, јер је с адететом разговарала полицијска патрола. Ово је само један од шаблона више деценијског рада институција система. Овде је реч о добро уиграној групи, појединаца запослених у Центрима за социјални рад и полицији који се баве ОРГАНИЗОВАНИМ КРИМИНАЛОМ у породичним односима. Овакав рад има за циљ да се одговорност мајке пребаци на дете, да је то одлука детета, и тиме заштите мајку отуђивача, мајку насилницу, мајку злостављача и извршиоца кривичних дела. У оваквом незаконитом раду учествују и поједини тужиоци. Право детета да слободно изрази мишљење је лично, неотуђиво право детета, те ЦСР није потребна сагласност родитеља, односно старатеља или других лица која се непосредно брину о детету. Међутим центри за социјални рад немају стручњаке из области вештачења детета да ли је способно да формира и изрази мишљење, нити да ли дете поседује све информације за формирање мишљења, те се приликом узимања изјава злоупотребљава закон. Дете има право, али не и обавезу да изрази своје мишљење, о чему су водитељ случаја и лиценцирани полицајци дужни да обавесте дете, на начин који је примерен узрасту и зрелости детета проверавајући да ли је оно то разумело. Ово обавештење треба дати пре него што се приступи пружању информација које су детету потребне ради формирања и изражавања мишљења, односно пре него што се започне поступак прикупљања података и стручних процена. Ово право детета злоупотребљава се од стране центра и полиције, те се дата мишљења фалсификују ради утицаја на суд или тужилаштво. Веома је битно да постоји правоснажна и извршна пресуда којом су уређени лични односи, и она се мора поштовати. Овде је потребно покренути извршни поступак, поступак на заштити права детета и најбоњег интереса детета, као и санкционисању понашања мајке у кривичном поступку. Ту нема места никаквом мишљењу детета, или узимању изјаве детета. Тактике родитеља манипулатора, тј. патогеног родитеља који ће, након што је потпуно пореметио центар привржености детета другом родитељу, радницима центра, суду и свима рећи: “Нека дете одлучи“, “Послушајмо дете“, “ Дете најбоље зна“, “Деца не лажу“, “ Нећемо ваљда присиљавати дете да виђа оца ако не жели“. Страшно је да многи укључени стручњаци, радници центра за социјални рад, судије, тужиоци, полиција, вештаци користе управо тај манипулативни речник. Ако деца имају такву способност просуђивања у сопственом интересу, зашто постоји забрана продје алкохолних пића и дуванских производа деци, зашто деца не могу дати пристанак на секс с одраслом особом, зашто не могу одлучивати ступити у брак, зашто немају пра��о гласа на изборима, зашто немају права возити аутомобил. Размишљају ли заговорници права детета да одлучи којег ће родитеља одабрати, а којег ће одбацити, треба ли деци допустити да одлучи дали ће конзумирати дроге, напустити школовање након обавезне осмогодишње школе… Центри за социјални рад, полиција, тружилаштво и судови морају престати са постављањем штетних питања попут: “С ким желиш живети?“ или “ Кога више волиш“,“ Желиш ли да одржаваш личне односе са оцем“… Јер ту се више не ради о старатељству и најбољем интересу детета. Ту се ради о тешком злостављању детета. Срамота је да због неспособности надлежних у центрима за социјални рад, полицији, тужилаштву и судству да донесу квалитетне одлуке о деци и да осигурају спровођење тих одлука, одговорност за те одлуке пребацују на децу, чиме деци наносе неизмерну и дугорочну штету Оно што је деци после развода најпотребније јесте да остану у здравој и јакој вези са оба родитеља и да буду заштићени од родитељских конфликата. У овој ситуацији, неки родитељи услед напора да појачају своју родитељску улогу и очувају доживљај родитељског идентитета, очекују од деце да бирају страну. У екстремнијим случајевима они подстичу дете да одбацује другог родитеља. У најекстремнијим случајевима, деца су изманипулисана од стране родитеља да одбацују и мрзе другог родитеља, кроз низ поступака и порука које отуђитељ шаље, па чак до тога да се креира ситуација у којој је детету јасно да је било какав позитивни емотивни одговор на другог родитеља неприхватљив. Стратегије отуђивања детета могу бити свесне или несвесне, међутим оне у сваком случају имају разорне последице по дететов психолошки развој и чине га заправо жртвом