#barometar

[zanimljivaekonomija]

Kompanija EY tradicionalno dodeljuje prestižno priznanje EY Preduzetnik godine™ u Republici Srbiji

Revizorsko – konsultantska kompanija EY jedanaestu godinu dodeljuje nagradu najuspešnijem preduzetniku u Republici Srbiji. U borbi za nagradu ove godine učestvuje 35 preduzetnika ispred 28 kompanija koje posluju u 14 gradova Srbije. Ove kompanije zapošljavaju preko 2.700 ljudi, a samo u prethodnoj godini ostvarili su poslovni prihod od ukupno 209 miliona evra

Beograd, 21. februar 2023. - Na konferenciji za medije revizorsko-konsultantska kompanija EY najavila je tradicionalni izbor za prestižno priznanje EY Preduzetnik godine™. Kontinuiran rast broja kandidata iz godine u godinu potvrđuje da u Srbiji postoji veliki potencijal za opstanak i razvoj preduzetništva. Čak 290 domaćih preduzetnika koji su se za ovo priznanje takmičili prethodnih godina zapošljavaju preko 27.000 ljudi, a samo u prethodnoj godini ostvarili su poslovni prihod od čak 2.2 milijarde evra.

Dodatno, na konferenciji su predstavljeni i ključni rezultati studije “EY Preduzetnički barometar“, koje je kompanija EY sprovela među 100 brzorastućih preduzetnika u Srbiji uz podršku Ministarstva privrede. Studija „EY Preduzetnički barometar“, predstavlja sedmu po redu studiju koja je zasnovana na ocenama najuspešnijih domaćih preduzetnika o poslovnoj klimi i mogućnostima za razvoj poslovanja u Srbiji, posebno tokom uticaja krize koju je izazvala pandemija virusa COVID-19, kao i novonastali geopolitički izazovi.

„Svaka nova poslovna godina donosi neka drugačija saznanja i stremljenja – ono što se ne menja je neizmerni ponos svih nas u kompaniji EY jer sa svakom godinom upoznajemo sve veći broj novih kandidata koji učestvuju u Programu EY Preduzetnik godine, čime ukazujemo na impresivan broj zapanjujuće uspešnih i inovativnih kompanija u Srbiji. Do sada smo izbliza upoznali poslovanje preko 250 izuzetnih kompanija ispred kojih nas je 290 kandidata u proteklih jedanaest godina upoznalo sa njihovim načinom poslovanja, kompanijskim stremljenjima i rešenjima, kao i doprinosima industrijama u kojima posluju, kod nas i u inostranstvu.

Od svog osnivanja Program EY Preduzetnik godine daje jasniji uvid u celokupno preduzetničko poslovanje i uz kandidate koji su učestvovali u ovom programu iznova smo imali priliku da se divimo njihovim idejama, agilnim rešenjima i nepokolebljivosti koja ih je i dovela do neverovatnih uspeha“, rekao je Ivan Rakić, Rukovodeći Partner kompanije EY za Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu.

Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije istakao je da su naša srednja preduzeća dosta fleksibilna, sto ima omogućava da se brzo prilagode potrebama klijenata. „Tu fleksibilnost prepoznaju i cene velike svetske kompanije i zahvaljujući tome naše firme imaju dosta poslova i uključuju se u dobavljačke lance velikih sistema. Cilj nam je da ohrabrimo i podržimo što više naših malih i srednjih preduzeća da budu dobavljači, jer oni imaju kapacitete i sposobnosti za to”, naglasio je Čadež. Podsetio je da u martu u PKS počinje sa radom Help desk koji će našim kompanijama koje posluju sa Nemačkom pomoći da se što bolje prilagode tamošnjem zakonu o dobavljačima, ali i drugim rigoroznim propisima i standardima u EU. Čadež je ukazao na neophodnost procesa digitalizacije u svim segmentima poslovanja od mikro firmi do velikih preduzeća i dodao da je kroz programe podrške Centra za digitalnu transformaciju PKS prošlo više od 3000 MSP. Pozvao je kompanije da se i dalje uključuju u ove programe i najavio da će u maju biti pokrenut novi Inovation desk u okviru Centra koji će spajati naše IT stručnjake sa velikim kompanijama.

“Još 2020. godine, Ministarstvo privede prepoznalo je značaj podrške sektoru MSP za investicije u solarne elektrane i panele. Uz prošlogodišnji eksponencijalni rast tražnje za program sufinansiranja ovih investicija, Ministarstvo privrede nastavlja da pomaže malim i srednjim preduzećima. Za sve programe podršci MSP, ove godine odvojeno je 1,9 milijardi dinara za bespovratni deo. Svi programi podrške, kako programi Ministarstva Privrede tako i drugih institucija, dostupni su na sajtu preduzetnistvo.gov.rs“, rekla je Katarina Obradović-Jovanović, Pomoćnik Ministra, Sektor za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. Učesnici na današnjoj konferenciji bili su i: Darko Budeč, vlasnik i osnivač kompanije BUCK i predsednik žirija programa EY Preduzetnik godine, Nebojša Matić, EY Inovativni Preduzetnik godine 2021, osnivač i vlasnik kompanije Mikroelektronika d.o.o., dok je moderator bila Zorica Žarković, urednica magazina Biznis&Finansije.

