#marko čadež

[zanimljivaekonomija]

Kompanija EY tradicionalno dodeljuje prestižno priznanje EY Preduzetnik godine™ u Republici Srbiji

Revizorsko – konsultantska kompanija EY jedanaestu godinu dodeljuje nagradu najuspešnijem preduzetniku u Republici Srbiji. U borbi za nagradu ove godine učestvuje 35 preduzetnika ispred 28 kompanija koje posluju u 14 gradova Srbije. Ove kompanije zapošljavaju preko 2.700 ljudi, a samo u prethodnoj godini ostvarili su poslovni prihod od ukupno 209 miliona evra

Beograd, 21. februar 2023. - Na konferenciji za medije revizorsko-konsultantska kompanija EY najavila je tradicionalni izbor za prestižno priznanje EY Preduzetnik godine™. Kontinuiran rast broja kandidata iz godine u godinu potvrđuje da u Srbiji postoji veliki potencijal za opstanak i razvoj preduzetništva. Čak 290 domaćih preduzetnika koji su se za ovo priznanje takmičili prethodnih godina zapošljavaju preko 27.000 ljudi, a samo u prethodnoj godini ostvarili su poslovni prihod od čak 2.2 milijarde evra.

Dodatno, na konferenciji su predstavljeni i ključni rezultati studije “EY Preduzetnički barometar“, koje je kompanija EY sprovela među 100 brzorastućih preduzetnika u Srbiji uz podršku Ministarstva privrede. Studija „EY Preduzetnički barometar“, predstavlja sedmu po redu studiju koja je zasnovana na ocenama najuspešnijih domaćih preduzetnika o poslovnoj klimi i mogućnostima za razvoj poslovanja u Srbiji, posebno tokom uticaja krize koju je izazvala pandemija virusa COVID-19, kao i novonastali geopolitički izazovi.

„Svaka nova poslovna godina donosi neka drugačija saznanja i stremljenja – ono što se ne menja je neizmerni ponos svih nas u kompaniji EY jer sa svakom godinom upoznajemo sve veći broj novih kandidata koji učestvuju u Programu EY Preduzetnik godine, čime ukazujemo na impresivan broj zapanjujuće uspešnih i inovativnih kompanija u Srbiji. Do sada smo izbliza upoznali poslovanje preko 250 izuzetnih kompanija ispred kojih nas je 290 kandidata u proteklih jedanaest godina upoznalo sa njihovim načinom poslovanja, kompanijskim stremljenjima i rešenjima, kao i doprinosima industrijama u kojima posluju, kod nas i u inostranstvu.

Od svog osnivanja Program EY Preduzetnik godine daje jasniji uvid u celokupno preduzetničko poslovanje i uz kandidate koji su učestvovali u ovom programu iznova smo imali priliku da se divimo njihovim idejama, agilnim rešenjima i nepokolebljivosti koja ih je i dovela do neverovatnih uspeha“, rekao je Ivan Rakić, Rukovodeći Partner kompanije EY za Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu.

Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije istakao je da su naša srednja preduzeća dosta fleksibilna, sto ima omogućava da se brzo prilagode potrebama klijenata. „Tu fleksibilnost prepoznaju i cene velike svetske kompanije i zahvaljujući tome naše firme imaju dosta poslova i uključuju se u dobavljačke lance velikih sistema. Cilj nam je da ohrabrimo i podržimo što više naših malih i srednjih preduzeća da budu dobavljači, jer oni imaju kapacitete i sposobnosti za to”, naglasio je Čadež. Podsetio je da u martu u PKS počinje sa radom Help desk koji će našim kompanijama koje posluju sa Nemačkom pomoći da se što bolje prilagode tamošnjem zakonu o dobavljačima, ali i drugim rigoroznim propisima i standardima u EU. Čadež je ukazao na neophodnost procesa digitalizacije u svim segmentima poslovanja od mikro firmi do velikih preduzeća i dodao da je kroz programe podrške Centra za digitalnu transformaciju PKS prošlo više od 3000 MSP. Pozvao je kompanije da se i dalje uključuju u ove programe i najavio da će u maju biti pokrenut novi Inovation desk u okviru Centra koji će spajati naše IT stručnjake sa velikim kompanijama.

“Još 2020. godine, Ministarstvo privede prepoznalo je značaj podrške sektoru MSP za investicije u solarne elektrane i panele. Uz prošlogodišnji eksponencijalni rast tražnje za program sufinansiranja ovih investicija, Ministarstvo privrede nastavlja da pomaže malim i srednjim preduzećima. Za sve programe podršci MSP, ove godine odvojeno je 1,9 milijardi dinara za bespovratni deo. Svi programi podrške, kako programi Ministarstva Privrede tako i drugih institucija, dostupni su na sajtu preduzetnistvo.gov.rs“, rekla je Katarina Obradović-Jovanović, Pomoćnik Ministra, Sektor za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. Učesnici na današnjoj konferenciji bili su i: Darko Budeč, vlasnik i osnivač kompanije BUCK i predsednik žirija programa EY Preduzetnik godine, Nebojša Matić, EY Inovativni Preduzetnik godine 2021, osnivač i vlasnik kompanije Mikroelektronika d.o.o., dok je moderator bila Zorica Žarković, urednica magazina Biznis&Finansije.

Svečano proglašenje nacionalnog pobednika biće održano 23. februara u hotelu Hyatt Regency u Beogradu, a naš predstavnik će konkurisati za priznanje EY Svetski Preduzetnik godine™ i prisustvovati svečanoj ceremoniji u Monte Karlu u junu 2023. godine.

Saopštenje: EY tim

Fotografije: Slavica Danilović

[receptikuvaronline]

Održana Svečana skupština Udruženja italijanskih industrijalaca u Srbiji - Konfindustrija Srbija

New Post has been published on https://recepti-kuvar.rs/odrzana-svecana-skupstina-udruzenja-italijanskih-industrijalaca-u-srbiji-konfindustrija-srbija/?Odr%C5%BEana+Sve%C4%8Dana+skup%C5%A1tina++Udru%C5%BEenja+italijanskih+industrijalaca+u+Srbiji+-+Konfindustrija+Srbija Recepti+i+Kuvar+online

Održana Svečana skupština Udruženja italijanskih industrijalaca u Srbiji - Konfindustrija Srbija

Uz prisutvo velikog broja uvaženih zvanica, predstavnika Vlade Republike Srbije, ambasade Italije, članica, saradnika i prijatelja Udruženja italijanskih industrijalaca u Srbiji – Konfindustrija Srbija, 4. februara je održana Svečana skupština ovog Udruženja koje u Srbiji uspešno posluje već osmu godinu.

Počasni gosti Svečane skupštine Konfindustrije bili su prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, ministarka Slavica Djukić -Dejanović, predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, predsednik regiona Veneto Luka Zaja i ambasador Italije Karlo Lo Kašo.

Svečana skupština bila je prilika da se novoizabrani predsednik Konfindustrije Srbija Patrizio Dei Tos obrati prisutnima kao i da zajedno sa svojim timom predstavi rezultate dosadašnjeg rada Udruženja Konfindustrija, buduće planove i aktivnosti u cilju uspešnog nastavka razvoja kvalitetnih privrednih odnosa između Italije i Srbije na obostranu korist.

Na početku Svečane skupštine prisutne je video porukom pozdravio predsednik Konfindustrije u Italiji, Vinćenco Boča.

Novi predsednik Konfindustrije Patricio Dei Tos je tom prilikom izmedju ostalog izjavio: „Uveren sam da je za nas privrednike koji poslujemo u stranoj državi jedan od prioriteta stalna i bliska saradnja sa lokalnim institucijama. Samo zahvaljujući odnosu poverenja, sklada, dijaloga, suočavanja i razmene znanja, moguće je privređivati sa jasnim ciljem i izvući maksimum iz naših poslovnih projekata. Ova država pruža nam nešto veoma dragoceno za naše poslovanje, a to su saradnici. Saradnici koji potiču iz poslovne i radne kulture, zahvaljujući čemu poseduju veštine, profesionalizam i identitet, a sve to olakšava poslovanje italijanskim kompanijama u Srbiji.“

Erik Košuta prethodni predsednik Konfindustrije koji je ovo Udruženje vodio u dva mandata od 2012-2019 je naglasio da njegov govor svakako nije oproštajni govor te da ostaje u Srbiji kao aktivni član Generalnog Saveta Konfindustrije Srbija, unutar kojeg će imati, da se tako izrazi, malo manje odgovornu funkciju, prepuštajući kormilo velikom privredniku kao što je Patricio Dei Tos. „Nastaviću da se zalažem za ideje i projekte koji su, meni lično, posebno važni. Tu pre svega mislim na teme kao što su: briga o mladima, o njihovoj budućnosti u ovoj zemlji, o povratku talenata i svih ostalih resursa neophodnih kako bi se garantovao stabilan i dugoročan rast svake države,“ naglasio je Košuta

Prisutne je pozdravio i italijanski ambasador Lo Kašo: „Italiju i Srbiju povezuje istorijsko prijateljstvo, zasnovano na intenzivnim političkim, kulturnim i  ekonomsko-trgovinskim vezama. Prošle godine obeležili smo 140 godina diplomatskih odnosa i 10 godina strateškog partnerstva. Značaj koji naša zemlja pridaje Srbiji pokazuje se i kontinuiranim posetama najviših italijanskih zvaničnika: prošle godine Srbiju je posetio Premijer Đuzepe Konte, zatim Ministar zaštite životne sredine Serđo Kosta i Ministar evropskih poslova Vinčenco Amendola. Danas imamo tu čast da ugostimo Predsednika Regije Veneto, Luku Zaiju, dok će sledeće nedelje u Beogradu boraviti Ministar spoljnih poslova Luiđi Di Maio.“

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić rekao je da dve zemlje imaju dugu tradiciju uspešne saradnje, koja je vremenom dodatno unapredjivana, a iznova se potvrdjuje. „Imajući u vidu da Italija predstavlja prvorazrednog političkog i ekonomskog partnera Srbije namera nam je da u predstojećem periodu budemo domaćini četvrte zajedničke sednice dve Vlade u Beogradu, koju bi mogao da prati i Poslovni samit privrednika dve zemlje“, istakao je Dačić. „Italija spada medju najveće investitore u srpsku privredu, a do sada su italijanske kompanije uložile oko tri milijarde evra u Srbiji i zaposlile 26.000 radnika“.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež istakao je da je Italija važan trgovinski partner Srbije i da italijanske kompanije doprinose njenoj ekonomiji.