злостављања. У овај процес алијенације често се укључују и други чланови породице – бабе, деде, тетке, нови партнери… и тиме дају родитељу отуђивачу подршку и осећај да је у праву и да чини најбоље у интересу детета. Овиме се дете налази у још тежој позицији, његов унутрашњи порив и здрава потреба да воли оба родитеља бива у потпуности угушен пошто су чланови шире породице такође они на које би дете требало да рачуна као свој ослонац. Оно што се дешава јесте да не постоји особа на коју се оно може ослонити за своју потребу да воли другог родитеља. Тако оно бива само и препуштено експлицитним и/или имплицитним захтевима да покида емотивну спону са мајк��м/оцем са којим не живи. Стратегије које родитељ и његова породица примењују иду од пребацивања кривице за развод на другог родитеља, лошег изражавање о другом родитељу и његовим особинама или поступцима, упућивања детета у детаље сукоба , судских и других процедура током и после развода, ометања и спречавања контакта са другим родитељем, изражавања туге и негодовања у тренуцима када је дете са другим родитељем па до отворених захтева детету – да одбаци другог родитеља, да се понаша агресивно или да лаже, па чак и краде из куће другог родитеља – а све под образложењем да је то у интересу детета. Родитељско отуђивање подразумева низ систематских поступака који програмирају дете да одбаци другог родитеља и заправо је знак родитељске немогућности да раздвоји сопствена осећања повређености и беса у супружничком сукобу од потреба детета и дететове добробити. Дететов однос према таргетираном родитељу је увек и у потпуности негативан и може ићи чак и до тога да се тај родитељ демонизује и види као угрожавајући по дететову егзистенцију, зао иили безвредан. Отуђеност детета се јавља као комбинација родитељске индоктринације и дететове потребе да буде лојално породици у којој живи и да задржи љубав и подршку бар једног родитеља. У свему овоме дете је жртва психолошког злостављања, манипулације његовим потребама и емоцијама и кидањем веома важних афективних веза које обезбеђују адекватан раст , развој и стабилност личности. Из дететовог угла, оно је приморано да се одрекне родитеља којег има потребу да воли и да осећање тескобе, туге и празнине због губитка једног родитеља проживљава само, у свом унутрашњем свету, не показујући та „неприхватљива“ осећања и потребе. Свако дете ће, у зависности од узраста и емотивних капацитета да пати и изналази начине да се бори са овим родитељски захтевима. Цене које ће морати да плати због родитељских поступака су велике и уколико отуђивање не буде препознато на време и стручно третирано, иреверзибилне и по однос према другом родитељу и по дете само. Стручни израз „отуђујући родитељ” односи се на оног родитеља, било мајку, било оца, који користи разне методе, од психолошког „тровања” односа детета са другим родитељем, па до прикривеног или отвореног спречавања личних односа и осталих контаката детета са другим родитељем, који често не поштује судске одлуке о режиму личних односа детета и другог родитеља. Овакво понашање отуђујућег родитеља, које по правилу подржавају његови родитељи и пријатељи, Центри за социјални рад, полиција, судови и Основна јавна тужилаштва има веома негативне последице по емоционални развој детета, због чега није ништа друго до облик злостављања детета, или како се то данас каже облик „психичког насиља” над дететом. Реч је о кршењу Породичног закона, јер, за узимањем мишљења детета треба да буду испуњени неки услови. Зрелост детета да може да пружи своје мишљење (10 година минимум), онда да располаже свим потребним информацијама за формирање мишљења (од тог услова у већини случајева нема ништа, јер, деца која расту са једним родитељем, само преносе ставове родитеља са којим живе). Онда треба да су у могућности да слободно исказују своје мишљење и да буду свесни последица. Ни од тога нема ништа. Већина деце нема ту слободу поред таквих мајки. Наиме, за свако мишљење детета потребна је компетентност детета за формирање таквог мишљења. Све оно што сам набрајао у правном аспекту проблема се назива, у психологији – компететност детета. Дакле, сва она питања центара и полиције који узимају „изјаву детета” или те “мишљење детета“, a која они упућују деци, у смислу – са којим ће родитељем