Svečano proglašenje nacionalnog pobednika biće održano 23. februara u hotelu Hyatt Regency u Beogradu, a naš predstavnik će konkurisati za priznanje EY Svetski Preduzetnik godine™ i prisustvovati svečanoj ceremoniji u Monte Karlu u junu 2023. godine.

Saopštenje: EY tim

Fotografije: Slavica Danilović

[timelessloveandpoetry]

ACE CAN'T STOP TALKING ABOUT THE BAROMETAR SHATTERING

[cgvijesti]

Poboljšano raspoloženje u njemačkoj ekonomiji

Poboljšano raspoloženje u njemačkoj ekonomiji

Raspoloženje u njemačkoj ekonomiji neočekivano se značajno poboljšalo u novembru, što sugeriše da bi recesija mogla biti blaža od očekivane. “Indeks poslovne klime za novembar poboljšan je u odnosu na oktobar 1,8 poena, na 86,3 boda”, objavio je ekonomski institut Ifo, koji svakog mjeseca ispituje oko devet hiljada domaćih kompanija. U međuvremenu, barometar raspoloženja počeo je da raste u…

[zoranphoto]

‘OVO ĆE POKRENUTI POTRES U BRUXELLESU!’ Orban šokirao EU, želi ih pokoriti na njihovom terenu: Pokreće ‘Barometar straha’, Mađarsku želi pretvoriti u ‘intelektualnu elektranu’

“Analitički centar koji financira neliberalni mađarski premijer Viktor Orban izazvat će pravi potres u Bruxellesu kada bude pokrenut ovog mjeseca”, piše Politico. Naime, MCC Bruxelles, ogranak Collegium Matijas Corvin (MCC), fakulteta u Budimpešti koji je kontroverzno primio milijarde forinti od Orbanove vlade, planira “pružiti alternativu” za “polarizirani kulturni pejsaž” Europe, prema jednom od njegovih osnivača. Centar, koji je podržala mađarska vlada, koja je u sukobu s institucijama Europske unije, uzdrmat će “ekosustav” analitičkih centara u Bruxellesu kojim trenutačno dominira uglavnom homogena, proeuropska misao.    

‘Evo zašto zapadni kulturni ratnici mrze Mađarsku’

U tekstu za Politico, mađarsko-kanadski akademik i direktor novog trusta mozgova Frank Furedi rekao je kako želi promovirati “zrelu, promišljenu diskusiju o kulturnim tenzijama koje prevladavaju na kontinentu”, tvrdeći da su od Orbanovog reizbora u travnju, antimađarski osjećaji u porastu. No, Furedi koji će voditi centar zajedno s Vernerom Paceltom sa Sveučilišta u Dresdenu kao direktorom istraživanja, dodao je u svom tekstu da “Mađarsku mrze zapadni kulturni ratnici iz jednostavnog razloga što se usuđuje dovoditi u pitanje njihov posttradicionalistički pogled na svijet potaknut identitetom i politikom”. Međutim, odmah je došlo do reakcije kritičara Orbanove vlade, koja je godinama u zavadi s EU oko niza pitanja, uključujući nazadovanje u pogledu vladavine prava i LGBT prava.    

‘Fides stvara anti EU, krajnje desničarsku političku moć’

Mađarski opozicijski zastupnik u Europskom parlamentu iz grupe Socijalisti i demokrate István Ujhelyi, rekao je za Politico da je taj potez u skladu sa “strateškom kampanjom koju Fides (Orbanova vladajuća partija) već duže vrijeme provodi u cilju stvaranja anti-EU, krajnje desničarske političke moći u Bruxellesu”. On je dodao da je “šteta što je MCC postao oruđe u tome”. Katalin Cseh, članica mađarske opozicijske partije Momentum, također se pridružila zboru kritika. Ona je rekla da je Fides puno uložio u stvaranje “alt-right intelektualnog univerzuma oko njihove politike”, s nizom “protrampovskih američkih poznatih ličnosti” koje dolaze u Budimpeštu. “Ured MCC u Bruxellesu je samo proširenje ovog pokušaja da se uspostavi koalicija krajnje desnice”, dodala je Cseh koja veruje da je projekt osuđen na propast zbog Orbanove “ekstremne izolacije” u Bruxellesu i zapadne orijentacije mađarske omladine.  