„Ono na čemu ćemo zajedno raditi jeste da dovedemo još italijanskih partnera u Srbiju, kao i da naše kompanije još više izvoze. Ukupna robna razmena Srbije i Italije prošle, 2019. godine iznosila 3,8 milijardi evra i to je veliki uspeh“, kazao je Čadež. Prisutnima se obratio i Luka Zaia predsednik regije Veneto.

Nakon obraćanja domaćina i gostiju usledila je i ceremonija uručenja godišnjih nagrada Konfindustrije najuspešnijim članicama Konfindustrije Srbija u tri kategorije: društveno odgovorno poslovanje, doprinos dualnom obrazovanju i  podrška italijanskoj privredi

Dobitnici Konfindustrija nagrada – foto Miroslava Simić

U kategoriji Društveno odgovorno poslovanje – nagradu je dobila kompanija ELEKTROREMONT. Nakon uspešno okončanog postupka privatizacije, kompanija deluje odgovorno i prema svojoj matici time što lokalno doprinosi promociji brenda “Italia”, a istovremeno i prema lokalnoj zajednici time što aktivno pomaže, uključuje i angažuje članove porodica svojih zaposlenih i time doprinosi smanjenju nezaposlenosti na lokalu.  Kompanija nastavlja da daje važan doprinos u kontekstu kontinuiranog usavršavanja i zapošljavanja, čime deluje kao portparol inicijativa Konfindustrije Srbija na lokalu.

U kategoriji „Doprinos implementaciji sistema dualnog obrazovanja“ – dobitnik nagrade je kompanija AUNDE iz Jagodine. u toku 2018. godine kompanija Aunde je dala svoj doprinos realizaciji inicijative “Dan otvorenih vrata italijanske privrede“ i tom prilikom započela je saradnja između Konfindustrije Srbija i kompanije AUNDE na polju dualnog obrazovanja, projekta na kojem se radilo tokom 2019. godine. Rezultat zajedničkog rada i napora jeste uvođenje novog obrazovnog profila u srednje stručne škole “industrijski krojač”. Kompanija Aunde je takođe pokrenula akademiju u svojoj fabrici za kontinuirano usavršavanje svojih zaposlenih, a koja je na raspolaganju i zainteresovanim nezaposlenim licima sa teritorije grada Jagodina.

Priznanje za „Podršku italijanskoj privredi“ dobila je Nacionalna služba za zapošljavanje. Nacionalna služba za zapošljavanje pouzdan je partner svim italijanskim privrednicima koji odluče da u ovom delu Balkana razviju svoje poslovne aktivnosti. NSZ je prva adresa za sve poslodavce u potrazi za kvalifikovanom radnom snagom.

Saopštenje za medije: Nord Communications

PROČITAJ: GDE MOŽE DA SE KUPI KNJIGA TRADICIONALNI RECEPTI DOMAĆE SRPSKE KUHINJE?

Pročitajte još:

Portal Recepti i Kuvar online je svrstan u TOP 50 sajtova u Srbiji!

Ukoliko vas interesuju svi naši recepti, kliknite na link: RECEPTI. Zbirke najboljih recepata naših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link: KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link: RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.

Ne propustite nijedan recept – Recepti i kuvar online na Facebook-u. Ostanite u toku, pratite Recepti i Kuvar twitter obaveštenja!

[joaocnsousa]

Uđeš Izađeš Gotovo - Reklama Meridian Banke. Režija Vasilije Nikitović from Vasilije Nikitović on Vimeo.

Uđeš Izađeš Gotovo - Reklama za Meridian Banku. Režija Vasilije Nikitovic. Glume Ružica Sokić, Ana Kraš, Marko Nikolić, Slobodan Savić, Maksim Đurić, Petar Raičević, Marko Čadež, Dubravko Jovanović i prijatelji.

[jutarnjiglasnik-blog]

Srbija danas-Prvo kupiš fakultetsku, a zatim diplomu srednje škole???

Srbija danas-Prvo kupiš fakultetsku, a zatim diplomu srednje škole???

Velimir Ilić: Moramo da sprečimo odlazak mladih iz Srbije Vizija: Zapadni Balkan 2020 – bez granica

Jedinstveno ekonomsko područje u regionu mora biti cilj i vlada Zapadnog Balkana, ali i poslovne zajednice, i na tom cilju moramo raditi zajedno, poručio je predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež na dvodnevnoj konferenciji “Zapadni Balkan 2030 – Vizije. Želje. Realnost” koja je počela 27…

[dcooper007]