живети или да ли ће одржавати личне односе са оцем, да ли воли оца. Или оно – дете неће да одржава личне односе са оцем… Све је то злоупотреба права детета на партиципацију у поступку који се тиче права детета. Све то је злостављање детета од стране „стручњака“ из центара, од стране судија, полиције, тужилаштва, инстутуција система. То је институционално насиље, то је системско насиље над децом. Томе се мора стати на пут. Сви ти „стручњаци” центара, полиције, суда, тужилаштва морају одговарати за насиље које врше над децом и нама родитељима. У разговорима у центру, суду, у односу на дете мајка „обично показује“ заинтересованост за његове активности и интересовања и испољава приврженост, али своје ставове према мени као оцу, као бившем супругу преноси на дете, занемарујући његову потребу да има адекватан однос са оба родитеља. У разговору са радницима центра, Драганом Џунић, Милицом Џино Петковић, годинама уназад (шест година) мајка искључује мене као оца из односа са дететом, али се то не наводи у извештајима центара. Тиме се ствара поларизација чији је резултат да таква деца прихватањем мајке одбацују оца, браћу, бабе и деде са очеве стране. Изостанак поткрепљења за очување односа са оцем представља негативан утицај на децу. Начин формирања мишљења малолетне деце о очевима, извођење закључака и одлучивања обликован је под утицајем понављаних сугестија, непријатељских и девалуирајућих коментара мајке. Уживајући ауторитет у очима нашег заједничког детета, мајка га злоупотребљава, попримајући улогу идеализираног родитеља, за разлику од другог, који се третира као безвредан и бива грубо одбачен. Деца су већ у потпуности преузела начин вербалног исказивања, ставове и емоције мајке у односу на оца, те више није потребно коришћење директних стратегија задржавања деце и непосредног забрањивања личних односа. Она имају презир према оцу и његовој околини, уз могуће неоправдане оптужбе да је он насилан и склон физичком кажњавању, што може да има манипулативну функцију у циљу избегавања личних односа са омраженим родитељем. Овде се ради о отуђењу детета од оца и фамилије са очеве стране. У оваквим ситуацијама „стручњаци“ (радници центара, вештаци), па и саме судије обично не желе да код деце детектују синдром отуђења од родитеља, који подразумева свако понашање којим се дете удаљава од једног родитеља под утицајем другог. То резултира одбијањем личних односа деце са очевима, браћом, бакама, декама, стричевима, теткама. Разлог таквог понашања деце и одбацивање оца, породице са очеве стране није последица неквалитетног односа са њим, већ последица изложености негативним порукама и квалификацијама мајке као родитеља са којим деца живе, које су упућене оцу као родитељу са којим не живе. Технике отуђења, којима се служи родитељ који отуђује, у мом случају мајка отуђивач, су манифестоване кроз учестало критиковање, претеривање, реинтерпретацију чињеница, манипулисање, окривљивање мене за све недаће, ометање, спречавање и онемогућавањем личних односа и сл. Манипулације децом се најчешће реализују учесталим ружним коментарима о другом родитељу, индоктринацијом властитим осећањима беса и мржње, његовим обезвређивањем и вређањем, неаутентичним оптужбама о злостављању од стране отуђеног родитеља, поларизованим ставом (један родитељ је најбољи, други најгори или нико не зна као мајка да воли), ометањем личних односа са другим родитељем и члановима његове породице, преувеличавањем и наглашавањем пропуста другог родитеља, изостављањем позитивних коментара, прича и успомена о другом родитељу, а кроз шта ја и наше заједничко дете већ шест година пролазимо. Деца неселективно упијају вербалне и невербалне поруке, слушају мајку, прате њене реакције и имитирају њено понашање. Тако се приликом психолошког вештачења и разговора са децом или на суду уочавају наведени синдроми отуђења од родитеља у виду негирања присуства лепих сећања из детињства у односима са оцем, навођење слабих, лажних или апсурдних разлога за одбацивање, идеализација мајке и њено перципирање као савршеног родитеља у односу на оца као апсолутно лошег, коме се наводе само мане. Присутан је феномен „независног мислиоца“ при чему деца инсистирају на томе да је њихова властита воља у одлучивању и поступању према оцу и фамилије са очеве