‘Barometar straha’

No, vrh istraživačkog centra uopće ne misli tako, štoviše, optimističan je. Naime, suosnivač Furedi rekao je da već radi na projektu pod nazivom “Čega se europski ljudi boje” i da planira objaviti godišnji takozvani ‘Barometar straha’ – koji će izložiti pitanja koja “zaokupljaju ljude u različitim EU zemljama”. Osim toga, Furedi je istaknuo da će fokus centra biti na obrazovanju i redovnom dovođenju studenata iz Mađarske u Bruxelles. Prva grupa mađarskih studenata posjetila je belgijski grad prošlog tjedna, sastala se s medijima, zastupnicima EP iz stranke Fides i imala predavanja o povijesti i institucijama EU.

Mađarska kao ‘intelektualna elektrana’

Orbanov politički direktor Balaj Orban, koji predsjedava Odborom povjerenika MCC-a, rekao je prošlog tjedna da će taj analitički centar pomoći da se Mađarska učini “intelektualnom elektranom u kojoj MCC igra ključnu ulogu”.   Trenutačno, MCC Bruxelles zapošljava nekoliko ljudi, uključujući dva istraživača, administrativno osoblje i direktora za komunikacije, koji je rekao da se očekuje da će se broj udvostručiti sljedeće godine. “Centar planira službeno započeti s radom 15. studenog s uvodnom konferencijom sa diskusijama o budućnosti Europe. Govornici i sudionici doći će iz mnogih zemalja uključujući Poljsku, Italiju, Veliku Britaniju i Mađarsku”, navodi Furedi. Dnevno.hr Foto : Zoran / TV Wien   Read the full article

[kigaku]

風が強くなってきた。 気圧も急降下。避難勧告が出た。 #suunto #suuntocore #suuntocoreblackorange #typhoon #disaster #barometar https://www.instagram.com/p/BoV6f9xgLAd/?utm_source=ig_tumblr_share&igshid=wgz53m4x05am

[nileshartist]

Zindagi ki asli khushi doosron ko khush rakhke haasil ki jaati hai The real happiness of life is achieved by making others happy #gurudatta #artforall #staysafe #pyasa #bollywood #bap #bwmovie #artist #streetartindia #publicart #bollywoodart #interior #wallart #streetart #niprbar #pune #punefoodie #barometar #kothrud #streetartpune #nileshartist (at NIPR Pune) https://www.instagram.com/p/CASsf4cBWir/?igshid=yeh717zlzw74

[zasvepare]

Na portalu Glif objavljen je intervju sa mnom povodom romana Ništa nije ničije. Jelena Nidžović i ja razgovarali smo o nađenim knjigama i bačenim sveskama, o buvljaku kao vremenskoj mašini i povlašćenom mestu kolektivnog pamćenja. 

Bojane, evo trećeg romana. Sećaš li se da sam ti bila rekla kako Ništa nije ničije doživljavam kao produžetak – treći krak nečega što uslovno može biti trilogija – priče koja se priča u Punktu i Nema oaze? Tad si izrazio neslaganje sa mnom. Pošto očigledno drugačije doživljavamo tvoje pisanje, reci nekoliko reči o svom romanu. Što različitije od mog doživljaja i tekstova blurbova – to bolje!

Bojan Savić Ostojić: Bilo bi krajnje bezobrazno od mene da tebi ili bilo kom čitaocu uskraćujem pravo na ličnu hronologiju. (Tim pre što su trilogije u modi!) Ovi naslovi se zaista jesu pojavili jedan za drugim: Punkt 2017, Nema oaze prošle godine. Ali ideja za knjigu o buvljaku starija je od Punkta. Javila se otprilike istovremeno kada sam počeo da vodim blog Za sve pare, pre ravno četiri godine.

Kažem: „otprilike istovremeno“, jer taj blog na samom početku nije imao nikakve literarne ambicije. Započet je kao praktični vodič za ljude željne jeftinih knjiga. I danas na blogu stoji žanrovska odrednica: „buvljački barometar za biblioždere: ulov, cene, lokacije“. Kako su se izveštaji na blogu gomilali, neosetno sam njihove osnovne elemente, fotografiju i cenu, počeo da upotpunjujem sve opsežnijim komentarima, čisto da pružim kontekst pronađenom naslovu. Naravno, tekst je onda uzeo prevlast.

Čini mi se da je prvi nešto „književniji“ post bio posvećen Marini Cvetajevoj: jedne decembarske nedelje na zemunskom buvljaku bio sam pronašao njene fragmente Oktobar u vagonu i Pisma leta ’26, prepisku sa Rilkeom i Pasternakom. Obe knjige su pomalo bazdile. Pri povratku kući palo mi je na pamet nešto što je zvučalo kao stih: „Smrdi ko pokojna Marina!“ I čim je sinula književna varnica, više nisam mogao nazad, u pukog faktografa.