ANIMAFEST ZAGREB 2018. PREDSTAVIO BOGAT PROGRAM U KINIMA I NA OTVORENOM, HRVATSKE AUTORE I MEĐUNARODNE GOSTE

U Swanky Monkey Gardenu održana je konferencija za medije uoči početka 28. Svjetskog festivala animiranog filma – Animafesta Zagreb 2018. koji se od 4. do 9. lipnja, uz uvodna događanja predstojećeg vikenda, održava u kinima Europa, Tuškanac i Kinoteka te na brojnim drugim gradskim lokacijama. Filmski program čini više 400 filmova iz preko 44 svjetske zemlje, a uz prestižna natjecanja u kojima sudjeluju oskarovci i zvijezde globalne animacijske scene, tu su i središnji tematski program posvećen hororu u animaciji, multimedijalna proslava 50. obljetnice serije Profesor Baltazar, retrospektivni programi posvećeni svjetskim i hrvatskim klasicima te baltičkim kinematografijama, open airovi i Animacikl, izložbe i radionice te program za profesionalce Animafest PRO, kao i bogat Program za djecu i mlade. Članove žirija i ugledne goste, hrvatske filmove u međunarodnim i hrvatskim konkurencijama i detalje atraktivnih programa na otvorenom i u kinima predstavili su umjetnički ravnatelj festivala Daniel Šuljić, producentice festivala Matea Milić i Paola Orlić, asistentica produkcije Ornela Čop te autori filmova Velikog, studentskog i hrvatskog natjecanja Animafesta 2018. Jelena Oroz, Katarina Jukić, Marko Belić i Marko Meštrović. Daniel Šuljić naveo je kako će u žiriju Velikog natjecanja kratkometražnog filma biti vrhunska imena svjetske animacije: slavni poljski animator Piotr Dumała, dobitnik Animafestova Grand Prixa; Jeanette Bonds, redateljica animiranih filmova, osnivačica GLAS Animation Festivala; redatelj animiranih horor filmova Robert Morgan čija se djela prikazuju, ali i izlažu na ovogodišnjem Animafestu; baskijski scenarist i redatelj Pedro Rivero, poznat po filmovima Psihonauti i Krv jednoroga; te Sanja Borčić, producentica, voditeljica međunarodne suradnje, posebnih projekata i distribucije animiranih filmova u Zagreb filmu. Pred njima je težak zadatak ocjenjivanja 44 filma koji dolaze iz mnogobrojnih europskih i svjetskih zemalja. Odgovornost je velika i stoga što Animafestova natjecanja kvalificiraju za Oscara, European Animation Award, a od ove godine i za Annie Awards. U žiriju Velikog natjecanja dugometražnog filma sjedit će, pak, teoretičarka animacije i direktorica festivala StopTrik Olga Bobrowska, redovita sudionica znanstvenog skupa Animafest Scanner; finski redatelj Joni Männistö, direktor festivala u Turkuu; te Arsen Anton Ostojić, redatelj igranih filmova, ali i producent animiranih filmova poput Neparoždera te profesor filma. Žiri za Natjecanja studentskog i hrvatskog filma objedinjen je te ga čine Vimeova selektorica Meghan Oretsky; tajvanska producentica, profesorica i selektorica animacije Chi-Sui Wang; te mladi hrvatski autor animiranih filmova i filmski skladatelj Natko Stipaničev. Šuljić je naglasio i kako su među uglednim gostima festivala, kojih je ove godine rekordan broj, animacijske legende Vladimir Leščiov i Paul Fierlinger (dobitnik Nagrade za životno djelo Animafesta 2018) kao i dobitnici Animafestova Grand Prixa, Nagrade publike te Cartoon d'Ora Emma de Swaef i Marc James Roels koji dolaze s novim dugometražnim filmom Kakav veličanstveni kolač! rađenim u istoj tehnici kao i njihov "vuneni" stop-animacijski hit Oh Willy…. Dolazi i osebujni Kaspar Jancis – autor dugometražnog filma prilagođenog djeci Kapetan Morten i kraljica paukova koji u Zagrebu ima svjetsku premijeru te koji najavljuje kako će iz Estonije "potegnuti" na svom ručno rađenom motociklu koji se pojavljuje i u filmu. Valja istaći i Paula Wellsa – jednog od najvećih teoretičara animacije u povijesti, pozvanog govornika znanstvenog skupa Animafest Scanner. Na posebnu projekciju svoga rada dolazi i redateljica filma Chris The Swiss Anja Kofmel. Belgijska animatorica također specijalizirana za stop-animaciju Kim Keukeleire radila je pak na filmovima Wesa Andersona, uključujući i najnoviji Otok pasa koji je jedan od neupitnih hitova ovogodišnjeg Velikog natjecanja dugometražnog filma, kao i na Frankenweenieju Tima Burtona koji se prikazuje u Obiteljskom programu Animafesta 2018. Paola Orlić skrenula je pozornost na bogat Animafestov program izvan kino-dvorana koji već ovoga vikenda donosi Animacikl na Gornjem gradu i u Ljetnom kinu Gradec te prvi od omiljenih Animafestovih Open Airova na Ribnjaku. Program animacikliranja ove nedjelje upotpunjen je i predstavom o Profesoru Baltazaru, kao i filmovima iz te slavne animirane serije čiju 50. obljetnicu ove godine Animafest obilježava i radionicom za najmlađe te izložbom u suradnji s Muzejom za umjetnost i obrt. Program Animacikla, koji animira gornjogradske fasade te prolazi i Tunelom Grič ostvaren je u suradnji s Akademijom umjetnosti Univerziteta u Banjoj Luci. U subotu na Open Airu prikazuju se pobjednici prošlogodišnjeg Animafesta – Ježeva kuća Eve Cvijanović, Crvena kornjača oskarovca Michaela Dudok de Wita i Noćna ptica Špele Čadež. Drugi Open Air u Ljetnom kinu Gradec na rasporedu je u ponedjeljak, na dan otvaranja festivala, a prikazuje se Moj pas Tulip Paula Fierlingera. Treći Open Air odvija se na dan zatvaranja 9. lipnja u Ljetnom kinu Tuškanac, a riječ je o posebnoj projekciji namijenjenoj "ljudima i psima", dakle vlasnicima pasa i njihovim ljubimcima. Na rasporedu je spomenuti Otok pasa Wesa Andersona. Tijekom festivala na otvorenom se odvija i bogat program u Art Parku posvećen hororu u animaciji, središnjoj temi ovogodišnjeg festivala, pod nazivom „Animafest u Art parku: Tri noći potpunog užasa“. Matea Milić skrenula je pak pozornost na afirmaciju Animafesta kao središnjeg mjesta susreta građana s virtualnom stvarnošću kao sredstvom umjetničkog izraza. Animafestove VR instalacije, izložene u Tunelu Grič uz potpunu okolnu scenografiju ove su godine realizirane u suradnji s Legame Studiom i pogonjene HTC Vive i Oculus Rift uređajima. U prvoj instalaciji riječ je o making of-u za film Wesa Andersona Otok pasa u kojem pseći likovi, kojima su glasove posudili Edward Norton, Bryan Cranston, Bill Murray, Scarlett Johansson, Tilda Swinton i Yoko Ono, opisuju svoje iskustvo rada na filmu. Druga, poetična animirana instalacija Nothing Happens Urija i Michelle Kranot nagrađena je i na prestižnom filmskom festivalu u Veneciji. Animafest od 2013. posebno naglašava vezu animacije i računalnih videoigara kao ravnopravnog medija estetskog stvaralaštva i presjecišta animacijske umjetnosti i digitalne tehnologije. U suradnji s Fakultetom elektrotehnike i računarstva, Akademijom likovne umjetnosti i Akademijom dramske umjetnosti ponovno se organizira radionica izrade videoigara, ove godine pod nazivom „Anatomija pokreta“ i pod vodstvom dr. sc. Darka Masneca, prvog hrvatskog doktora iz područja videoigara, kao i Onata Hekimoglua, game designera projekta Harold Halibut. Ovogodišnjom radionicom obilježit će se i početak suradnje Animafesta Zagreb i Goethe-Instituta na projektu Games and Politics ZKM-a (Centra za umjetnost i medije u Karlsruheu). Radionica se održava od 4. do 8. lipnja 2018. na Fakultetu elektrotehnike i računarstva, a uspješni projekti nastali na radionici bit će predstavljeni na sajmu Reboot InfoGamer te u sklopu izložbe Games and Politics koja će se održati u zagrebačkom Muzeju suvremene umjetnosti u prosincu 2018. To je samo jedan od načina na koje Animafest nastoji trajati kroz što veći dio godine. Upitan da izdvoji posebno zanimljive točke cjelokupnog programa Animafesta 2018, Daniel Šuljić podvukao je prije svega natjecateljske programe koji nude presjek svega najboljega u suvremenoj umjetničkoj animaciji u svijetu i Hrvatskoj, s posebnim osvrtom na atraktivno Veliko natjecanje dugometražnog filma u kojem se uz hrvatsku premijeru, a moguće i jedinu hrvatsku projekciju filma Wesa Andersona Otok pasa prikazuje i svjetska premijera filma Kapetan Morten i kraljica paukova. Mlađu, ali i odraslu publiku svakako će privući i novi film Benjamina Rennera, autora omiljenih Ernesta i Celestine, a to je humorni Veliki Zli Lisac i druge priče. Šuljić je opsežno govorio i o središnjem tematskom programu horora ostvarenom povodom 200. obljetnice prvog izdanja Frankensteina (1818), koji čine kratkometražne selekcije i kultni dugi filmovi Perfect Blue i Kolodvor u Seulu. Umjetnički ravnatelj Animafesta istaknuo je i raskošan retrospektivni program koji uključuje fokus na baltičke kinematografije povodom 100. godišnjice državnosti Estonije, Litve i Latvije; hrvatske filmove iz 1970. i retrospektivu Paula Fierlingera. Naposljetku, Šuljić je pozvao i na brojne partyje koje Animafest organizira svakoga dana tijekom trajanja festivala na nekim poznatim (Story Supercaffe, Swanky Monkey Garden) i nekim novim (Garden Bar i Kitchen, Kulturni centar Mesnička) lokacijama, a koji uključuju disko program Marija Kovača, party u organizaciji Radija Student i VIMEA, tradicionalni animatorski jam session kao i party posvećen Baltazaru u Swankyju nakon Animacikla. Ornela Čop govorila je o programu Animafest PRO namijenjenom filmskim profesionalcima iz Hrvatske i inozemstva. Osvrnula se na teme petog Međunarodnog znanstvenog skupa Animafest Scanner koji se održava 5. i 6. lipnja, kao i na niz masterclassova i predavanja uglednih gostiju. Čop je na kraju naglasila kako su svi programi Animafest PRO-a besplatni, kao što su to i cijelo studentsko natjecanje, retrospektiva hrvatskih filmova iz 1970., Animafest u Vašem kvartu, Open Airovi i horor programi u Art Parku, retrospektive Paula Fierlingera i škola animacije (CalArts, KASK, IADT), program animiranih spotova „Kino za uši“ i filmovi nominirani za Europsku nagradu Emile. Milić je također govorila o Programu za djecu i mlade koji je najbolje gledati putem pogodnosti Obiteljske iskaznice jer po cijenama od 100 (1 dijete + 1 roditelj) i 150 (2 djece + 1 roditelj) kuna omogućuje ulaz na sve projekcije primjerene djeci, a kojih je ove godine čak 24. Program za djecu i mlade, koji je vremenski prilagođen kako školama i vrtićima, tako i zaposlenim roditeljima, najvećim se djelom odvija u dvorani Kinoteke, a filmovi su kategorizirani prema uzrastu. Atraktivni Obiteljski program uključuje dugometražne filmove The Breadwinner Nore Twomey, Frankenweenie Tima Burtona i Buntovni stihovi Jakoba Schuha te kratke selekcije o temama ljubavi, snage i glazbe. Tradicionalni Animafest u Vašem kvartu odvija se u kulturnim centrima Dubrava, Peščenica (KNAP), Maksimir, Travno i Dubrava. Animafest će i 2018. u suradnji s udrugom Djeca susreću umjetnost s projekcijama i razgovorima s autorima gostovati i na pedijatrijskim odjelima zagrebačkih bolnica u Klaićevoj, Vinogradskoj i Kukuljevićevoj ulici, na Institutu za tumore te pedijatriji i onkologiji bolnice Rebro od 4. do 7. lipnja. Jelena Oroz govorila je o svom filmu Dva na dva, prvom samostalnom autorskom radu nakon diplome kojim je odmah izborila i prestižno Veliko natjecanje kratkometražnog filma. Još kao mlada studentica likovne kulture iz Osijeka sam dolazila u Zagreb na Animafest. Tada još nisam znala da ću se baviti animiranim filmom, iako sam to željela. Trinaest godina kasnije moj film je u Velikom natjecanju i na to sam baš ponosna – rekla je Jelena Oroz. Moj film isprva je trebao biti o svim mogućim paranojama, ali onda sam se koncentrirala na svoju najveću paranoju, onu od „ne stizanja“. Sve je krenulo od maloga vraga koji predstavlja odugovlačenje – kazala je Katarina Jukić, autorica filma Paranoja paranoje iz konkurencije Natjecanja studentskog filma, Naslov moga filma označava prevrtljivost i prevaru, a on se zasniva na manipulaciji koja se odvija između likova, na gradnji njihova odnosa. Film u početku ima neku slatkastu, simpatičnu notu, a potom prelazi na malo mračniju stranu. Proces rada trajao je otprilike godinu dana – izjavio je Marko Belić, autor filma Flimflam iz istog natjecanja. Kao predstavnik autora u Natjecanju hrvatskog filma govorio je Marko Meštrović, autor filma Trip. Trip je animirani film apstraktnog vizuala i dokumentarnog zvuka. Moj prijatelj Bryan putovao je po Portugalu i Španjolskoj s kombijem i snimao ambijentalne zvukove i svoje vježbe na saksofonu. Animirajući te zvukove ostvario sam svoju dugogodišnju želju da napravim apstraktni film, što je posebno zahtjevno. Presretan sam što ću ga prikazati na Animafestu, festivalu s kojime sam odrastao. – rekao je Meštrović. Paola Orlić podsjetila je i kako se u Velikom natjecanju kratkometražnog filma natječu i hrvatski filmovi Biciklisti Veljka Popovića i Kako se kalio čelik Igora Grubića, dok Natjecanje hrvatskog filma broji ukupno 18 radova.