стране и тврде да на њих нико није утицао; отуђени су у односу на очеву ширу породицу, не одржавају личне односе са бабом и дедом са очеве стране образлажући да су они прљави и не воде рачуна о хигијени; не показују саосећање или грижу савести према родитељу којег одбацују; увек су на страни родитеља који отуђује; често користе фразе идентичне мајчиним, као и непримерен речник ради поруге оца, а у погледу личних односа и других контакта (телефонски, смс порукама…) са оцем показују изразит отпор, користе сузавце и разне течности, у прусуству социјалних радника. Нико од надлежних не ради на спречавању отуђења детета,жмуре пред њим и подстичу га штитећи родитеља отуђивача. У ситуацијама отуђења од родитеља тежиште одговорности и одлучивања се пребацује на дете, а иза тога се крију манипулативне трансакције и нерашчишћени међусобни односи одраслих. У коначном билансу дете је само наизглед у првом плану, али заправо његове потребе, очекивања и интерес нису у центру пажње. Дубоко у себи дете није престало да воли другог родитеља, ког одбацује и од ког се отуђује.Чак иако дете каже да не жели да види и чује родитеља од ког се отуђује, испод површине може да лежи жеља за поновним успостављањем личних односа. Потребно је омогућити деци више заједнички проведеног времена са родитељем и фамилијом од којих су се отуђили, а не мање личних односа или потпуно их укинути, као што раде у већини случајева. Само на тај начин ће деца имати прилику да схвате да су њихови контаминирани ставови погрешни. Синдром отуђења од родитеља доводи до ометања нормалног раста и развоја деце и може да има дугорочне последице на њихово психичко функционисање у одраслом добу, које се огледају кроз тешкоће у стицању поверења, самопоуздања, осећања кривице, депресије, проблема у личном идентитету и остваривању партнерских релација. С обзиром на узраст деце , могуће су тешкоће у процесу формирања личног идентитета, јер одбацујући једног родитеља, дете не прихвата ни извесне делове властите личности. Такве мајке настоје да дистанцирају дете од другог родитеља, ангажујући га у процесу уништавања афективних и породичних веза које су некад постојале. Дете се ту нађе као оружје у рукама мајке за уништење оца. То је један од начина на који мајка злоупотребљава свој однос са дететом у окретању детета против оца . Осим виктимизације детета, дешава се и виктимизација таргетираног родитеља, што такође има значајне последице на емотивни капацитет отуђеног родитеља да се избори за однос са својим дететом. То је један од најбруталнијих облика насиља у породици са штетним последицама по дете и родитеља који нема личне односе са дететом. Ко је онда крив за отуђење детета? Крив је родитељ отуђивач, јер је одговорност родитеља да брине о најбољим интересима детета, али до оног тренутка док се не умешају центар и суд. Оног тренутка када су Центар за социјални рад, суд, полиција и тужилаштво умешани, и упознати са тиме, далеко је већа њихова одговорност, јер они имају обавезу да спрече отуђење детета, и да санкционишу поступање мајке отуђивача, не да је штите и подстичу да то чини. Однос између мене и детета изграђен је на узајамној љубави, поверењу, на одличним односима, иако мајка годинама ради на отуђењу детета и користи се горе наведеном техником отуђења. Дете се индетификовало са мајком агресором и рећиће све што му мајка говори, пренети све оно што му годинама говори како би заштитило себе. Идентификација с мајком агресором је обрамбени механизам којим се его служи како би веровањем да жртва има исте вредности и идеале као агресор, како би ситуација престала бити толико претећа. То помаже у ношењу са изнимно стресном и потенцијално опасном по живот ситуацијом. Дете у одређеној ситуацији реагује како најбоље зна и уме. Дете користи обрамбене механизме који му у датом тренутку користе како би повећао властите шансе за преживљавање, да не буде кажњаван због не извршавања наредби и не испуњавања жеља мајке – Стоцкхолмски синдром. Све то указује да је дете жртва насиља (вишегодишњег емоционалног и психичког злостављања) које мајка спроводи над њим, а коју подстичу и штите појединци, поступајући тужиоци, судије, полицајци, раднице центра Милица Џино Петковић, Драгана Џунић, директорица центра Добрила Чачија као одговорно лице центра.