Odlaskom na buvljak dogodio se preokret u mom poimanju književnosti, ni manje ni više. Dotad sam mahom objavljivao poeziju ili fragmente (iste godine su za štampu bili pripremljeni Podli podli psalmi). Iz današnje perspektive, sve što sam pre buvljaka pisao vidim kao lirsko-knjišku literaturu. U susretu sa buvljakom, kad se javila potreba da o njemu kažem koju reč više od obaveštenja o ceni, imao sam utisak da počinjem od nule, da zahvaljujući tom iskustvu ponovo pravim pisca od sebe.

Za to je bila zaslužna i podloga za pisanje. Većinu objavljenih stvari do tog trenutka pisao sam rukom. Ali izveštaje „Za sve pare“ kucao sam direktno na blog, ne čekajući da se utisak po povratku s pijace ohladi. E u tom blog-editoru pronašao sam novu dinamiku i dotad nekorišćeni jezik, koji je zazvučao veoma sveže (kakav ni danas ne mogu da nađem u „Wordu“; taj program mi i dalje, evo, poslednjih 20 godina, služi samo za prekucavanje).

...

nastavak na Glifu 

[amilooo1701]

Žene čekaju ishod i dopuštaju da ih osvoje osvajači. One su najbolji barometar svih promjena, sigurniji od svih obavještajnih službi u ocjeni stabilnosti jedne vlasti. Osjećaju to nagonski, nepogrešivo. Teško onima koje lijepe žene ne prime.

[prijedor24]

Ljetovanje za trećinu stanovnika BiH pusta želja

Godišnji odmor od najmanje sedam dana ne može da priušti čak trećina stanovnika BiH, pokazao je “Balkanski barometar 2021”, a upućeni ističu da to ne čudi imajući u vidu da ni prosječna plata ne može pokriti potrošačku korpu te da i oni sa višim iznosima na računu ljetuju na kredit. Istraživanje je po nalogu Savjeta za regionalnu saradnju sprovedeno u šest zemalja zapadnog Balkana, a obuhvatilo…

[zanimljivaekonomija]

Rezultati istraživanja EY Preduzetnički barometar

Čak 77 odsto preduzetnika iz sopstvenih sredstava finansira svoje poslovanje.

Beograd, 25. oktobar 2019 - Danas je revizorsko – konsultantska kompanija EY predstavila četvrto po redu istraživanje EY Preduzetnički barometar. Istraživanje je sprovedeno u okviru projekta EY Preduzetnik godine™ i podržano je od strane Ministarstva privrede Republike Srbije. Ovom prilikom uz detaljnu diskusiju rezultata istraživanja na konferenciji u Privrednoj komori Srbije najavljeno je i otvaranje novog, osmog po redu konkursa za program EY Preduzetnik godine koji će trajati do 20. novembra 2019.

EY Preduzetnički barometar je godišnje istraživanje koje ima za cilj da istraži i artikuliše na direktan način pitanja, očekivanja i potrebe domaćih preduzetnika na osnovu kvalitativne i kvantitativne analize domaćeg preduzetničkog ambijenta. Kako je ovo četvrti put da je istraživanje sprovedeno među najuspešnijim domaćim preduzetnicima, studija nudi i uporednu analizu podataka koja otkriva i kakva je kontinuirana problematika poslovanja preduzetništva u Srbiji. Studija EY Preduzetnički barometar kao jedan od rezultata navodi i 3 ključne preporuke na sledećim poljima za Vladu Republike Srbije, korporacije, kao i same preduzetnike: Investiranje preduzetnika i inovacije,  Pristup pravim kadrovima, Preduzetništvo kao karijerni pravac

Čak 90 odsto ispitanika istraživanja istaklo je nedostatak pravih kadrova kao značajan izazov za dalji rast i razvoj kompanije. Gotovo svi ispitanici, 99 odsto sprovodili su inovativne aktivnosti u okviru poslovanja kompanije. Još jedna godina istraživanja EY Preduzetnički barometar pokazala je da čak 77 odsto preduzetnika iz sopstvenih sredstava finansira svoje poslovanje. Kao i prethodnih godina, velika većina preduzetnika, 86 odsto smatra da je potrebno snižavanje stope oporezivanja zarade. Veliki broj preduzetnika, čak 85 odsto ističe da su domaći preduzetnički uspesi nedovoljno medijski ispraćeni.

Rezultate istraživanja koje je sprovela kompanija EY, diskutovali su na konferenciji za medije održanoj u Privrednoj komori Srbije Mihailo Vesović, savetnik predsednika Privredne komore Srbije, Ivan Rakić, rukovodeći partner kompanije EY za Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Darko Budeč, predsednik žirija programa EY Preduzetnik godine i EY Preduzetnik 2012. godine, Ljiljana Živković Karaklajić, član žirija programa EY Preduzetnik godine i EY Brzorastući preduzetnik 2014. godine i Ognjen Kisin, EY Brzorastući preduzetnik 2018. godine.