Ulaznice i iskaznice mogu se kupiti online na adresi animafest.kupiulaznicu.hr te na blagajnama kina Europa, Tuškanac i Kinoteka. Festivalske iskaznice Animate omogućuju ulaz na sve projekcije osim svečanog otvaranja po cijeni od 200 kuna i podižu se u Uredu za akreditacije u Kinu Europa od 4. lipnja. Obiteljske iskaznice koje omogućuju ulaz na sve projekcije primjerene djeci stoje 100 kuna (1+1, za jednog roditelja i dijete) i 150 kuna (2+1, za jednog roditelja i dvoje djece). Pojedinačna ulaznica stoji 25 kuna za sve programe osim Velikog natjecanja (30 kuna).

[saznajemozavas]

Doček uz vojne počasti: Vučića na aerodromu sačekao Erdogan

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić doputovao je danas posle podne u Istanbul, gde je započeo dvodnevnu posetu Turskoj. Njega je na aerodromu, uz vojne počasti, dočekao predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan, na čiji poziv boravi u ovoj zemlji. Srpski predsednik se u Istanbulu susreo i sa sa biciklistima, koji su u okviru ture „Most prijateljstva“ putovali od Stambol-kapije u Beogradu do Beogradske kapije u Istanbulu. Četvoro biciklista, Milica Rakić i Aleksandar Mijatović iz Srbije i Ouzhan Ermiš i Muhamed Ali Uz iz Turske, krenulo je u Istanbul povodom posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Turskoj. Biciklisti su dnevno prelazili 130 kilometara kako bi prešli putanju dugačku 1.200 kilometara. U delegaciji Srbije koju predvodi šef države tokom posete Turskoj su ministri Nebojša Stefanović, Zorana Mihajlović, Aleksandar Antić, Rasim Ljajić i Branislav Nedimović, kao i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež. Predsednik Vučić i Erdogan prisustvovaće u Istanbulu Poslovnom forumu u organizaciji Odbora za ekonomske odnose Turske. Na forumu će se, pored dvojice predsednika, prisutnima obratiti predsednik Odbora za spoljne ekonomske odnose Turske Omer Džihad Vardan, ministar privrede Turske Nihad Zajbečki, kao i potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić. U ponedeljak će predsednik Vučić boraviti u Ankari, gde će najpre položiti venac ispred mauzoleja Mustafi Kemalu Ataturku. Potom će se sastati u Narodnoj skupštini Turske sa predsednikom parlamenta Ismailom Kahramanom. Zatim je predviđeno polaganje cveća stradalima tokom neuspelog puča 2016. godine u pratnji predsednika turskog parlamenta. Predsednik Srbije će se potom sastati sa svojim turskim kolegom u Predsedničkoj palati, gde će prvo imati sastanak u četiri oka, tokom kojeg će ministri imati bilateralne susrete, a zatim će biti održan plenarni sastanak delegacija dveju zemalja i potpisivanje bilateralnih dokumenata. Predsednici Vučić i Erdogan će se posle sastanka obratiti medijima, a šef turske države će u čast visokog gosta iz Srbije prirediti svečanu večeru. „U okviru posete biće održan i prvi sastanak Visokog saveta za saradnju Turske i Srbije. Na sastancima će se takođe razgovarati i o bilateralnim odnosima Srbije i Turske koji će doprineti regionu, kao i koracima koje treba preduzeti da bi se oni ojačali“, navedeno je u saopštenju iz turskog Predsedništva. Razvoj situacije na regionalnom i međunarodnom nivou takođe će biti na dnevnom redu. izvor(sputnik.rs) Read the full article

[albaniaenergymarket-lg]

Soft connectivity and the Western Balkans

Soft connectivity and the Western Balkans

By Bojana Gajic 27 Feb 2018 Boosting integration and infrastructure in the region Soft connectivity and deepening economic integration between the six countries in the Western Balkans dominated the agenda of yesterday’s third Western Balkans Investment Summit. From the opening speech by EBRD President Sir Suma Chakrabarti to the remarks from the six Prime Ministers to the panel on “Soft Connectivity Agenda for the Western Balkans” the topic was a recurring theme of the event. Investment in transport and energy systems, as a driver of growth and jobs creation have been a priority for European policymakers ever since the leaders of the six Western Balkans countries first met at the EBRD in 2014. However, it was clear that physical infrastructure on its own would not deliver desired results. Similarly important is implementing soft measures and harmonising regulations which eliminate barriers and administrative obstacles to regional connectivity. A panel dedicated to the topic of soft connectivity, chaired by the EBRD Vice President for Policy and Partnerships Pierre Heilbronn, gathered some of main advocates of soft connectivity in the Western Balkans: Ana Brnabić Prime Minister of Serbia; Christian Danielson, Director General for European Neighbourhood Policy and Enlargement Negotiations of the European Commission; Marko Čadež, President of the Board of Chamber Investment Forum; Linda Van Gelder, Director for Western Balkans, World Bank; and Goran Svilanović, Secretary General of Regional Cooperation Council. The panellists agreed that a key element of the soft connectivity is creating a single investment space, which includes harmonising legislation, removing trade barriers, improving the links of capital markets, and strengthening the business climate in the region. In practice this would translate into a unique Regional Economic Area, the ambitious idea which was endorsed by the regional leaders last year at the WB six summit in Trieste and is now taking shape. The European Union strongly supports soft connectivity for the Western Balkans as it is seen not only as a driver of economic growth but also a vehicle for securing peace and stability in the region. “There is no doubt about the European perspective for the Western Balkans region,” said Mr Danielsson. “Am I optimistic? I am very much so. There are big positive steps that are being taken and we need continuous political support and push from the Western Balkans leaders to continue achieving these goals”. Customs and trade regulations are a major problem for businesses. However, within the framework of the new Regional Economic Area, the focus should also be on enhancing regional mobility and developing digital integration. The first concrete project towards digital integration is the establishment of the Regional Investment Platform, launched officially during the summit. The online tool, which was developed by the regional chamber of commerce, the Chamber Investment Forum with support from the EBRD, will provide a one-stop shop for foreign investors interested in the Western Balkans. Countries are making progress at fostering regional mobility. “Next year we plan to start discussions on recognition of diplomas and professional qualifications within the region, and also with the EU,” said Mr Svilanovic. “This would help increase the mobility of the people inside the region and with the EU as well.” “The only downside of the European integration for us is brain drain,” said Ms Brnabic. “We already have a problem, and it will only become bigger, and to combat that we need much more investments. “We are investing in education. For example, we are launching programmes introducing coding at primary schools and we are increasing the numbers of enrolments at technical universities. We have to make a step up from an investment-driven economy to an innovation-driven economy. And for this we will need to invest in human resources”. EBRD Managing Director for Economics, Policy and Governance Economist Mattia Romani argued, as an economist, that figures speak for themselves. “Investors want to come to the markets that have size,” he said. “A single economic space in the Western Balkans means bigger economic space, higher productivity, more opportunities, and more jobs”. Source BBRD: Soft connectivity and the Western Balkans Disclaimer: The authorship and the opinion expressed pertain to their authors. While all the effort are made by Esc Adriatic to ensure the accuracy of this publication, it is not intended to provide legal advice as individual situations may differ and should be discussed with an expert and/or lawyer. For any specific technical or legal advice on the information provided and related topics, contact us through “lorenc.gordani@euroelektra.al”. Most Read Publications Most Visit Sections Read the full article

[matmatto1]