БУЈИЋ ГОРАН: ЗЛОУПОТРЕБА ПРАВА ДЕТЕТА И НАСИЉЕ НАД ДЕТЕТОМ | Српски културни клуб У петак, дана 02.11.2018, као и у претходних годину дана одлазим у одређено време, на одређеном месту, у склду са судском пресудом (трећом по реду) ради преузимања детета на одржавање личних односа. Сваког понедељка, средом и петком. И тако већ годину дана. О сваком ометању и ускраћивању личних односа детету од стране мајке, уредно су обавештени Центар за социјални рад у Новом Саду, Полицијска управа Нови Сад, Основно јавно тужилаштво. Ништа ни...

, https://ift.tt/1rMQyM6

[rasen-rs]

Током археолошких истраживања средњовековног Рудника на локалитету Дрење-Којовача откривена је намена велике грађевине, са два улаза, која је сачувана у зони подрума, са уклесаним каналима за дренажу. Просторија је служила за складиштење робе, у првом реду течности, а највероватније вина. Овакав објекат до сада није истраживан у Србији. Дубровачки трговци су доносили на руднички трг тканине, со, вино… а откупљивали метал, кожу, восак, крзна, стоку… Са друге стране у историјским изворима је забележено да су и на Руднику постојали виногради.

Локалитет Дрење-Којовача, Рудник; Фото: Музеј рудничко-таковског краја

Црква на локалитету Маџарско брдо; Фот��: Музеј рудничко-таковског краја

Северни и западни зид објекта на локалитету Дрење; Фото: Музеј рудничко-таковског краја

Фрагменти живописа, локалитет Дрење; Фото: Музеј рудничко-таковског краја

Екипа на крају истраживања; Фото: Музеј рудничко-таковског краја

Насеље под именом Рудник први пут се помиње у дубровачком писму из 1293. године. Највећи процват и успон доживео је у XIV и XV веку, када је био један од  најзначајнијих рударских и трговачких средишта у земљи.

Средњовековни Рудник се састојао од већег броја мањих насеља која су била формирана око рударских окана и топионица. Главни трг се налазио на простору археолошког налазишта Дрење које се истражује од 2009. године у организацији Музеја рудничко-таковског краја и Филозофског факултета у Београду, а финансира средствима Министарства културе Републике Србије. Руководиоци истраживања су др Дејан Радичевић са Филозофског факултета и Ана Цицовић из Музеја рудничко-таковског краја.

Ископавања су спроведена на пет локалитета. Рударство је утицало да буде подигнуто урбано насеље и отворен трг. У самом насељу које се простирало између две православне цркве налазиле су се приватне куће, зграде у којим се обављала администрација, радње трговаца и занатлија, католичка црква.

Рудник је као и друга рударска насеља, постао средиште снажне трговачке размене. Захваљујући промету између рударских насеља у унутрашњости српских земаља и градова на јадранској обали, код локалног српског становништва, а пре свега властеле, будила се жеља за богатијим и лепшим животом.

На локалитету Дрење-Имање Никића истражен је стамбени објекат који је био украшен живописом и свакако био понос рудничког властелина. Такав живопис до сада није посведочен у средњовековним објектима профаног карактера, док паралеле имају у црквеном сликарству високог квалитета.

Крај десете кампање археолошких истраживања на Руднику открио је намену објекта који се истражује на локалитету Дрење-Којовача од 2017. године. У питању је велика грађевина, са два улаза, која је сачувана у зони подрума, са уклесаним каналима за дренажу. Просторија је служила за складиштење робе, у првом реду течности, а највероватније вина. Аналогије смо пронашли у Шпанији и Италији, где су сачувани и представљени јавности средњовековни подруми за вино.

Канали за дренажу су карактеристични за просторије где се очекује изливање течности. У зидове објекта су уклесане просторијице које су се користиле за чување робе, а служиле су као хладњаци. Овакав објекат до сада није истраживан у Србији. Дубровачки трговци су доносили на руднички трг тканине, со, вино… а откупљивали метал, кожу, восак, крзна, стоку… Са друге стране у историјским изворима је забележено да су и на Руднику постојали виногради.

Досадашња истраживања на Дрењу, осим изузетних грађевинских објеката који сведоче о квалитету и богатству у средњовековном Руднику, изнедрила су покретне археолошке налазе, од којих су поједини јединствени на нашим просторима и представљају предмете од изузетне културно-историјске важности за српски народ.