Uz promociju rezultata studije EY Preduzetnički barometar istaknuto je i da je otvoren osmi konkurs za nagradu EY Preduzetnik godine. Svečano proglašenje nacionalnog pobednika biće održano u februaru 2020. godine, a pobednik nacionalnog konkursa u Srbiji će i ovaj put, zajedno sa pobednicima iz zemalja širom sveta, konkurisati za priznanje EY Svetski preduzetnik godine i prisustvovati svečanoj ceremoniji u Monte Karlu u junu 2020. godine.

[makidj]

O "Ništa nije ničije"

M



Marina Đenadić

Roman "Ništa nije ničije" Bojana Savića Ostojića je višedimenzionalni kabinet kurioziteta. Naratološki imperativ sa kraja prethodnog i početka ovog 21. veka: "svet kao tekst" pokazao se anticipatorski. Ovaj "kabinet" je spojio virtualni i realni svet. Knjiga je nastala od fragmenata/zapisa na blogu ovog autora i tako dokazala da je medij izuzetne snage, koji se uklapa i u informacione tehnologije i savremeno doba i poredak, u kome se dosta toga promenilo. Najteža promena po čovečanstvo nije razvoj tehnologije, već nepostojanje konstante - sve je podložno brzoj i neočekivanoj promeni. Težina ovog zaokreta i neizvesnost provejavaju iz ove proze - ali autor je mag - njegov narator je u prednosti - svestan je da je svojina prevaziđena i precenjena. Iako je vlasnik vredne zbirke artefakata, koje je paradoksalno sakupio po buvljacima, koji bejahu metafore za "đubrište istorije" ovo višedimenzionalno delo je veoma vredno, ne samo kao svedočanstvo i opomena, već kao jedno od prvih koje je spojimo štampane i elektronske medije već samom svojom genezom, a svojim objavljivanjem i postojanjem otvoriće nov put koji postoji, a koji ne znam zašto ignorišemo, kad je jasno da štampani i elektronski mediji odavno idu istom trakom zajedno, u istom smeru? Zato, cenite i komentarišući iskoristite mogućnosti koje vam je nesebično ponudio ovaj pisac i posetite njegov blog, što zbog informativnosti, što zbog konzumacije sadržaja.

Na kraju, ali ne manje važno, pogotovo za nas "kulturne radnike", sjajan Bojanov barometar cena. Držimo se mi onog Vajldovog do ne upodnemo u zamku da svemu znamo cenu, ali ne i vrednost (kod nas iz kulture često zna da bude i obrnuto😄), kako god u savremenom svetu to nije dovoljno. Svojina se na metanivou poništava u svakom smislu, pa i pripadanje, stoga, nažalost i ljubav i prijateljstvo. Zaista, koliko puta nam je život potvrdio da "Ništa nije ničije"? Izgleda da nam ostaju konekcije i podaci kao "karta za večnost" - kako nas uverava Harari. Ipak, veću zahvalnost za prosvetljenje i hint-ove nove stvarnosti dugujemo Bojanu Saviću Ostojiću.

Stoga, Veliko hvala, Bojane!

Marina Đenadić

[covjek-casopis]

ČETIRI PJESME PETRA MATOVIĆA IZ ZBIRKE "NE HLEB, VEĆ MORFIJUM", Durieux, 2019.

SAN DOLAZI SEKIRAMA

Postaćemo nerazdvojni poput umornog ratnika i proganjajućeg sna. Sve reke ulivaju se u isto more, u struju koja odnosi ribe u pocepane mreže siromašnih ribara. Baltik je bio tuga i nerazumna čežnja, usoljeni bakalar na prazničnoj trpezi. Hladnoća steže jače od grudobolje, mraz na oknu govori bezobličnim linijama o našim sadašnjostima, sedativima i nemoći kojoj nema kraja. Kažem ti, mi smo beskrajna složena rečenica, odnosne klauze iznenađuju novim značenjima, prikrivenih kao iza grudne kosti, i zvuk ne navodi na srce, već dubinu ničim ispunjenog prostora. San dolazi sekirama da usitni stvarnost na piljevinu.

***

NOVEMBAR

Podigao sam se u monohromatsko jutro, tek crveni isprani krovovi remete paletu i nadiru kroz krošnje u prozore: mrtva priroda sa kafom. Tamo ugalj ne okleva u formacijama dimnjaka, izvija se poput kratkih, suviše eliptičnih rečenica Boga. Nedostaje miris, onaj dugotrajni iz veša na terasi. Tastatura kazuje više od glasnih žica. Sećam se divljači u retrovizoru dok uzmiče na vejanom putu. Ovo nije grobnica, ovo je krematorijum u kojem sam živi pepeo, pa rasejanje. Ali nisam polen, ni gnojivo. Snove preživljavam kao košmare.

***

UVEK ĆEŠ BITI

I to je neko nebo u ovoj pećini: diodna plavet umekšava oštru običnost predmeta, sinje senke plove zidovima, lome se o san i negde ispod kapaka doplove krhotine ̶ znam da već tada, okružen nepotrošenim refleksijama, sviće.