ZAKAJ SO ME VRGLI IZ MAJSKEGA SALONA?????KER SEM OPOZORIL DA JE BRANJE TOVRSTNE OZNAKE ŽALJIVO ZA VSE ŽENSKE.OPOZORIL SEM DIREKTORJA NARODNEGA MUZEJA SLOVENIJA IN MINISTRSTVO ZA KULTURO.TABLO SO ZAMENJALI.SE ZAHVALJUJEM ZA PRISLUH.NEKDO JE TUDI TO ZADEVO ISKORISTIL DA ME 15.11.2017 MATJAŽ BOROVNIČAR Zadeva: Nasilna izločitev Matjaža Borovničarja in njegove kompletne instalacije iz manifestacije"Majski salon 2017", ki se nahaja v Narodnem muzeju v Ljubljani Dne 10.11.2017 ob 15.30 uri sem v Narodni muzej v Ljubljani prepeljal svojo instalacijo in jo montiral po napotkih prof. Dragan Srečka. Ko sem dne 14.11.2017 ob 10 uri vstopil skozi vhodna vrata Narodnega muzeja v Ljubljani, sem šokiran ugotovil, da se moja instalacija nahaja na tleh, vržena kot kup smeti. Odvržene so bile tako, da bi lahko prišlo še do dodatnih poškodb. Na moje vprašanje prisotnim v prostoru, kdo je to grozodejstvo zakrivil oz. naročil, so mi odgovorili, da je to bil prof. Dragan Srečko. Zanimivo, saj je celo sam s pomočjo člana komisije Strehovec Janezom to instalacijo selekcioniral med 125-mi prijavljenimi avtorskimi deli, med temi 26-mi selekcioniranimi sem bil tudi jaz, kot to dokazuje katalog Majskega salona 2017, ki ga je izdala ZDSLU, Zveza društev slovenskih likovnih umetnikov. Ker sem bil naročen na specialistični zdravniški pregled na UKC-ju, sem odšel ter se čez 15 minut vrnil nazaj, da po fotografiram razdejanje in uničenje moje instalacije, ter da se o tem pogovorim. Predno sem odšel, sem prisotnim dal napotke in točna navodila, kako vsak posamični kos zavarovati in zapakirati, da ne bi prišlo do dodatnih poškodb in komplikacij ter nevšečnosti. Opomnil sem jih na pravilnik Majskega salona, po katerem so vsa avtorska dela in stvari v času nahajanja v objektu Narodnega muzeja primerno zavarovana. In, da oni prevzemajo odgovornost za kakršnokoli poškodbo. In tako tudi zahtevam, da se mi jih dostavi na Oljčno pot št. 19, 6330 Piran. Po prihodu nazaj sem ugotovil, da so bili elementi mojega avtorskega dela zapakirani po mojih navodilih. Naj takoj opozorim, da s prof. Dragan Srečkom nisem nikoli prišel v stik fizično, telefonski pogovori pa so bili zelo kratki in omejeni. Opozoriti vas moram na dogodke, ki so se pripetili pred in po 14.11.2017: - prvi telefonski pogovor je potekal dne 25.10.2017 ob 11:45 uri in je trajal 17 sek, - isti dan je sledil telefonski pogovor ob 13:35 in je trajal 12 min in 16 sek, - naslednji tel. pogovor je bil dne 07.11.2017 ob 20:11 uri in je trajal 43 sek, - četrti tel. pogovor je bil dne 09.11.2017 ob 15:05 uri in je trajal 33 sek, - dne 10.11.2017 sem prof. Dragan Srečku poslal SMS (poslal sem mu informacijo, da je na cesti zastoj in, da bom zato zamudil pol ure na zmenek v Narodnem muzeju v Ljubljani, na katerem pa prof. Dragan ni bil prisoten), - istega dne 10.11.2017 sem z njim imel telefonski pogovor ob 15:47, ki je trajal 1:02 min, v katerem je prof. Dragan povedal, da je na kosilu doma. V vseh zgoraj navedenih pogovorih je prof. Dragan Srečko diktiral navodila, nikoli ni bil zainteresiran prisluhniti mojemu mnenju. Vse, kar je naročil, sem naredil (kupil velikost monitorja, kot mi je naročil, ter dal delati tudi okvir, prilagojen za monitor). - Nadalje sem mu dne 12.11.2017 poslal SMS: "V torek bom prinesel zjutraj še en podaljšek za elektriko. Meni po pravici ni všeč to, da ne morem pokriti stene ozadja. Sosedni umetnik jo je. Moja instalacija bi bila boljša, če bi segala še na steni 1 meter in pol. Razmislite in mi jutri javite. Instalacija bi bila tako popolna. To je moje mnenje. Kot avtor. Z vsem spoštovanjem do vaše ideje. Grem počivat, ker sem celi dan delal svoje izdelke. Lepe pozdrave. Matjaž.". Že od vsega začetka sem s prof. Dragan Srečkom kontaktiral spoštljivo in s konstruktivnim pristopom samo predlagal svoje videnje za izboljšanje izraznosti moje instalacije. Očitno se je prof. Dragan zaradi mojega skromnega mnenja odločil brutalno odstraniti mojo instalacijo iz Majskega salona in se s tem očitno maščuje, ker ni po njegovi volji. - Dne 13.11.2017 ob 11:57 me je prof. Dragan po telefonu poklical. Pogovor je trajal 1 min in 21 sek. V tem času sem bil v službi, kjer sem vodil pedagoški proces. Prof. Dragan me je po telefonu nadiral, da kaj se jaz "preseravam" in da kaj si jaz mislim, da sem. Prof. Draganu sem odgovoril, da na tak način jaz nikoli ne komuniciram in sem zato pogovor prekinil. - Dne 13.11.2017 ob 12 uri (pogovor je trajal 42 sek) sem jaz poklical prof. Dragana, da razumem problematiko pogovora. Prisotna je bila moja sodelavka. Prof. je nadaljeval pogovor z istim tonom glasu in istim izrazoslovljem kot v predhodnem njegovem klicu. Profesorju sem razložil, da nima nobene pravice z mano tako komunicirati in me žaliti. Še vedno sem mnenja, da je tak odnos neprimeren in nedostojen za njegov položaj. Profesor Dragan me je nato še nekajkrat poskušal priklicati, vendar se zaradi svoje službe prof. nisem javil, sem pa mu še isti dan poslal SMS in obrazložil, da sem zaseden, saj sem imel govorilne ure do 18 ure. Zaradi tega dogodka dne 14.11.2017 ob 11 uri smo se sestali v prostorih Slovenskega etnološkega muzeja s predstavniki ZDSLU in sicer s antropologinjo ga. Petro Kosi in kustosinjo ga. Olgo Butinar-Čeh in razpravljali o razdejanju moje instalacije in se poskušali dogovoriti, kako se s prof. Draganom dogovoriti, da bi se moja instalacija nazaj instalirala v ekspozitivni prostor četudi po njegovi prvotni zamisli. V primeru pa, da se to ne bi zgodilo, smo se dogovorili, da bo ZDSLU poravnala stroške nakupa novega monitorja, ki ga je prof. Dragan specifično zahteval (nad 60 cm po diagonali z okvirjem...). Kustosinja ga. Olga Butinar-Čeh je dejala, da v primeru, če ZDSLU ne poravna stroškov monitorja, bo ta strošek pripravljena poravnati iz svojih lastnih financ. Dogovorili smo se, da bo instalacija prispela na Obalo, da bodo oni poskrbeli zato, in da mi bo, ker zaradi omenjenih dogodkov ne sodelujem v razstavi Majskega salona 2017, dodeljena samostojna razstava v Ljubljani v letu 2018. Izločitev na tako brutalen način iz te najbolj pomembne manifestacije na ZDSLU zame predstavlja grozljivo umetniško degradacijo in razvrednotenje mojega opusa. Po še nadaljnjih telefonskih razgovorih z kustosinjo ga. Olgo Butinar-Čeh istega dne ob 15:40 je le-ta potrdila gornje dogovore v prostorih SEM; antropologinja ga. Petro Kosi pa sem istega dne ob 16:11 obvestil o telefonskem pogovoru z kustosinjo ga. Olgo Butinar-Čeh. Antropologinja ga. Petra Kosi je soglašala z že omenjenimi ponudbami. Zaradi vsega zgoraj navedenega in skladno z gornjimi pogovori in dogovori ter skladno s Pravilnikom Majskega salona 2017 in v izogibu nadaljnjim stroškom in odškodninskim zahtevkom zaradi uničevanja moje avtorske osebne lastnine dne 14.11.2017 in likvidacije mojega nastopa na tej priznani manifestaciji, izgube ugleda in marketinškega doprinosa, ki ga sama udeležba na taki manifestaciji prinese, in s tem degradacije moje umetniške izpovedi, zahtevam, da mi v roku 15-ih dni: - povrnete stroške monitorja KDL32WE610SONY (predložil bom račun) v višini 399,99 Eurov in stroške po naročilu izdelanega okvirja za ta monitor (imel sem vso opremo, vendar prof. Dragan Srečku to ni odgovarjalo in sem zato bil primoran v dodatne stroške) v višini 39,00 Eurov, - dostava celotne avdio video ambientalne instalacije na zgoraj naveden naslov, - s strani ZDSLU posredujete pisno uradno potrditev napovedi za izvedbo moje samostojne razstave v enakovredno primernem prostoru v obdobju 2018 v Ljubljani. Predlagam in menim, da bi moja razstava bila primerna v času poletja v ekspozitivnem prostoru na Ljubljanskem gradu. Za otvoritev te razstave izrecno zahtevam antropologinji ga. Petro Kosi, ker je ona edina primerna za sodelovanje z menoj, (nasploh po tem neljubem dogodku) ali pa kustos Dejan Mehmedovič. V kolikor mojim zahtevam ne bo ugodeno, bom primoran v zgoraj omenjene odškodninske tožbe ter odškodnino za vsak izgubljen dan ne eksponiranega dneva v Majskem salonu. Primoran bom tudi obvestiti Ministrstvo za kulturo Slovenije in vse ostale ustrezne organe in ustanove. S Spoštovanjem... Matjaž Borovničar Poslano v vednost: ales.sedmak@zdslu.si mojca.smerdu@zdslu.si petra.kosi@zdslu.si olga.butinar@zdslu.si SALON ZDSLU 2017 z naslovom “Podoba v mediju, medij v kontekstu” bomo slovesno odprli v torek, 14. novembra 2017 ob 19. uri, v razstavnih prostorih Narodnega muzeja Slovenije na Metelkovi (Maistrova 1, Ljubljana). Najpomembnejša letna razstava članov Zveze društev slovenskih likovnih umetnikov bo v letošnjem letu namenjena novomedijski umetnosti. Snovalec letošnjega koncepta in predsednik žirije prof. Srečo Dragan je med drugim v uvodnem tekstu za katalog med drugim zapisal: “Fokus tokratnega salona je na prehodih slike, grafike, kipa in fotografije v protokole medijske umetnosti. S poudarkom na uporabi konceptov novomedijske umetnosti v medprostorih, ki jih ti sprožajo z usodnimi preboji v posameznih fazah umetniškega raziskovanja. Ti ključni momenti se realizirajo v natisnjenih izjavah, postavitvah artefaktov v nov, drugačen kontekst, v beleženju sledi komuniciranja - dekodiranega branja in ozaveščanja, da obstaja skupno polje doživetja, tako za avtorja kot za gledalca/obiskovalca.” Na razstavi sodelujejo: Matjaž Borovničar, Narvika Bovcon, Aleš Vaupotič,Peter Ciuha, Vesna Čadež, Robert Černelč, Artur Felicijan, Andraz Sedmak,Jure Fingušt Prebil, Črtomir Frelih, Tomaž Furlan, Marko Glavač, Matija Jasarov, Dusa Jesih, Dominik Olmiah Križan, Miran Kres, Gorazd Krnc, Peter Marolt, Vanja Mervic, Eva Petrič, Aleš Sedmak, Maja Smrekar, Franc Solina, Zoran Srdić Janežič, Evelin Stermitz, Dorian Rudolf Španzel, TNM - V. A. T.: Maša Jazbec Zoran Poznič Andrej Uduč, Metka Zupanič, Tilen Žbona. SALON ZDSLU 2017 Majski salon ZDSLU 2017 smo morali letos preimenovati v Salon ZDSLU 2017, ker bo razstava slovesno odprta šele 14. novembra in bo, tako kot lansko leto, znova potekala v razstavnih prostorih Narodnega muzeja Metelkova. V narodnem muzeju imajo žal majski termin že dalj časa zaseden z drugo razstavo in ker so razstavni prostori na Metelkovi zagotovo najbolj primerni za takó pomembno razstavo članov ZDSLU, smo se letos prilagodili terminu, ki je bil prost in Majski salon ZDSLU 2017 prestavili v jesenski čas, ime same razstave pa temu primerno prilagodili. Vse ostalo, razen teme letošnje razstave, ostaja isto kot lani in zato vas prosimo, da se resnično izkažete in prilagodite svoje umetnine razpisanim pogojem ter upoštevate, da bo selekcija strokovna in žirija zahtevna. Naj vam pa pogum nikakor ne uplahne saj je možnosti, ki vam omogočajo sodelovanje na naši najstarejši in največji razstavi, ki vseskozi sledi času in razvoju likovno vizualne umetnosti, veliko in veseli bomo, da boste del velikega projekta. Razpisni pogoji Kraj razstave: V razstavnih prostorih Narodnega muzeja Slovenije – Metelkova, Maistrova 1, Ljubljana Datum razstave: 14. november 2017 – 25. februarja 2018 Trajanje razpisa: 26. junij 2017 – 25. septembra 2017 Letno razstavo članov ZDSLU, »Majski salon«, ki teče neprekinjeno že od 1909 leta dalje, bomo postavili v razstavnih prostorih Narodnega muzeja Slovenije – Metelkova, Maistrova ulica 1, Ljubljana in jo slovesno odprli 14. novembra 2017. Predmet in cilji javnega razpisa je sodelovanje na razstavi, ki jo vsako leto organizira ZDSLU. Moto letošnjega Salona ZDSLU '17, na katerem bodo sicer vključena vsa področja umetnosti je: »Podoba v mediju, medij v kontekstu«, kar pomeni, da bodo uvrščena predvsem dela konceptualnih projektov, videa, novih medijev, performativnih praks ter instalacije, v katerih postavitvah se lahko srečajo tako risba, slika, grafika, kip, fotografija, tekst ter ekran v skupno sliko prostora. Apeliramo na avtorje, ki nameravajo sodelovati, da pošljejo svoja dela in projekte, saj bo razstava podvržena selekciji /žirija bo mednarodna in bo sestavljena iz strokovnjakov in kustosov na področju umetnosti novih medijev in videa. Pravilnik razpisa Razpis Salon ZDSLU 2017 je interne narave, saj lahko sodelujejo le člani devetih regionalnih društev ZDSLU, ki so do prijavnega roka poravnali članarino (morebitne zastarele dolgove in članarino za 2017). Salon ZDSLU 2017 je razstava, ki je vključena med razstave za pridobivanje statusa samozaposlenega v kulturi. (*Za vsa morebitna vprašanja smo vam na voljo!) Prijava za Salon ZDSLU 2017 Letošnje prijave – izpolnjene prijavnice, ki morajo vsebovati tudi fotografijo dela primernega formata (jpg, 300 dpi, daljša stranica 12 cm), morajo avtorji poslati na ZDSLU preko elektronske pošte: zdslu@zveza-dslu.si, po klasični pošti na naslov: ZDSLU, Komenskega 8, Ljubljana ali jih lahko prinesejo osebno. Pravilno izpolnjeno PRIJAVNICO za Salon ZDSLU 2017 pošljite na ZDSLU najkasneje do 25. septembra 2017. Zamudnikov žal ne bomo upoštevali. Dostava in vračanje del Izbrana dela, zavarovana in primerno zapakirana, morajo avtorji sami, na lastne stroške dostaviti neposredno na razstavišče, Narodni muzej - Metelkova, Maistrova ulica 1. Dela morajo biti označena z imenom in priimkom avtorjev ter morajo imeti na hrbtni strani tudi zaščiteno in dobro vidno izpolnjeno prijavnico za razstavo. Tudi vsako posamezno delo (če jih je več) mora biti označeno tako na eksponatu kot tudi na embalaži. Avtorji bodo na koncu sami podirali, pospravili in poskrbeli za transport svojih eksponatov. Pri podiranju razstave in ob prevzemu del, bo prisotna posebna komisija, ki bo pregledala in ugotovila morebitne poškodbe na eksponatih. Na hrbtni strani vsakega izbranega dela s strani žirije mora biti nalepljena pravilno izpolnjena prijavnica. S prijavo avtor soglaša z razpisnimi pogoji in zagotavlja, da je izbrano delo avtorsko, da je nastalo v predhodnem dveletnem obdobju in da ga lahko za namen promocije uporabimo v katalogu, na vabilu, na spletni strani ZDSLU, na Instagramu ZDSLU in na fb ZDSLU. Za vse dodatne informacije prosimo poglejte spletno stran: www.zdslu.si, ali nas pokličite. Zavarovanje Zavarovanje del v času razstave je strošek organizatorja. Za poškodbe med transportom organizator ne odgovarja. Nagrada in priznanji Podelili bomo glavno nagrado in dve priznanji Salona ZDSLU 2017. - glavna nagrada Salona ZDSLU 2017 - 2 priznanji Salona ZDSLU 2017 Nagrado in priznanji bomo slovesno podelili na odprtju razstave. Dobitniki nagrad bodo imel v letu 2018 skupno razstavo v Galeriji ZDSLU (v času trajanja razstave Salon ZDSLU 2018), ki bo vključena v program ZDSLU 2018. Kontaktne osebe za vsebinske informacije Mojca Smerdu, predsednica Umetniškega sveta ZDSLU: mojca.smerdu@zdslu.si Olga Butinar Čeh, kustosinja in odnosi z javnostmi ZDSLU: olga.butinar@zdslu.si, Petra Kosi, voditeljica projektov ZDSLU in organizacije razstave: petra.kosi@zdslu.si Rok za prijave na ZDSLU Skrajni rok za prijavo na Salon ZDSLU 2017, je najkasneje do 25. septembra 2017. Nepopolnih ali prepoznih prijav ne bomo upoštevali. — presso Lubiana.