Печатњак кнеза Лазара

Типар кнеза Лазара; Фото: Музеј рудничко-таковског краја

Тако је 2015. године откривен типар (печатњак) из времена владавине кнеза Лазара. Представа на централном пољу и натпис око ње јасно сведоче о томе да је типар припадао кнезу Лазару. Највероватније је био намењен за отискивање печата којим је кнежев службеник, односно орган државне управе, оверавао документе административне и пословне природе. Обликом одудара од свих познатих средњовековних типара, а садржај печатне легенде такође је необичан и јединствен. Кнежева титула у натпису указује на то да је израђен након 1378/1379. године, од када је кнез Лазар за своју канцеларију, па и за Српску цркву, имао ранг општесрпског владара. У земљу је типар доспео највероватније након Косовског боја, у време угарских похода на Србију, који су погодили и рудничку област.

Комплет бронзаних тегова за прецизно мерење; Фото: Музеј рудничко-таковског краја

Бронзани тегови за прецизно мерење

Последњим ископавањима на истом локалитету откривен је још један изузетан археолошки налаз. У питању је комплет бронзаних тегова за прецизно мерење, највероватније племенитих метала, злата и сребра. Сет се састоји од 6 тегова различитих пречника који се уклапају један у други.

Резултати истраживања су презентовани 2015. године на изложби у Горњем Милановцу, која је због великог интересовања гостовала у Галерији Српске академије наука и уметности у Београду и Народним музејима у Крагујевцу, Аранђеловцу и Неготину, Дому културе на Руднику, а у региону у Музеју града Будве и Музеју Херцеговине у Требињу.

За Расен: Археолог Ана Цицовић, виши кустос Музеја рудничко-таковског краја из Горњег Милановца

Повезани чланци:

Печат кнеза Лазара и значај средњовековног града Рудника На Руднику се бакар вадио пре 6,5 миленијума Истраживања Рудника – како је настао најбогатији Лазаров град

На Руднику откривен вински подрум из средњег века Током археолошких истраживања средњовековног Рудника на локалитету Дрење-Којовача откривена је намена велике грађевине, са два улаза, која је сачувана у зони подрума, са уклесаним каналима за дренажу.

[rasen-rs]

Каљаве, разрушене улице, облаци дима и прашине, мирис барута, паљевине и људских тела која труле набацана једна преко других, биле су слике Србије из Великог рата. Храброст ове мале земље која је стајала раме уз раме са светским силама, интригирала је многе. Међу њима се нашао и амерички новинар и писац Џон Рид, који је посетио ову „земљу смрти“, како ју је сам назвао, а из ње отишао богатији за побратима, обренов��чког поштара.

Џон Рид

Пут Џона Рида кретао се маршрутом Ниш-Крагујевац-Београд-Раковица-Ада Циганлија-Обреновац-Шабац-Прњавор-Лозница-Гучево-Крупањ-Завлака-Ваљево-Ниш. Из овог путовања по измученој земљи Рид је оставио уникатне дескрипције предела, војника, обичних људи и грађевина које и данас представљају јединствени опис живота, смрти, сиромаштва, али и храбрости, достојанства, вере и гостопримства српских грађана и војске.

Ниш, град који је косио тифус

Ужаси рата, опаке болести и смрт нису заобишли ни Ниш, уједно прву „станицу“ где се Рид у свом ратном путешествију зауставио. Пролазећи кроз град кога је попут неког малигног тумора захватио тифус, Рид без трунке улепшавања описује куће на којима су готово без изузетка висиле дуге, црне и злокобне заставе. Болницу са чијег прозора вире бледа и измучена лица заробљеника наслоњена на прљаву ћебад, а испред које још десетине њих леже на просушеном блату.

Аустроугарски злочини, Мачва 1914

По каљавим и изровареним улицама Ниша, аустријски заробљеници у униформама лутају слободно. Неки су терали кола, други копали ровове, а стотине њих су доконо шетали горе-доле. Прешавши блатњаву Нишаву у подножју зида чувене Нишке тврђаве, Рид уочава на стотине војника који се излежавају, спавају, биште од вашију и тресу од грознице. На даљем путу ка Београду, Џону Риду и његовом сапутнику илустратору Бордману Робинсону, придружује се представник прес бироа Војислав Јовановић Марамбо.