Sunce, ovde sunovraćeno, izgrišće sve do beline, što svaka smrt i učini. Usamljenost počinje bleštavilom, a tmina mi da dâ čujem predmete: slike su varke i ništa ne kazuju o građi, sadržaju, unutrašnjosti. Veče treba pustiti kao umiljatog psa

u krilo, uroniti ruku u drugačiji život, toplokrvnu svetlost. Ona znači koliko i vedrina onom od pre nekoliko milenijuma. Jer nebo se nosi u sebi i boje su tek da podsete, da tresnu pred tebe ono što ćeš uvek biti.

***

DOM

Ovo predgrađe je Bible Belt i tišina ne umire s jutrima. Sa krovova spusti se praskozorje u rosu travnjaka, svetlost ne dodirne ničija lica. Elektro vozila odlaze iz bezvučja više klase put poslovnih akvarijuma. Nema ni ulja procurelog na asfalt, gareži na njemu, lišća zakovitlanog nema.

Ta nemost draži više od buke bazara sa Orijenta. Tako bez soli, delikatnih začina, u arterijama tajno klijaju bombe visokog pritiska. To ne beleži barometar, već sat na ruci, zaustavljen gubljenjem pulsa. Taj časovnik, verni ljubimac, jedini prijatelj.

______________________________

PETAR MATOVIĆ rođen je 1978. godine u Užicu, u Srbiji. Završio je studij srpske književnosti u Beogradu. Piše poeziju i eseje. Objavio je zbirke pjesama Kamerni komadi (1996.), Koferi Džima Džarmuša (2009.), Odakle dolaze dabrovi (2013.), Iz srećne republike (2017.) i Ne hleb, već opijum - izbor i nove pjesme (2019). Objavljuje u periodici: Polja, Letopis Matice srpske, Koraci, Beogradski književni časopis, Sarajevske sveske, Zarez, Književni magazin, Quorum, Fragile, Portret, The Café Review, Fantom slobode. Zastupljen je u više antologija, pjesme su mu prevedene na brojne strane jezike. Dobitnik je nagrade Trećeg trga za poeziju, a za zbirku Iz srećne republike osvojio je 2018. godine prestižnu nagradu »Branko Miljković«.

[jelenajt]

"Zagrljaj. Najfiniji barometar bliskosti i poverenja. Mogu da volim bez zagrljaja, ali ne i da grlim bez ljubavi". Brankica Damjanović

[zasvepare]

POSTAJEM, KAO I UVEK, 

ne zato što ja tako hoću, naprotiv, već zato što se to od mene iznuđuje, postajem, naime, opterećen cenama knjiga. 

Sad će verniji čitaoci među vama naći za shodno da se začude: kakav je to pa pleonazam, ta nisam li oduvek njima opterećen i bio, ta nije li mi tu preokupaciju tržišnom vrednošću i diktirao u glavu uvrćeni identitet buvljačkog brokera i mešetara, itd? 

I ne biste mogli biti više u pravu. Oko čega sam se drugo paštio vodeći, evo, nepune dve godine, ovaj takozvani buvljački barometar za biblioždere, ali i godinama pre toga, pre nego što mi je palo na pamet da se i napismeno hvalim svojim ulovima i izborim se za publiku koja će te psalme sebi u slavu ne samo slušati nego i naručivati — čime sam se, istina, drugo vodio nego problemom postizanja što povoljnije cene (a sve radi sopstvenog prodavanja)? 

No ako je, u prvim danima

još blentavog zagledanja po buvljacima, cenovnik (na koji se u tim blentavim danima još olako pristajalo) i umeo da bude koliko-toliko raznovrstan, ako je unutar njega i postojao nekakav raspon koji je umeo da dosegne gornju granicu i do 1000 dinara (cca. 8 EUR), broker-mešetar je veoma brzo, upravo zahvaljujući svojim, sve razvijenijim taktikama Nepristajanja na prvoponuđenu cenu, čitav taj opseg sveo na optimalnu tarifu od dvocifrenih 50 dinara (cca. 0,4 EUR). Kako je, izboksovavši ga jednom, pa još jednom, tom pragu cene u svakoj narednoj prilici na buvljaku prirodno stremio, više nije moglo biti govora ni o kakvom cenovniku: meni je spao na jedinstven iznos pod koji se moglo, natezanjem, pogađanjem i drugim ovde naširoko obrazlaganim mahinacijama, podvući bilo koje štivo dana koje bi mu privuklo nos na tezgu. 