[zanimljivaekonomija]

Danas u Privrednoj komori Srbije

Održana prezentacija novih usluga Aplikacije Rakuten Viber

Danas je u Privrednoj komori Srbije (PKS) održana prrezentacija novih usluga Aplikacije Rakuten Viber. Za prezentaciju je vladalo veliko interesovanje privrednika, a o novim poslovnim funkcionalnostima aplikacije, „Poslovni inboks”, „Komercijalni nalozi” i „Viber za mala i srednja preduzeća”, govorili su čelni ljudi kompanije Rakuten Viber, Atanas Rajkov (Raykov), Konstantin Kostadinov i Berina Tanović.

Viši direktor za razvoj poslovanja vodećih svetskih tržišta Atanas Rajkov istakao je da je Vajber(Viber) instaliran na 94 odsto svih aktivnih brojeva mobilnih telefona u Srbiji, 96 posto u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, 86 procenata u Albaniji i 84 odsto u Severnoj Makedoniji. „U Srbiji dnevno milion korisnika koristi našu aplikaciju. Osim personalizovanih korisnika radimo i na razvijanju usluga za velika, mala i srednja preduzeća. Srbija predstavlja tržište od ključne važnosti za Vajber i nastojimo da prilikom rada na razvoju novih funkcionalnosti i rešenja uzmemo u obzir iskustva miliona korisnika, kao i brojnih partnera, klijenata i institucija iz vaše zemlje“, istakao je Rajkov. Poslovni inboks i Komercijalni nalozi nedavno su uvedene funkcije na "Viberovoj" platformi koje su dostupne kompanijama i korisnicima u Srbiji i širom sveta.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež je na početku skupa saopštio da je dogovoreno da PKS i kompanija Rakuten Viber budu strateški partneri na razvoju usluga za mala i srednja preduzeća u Srbiji u cilju digitalizacije njihovog poslovanja. Čadež je ukazao da „Vajber“ nudi privredi Srbije mogućnost da bude funkcionalnija i bolje posluje, dok nova rešenja ove kompanije omogućavaju privrednicima bolju komunikaciju sa dobavljačima, potrošačima i poslovnim partnerima. Takođe, dodaje, nove „Vajberove“ usluge omogućavaju firmama da integrišu brojne poslovne procese u jednu platformu jednostavnu za korišćenje čime se smanjuju troškovi kompanija, a što je u današnje vreme posebno značajno.