Београд, тихи град разорен бомбама

Као и већи део града, и железничка станица у Београду је била бомбардована и уништена. Рид, Робинсон и Марамбо изашли су на станици у Раковици, и расклиматаним фијакером путовали до центра града. Рид је тада записао: “Трава и коров расли су између калдрме којом нико није пролазио већ пола године, а звук топова је потпуно престао. Свуда су биле видљиве последице артиљерске ватре. Велике рупе пречника од по 5 метара зјапиле су на сред улице“. Помисао да сваког тренутка аустроугарски топови могу да бомбардују град као што су то учинили десетинама пута, била је стална претња у ваздуху.

Аустроугарски злочини – вешање у Србији у децембру 1014.

Војна академија, Министарство војске, краљев двор, Београдски универзитет али и обичне куће, шупе, ресторани и хотели били су неретко без кровова и врата, а прозорска окна на свакој грађевини бесциљно су се клатила без иједног стакла. После обиласка ровова који су штитили Београд и вожње теретним бродом „Небојша“ који је на боковима сав био избушен пушкарницама, дошли су до импровизованих стрељачких гнезда где су војници лежали потрбушке на блатњавом насипу, необријани, неопрани и смршали од оскудне и лоше хране. Вијугавим и избразданим путем кренули су даље, у дубоку унутрашњост Србије, бацивши последњи поглед на бели град који се и даље није предао.

Мачва и Подриње, пустош која изазива тугу

Пут је даље водио Рида и његовог сапутника у крајеве где осим војника, мушкараца није било. И овде је харала опака болест тифус. На непуном километру Рид је успео да изброји чак сто белих крстова на оградама кућа, а сваки је значио да је тифус однео бар један живот из тог дома. „Изгледало је да ова бујна и плодна земља не садржи ништа осим смрти, и помена на смрт“, забележио је Рид. Предели којима су пролазили, највише су страдали у крвавим борбама 1914. године.

Воз којим су путовали био је пун јадних избеглица, углавном жена и деце који су под окртним нападима Аустроугарске били принуђени да напусте своје домове. Цео крај је био спаљен, опљачкан, а становништво побијено. Било је готово немогуће угледати неког вола, а километрима ни човека. „Понекад би се наш воз зауставио да се избеглице искрцају. Стајали су ту поред пруге са целом својом имовином у врећи пребаченој преко рамена, и ћутке посматрали рушевине својих домовина“, записао је Рид.

John Reed – The War in Eastern Europe. Charles Scribner’s Sons, New York 1916.

Џон Рид – Рат у Источној Европи 1014.

Гучево, долина смрти

Своју најснажнију осуду рата Рид је изнео описујући Гучево и огромне губитке које је српска војска тамо поднела. Аустријанци су за време другог напада заузели сам врх Гучева, и ту се укопали. Под њиховом ураганском ватром Срби су се верали стопу по стопу, све док и њихови ровови нису били на узаном гребену. А онда је на фронту од 16 километара, на самом врху планине вођена једна од најстрашнијих борби у Великом рату – Битка на Дрини. Након 54 дана крваве и тешке борбе Срби су се повукли, и то само зато што је трећа аустријска инвазија пробила њихове линије код Крупња.

Свуда по шуми су биле напуштене колибе покривене лишћем и грањем, и земунице у којима је српска војска живела два месеца у снегу. Нижи делови дрвећа су били покривени лишћем, а врхови су били као мртви. Пуних девет километара дужином врха Гучева мртви су били наслагани, њих 10.000.

Џон Рид је из “земље смрти” је понео слике ужаса али и осећање дивљења према јуначним и пожртвованим Србима.

Ко је био Џон Рид? 

Џон Рид (1887-1920) био је амерички новинар, песник и социјалистички активиста. Остао је упамћен као писац антологијских књига „Десет дана који су потресли свет“ , „Устанички Мексико“ и „Рат у источној Европи“, у којој је и део о рату у Србији. Као ратни дописник с почетка 20. века био је на свим фронтовима репортерски описујући ратне ужасе и страдања. Обишао је Мексико, Русију, Грчку, Србију, Бугарску, Француску, Италију, Пољску како би упознао америчко јавно мњење са правом и ужасном истином.