I upravo zato što sam utanačio fiksni rashod, i mogao sam se posvetiti materijalnim pojedinostima pazarene robe — obratiti, na primer, pažnju na stepen očuvanosti primerka, na tragove kojih su se naostavljali bivši vlasnici, habaoci i gamad; neretko je bilo potrebe i upoznavati se sa sadržajem knjižnog bloka... I naposletku, kao što ćete videti, snašla me je jedna luksuzna pošast: postah opterećen jednim, kako sam najpre mislio, prolaznim fetišem, detaljem koji i pored najrevnijih čitalaca uglavnom prođe neprimećen, koji se briše, guli i prežvrlja kao nekakva tajna, sa naročitom diskrecijom ako se pazarena knjiga ima nekome dati kao poklon — naime, postao sam, da se vratim na početak, opterećen cenom knjige, onom koja ostane zabeležena na primerku, pisanim ili štampanim slovima. Tom se dokumentarnom fenomenu dugo kanim da posvetim jedan štedriji izveštaj, kojeg, napokon, evo. 

TE BIVŠE CENE su me najčešće čekale

na prvoj ili poslednjoj strani knjižnog bloka. Uvek naškrabane običnom olovkom, kako bi se brzo obrisale ukoliko dođe do popusta ili korekcije, katkad i po korici samoj (o čemu svedoče gornje dve Reči i misli iz 1986), ređe po samolepljivoj etiketi poslovično poznatoj kao “cena”. Ponekad, doduše veoma retko, nabasao bih i na odštampanu cenu, što je u ovoj maloj finansijskoj antologiji slučaj sa Mirnim danima na Klišiju Henrija Milera u BIGZovom izdanju iz 1986. 

Ono što me je u fenomenu cene najviše interesovalo, a što bi čini mi se trebalo da zanima i vas, jeste sledeće: šta se za te i te pare u to i to vreme moglo kupiti?

Višecifrene cene same po sebi nisu mi govorile ništa: mogao sam se kliberiti do prekosutra činjenici da sam neki primerak danas kupio za pet nula manje. Zato sam, da bih što više izbegao hipstersku proizvoljnost, rešio da povodom ovog teksta iz svog kućnog buvljaka izdvojim samo naslove objavljene krajem osamdesetih i neposredno pred raspad Jugoslavije. Ograničio sam se na period između uvođenja novog dinara 1985, koji je čim je uveden počeo da devalvira, i takozvanog “Markovićevog” dinara iz 1990. koji je tu inflaciju okončao brisanjem nekoliko nula. Iako raspolažem i knjigama iz kasnijih godina, smatrao sam potpuno besmislenim da u pokušaj iole koherentnog pregleda uvedem cene iz devedesetih koje su, barem u Srbiji, dosezale i do devet nula. (Taj posao prepuštam nekom finansijskom mešetaru.)

Godina neka dakle bude 1986. Nova Reč i misao (Cvetajeva odnosno Zoščenko) košta 600 dinara. Džepno BIGZ-ovo izdanje Milera — 700. Ove knjige bismo mirno mogli uzeti kao tipove: štampane u desetinama hiljada primeraka, bile su pristupačne i mogle su se naći u svakoj polupismenoj porodici. Dakle, za jednog Teslu (petstotku) i konjanika (stodinarku koju je moj i valjda svačiji deda zvao “crvena”) te godine moglo se, sudeći po uporednim tabelama u studiji mr Ljubomira Kedžića kupiti sledeće: 

— četiri kila hleba  — pet litara mleka — tri kila šećera  — sto grama kafe — dvadeset kokošijih jaja — devet kila krompira  — tri kila jabuka  — pola kila junećeg mesa — trista kilovatsati struje — tri zidarska piva

Razume se, ne sve zajedno!  Možda bismo mogli da predstavimo te odnose zanimljivije: na primer, umesto da kupite Oktobar u vagonu Marine Cvetajeve 1986. godine mogli ste doručkovati hleb, jaje na oko sa slaninom, posle toga popiti šoljicu kafe (računajući i struju i zejtin) i za sve pare ostati kod kuće, gluplji ali svakako manje gladni.  

No pređimo odmah na burnu 1989. godinu. Iako ni osamdesetšesta nije sjajna, tabela gospodina Kedžića nju nam predstavlja u najgorem svetlu: 1987. cene od prethodne godine su se utrostručile, 1988. dobile jednu nulu, a te, osamdesetdevete, stigla je i druga nula. Ali od meseca do meseca inflacija je onda nastavila da raste stopom kojom je prelazila prethodne čitave godine: konsultujemo li rubriku “potrošačka korpa” gospodina Kedžića, možemo ustanoviti da je januarska iznosila 993.000 dinara, a decembarska 22 miliona. Cene koje slede treba, dakle, uzeti sa krajnjom rezervom. 

Iz arhive Vašeg broker-mešetara (koji svakako žali što nije bio običaj da se u impresumima uz godine beleže i meseci) te godine su, na primer, izašle Pljuska u ruci, antologija alternativne ruske proze Dubravke Ugrešić (August Cesarec, 50.000 dinara), Zlatni ćup E. T. A. Hofmana i S onu stranu sna H. P. Lavkrafta (Reč i misao, 200.000 dinara) i sveženabavljeni primerak prve knjige druga Miloša Đurđevića, Pejzaži ili kružno traženje riječi (Pegaz, 10.000 dinara).  Sve ove knjige zavedene su u Narodnoj biblioteci krajem godine, kad je inflacija bila najgora. 

Već na osnovu ovih šturih podataka možemo utvrditi nesklad između, da tako kažemo, oblika i sadržine: Ugrešićkina antologija je obimno, nedžepno izdanje, a staje četiri puta jeftinije od klasičnog crvenog džepnjaka. Ko zna kada je udarena cena, koliko je prošlo meseci od primanja knjige do njene prodaje: o egzaktnosti tih podataka ne možemo ni da sanjamo. Ali uzmimo ipak opet Reč i misao kao srednju vrednost. Ako je knjiga u decembru 1989. koštala 200.000 dinara, a prosečna plata u tom mesecu iznosila 27 miliona i 860 hiljada dinara (620 nemačkih maraka po decembarskom kursu), “prosečna knjiga” (Hofman ili Lavkraft) koštala je tadašnjih 5 DEM.

Međutim, 1. januara 1990. stupa na snagu “Markovićev dinar” koji inflatornu desetohiljadarku svodi na keca. I upravo se to gutanje nula može videti na korekciji sa zadnje stranice knjižnog bloka Pejzaža ili kružnog traženja riječi. 

Posle tog uslovnog pokušaja uporedne analize, 

budući da s vremena na vreme mislim na potomstvo, pa i ono podaleko, naumih nešto o čemu raniji cenopisari nisu razmišljali, naime: da nekom budućem čitaocu ovog bloga (koji će do njegovih pabiraka doći kroz 30, 50 ili 100 godina, zbog čega ga verovatno vredi utisnuti u neku podlogu trajniju od etra) predstavim šta se za “prosečnu cenu knjige” 2018. u Republici Srbiji može kupiti od najvažnijih živežnih namirnica. 

Odmah sam u problemu: šta da uzmem za aršin? Reč i misao više ne postoje. Ne postoji nikakva “pristupačna knjiga”, izuzmemo li ono smeće od pet tabaka koje se dobija uz Blic. Štap i kanap. Za najnižu cenu fiktivne pristupačne knjige kupljene na komad u knjižari uzeo bih, na osnovu nedavnog iskustva, iznos od 440 dinara (cca 4 EUR): za te pare se u Delfima može kupiti Kompromis Sergeja Dovlatova (LOM, 2018) i Mađarska rečenica Andreja Nikolaidisa (Beton, 2017). Ali imajući u vidu druge cene, na primer Laguninih izdanja, uzevši u obzir rabat (55 %) koji uzimaju distributeri, svest o zatucanosti knjižara koji poeziju ne primaju, svest o knjigama koje su daleko siromašnije opreme a prevazilaze ovu cenu i dvostruko, prosek bih situirao na 660 dinara (5.5 EUR). Dakle, umesto Beguna Olge Tokarčuk ili Locus Solus Remona Rusela (prema cenama knjižare Delfi), danas se u Srbiji može kupiti: 

— 15 hlebova (8 kg) — sedam litara mleka  — četrdeset sedam kokošijih jaja  — devet kila šećera  — pola kila kafe  — kilo junetine  — šest kila jabuka  — gajba Jelen piva  — 100 kWh struje 

Slikovito rečeno, onaj ko bi rešio sebi da uskrati, primera radi, Begune Olge Tokarčuk, mogao bi za iste pare da napravi doručak od četiri jajeta sa dvesta grama slanine, uz koji će pojesti celu veknu, mogao bi da stuče po šoljicu kafe i pre i posle, a potom, što da ne, drmne i jelen koji se u međuvremenu hladio u frižideru, i ostaće mu, bude li ga poslužio apetit, mesta i da srga dve-tri palačinke (sa eurokremom), i s obzirom da će se toliko napuhati da neće biti ni za šta drugo do za spavanje i zagađivanje atmosfere — prijatno mu bilo! — Olgu Tokarčuk neka skine sa Libgena i neka je čita na Kindlu!

[gentlemanhr]

MB&F FIFTH ELEMENT Vremenska stanica namijenjena susjednim galaksijama

MB&F FIFTH ELEMENT Vremenska stanica namijenjena susjednim galaksijama

MB&F Fifth Element Weather Station vremenska je stanica čija je inspiracija očito rođena negdje daleko u svemirskim prostranstvima jer finalni proizvod, a koji je rezultat kolaboracije MB&F-a te švicarskog urara L’Epée 1839 doista je nešto što se ne viđa na ovom planetu. Vremenska se stanica tako sastoji od četiri elementa i to redom termometar, barometar, vlagomjer i naravno sat. Svaki od tih…