Izvor: PKS

Foto: Momčilo Karan

[mndzdr]

Na njih treba da se ugledamo

U okviru kampanje "Najvažniji poziv u životu" donorske kartice su potpisali ambasador Nemačke u Srbiji, Aksel Ditman, glumci Ateljea 212 i učesnici Beogradskog festivala igre. Ministar zdravlja, Zlatibor Lončar rekao je sinoć da je Zakon o transplataciji već završen i da je potrebno još samo njegovo usvajanje u Skupštini. "Zakon je usklađen sa svim evropskim standardima i sa zakonima zemalja u kojima transpaltacija ima najbolje rezultate", rekao je Lončar. On je istakao da ovaj zakon podrazumeva da je potpisnik kartice donor u svakom slučaju, osim ako porodica insistira da to ne bude. "Ova akcija ima velikog efekta, povećao se broj donora i imali smo za ova tri dana četiri donora, dva u Beogradu i dva u Novom Sadu", rekao je Lončar. "Po istraživanjima, šest puta je veća šansa da dobijete organ nego da budete donor, ja imam i nemačku i srpsku donorsku karticu i utešno je kada pomislim da ću nekome pomoći jednom kada preminem", rekao je generalni direktor Hemofarm fondacije Ronald Zeliger. Direktorka Beogradskog festivala igre, Aja Jung rekla je da je igra umetnost koja najbolje govori o životu i da je najvažniji instrument igrača telo. Ambasador Nemačke, Aksel Ditman rekao je da je transplantacija organa izuzetno važna jer spasava i poboljšava živote. "Kako bi sistem donacije funkcionisao potreban je delikatan zakonski okvir, a moraju biti ispunjene i logističke i proceduralne stvari", rekao je Ditman. On je dodao da je pohvalno što je Srbija početkom ove godine postala članica Eurotransplanta, evropskog udruženja osam zemalja koje imaju zajedničke liste čekanja među kojima je i Nemačka. Svečanost su podržali i predsednik Privredne komore Srbije, Marko Čadež i ministarka državne uprave i lokalne samouprave, Ana Brnabić. Let's block ads! (Why?)

[kinematografija-blog]

New Post has been published on Kinematografija

New Post has been published on http://www.kinematografija.net/nocna-ptica-najbolji-narativni-film-nizozemskog-festivala-animacije-1556/

Noćna ptica najbolji narativni film Nizozemskog festivala animacije

HAVC

Dvadeseti Nizozemski festival animacije u Utrechtu održao se od 22. do 26. ožujka, a manjinska hrvatska koprodukcija Noćna ptica proglašena je najboljim narativnim kratkometražnim animiranim filmom. 

‘Intenzivna atmosfera odmah nas je uvukla u film. Smatramo da je priča vrlo zanimljiva, a glavni lik izuzetno životan’, izjavio je žiri prilikom dodjele nagrade. Članovi žirija bili su Michael Dudok de Witt, Igor Kovaljov i Takeshi Nagata.

Noćnu pticu režirala je slovenska redateljica Špela Čadež, a nastao je u koprodukciji hrvatskog Bonobostudija. Film je do sada nagrađen na Festivalu slovenskog animiranog filma, Međunarodnom festivalu dokumentarnog i animiranog filma DOK Leipzig, Međunarodnom festivalu animiranog filma Animated Dreams i Međunarodnom festivalu animiranog filma Animateka.

Nagradu za najbolji nenarativni kratkometražni animirani film na festivalu u Utrechtu dobio je film Strange Fish Stevena Subotnicka, dok je najbolji dugometražni animirani film The Red Turtle Michaela Dudoka de Witta.

Podsjetimo, u natjecateljskom programu prikazana je i Ježeva kuća Eve Cvijanović, a u popratnom programu frestivala ‘Expanding Animation’ sudjelovao je hrvatski filmaš i slikar Marko Tadić.

Više detalja o nagrađenima dostupno je na službenoj stranici festivala.

Izvor: HAVC

Nastavi čitati

Objavljeni rezultati za programe međunar...

Hrvatski filmovi u programima 45. FEST-a

Proslavite rođendan riječkog Art-kina

Loving (2016.) Jeffa Nicholasa

.yuzo_related_post imgwidth:160px !important; height:150px !important; .yuzo_related_post .relatedthumbline-height:15px;background: !important;color:!important; .yuzo_related_post .relatedthumb:hoverbackground:#fcfcf4 !important; -webkit-transition: background 0.2s linear; -moz-transition: background 0.2s linear; -o-transition: background 0.2s linear; transition: background 0.2s linear;;color:!important; .yuzo_related_post .relatedthumb acolor:!important; .yuzo_related_post .relatedthumb a:hover color:!important;} .yuzo_related_post .relatedthumb:hover a color:!important; .yuzo_related_post .yuzo_text color:!important; .yuzo_related_post .relatedthumb:hover .yuzo_text color:!important; .yuzo_related_post .relatedthumb margin: 0px 0px 0px 0px; padding: 5px 5px 5px 5px; .yuzo_related_post .relatedthumb display:block!important; -webkit-transition:-webkit-transform 0.3s ease-out!important; -moz-transition:-moz-transform 0.3s ease-out!important; -o-transition:-o-transform 0.3s ease-out!important; -ms-transition:-ms-transform 0.3s ease-out!important; transition:transform 0.3s ease-out!important; .yuzo_related_post .relatedthumb:hover -moz-transform: scale(1.1); -webkit-transform: scale(1.1); -o-transform: scale(1.1); -ms-transform: scale(1.1); transform: scale(1.1) .yuzo_related_post overflow:inherit!important; jQuery(document).ready(function( $ ) //jQuery('.yuzo_related_post').equalizer( overflow : 'relatedthumb' ); jQuery('.yuzo_related_post .yuzo_wraps').equalizer( columns : '> div' ); )

[univerziteti]

PKS i UB – Zajedno za bolji ekonomski razvoj Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije i prof. dr Vladimir Bumbaširević, rektor Univerziteta u Beogradu, potpisali su juče Protokol o dugoročnoj saradnji sa ciljem uspostavljanja čvršćih veza između akademske i poslovne zajednice.

[zanimljivaekonomija]

Zajednička sednica Skupštine i Upravnog odbora Privredne komore Srbije

Usvojen Predlog Programa rada u 2024. godini, zelena transformacija i digitalizacija poslovanja postaju imperativ

Svet su u 2023. obeležili značajni izazovi kao što su fragmentacija globalne privrede, neizvesnost na tržištu energenata i hrane, ratovi, usporavanje međunarodne tražnje ali da je domaća privreda, uprkos svetskim neizvesnostim, zadržala umereni optimizam za naredni period, izjavio je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije( PKS) na današnjoj zajedničkoj sednici Skupštine i Upravnog odbora PKS.  On je dodao da je Srbija u ovoj godini očuvala makroekonomsku stabilnost, kontinuiran priliv SDI, kreditni rejting, i da je inflacija značajno usporena.

Pred srpskom privredom su u narednoj godini velike poslovne prilike koje je, napominje Čadež, potrebno iskoristiti, poput nastavka organizacije Ekspo 2027 kroz investicije u infrastrukturu, novih sporazuma o slobodnoj trgovini sa, na primer, Kinom, UAE, Egiptom i drugima, te iskoristiti evropske grantove i povoljne kredite i snažnije se ekonomski povezivati u regionu.

Zelena transformacija i digitalizacija poslovanja postaju imperativ i jedan od najvećih izazova za očuvanje konkurentnosti srpske privrede i u 2024. i godinama pred nama, poručio je takođe Čadež. Zato, kaže, kao potpisnici Pariskog sporazuma, Zelene agende za ZB, potrebno je odlučno ući u programe Zelene transformacije srpske privrede. Dodaje da je naša realnost, niska svest o ovim izazovima, što pokazuju i podaci da 65 odsto proizvodnje struje u Srbiji dolazi iz termoelektrana na ugalj, da ne postoji razvojna banka i zeleni segment finansiranja ove transformacije...

Digitalizacija poslovanja, posebno malih i srednjih preduzeća, prema rečima Čadeža, jeste ključna za opstanak privrede, a u čemu joj može pomoći Centar za digitalnu transformaciju (CDT) PKS, koji povezuje domaći IT ekosistem sa kompanijama iz tradicionalnih sektora i čije usluge je do sada koristilo više od 6.000 domaćih preduzeća.

Na zajedničkoj sednici Skupštine i UO PKS usvojeni su Izveštaj o radu u 2023. i Predlog Programa rada u 2024. godini. Utvrđen je i Predlog finansijskog plana PKS za narednu godinu. U svečanom delu Skupštine dodeljene su godišnje nagrade najboljim i najuspešnijim poslovnim liderima, kompanijama koje su ostvarile značajan poslovni uspeh, kao i posebne nagrade za doprinos privrednom i društvenom razvoju. Takođe su uručena i priznanja „Prijatelj porodice 2023“ kompanijama, koje su po oceni stručnog žirija, javnosti i zaposlenih, najbolje uskladile rad i roditeljstvo podstičući zaposlene da grade uspešnu karijeru i kvalitetno provode vreme sa porodicom.

Saopštenje: PKS

Fotografije: Momčilo Karan

[zanimljivaekonomija]

Završena prva faza projekta Regionalni čelendž fond, koji podržava investicije u projekte dualnog obrazovanja

11 projekata iz Srbije iskoristiće grantove od 200.000 – 600.000 eura

Beograd, 01. februar 2022. godine – Jedanaest konzorcijuma koje čine obrazovne ustanove, institucije i privrednici koji su uspostavli partnerstvo u cilju razvoja i implementacije dualnog ili kooperativnog obrazovanja, predloženo je za finansiranje u okviru prve faze projekta Regionalni čelendž (challenge) fond, a oko 4,2 miliona evra opredeljeno je za ulaganja u opremu i infrastrukturne radove u obrazovnim ustanovama, ali i finansiranje obuka kadrova iz škola i kompanija. Pored toga, sredstva iz Fonda upotrebiće se i za adaptacije i rekonstrukcije učionica, radionica i laboratorija.

Na Svečanoj ceremoniji koja je upriličena povodom proglašenja odabranih konzorcijuma u okviru prve faze projekta Regionalni čelendž (challenge) fond, predstavljeni su projekti koji će dobiti sredstva, i dodatno je istaknut značaj finansiranja ovakvih projekata za dalji razvoj naše privrede i ekonomiju Zapadnog Balkana.

Marko Čadež, predsednik Upravnog odbora Komorskog investicionog foruma i predsednik Privredne komore Srbije, zahvalio se Nemačkom saveznom ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj i Nemačkoj razvojnoj banci na podršci i naglasio je da je Nemačka zemlja koja je jedan od najvećih investitora u srpsku privredu, kao i region. On je istakao da projekat Regionalni čelendž fond dopinosi povećanju konkurentnosti domaće privrede i naglasio njegov značaj za obrazovanje mladih stručnih kadrova kroz dualno obrazovanje. „Poslodavci i dalje ne mogu da nađu dovoljno kvalifikovane kadrove i to predstavlja veliki ograničavajući faktor za brži privredni razvoj. U regionu i dalje ima oko milion nezaposlenih ljudi, a stopa mladih nezaposlenih se kreće od 24 do 49 odsto, u zavisnosti od ekonomije do ekonomije“. Čadež je izrazio zadovoljstvo zbog velikog interesovanja kompanija za projekat Regionalnog čelendž fonda i istakao da 205 konzorcijuma, koliko se prijavilo za sredstva Fonda, učestvovalo više od 600 kompanija iz svih grana industrije.

Njegova Ekselencija Tomas Šib, ambasador SR Nemačke u Srbiji rekao je da Nemačka ima dugu tradiciju dualnog stručnog obrazovanja kao važnog faktora da se preduzećima obezbedi kvalifikovano, motivisano osoblje i da se mladim ljudima pruži dobra osnova za njihovu profesionalnu karijeru. „Na osnovu tog iskustva, čvrsto smo uvereni da je dugoročna saradnja između kompanija i ustanova za stručno osposobljavanje važna osnova za održivu, snažnu ekonomiju. Stoga nemačka razvojna saradnja podržava region Zapadnog Balkana u unapređenju njihovih sistema dualnog obrazovanja. U tom cilju, nemačko Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) je preko KfW-a do sada stavilo na raspolaganje 38,5 miliona evra za promociju Regionalnog fonda za izazove (RCF) kao novog instrumenta za promociju zapošljivosti u regionu ZB u saradnji sa regionalnim Komorskim investicioni forumom – dodao je on.“

Rudiger Hartman, direktor Nemačke razvojne banke u Srbiji naglasio je značaj ovakvih projekata i dodao: „Nama, kao KfW, veoma je drago što vidimo da RCF očigledno nudi pravu podršku i zadovoljava zahteve kako kompanija tako i obrazovnih institucija, da dalje razvijaju dualno obrazovanje u Srbiji. RCF vidimo kao polaznu tačku za angažovanje KfW-a u dualnom obrazovanju u Srbiji. Zajedno sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja već pripremamo novi, sveobuhvatni projekat pod nazivom „Dobri poslovi za Srbiju“ sa ciljem stvaranja dodatnih kapaciteta za srednje i visoko dualno obrazovanje.

Gabrijela Grujić, pomoćnik minstra za dualno i preduzetničko obrazovanje, istakla je da će zahvaljujući sredstvima Regionalnog čelendž fonda naši mladi imati priliku da uče u realnom radnom okruženju i na najsavremenijoj opremi i dodala: „Naši mladi imaju priliku da pokažu da njihovo znanje vredi. Ono što je dragulj dualnog modela obrazovanje jeste njihova motivisanost da na drugačiji način uče. Brzina transfera znanja je navažniji kriterijum za obrazovanje u 21. veku, što znači da ne možemo govoriti samo o teorijskom znanju. Moramo govoriti o kompetencijama, odnosno umreženim znanjima, sposobnostima i stavovima. Jedanaest projekata koje su dobile obrazovne institucije u konzorcijumu sa kompanijama predstavlja najveći broj među svih šest zemlja Zapadnog Balkana, što govori o tome da je nacionalni model dualnog obrazovanja temeljno upostavljen i razvijaće se u budućnosti na 2 nivoa, kako na srednjem, tako i na visokom. Takođe omogućiće srpskoj privrdi održivot i inovativnost“ – zaključila je ona.

Regionalni čelendž fond (RČF), koji predstavlja jedinstveni instrument dizajniran da poveća zapošljivost građana, pre svega mladih, kao i da i podstakne konkurentnost preduzeća na Zapadnom Balkanu 6 finansiranjem investicija u opremu i infrastrukturu za odabrane projekte dualnog ili kooperativnog obrazovanja, objavio je prvi regionalni poziv za podršku projektima usmerenim na unapređenje kooperativnog i dualnog obrazovanja, koji je bio otvoren od 1. februara do 30. aprila 2021. godine. Prvi krug prijava privukao je čak 205 konzorcijuma iz svih šest ekonomija Zapadnog Balkana, od čega je čak 40 pristiglo iz Srbije. Priliku da značajno unapredi svoje programe stručnog obrazovanja i osposobljavanja dobilo je 11 konzorcijuma uz Srbije, koje čini 12 obrazovnih ustanova i 45 partnerskih kompanija.

Projekat Regionalni čelendž fond finansira Nemačko savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) preko Nemačke razvojne banke (KfW). Glavni partner u implementaciji je Komorski investicioni forum Zapadnog Balkana 6.

[zanimljivaekonomija]

Proširena sednica Upravnog odbora Poslovnog udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede HORES

STANJE U HOTELIJERSTVU ALARMANTNO, OTKAZANO 90 ODSTO ARANŽMANA

Beograd, 12.3.2020. - Na proširenoj sednici Upravnog odbora Poslovnog udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede HORES danas je razmatrana aktuelna situacija i plan budućih aktivnosti u vezi sa širenjem korona virusa čija je pandemija ozbiljno ugrozila poslovanje turističke privrede. Pored članova Upravnog odbora Horesa, sednici su prisustvovali, između ostalih, i predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Privredne komore Srbije, Turističke organizacije Srbije i Turističke organizacije Beograda. Predstavljen je izveštaj o broju otkazanih rezervacija u februaru i martu ove godine, kao i o ukupnoj finansijskoj šteti nanetoj hotelskim objektima na teritoriji Srbije. Predsednik Skupštine HORES-a Tomislav Momirović ukazao je na ozbiljnost situacije izazvane širenjem virusa kako u privredi tako i u društvu u celini. „Nama je, kao i građanima ove zemlje, zdravlje na prvom mestu. Stoga, pozivamo sve kolege hotelijere, sve privredne subjekte i sve građane, naravno, da prate uputstva, da ne improvizuju i da se ponašaju odgovorno i ozbiljno u ovoj situaciji“, naveo je Momirović. On je istakao i gubitke koje trenutno trpi hotelijerska, kao i celokupna turistička industrija, jer je u ovom periodu otkazano 90 odsto aranžmana, kao i brojni skupovi kojima su hoteli u Srbiji trebali biti domaćini. „Kao hotelijeri, mi moramo da kažemo da naš biznis u ovim trenucima u Beogradu i u većim gradovima prestaje da postoji. Znate šta se dešava kada biznis padne za 10, 15, 20 odsto, a mi smo danas u situaciji da se poslovi ’tope’ na nivou od 80 do 90 odsto. Prvi hoteli su danas zatvoreni i radnici otpušteni, određeni broj hotela danas nema novca da isplati plate i obaveze svojim zaposlenima i to su činjenice na koje mi moramo da ukažemo“, naglasio je Momirović. Dodao je da je ovo vanredna situacija koju je potrebno razmatrati na najvišem nivou i da će se sa zaključcima sa sednice HORES-a izaći pred Vladu Srbije. „Ovo je zaista nešto što je prouzrokovalo razarajuće posledice po hotelski biznis i mi to moramo da sagledamo. Svi znate da 50 odsto našeg prihoda odlazi na poreze, a mi trenutno prihod nemamo, tako da će biti upitno kako možemo da platimo poreze u tim okolnostima i jasno je da se ove stvari neće stabilizovati u skorijem periodu. Stoga će naš prvi predlog Vladi Srbije biti upravo smanjenje poreza“, rekao je Momirović. Direktor HORES-a Georgi Genov   saopštio je prve gubitke u hotelijerstvu. „Do juče je, prema podacima dobijenim od 64 hotela, broj individualnih otkazivanja gostiju iznosio 7.132 noćenja, dok otkazani broj noćenja kada su u pitanju grupe iznosi 25.357. Neostvareni prihod po ovom osnovu iznosi 2,7 miliona evra”, rekao je Genov. Iz Belgrade Hotels Group, u čijem sastavu je devet hotela, saopštili su da se već mesec i po dana bore sa posledicama širenja korona virusa, i da su već trećinu zaposlenih (oko 70) otpustili, a da su tri hotela pred zatvaranjem. Na sednici su govorili i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež i državni sekretar za turizam Miroslav Knežević koji su iskazali saglasnost sa članovima Upravnog odbora HORES-a i potrebu usvajanja predloga kojima bi se ublažio efekat koji širenje korona virusa već ima na turističku privredu. Direktorka Tursitičke organizacije Srbije Marija Labović rekla je da je TOS u skladu sa novonastalom situacijom zaustavio određene aktivnosti, da su stopirane planirane studijske posete iz inostranstva, da se ne ide na sajam u Berlinu jer je on otkazan, te da se već radi na rebalansu budžeta kako bi spremno dočekao period kada se situacija normalizuje i aktivnosti usmerile ka najprimarnijim tržištima sa kojih dolaze turisti u Srbiju. Labović je dodala da nije ugašena onlajn promocija TOS-a, kao i kampanja na Bi-Bi-Si-ju.