Амерички новинар и српски поштар побратими

Са нескривеним одушевљењем Рид пише о гостопримству људи који гину и умиру гладујући. Није могао да одбије братимљење са поштаром из Обреновца. „Побратиме, сад ћемо се побратимити. То је стари српски обичај. Извршили смо чин братимљења и све од данашњег дана, ми смо побратими са Гајом Матићем“, записао је Рид. Колико је познато то је једини чин братимљења Џона Рида, а био је светски путник.

Извор: Дијаспора

Ридова „Земља смрти“ Каљаве, разрушене улице, облаци дима и прашине, мирис барута, паљевине и људских тела која труле набацана једна преко других, биле су слике Србије из Великог рата.

[vaseljenska]

На травњаку Беле куће настале велике рупе (Видео)

На травњаку Беле куће настале велике рупе (Видео) https://is.gd/JEDRoH

[palankaonline]

Жељко Ињац: Кликбајт новинарство! Интернет је изменио многе делатности па између осталог и новинарство. Прилагођавање новинарства интернету довело је до таблоидизације великог дела медија. Продаја штампаних медија, због информација које су доступне на интернету, опада свугде у свету, није то само специфичност Србије. Многе велике и угледне медијске куће су последњу деценију прилично редуковале број новинара. Добрим делом узрок ове појаве је управо интернет. Да би се интернет новинарство исплатило није довољно имати сензационалне вести, нити бити довољно брз па их први пласирати на нету. Потребно је умети привући публику. Привлачење публике на интернет портале је постала права уметност. Заправо, више маркетинг и адвертајзинг него уметност. Тако су велики медији који су делом постали и таблоидни почели да користе разне мамце и смицалице за привлачење читалаца. Јасно је да се интернет портали добрим делом финансирају рекламама. Да би рекламе донеле какву такву зараду потребно је да интернет портал има велику посећеност. Посећеност опет зависи од умешности привлачења читалаца и тиме се затвара зачарани круг кликбајт новинарства. Наслови који почињу фразом „Нећете веровати…“ су управо пример кликбајт новинарства. Садржај текста који следи после оваквог наслова је најчешће испразан, ретко кад занимљив, а готово никад квалитетан. Ипак, психологија већине интернет корисника је таква да ће у већини случајева кликнути на такав наслов. После кликтања нема кајања – тврди нова народна пословица. Иако се већина читалаца разочара садржајем „кликбајт“ текста, већ следећи наслов који почиње фразом „Нећете веровати…“ биће од истих корисника кликнут. Типични примери кликбајт сајтова су Buzzfeed и Upworthy. Buzzfeed само током једног дана има преко 10 милиона кликова. Ови сајтови су 100 одсто кликбајтовски, за разлику од домаћих таблоидних сајтова који поред уобичајених наслова и текстова имају повремено и кликбајтовске. Већина садржаја на кликбајтовским текстовима је врло кратка или је састављена од видео клипова и фотографија. Неки од најуспешнијих кликбајтовских садржаја једва су дужи од самог наслова. Због таквог садржаја, читаоци кликбајтовских сајтова нису лојална публика, но то овим сајтовима не представља проблем јер је интернет публика огромна и свако ће бар једном кликнути на њихове линкове. Цлицкбаит термин дословно значи „загризи клик“, односно загризи мамац. Све је подређено клику. Сваки клик има своју вредност. Што више кликова то већа зарада. Новинарство подређено кликбајт филозофији нема више никакву дилему о моралним принципима, о потреби истинитог извештавања, о релевантности података које износи. Упозоравајући на појаву оваквог новинарства Јирген Хабермас је рекао да реорганизација и смањење трошкова новинарства неминовно воде ка продукцији популизма. „Јер, без тока информација добијених кроз опсежна истраживања и без стимулације аргумената заснованих на експертизи која није јефтина, јавна комуникација губи дискурзивну виталност“, сматра Хабермас. Револуција коју је донела Гутенбергова штампарија је прошла. Нова револуција је почела интернетом. Као што је штампарија донела нове форме писане речи, тако ће и интернет наметнути нова правила и форме. Кликбајт форма новинарства, наслов, фотографија, видео клип, Фејсбук или Твитер статус, и један пасус текста, постаће доминантна форма на већини интернет портала. Све више од тога, сматраће се старим превазиђеним обликом новинарства из времена штампаних медија. Жељко Ињац

Жељко Ињац: Кликбајт новинарство! - Видовдан Магазин

, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts